rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Differences in Social Knowledge Between Persons with Intellectual Disability and Persons with Dual Diagnoses
No full textIntroduction
Social knowledge is an important aspect of social cognition that pertains to broader knowledge of social concepts and norms. People with intellectual disabilities are more likely to experience mental health challenges, and it’s important to pay special attention to how comorbid conditions can affect their social cognition skills, potentially weakening these skills. Consequently, the present study seeks to compare social knowledge between two groups of adults in Bosnia and Herzegovina: those with intellectual disabilities and those diagnosed with a dual diagnosis encompassing intellectual disability and psychiatric conditions. An additional goal was to identify the factors contributing to social knowledge in these groups.
Methods
The study sample included 62 adults with mild intellectual disability, divided into two groups based on their comorbid psychiatric condition. We used a demographic questionnaire, Raven’s Progressive Matrices, Peabody Picture Vocabulary Test (PPVT), MINI PAS – ADD scale, and The Social Knowledge Test to assess social knowledge and intellectual functioning. We compared the social knowledge scores between the two groups and identified the predictors of social knowledge in each group.
Results
The results indicated that adult participants with dual diagnoses had lower social knowledge scores than those with intellectual disabilities only, even after controlling for intellectual functioning and verbal abilities. The predictors of social knowledge differed between the two groups, with age being the only statistically significant predictor in both groups. In individuals with intellectual disabilities, age and the presence of obsessive-compulsive disorder symptoms were important predictors of social knowledge, while in the group of participants with dual diagnoses, age and PPVT were significant predictors of social knowledge.
Conclusion
This study highlights the importance of social knowledge in individuals with intellectual disabilities and dual diagnoses. The findings suggest that individuals with dual diagnoses may have a specific deficit in social knowledge that is not fully explained by their intellectual functioning or verbal abilities. Clinicians and educators should focus on identifying and addressing social knowledge deficits in individuals with dual diagnoses to improve their overall social functioning
Aktivni i pasivni model u tumačenju kognitivne rezerve
Get PDFKoncept kognitivne rezerve relevantan je pojam u svakoj situaciji u kojoj mozak pretrpi neku povredu, a kao ideja počinje da se javlja usled ponovljenog zapažanja da ne postoji direktna veza između moždane patologije, odnosno oštećenja mozga i kliničke manifestacije tog oštećenja. Cilj ovog rada bio je da se pregledom dostupne literature analizira koncept kognitivne rezerve i prikaže distinkcija između pasivnih i aktivnih modela u tumačenju kognitivne rezerve. Istraživanja pokazuju da kognitivnu rezervu možemo razumeti kao faktor koji modifikuje odnos između patologije mozga i njene kliničke manifestacije, pri čemu viši stepen kognitivne rezerve deluje kao protektivni faktor u razvoju različitih neuroloških simptoma. Pasivni model rezerve usko je vezan sa pojmom kapaciteta rezerve mozga i pretpostavlja da će se klinički deficit pojaviti onda kada se kapacitet rezerve iscrpi preko određenog kritičnog praga. U osnovi aktivnog modela stoje kognitivna rezerva i kompenzatorni mehanizmi mozga. Koncept kognitivne rezerve primenljiv je na skoro svaku situaciju u kojoj je funkcionisanje mozga na neki način poremećeno, te se u literaturi navode stanja poput Alchajmerove demencije, Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, traumatske povrede mozga, psihijatrijskih poremećaja, itd. Merenje koginitivne rezerve zavisi od uvažavanja aktivnog ili pasivnog modela pri operacionalizaciji rezerve. Opravdanost izučavanja koncepta kognitivne rezerve može se ogledati u mogućnosti istraživanja varijabilnosti u individualnim performansama, kao i u razumevanju funkcionisanja mozga pod različitim vrstama patologije
Perspectives and Challenges in Cognitive Enhancement Based on the Neurotechnology Approach
Get PDFCognitive enhancement or neuroenhancement implies any action or intervention that improves performance related to cognitive abilities such as learning, memory, attention, or vigilance. The whole approach is based on an understanding of the underlying neurobiology of cognitive functions and interventions through conventional methods (environmental enrichment, adequate sleep, optimized diet, physical activity, etc.), pharmacological methods (nootropics and drugs used for treating patients with neurological disorders) and neurostimulation. Due to the latest developments in the field of technology, the possibility to enhance cognitive function using computer chip implants in the brain is opened. Such devices that interface with the neural system are presently in development and engaged only for those with a therapeutic requirement. On the other hand, as for all methods of cognitive enhancement, it is really hard to draw the line between their approved and non-approved usage. Therefore, the upcoming application of brain chip implants could expand brain performance for individuals even without therapeutic prerequisite, although both the public and scientists already anticipate some negative impacts. This paper discusses perspectives and challenges in the latest development of the neurotechnology approach used to improve cognitive performance
Application of modern methods of molecular genetics In practice
Get PDFIntroduction: The development of new methods of molecular genetics,
especially in the last two decades, has led to enormous progress in
the field of medicine and enabled more comprehensive prenatal and
postnatal diagnosis of hereditary diseases and other disorders, as well as
preimplantation testing.
