rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Самоефикасност и емоционална регулација код дефектолога у школама за образовање ученика са сметњама у развоју
No full textЦиљ овог истраживања је утврђивање односа између емоционалне регулације и
самоефикасности код дефектолога који раде са ученицима са сметњама у развоју.
Посао особа које се баве рехабилитацијом и едукацијом особа са сметњама у развоју,
може некада да буде праћен низом изазова и стресним ситуацијама. Ова професија
изискује стабилност, емпатију и способност емоционалне регулације од стране
дефектолога како би се успешно носили са изазовима и захтевима свакодневног рада.
Самоефикасност или уверење особе да може да контролише понашање у стресним
ситуацијама, представља битну компоненту у превазилажењу стресних и
емоционалних захтева који стоје пред дефектологом. Резултати истраживања откривају
позитивну корелацију између самоефикасности и когнитивне реструктурације, што
показује да дефектолози који имају виши ниво самоефикасности имају бољу
емоционалну регулацију. Такође, указују на негативну корелацију самоефикасности и
контроле емоционалне реакције што говори да повећање самоефикасности може да
умањи потребу за контролом емоционалних реакција. Разумевање и унапређење
емоционалне регулације и самоефикасности може да допринесе побољшању радне
ефикасности и да утиче позитивно на општу добробит дефектолога у изазовном
окружењу рада са ученицима са сметњама у развоју.The aim of this research is to determine the relationship between emotional regulation
and self-efficacy in special education teachers who work with students with developmental
disabilities. The work of persons involved in the rehabilitation and education of persons with
developmental disabilities can sometimes be accompanied by a series of challenges and
stressful situations. This profession requires stability, empathy, and the ability of emotional
regulation on the part of special education teachers to successfully cope with the challenges
and demands of everyday work. Self-efficacy, or a person's belief that he can control his
behavior in stressful situations, is an essential component in overcoming the stressful and
emotional demands facing the defectologist. The research results reveal a positive correlation
between self-efficacy and cognitive restructuring, which shows that special education
teachers who have a higher level of self-efficacy have better emotional regulation. Also, they
point to a negative correlation between self-efficacy and control of emotional reactions,
which means that increasing self-efficacy can reduce the need to control emotional reactions.
Understanding and improving emotional regulation and self-efficacy can contribute to
improving work efficiency and have a positive impact on the general well-being of special
education teachers in the challenging environment of working with students with disabilities
The role and significance of lip-reading
No full textLip-reading is a complex psychophysiological process, which involves the visual
perception of oral movements, their kinaesthetic memorisation, and the psychological
act of recognising (identifying) words for their better understanding. The need of each
person to supplement and clarify the received message is emphasised by the careful
observation of the face and lips, especially in unfavourable environmental conditions.
The main aim of the study is to point to the role, importance, specific features, and the
benefits and limitations of lip-reading through the review of available literature. The
methods of analysis and evaluation were applied to the relevant available literature.
Numerous pieces of data on the characteristics, factors and features which affect lipreading were obtained. Lip-reading, i.e. the ability to understand speech on the basis
of observing the movements of speech organs is a very specific skill. It is one of the
components of speech development, and it represents a part of the communication
speech chain which comprises the speaker and the one who reads speech. It has a
manifold application in the transcription of speech in cases when sound is not
available. What can have a negative impact on the perception of speech is the
possibility of sound and lip movements not being synchronised. It is of particular
significance for deaf persons and persons hard of hearing who rely on this process
fully in their everyday communication, which makes it easier for them to receive
information from their surroundings. It enables their better communication, education,
independence and coping in their daily functioning
Ставови наставника према образовању глувих и наглувих
No full textОвај мастер рад истражује ставове наставника према образовању глувих и наглувих ученика с циљем дубљег разумевања фактора који утичу на инклуивност и квалитет образовног искуства за ову групу ученика. Глувоћа и наглувост представљају специфичне сензорне потешкоће које захтевају прилагођене педагошке приступе и стратегије.
Наставници играју кључну улогу у стварању инклузивног окружења и подржавају ученике са слушним потешкоћама, стога је важно истражити њихове ставове како би се унапредило образовање ових ученика.
У оквиру теоријског дела, разматрани су модели образовања за ове групе ученика и истражена улога наставника у инклузивном образовању. Посебни фокус стављен је на анализу ставова наставника према инклузивном образовању, и разумевање важности прилагођених педагошких стратегија.
У оквиру истраживачког дела, циљ рада је био да се утврде ставови наставника према образовању глувих и наглувих ученика.
Из резултата овог истраживања може се уочити да постоје статистички значајне разлике у ставовима наставника према образовању глувих и наглувих у зависности од социо – демографских фактора (пол, професионално искуство и установа у којој су наставници запослени).This master's thesis investigates the attitudes of teachers towards the education of deaf and hard of hearing students with the aim of a deeper understanding of the factors that influence the inclusiveness and quality of the educational experience for this group of students. Deafness and hard of hearing represent specific sensory difficulties that require adapted pedagogical approaches and strategies. Teachers play a key role in creating an inclusive environment and supporting students with hearing difficulties, so it is important to explore their views in order to improve the education of these students.
Within the theoretical part, models of education for these groups of students were discussed and the role of teachers in inclusive education was investigated. Special focus is placed on the analysis of teachers' attitudes towards inclusive education, and the understanding of the importance of adapted pedagogical strategies.
As part of the research part, the aim of the work was to determine the attitudes of teachers towards the education of deaf and hard of hearing students.
From the results of this research, it can be seen that there are statistically significant differences in teachers' attitudes towards the education of the deaf and hard of hearing, depending on socio-demographic factors (gender, professional experience and the institution where the teachers are employed)
Појава когнитивног пада код особа са Дауновим синдромом
No full textДаунов синдром (ДС) је генетски поремећај узрокован тризомијом двадесет и првог хромозома, који доводи до поремећаја типичног развоја и низа карактеристичних физичких особина, развоја соматских болести и интелектуалне ометености. Док је некада животни век особа са ДС, због коморбидитета и неадекватне здравствене и социјалне неге, био изузетно кратак, данас се у просеку креће око 55 година. Ипак, и у савремено доба особе са ДС у просеку живе 19 година краће у односу на општу популацију без ове хромозомске аберације. Продужени животни век и процеси у оквиру старења додатно погоршавају здравствено стање особа са ДС, а један од проблема је рана појава когнитивног пада до нивоа деменције, која типично одговара Алцхајмеровој болести (АБ). Клиничка презентација когнитивног пада код особа са ДС укључује погоршање способности учења, памћења, језичких функција и решавања проблема као и губитак самосталности у обављању активности свакодневног живота.
Циљ овог рада је да понуди преглед актуелне стручне литературе посвећене проблему појаве когнитивног пада код особа са ДС. За израду и прикупљање информација претражена је литература доступна преко електронских база Google Scholar и HRČAK, као и релевантни стручни сајтови и онлајн уџбеници.
На основу увида у литературу закључујемо да практично сви испитаници са ДС у узрасту од тридесет и пет до четрдесет година испољавају кључне неуропатолошке промене карактеристичне за АБ, али да само део њих задовољава клиничке критеријуме за дијагнозу деменције, која се дијагностикује обично око педесете године живота. Рани знаци деменције код особа са ДС могу се разликовати од оних које имају особе опште популације са спорадичном АБ употребом посебно дизајнираних упитника. Непрепознавање развоја когнитивног пада код осова са АБ може одложити постављање дијагнозе и смањити могућност примене адекватних интервенција.