Aim: The aim of the work is to present modern methods of molecular
genetics and their application in the diagnosis of hereditary diseases and
developmental disorders.
Methods: Having reviewed the relevant literature, insight was gained into
the current development of molecular genetic methods and their practical
application.
Results: Chromosome microarray is an analysis of all chromosomes in the
genome, which, thanks to microchip technology, enables the detection of
chromosomal microdeletions and microduplications, as well as changes in
the number of copies, in just one reaction. This method has found application
in all areas of clinical genetics, and especially in the detection of genomic
changes in patients with intellectual disabilities, developmental delays, autism
spectrum disorders and congenital anomalies. The gene microarray is also
based on microchip technology, and depending on the type of DNA chip used,
it is used to detect mutations and DNA variations at the level of the entire
genome or to study gene expression. The rapid development of biotechnology
and bioinformatics has enabled the simultaneous analysis of a large number
of genes through parallel (deep) sequencing, known as a new generation
of DNA sequencing methods. This technology detects already known gene
variants, new ones, as well as the presence of a predisposition. Today, in
clinical practice, differently designed gene panels are used for postnatal
diagnosis of monogenic and multifactorial diseases. Particularly noteworthy
are the “clinical exome” panels with over 6,000 genes, the whole exome
(about 22,000 genes) or the whole genome.Conclusion: Modern times have marked the development and improvement
of molecular genetics methods for quick and more accurate diagnosis
of hereditary diseases and developmental disorders, which gives a new
perspective on the possibilities of prenatal, postnatal and preimplantation
genetic testing
Neuroplasticity in persons with neurodevelopmental Disorders
Get PDFUvod: Kritičnim fazama neuroplastičnosti smatraju se periodi u kojima je
razvoj funkcionalnih svojstava mozga izrazito modulisan iskustvom, a razdoblje
ranog detinjstva se naglašava kao jedan od krucijalnih činilaca razlika
u njenim mehanizmima, koji mogu da utiču na pojavu nekih neurorazvojnih
poremećaja.
Cilj: Cilj rada je analiza podataka o ustrojstvu neuroplastičnosti kod pojedinih
neurorazvojnih poremećaja (intelektualna ometenost, poremećaj iz spektra
autizma i poremećaj pažnje s hiperaktivnošću), kao i mogućoj stimulaciji u
ovom domenu.
Metode: U svrhu ostvarivanja cilja izvršen je pregled literature objavljene u
recenziranim akademskim publikacijama.
Rezultati: Rezultati niza studija ukazuju na to da se izmenjena neuroplastičnost
može smatrati osnovom nekih od ovih poremećaja. Rana intervencija
usmerena na facilitaciju mehanizama neuroplastičnosti poboljšava razvojne
ishode kod dece s neurorazvojnim poremećajima.
Zaključak: Potvrđena je efikasnost više različitih oblika tretmana u ovom domenu,
koji podrazumevaju obogaćivanje životne sredine, primenu neinvazivnih
stimulativnih protokola i kognitivni trening.Introduction: Critical phases of neuroplasticity are considered to be periods in which
the development of the brain’s functional properties is strongly modulated by experience,
and the period of early childhood is emphasized as one of the crucial factors of differences in
its mechanisms, which can influence the appearance of some neurodevelopmental disorders.
Aim: The aim of the paper is to analyze data on the structure of neuroplasticity in
persons with certain neurodevelopmental disorders (intellectual disability, autism spectrum
disorder, and attention deficit hyperactivity disorder), as well as on possible stimulation in
this domain.
Methods: To achieve this goal, a review of the literature published in peer-reviewed
academic publications was carried out.
Results: Results from a number of studies indicate that altered neuroplasticity may
underlie some of these disorders. Early intervention aimed at facilitating neuroplasticity
mechanisms improves developmental outcomes in children with neurodevelopmental
disorders.
Conclusion: Several effective treatments have been confirmed in this domain, including
environmental enrichment, application of noninvasive stimulation protocols, and cognitive
training
Понашање вишеструко ометене деце
No full textПонашање представља радње и одговоре бића, који су претежно повезани са спољашњом
средином, односно узроковане неким догађајима из спољашње средине. Понашање је
контролисано нашим нервним и ендокриним системом, тј. понашање као што је причање,
спавање, смејање и др.