Мада су могућности превенције и лечења ограничене, рано препознавање и дијагностиковање детериорације когнитивних функција код особа са ДС је од изузетне важности, због праћења стања, планирања неге и превенирања могућих компликација когнитивног пада.Down syndrome (DS) is a genetic disorder caused by trisomy of the 21st chromosome, which is associated with a disturbance of typical development and a number of characteristic physical features, the development of somatic diseases, and intellectual disability.
Although the life expectancy of people with DS, due to comorbidities, inadequate health and social care, was once extremely short, today it averages around 55 years. However, people with DS stilllive 19 years less than those without this chromosomal aberration.
The extended lifespan and aging processes further worsen the health in people with DS, and one of the problems is the early onset of cognitive decline to the level of dementia, which has typical features of Alzheimer’s disease (AD). The clinical presentation of cognitive decline in people with DS includes impaired learning, memory, language, and problem-solving skills, as well as loss of independence in performing activities of daily living.
The aim of this paper is to provide a review of the current scientific literature of the problem of cognitive decline in people with DS. In order to develop and collect relevant publications, literature available through the electronic databases Google Scholar and HRČAK, as well as relevant professional websites and online textbooks, were searched.
Based on the insights from the literature, we conclude that virtually all individuals with DS aged 35 to 40 years show key neuropathological changes representative of AD, but only a part of them meet the clinical criteria for the diagnosis of dementia, which usually occur around the age of 50. Early signs of dementia in people with DS can be distinguished from those in the general population with sporadic AD, using specially designed questionnaires. Failure to recognize the development of cognitive decline in people with AD can delay diagnosis and reduce the possibility of applying adequate interventions.
Although the possibilities for prevention and treatment are limited, early recognition and diagnosis of the deterioration of cognitive functions in people with DS is of great importance for monitoring the condition, planning care, and preventing possible complications of cognitive decline
Лексичке способности старијих особа српске националне мањине са подручја Вуковарско – Сремске жупаније
No full textЛексикологија је лингвистичка дисциплина која истражује, описује и теоријски образлаже речи. Бави се проучавањем лексичких јединица и лексичким саставом неког језика. Лексичке способности се мењају током животног периода, те остају дуго очуване и у старости, а значајнији пад лексичких способности уочава се после 80. године. Старење је физиолошки процес који започиње врло рано, доводећи до природних прогресивних промена у организму сваке јединке. Са старењем долази до промена на физичком, психичком и когнитивном плану особе. Циљ овог рада односиће се на утврђивање лексичких способности старијих особа с подручја Вуковарско – сремске жупаније у Републици Хрватској, а које припадају српској националној мањини.
Како би се процениле укупне лексичке способности, проверавао се експресивни и рецептивни лексикон појединца. Узорак је чинило 40 особа, подељених у две старосне групе, особе средње животне доби (од 45 до 65 година) и „стари млади“ (од 65 до 75 година).
Такође подељени су и према месту живљења (Вуковарско – сремска жупанја у Републици Хрватској и град Београд у Републици Србији. За процену експресивних способности као иструмент коришћен је Бостонски тест именовања, за процену рецептивних способности задаци разумевања говора у оквиру Протокола за процену едукативних потенцијала деце са сметњама у развоју. Сви подаци су анализани коришћењем СПСС програма за статистичку обраду података (IBM Corp., 2011). Резултати показују да са повећањем година долази до пада експресивних и рецептивних способности, а даа место живљења није знатно утицало на ниво лексичких способности.Lexicology is a linguistic discipline that investigates, describes and theoretically explains words. It deals with the study of lexical units and the lexical composition of a language. Lexical abilities change during the life period, and remain preserved for a long time even in old age and a significant decline is observed after the age of 80. Aging is a physiological process that begins very early, leading to natural progressive changes in the organism of each individual. With aging comes changes on the physical, psychological and cognitive level of a person. The topic of this research will be related to the lexical abilities of elderly people from the area of Vukovar – Srijem County in the Republic of Croatia, who belong to the Serbian national minority.
In order to assess overall lexical abilities, the individuals expressive and receptive lexicon was checked. The sample consisted of 40 people, divided into two age groups, middle- aged people (from 45 to 65 years old) and „old young“ (from 45 to 65 years old). They are also divided according to the place of residence (Vukovar – Srijem County in the Republic of Croatia and the city of Belgrade in the Republic of Serbia). Boston Naming Test was used as an instrument to assess expressive abilities and speech comprehension tasks were used to assess receptive abilities within the Protocol for the Assessment of the Educational Potentials of Children with Developmental Disabilities. All data were analyzed using the SPSS program for statistical data processing (IBM Corp., 2011). The results show that with increasing age there is a decline in expressive and receptive abilities, while the place of living did not significantly affect the level of lexical abilities
Articulation abilities in preschool children
No full textУвод: Развој артикулације је од посебног значаја за развој личности деце, а утиче на развој већег броја аспеката као што су емоционални развој, социјализација и когниција код деце. Да би се на време открио поремећај присутан приликом артикулације, нужно је да се познају фазе нормалног говора детета.
Примећено је на основу бројних истраживања која су спроведена да су артикулациони поремећаји најприсутнији код деце која су предшколског узраста.
Циљ: Основни циљ истраживања је процена учесталости артикулационих поремећаја код деце предшколског узраста. Такође, циљ је био да се испита статус оралне праксије код ове популационе групе.
Метод: У истраживању је учествовало 30 испитаника, а како би се утврдила артикулациона способност код деце која су предшколски узраст коришћен је експериментални метод истраживања, који се базирао на тестовима. Коришћени су тест оралне праксије и Глобални артикулациони тест. Испитаници су морали да изговарају одређене гласове како би се утврдила правилност приликом њиховог изговарања.
Поред тога, у тесту оралне праксије су радили следеће оралне активности: гашење шибице, надувавање образа, пућење уста, коњски кас, цоктање, стављање језика између зуба, грицкање доње усне и др. Пре решавања тестова су родитељи испитаника морали дати податке који се односе на пол и стручну спрему родитеља, као и потпуност породице.
Резултати: Резултатима је показано да су код деце која су предшколски узраст учестали артикулациони поремећаји, а да је нарочито изражена дисторзија (гласови Ч,Џ, Ш, Ж, Р, Л) и супституција (гласови З, Л, Љ) гласова. Поред тога, утврђено је да пол, степен образовања родитеља, као ни потпуност породице нису од посебног утицаја на добијене резултате.
Закључак: Испитаници који су учествовали су показали да су међу децом предшколског узраста учестали артикулациони поремећаји, као и да је нужно да се већа пажња посвети деци која су млађи узраст како би што мање деце предшколског узраста имала поремећај у говору.Introduction: The development of articulation is of particular importance for the development of children's personality. It also affects the development of several aspects such as emotional development, socialization and cognition in children. In order to detect a present disorder during articulation in time, it is mandatory to know the stages of a child's normal speech. Based on numerous researches, it has been shown that articulation disorders are most common in children of preschool age.
Objective: The objective of the research is to determine the articulatory abilities of children of preschool age, taking into account gender, the level of education of the child's parents and the completeness of the respondent's family, as well as whether various articulation disorders are present in children of preschool age.
Method: 30 subjects took part in the research, and in order to determine the articulation ability of children of preschool age, an experimental research method was used, which was based on tests. Oral practice tests and the Global articulation test were used. The respondents had to pronounce certain sounds in order to determine the correctness of their pronunciation. In addition, the following oral activities were performed in the oral practice test: extinguishing a match, puffing up the cheeks, pursing of the lips, horse trot, clucking, putting the tongue between the teeth, biting the lower lip, etc. Before solving the tests, the parents of the respondents had to provide data related to the gender and professional education, as well as the completeness of the family.
Results: The results showed that articulation disorders are present in children of preschool age, from which distortion and substitution of voices is especially expressed. In addition, it was determined that the gender, level of education of the parents, as well as the completeness of the family do not have a particular influence on the obtained results.