Када је реч о понашању вишеструко ометене деце, научно - истраживачки радови се нису
у великом проценту бавили овим аспектом битним за даљи рехабилитациони и васпитно -
образовни рад са вишеструко ометеном децом. У недостатку значајних информација у овој битној
области, нашим истаживачким радом настојали смо да истакнемо и објаснимо специфичности
одређених параметара понашања код вишеструко ометене деце.
Поред породичног окружења, школа има веома веома битну улогу у развоју и понашању
деце. Школа обезбеђује важан део друштвених интеракција између вршњака и односа између деце
и одраслих (учитеља, наставника,...), који се разликује од односа детета и особа из његове уже и
шире породице (отац, мајка, баба,...).
Циљ овог истраживања јесте да се испита понашање вишеструко ометене деце у васпитно
- образовном процесу. Узорак је обухватио Н=41 испитаника старости од 7 до 15 година. Сви
испитаници су основношколског узраста (I,II,III,IV,V,VI,VII,VIII разред). У истраживању
коришћен је Упитник за процену понашања деце млађег школског узраста (С. Бојанин и Љ.
Савановић). Статистичка анализа спроведена је у софтверском пакету SPSS (SPSS, Inc., Chicago,
IL), а урађена је и квалитативна анализа података. На основу резултата истраживања можемо
закључити да вишеструко ометена деца испољавају негативне форме понашања на часу и у
односу на ауторитет, као и да испољено понашање ове групе деце зависи од пола, узраста, нивоа
функционисања, врсте и степена присутних оштећења и присутности и типа едукативне подршке.Behavior represents the actions and responses of beings, which are mainly connected with the
external environment, that is, caused by some events from the external environment. Behavior is
controlled by our nervous and endocrine systems, ie. behavior such as talking, sleeping, laughing, etc.
When it comes to the behavior of multiple disabled children, scientific research works have not
dealt with this aspect, which is essential for further rehabilitation and educational work with multiple
disabled children. In the absence of significant information in this important area, with our research work
we tried to highlight and explain the specifics of certain parameters of behavior in children with multiple
disabilities.
In addition to the family environment, the school has a very important role in the development
and behavior of children. School provides an important part of social interactions between peers and the
relationship between children and adults (teachers, teachers,...), which differs from the relationship
between a child and persons from his immediate and extended family (father, mother, grandmother,...).
The goal of this research is to examine the behavior of children with multiple disabilities in the
educational process. The sample included N=41 subjects aged 7 to 15 years. All respondents are of
primary school age (grades I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII). The research used the Questionnaire for
assessing the behavior of children of younger school age (S. Bojanin and Lj. Savanović). Statistical
analysis was performed in the SPSS software package (SPSS, Inc., Chicago, IL), and qualitative data
analysis was also performed. Based on the results of the research, we can conclude that children with
multiple disabilities display negative forms of behavior in class and in relation to authority, as well as
that the displayed behavior of this group of children depends on gender, age, level of functioning, type
and degree of impairments and the presence and type of educational support
Квалитет живота родитеља деце са сметњама у развоју
No full textНакон рођења детета са сметњама у развоју могу се уочити бројне промене у
свакодневним породичним активностима и различитим аспектима породичног живота.
Промене у породичној динамици доводе до смањења квалитета живота бар у једном
сегменту. Циљ. Циљ истраживања јесте да се испита квалитет живота родитеља деце са
сметњама у развоју, као и да се утврди да ли и у којој мери квалитет живота зависи од
одређених социодемографских фактора. Инструмент. За потребе истраживања
конструисан је онлине упитник који се састоји из два дела. Први део упитника чини 11
питања која се односе на пол, старост, степен образовања, брачни статус, финансијски
статус у односу на републички просек, место живљења, укупни број деце у породици, као
и број деце са сметњама, врсту сметње и васпитно-образовну установу коју дете похађа. У
другом делу упитника налази се скала за испитивање квалитета живота породице The
Family Quality of Life Scale (FQOL). FQOL скала садржи 25 питања која су рапоређена у
пет домена: породичне интеракције, родитељство, емоционално благостање, физичко и
материјално благостање и подршка која се односи на ометеност члана породиице.