Conclusion: The respondents who participated showed that articulation disorders are present among preschool children, as well as that it is necessary to pay more attention to younger children so that fewer preschool children have speech disorders. It is important to point out that the results were obtained based on the examination of 30 subjects and that it cannot be claimed that the same result can be obtained on the territory of the entire Republic of Serbia
Značaj direktnog genetičkog testiranja za otkrivanje žena prenosioca mutacije kod distrofinopatija
Get PDFBackground/Aim. Duchenne muscular dystrophy (MD) and Becker MD are caused by mutations in the gene for dystrophin (DMD). They are X chromosome-linked reces-sive diseases where males are affected, and females are healthy carriers of the mutation in most cases. It is estimat-ed that 2/3 of mothers of Duchenne MD probands are car-riers, while 1/3 of probands have de novo mutations. The aim of the study was to confirm the carrier status of female members of the families of Duchenne MD/Becker MD probands using direct genetic testing methods. Methods. The study included 38 females from 31 families of Du-chenne MD/Becker MD probands with dele-tion/duplication in the DMD gene. Moreover, 4 cases of prenatal diagnosis of Duchenne MD/Becker MD were in-cluded. The methods of polymerase chain reaction - PCR and the multiplex ligation-dependent probe amplification - MLPA were applied for detecting deletions, i.e., dele-tion/duplication mutations in the DMD gene. Results. In the total of 31 Duchenne MD/Becker MD probands, 87.1% of deletions and 12.9% of duplications of one or more exons in the DMD gene were detected. Of the 29 tested mothers, mutations were found in 17 of them (14 de-letions and 3 duplications). Mutations were detected in 11 (57.9%) out of 19 mothers of probands with the Duchenne MD phenotype and 6 (60%) out of 10 mothers of Becker MD probands. Furthermore, 14 (56%) out of 25 mothers were carriers in probands with deletions, and 3 (75%) out of 4 mothers were carriers in probands with duplications. In the remaining 9 other female relatives of the patients, muta-tions were found in 4. In prenatal diagnosis, we identified a deletion in one male and one female fetus of one single mother who was confirmed as a carrier. Conclusion. The study showed that mothers were carriers in almost 60% of sporadic cases of Duchenne MD/Becker MD with dele-tions and duplications. In addition, the carrier frequency tended to be higher in mothers of the probands with dupli-cations (75%) compared to mothers of probands with dele-tions (56%).Uvod/Cilj. Dišenova mišićna distrofija (MD) i Bekerova MD su uzrokovane mutacijama u genu za distrofin (DMD). To su recesivne bolesti vezane za X hromozom, od kojih obolevaju muškarci, a žene su uglavnom zdravi nosioci mu-tacije. Procenjeno je da su kod probanada obolelih od Dišenove MD 2/3 majki nosioci mutacije, dok 1/3 pro-banada ima de novo mutaciju. Cilj rada bio je da se potvrdi status nosioca mutacije kod ženskih članova porodica pro-banada obolelih od Dišenove MD/Bekerove MD primenom metoda direktnog genetičkog testiranja. Metode. Studija je obuhvatila ukupno 38 žena iz 31 porodice pro-banada obolelih od Dišenove MD/Bekerove MD sa deleci-jom/duplikacijom u DMD genu. Takođe, u studiju su bila uključena i 4 slučaja Dišenove MD/Bekerove MD otkrivena prenatalnom dijagnostikom. Metoda lančane reakcije poli-meraze (polymerase chain reaction – PCR) i metoda višestrukog umnožavanja vezanih proba (multiplex ligation-dependent probe amplification -MLPA) su korišćene za detekciju delecija, od-nosno delecija/duplikacija mutacija u DMD genu. Rezulta-ti. Kod ukupno 31 probanada obolelih od Dišenove MD/Bekerove MD, utvrđeno je 87,1% mutacija tipa deleci-je i 12,9% mutacija tipa duplikacija jednog ili više egzona u DMD genu. Od 29 testiranih majki probanada, mutacije su nađene kod njih 17 (14 delecija i 3 duplikacije). Mutacije su detektovane kod 11 (57,9%) od 19 majki probanada sa feno-tipom Dišenove MD i kod 6 (60%) od 10 majki probanada obolelih od Bekerove MD. Takođe, kod probanada sa de-lecijom, kod 14 (56%) od 25 majki je potvrđeno da su nosioci mutacije, a kod probanada sa duplikacijom, 3 (75%) od 4 majke su bile nosioci mutacije. Od ostalih 9 ženskih srodnika probanada obolelih od Dišenove MD/Bekerove MD, mutacije su nađene kod nijh 4. Prenatalnom dijagnos tikom utvrđene su delecije kod jednog muškog i jednog ženskog fetusa iste majke koja je bila potvrđena kao nosilac mutacije. Zaključak. Istraživanje je pokazalo da su majke bile nosioci mutacija u skoro 60% izolovanih slučajeva ob-olelih od Dišenove MD/Bekerove MD sa delecijama i duplikacijama. Takođe, učestalost majki nosioca mutacije kod probanada sa duplikaciom (75%) se pokazala višom ne-go kod majki probanada sa delecijom (56%)
Neuropsychological deficits in children and adolescents with traumatic brain injury
Get PDFUvod: Traumatska povreda mozga se relativno često događa u populaciji dece i adolescenata. To je inače najčešći tip stečene lezije mozga u detinjstvu. Može da se dogodi u bilo kom periodu, s tim što su deca uzrasta do dve godine i adolescenti od 15-18 godina najčešće žrtve moždane traume. Traumatska povreda mozga predstavlja jedan od vodećih uzroka neuropsiholoških poremećaja i prekida toka normalnog razvoja kod dece. U ovom radu razmatrani su poremećaji pažnje, pamćenja, jezika, egzekutivnih funkcija i socijalne kognicije. Cilj: Cilj nam je da pružimo sveobuhvatan prikaz neuropsiholoških deficita kod dece i adolescenata koji su pretrpeli traumatsku povredu mozga. Metode: Za pretragu relevantne literature korišćene su specijalizovane baze podataka i pretraživači, pomoću ključnih reči na srpskom i engleskom jeziku. Rezultati: Opisani su znaci i simptomi kognitivnih poremećaja u odnosu na težinu povrede i uzrast na kome je ona nastala. Istaknute su posledice rano stečene povrede mozga na razvoj kognicije i psihosocijalno funkcionisanje. Takođe, opisane su metode procene kognitivnih funkcija i pristupi u rehabilitaciji dece sa kognitivnim poremećajima uzrokovanim traumom mozga. Zaključak: Povreda mozga u detinjstvu i adolescenciji dovodi do prolaznih i dugoročnih kognitivnih i bihevioralnih poremećaja. Iako se dugoročni neuropsihološki deficiti mogu ispoljiti i kod blage povrede mozga, oni se tipično sreću kod dece i mladih sa teškom povredom. Pojava traumatske povrede u detinjstvu zahteva sistematsko praćenje i uključivanje dece i mladih sa neuropsihološkim posledicama u proces rehabilitacije i druge vidove podrške.Introduction: Traumatic brain injury occurs relatively often in the population of children and adolescents. It is also the most common type of acquired brain lesion in childhood. It can happen at any time, the most common victims of brain trauma being children under the age of two and adolescents aged 15-18. Traumatic brain injury is one of the leading causes of neuropsychological disorders and disruption of normal development in children. In this paper, disorders of attention, memory, language, executive functions and social cognition are discussed. Aim: Our goal is to provide a comprehensive overview of neuropsychological deficits in children and adolescents who have suffered a traumatic brain injury. Method: Using keywords in Serbian and English, specialized databases and search engines were used to find relevant literature. Results: We describe the signs and symptoms of cognitive disorders in relation to the severity of the injury and the age at which it occurred. The consequences of early acquired brain trauma on the development of cognition and psychosocial functioning are emphasized. We also describe methods of assessing cognitive