Резултати. Резултати истраживања су показали да је највећи степен задовољства
присутан на скали породичне интеракције и родитељства, мањи степен задовољства је
показан за скале физичко/материјално благостање и подршка у вези са инвалидитетом,
док је најмање задовољство пронађено на скали емотивног благостања. Закључак. С
обзиром да су најнижи резултати добијени у домену емотивног благостања, може се
закључити да родитељи не успевају да пронађу адекватне ресурсе да се ослободе стреса,
немају довољну подршку пријатеља и блиских људи из окружења и немају услова да
издвоје време за своје личне потребе и интересовања.Introduction. After the birth of a child with developmental disabilities, numerous changes can
be observed in everyday family activities and various aspects of family life. Changes in family
dynamics lead to a decrease in the quality of life in at least one segment. The goal. The aim of the
research is to examine the quality of life of parents of children with developmental disabilities, as
well as to determine whether and to what extent the quality of life depends on certain
sociodemographic factors. Instrument. An online questionnaire consisting of two parts was
constructed for the purposes of the research. The first part of the questionnaire consists of 11
questions related to gender, age, level of education, marital status, financial status in relation to the
national average, place of residence, total number of children in the family, as well as the number of
children with disabilities, type of disability and educational background the institution the child
attends. In the second part of the questionnaire, there is a scale for examining the quality of life of the
family The Family Quality of Life Scale (FQOL). The FQOL scale contains 25 questions that are
divided into five domains: family interactions, parenting, emotional well-being, physical and material
well-being, and support related to a family member's disability. Results. The results of the research
showed that the highest level of satisfaction is present on the scale of family interaction and
parenting, a lower level of satisfaction was shown for the scales of physical/material well-being and
support related to disability, while the lowest level of satisfaction was found on the scale of emotional
well-being. Conclusion. Given that the lowest results were obtained in the domain of emotional wellbeing,
it can be concluded that parents fail to find adequate resources to relieve stress, do not have
sufficient support from friends and close people from the environment, and do not have the
conditions to set aside time for their personal needs and interests
Повезаност школске климе и образовних постигнућа ученика: Преглед метааналитичких студија и прегледа литературе објављених у периоду 2012–2021
No full textШколска клима је мултидимензионалан и комплексан конструкт који се односи на квалитет и карактер школског живота. Претходна истраживања потврђују да је школска клима повезана с образовним и психосоцијалним исходима код ученика. У овом раду дат је преглед новијих истраживања ове проблематике с циљем да се утврди повезаност између кључних димензија школске климе (академ ска, социјална и физичка) и образовних постигнућа ученика. Преглед и анализа електронски доступне литературе извршена је према одго варајућим критеријумима. Након извршеног прегледа литературе за анализу је издвојено 7 најутицајнијих метааналитичких студија и пре гледа литературе. Најважнији резултати студија обухваћених анали зом су: између школске климе и образовних постигнућа постоји пози тивна веза слабог до умереног интензитета; све три димензије школске климе су значајно повезане с образовним постигнућима ученика; демо графске карактеристике ученика и карактеристике заједнице у којој се налази школа утичу на јачину везе између школске климе и образов них постигнућа. На основу презентованих емпиријских налаза може се закључити да је школска клима значајна за унапређивање образов них постигнућа ученика. У складу с тим, дате су препоруке за будућа истраживања и за праксу
12. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas – Zbornik rezimea
No full textАрхитектонска приступачност школа за ученике са moторичким поремећајима
No full textУвод: Познато је да ученици са моторичким сметњама и поремећајима, поред примарног моторичког дефицита, често имају и проблеме у интелектуалној, комуникацијској и сензорној сфери. Присуство архитектонских баријера у великој мери утиче на ученике ове популације, јер негативно утичу на њихову самосталност, безбедност и социјализацију. За особе са оштећењем локомоторног система, које користе ортопедска помагала, веома је важно да објекат у коме се крећу буде прилагођен. Циљ: Циљ рада је да се, прегледом доступне литературе и истраживања, укаже на значај архитектонске адаптације школа у којима се образују ученици са моторичким сметњама и поремећајима. Методе: За прикупљање података је упитник посебно креиран за потребе овог истраžивања. Резултати: Резултати показују да у специјалним школама постоје значајне архитектонске баријере. То се посебно огледа у неприлагођености тоалета, фискултурних сала и главних улаза у школама. Закључак: Деца са моторичким сметњама и поремећајима суочавају се са различитим изазовима у образовном систему, а један од њих су и архитектонске баријере у школама, на чијем отклањању треба стално радити.Introduction. It is known that students with motor disorders, in addition to the primary motor deficit, often have problems in the intellectual, communication and sensory spheres. The presence of architectural barriers greatly affects the students of this population, as they negatively affect their independence, safety and socialization. For people with impaired locomotor system, who use orthopedic aids, it is very important that the facility in which they move is adapted. Aim. The aim of the paper is to review the available literature and research to point out the importance of architectural adaptation of schools where students with mental disorders are educated. Method. In order to collect data, it has been used questionnary special designed for this research. Result. The results show that there are significant architectural barriers in special schools. This is particularly reflected in the lack of adaptation of toilets, gymnasiums and main entrances in schools. Conclusion. Children with motor disorders face various challenges in the educational system, and one of them is the architectural barriers in schools, the elimination of which should be constantly worked on