functions and approaches to the rehabilitation of children with cognitive disorders caused by traumatic brain injury. Conclusion: Brain injury in childhood and adolescence leads to transient and long-term cognitive and behavioural disorders. Although longer-term neuropsychological deficits can also occur with mild injury, they are typically found in children and youth with severe brain injury. The occurrence of traumatic brain injury in childhood requires systematic monitoring and inclusion of children and young people with neuropsychological consequences in the rehabilitation process and other types of support
indikatori pada kognitivne funkcije kod osoba sa prezbiakuzijom
Get PDFIntroduction. Presbycusis or age-related hearing loss is a physiological elevation of hearing threshold and is one of the leading
chronic health problems. A growing number of studies show a
correlation between hearing loss in old age and decline in cognitive function. Material and Methods. The Serbian version of
the Montreal Cognitive Assessment test was used, and the study
included 56 subjects with a confirmed diagnosis of presbycusis
of which 29 (51.8%) were hearing aid users. Results. The score
of cognitive function in the respondents was lower compared to
the results of previous research (mean = 19.07; standard deviation
= 5.03). Also, there were significant differences between the
scores of cognitive function in persons who used amplification
and persons who did not. There was no significant correlation
between gender, employment status, and the degree of hearing
impairment, while the correlation was significant between the
level of education, age, the length of hearing aid use, and the
number of hours per day a person used a hearing aid. Regression
analysis showed that about 88% of the variance of the dependent
variable could be explained by four variables: age, level of education, length of hearing aid use, and daily level of hearing aid
use. Conclusion. Persons with presbycusis from the territory of
the Autonomous Province of Vojvodina showed poor performance scores on the cognitive ability test compared to the results
of other researchers. The results showed that the length of hearing aid use and the daily level of hearing aid use significantly
affect the cognitive functions in persons with presbycusis.Uvod. Staračka nagluvost podrazumeva fiziološko povećanje
praga sluha i jedan je od vodećih hroničnih zdravstvenih problema. Sve veći broj istraživanja pokazuje međusobnu povezanost gubitka sluha u starosti i pada kognitivne funkcije. Materijal i metode. Korišćena je srpska verzija Montrealske procene kognicije, a studija je obuhvatila 56 ispitanika sa potvrđenom
dijagnozom prezbiakuzije, od čega je 29 (51,8%) korisnika slušnih aparata. Rezultati. Skor kognitivnog funkcionisanja ispitanika bio je niži u odnosu na rezultate prethodnih istraživanja
(srednja vrednost = 19,07; standradna devijacija = 5,03). Postoje značajne razlike između skora kognitivnog funkcionisanja
osoba koje koriste amplifikaciju i osoba koje je ne koriste. Nema
značajne korelacije sa polom i statusom zaposlenja, kao ni stepenom oštećenja sluha. Korelacija je značajna sa stepenom
obrazovanja, starošću, dužinom korišćenja slušnog aparata, kao
i brojem sati u danu u kom osoba koristi slušni aparat. Regresionom analizom utvrđeno je da oko 88% varijanse zavisne
promenljive objašnjavaju četiri varijable – starost, stepen obrazovanja, dužina korišćenja i dnevni nivo korišćenja slušnog
aparata. Zaključak. Osobe sa prezbiakuzijom sa teritorije Autonomne Pokrajne Vojvodine pokazale su prosečno niže postignuće na testu kognitivnih sposobnosti u odnosu na rezultate
drugih istraživača. Rezultati su pokazali da dužina korišćenja
slušnog aparata, ali i korišćenja slušnog aparata na dnevnom
nivou, značajno utiču na kognitivne funkcije osoba sa prezbiakuzijo