rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Акустичке карактеристике гласа и говора одраслих особа са атаксичном дизартријом
Get PDFThe aim of this study was to determine the acoustic characteristics of voice and speech in adults with ataxic dysarthria, and to examine the extent to which they differ from those of typical speakers. The sample consisted of 30 patients with ataxic dysarthria, ages 21 through 82 (M = 56.07). Using the computer programme for multidimensional voice analysis (MDVP), the individual values of 10 acoustic voice parameters were determined for each sex. Additionally, the programme provided the frequency values of the first two formants for all five vowels of the Serbian language, based on the participants’ reading of the Balanced Text. The results of the analysis showed statistically significant differences in the values of the acoustic parameters between the participants with ataxic dysarthria and the reference values valid for typical speakers, which were generated by the MDVP. These differences were observed in parameters indicating voice frequency variability (F0, Fhi, Flo, STD, Jitt, vF0), voice intensity variability (Shim and vAm), and the presence of voice interruptions (DVB) and voiceless periods (DUV). Furthermore, a statistically significant difference was found between participants with ataxic dysarthria and typical speakers in the second formant (F2) of the vowels /E/ (p <0.01), /I/ (p <0.01), and /U/ (p <0.05). The significant deviations from the norms applicable to typical speakers indicate the substantial changes present in the voice and speech of individuals with ataxic dysarthria.Атаксична дизартрија се јавља као последица оштећења малог мозга услед ког долази до поремећаја у координацији и прецизности покрета мишића ефекторног система, нарочито артикулатора, уз хипотонију мишића. Говор особа са атаксичном дизартријом се одликује непрецизном артикулацијом консонаната и вокала, монотоношћу, пролонгирањем говорних интервала, стереотипним интонационим обрасцима, уједначеним акцентом и изражавањем у кратким фразама. Присутни су храпав, напет и пригушен глас, поремећај ритма и прозодије говора, повећан број неадекватних пауза у говору, ,,скандирање“ приликом вокализације и колебљива модулација гласа, неадекватан шаблон наглашавања слогова, као и абнормалне вредности акустичких параметара гласа. Данас се све чешће спроводи акустичка анализа гласа и говора помоћу компјутеризованих уређаја, на основу које се добијају објективни, квантитативни подаци. Нумеричким и графичким приказима представљају се разлике у вредностима акустичких параметара гласа између испитаника са патологијом говора и типичних говорника. Такође, добија се спектрографски приказ положаја форманата гласова чији правилан облик, положај и међусобни однос омогућавају препознавање сваког гласа појединачно и утичу на општу разумљивост говорне продукције. Програми за акустичку анализу гласа и говора омогућавају и праћење напретка пацијента у току третмана, али и садрже задатке помоћу којих пацијенти могу да побољшају квалитет гласа и разумљивост говорне продукције. Мали број студија се бави испитивањем акустичких карактеристика гласа и говора особа са атаксичном дизартријом. Углавном су ови испитаници део већег узорка у коме се дизартрија посматра глобално, као моторички поремећај говора, без истицања специфичности везаних за тип дизартрије. Сходно наведеном, циљ овог истраживања је био да се утврде акустичке карактеристике гласа и говора испитаника са атаксичном дизартријом и да се испита у којој мери се оне разликују од карактеристика типичних говорника. Узорак је чинило 30 пацијената са атаксичном дизартријом, оба пола и узраста од 21 до 82 године (АС=56.07). Применом компјутерског програма за мултидимензионалну анализу гласа (MDVP) утврђене су вредности 10 акустичких параметара гласа за сваки пол појединачно. Истим програмом, спектралном анализом узорка говора добијеног читањем Балансираног текста, утврђене су фреквенцијске вредности прва два форманта свих пет вокала српског језика. Резултати анализе су показали статистички значајне разлике у вредностима аустичких параметара између испитаника са атаксичном дизартријом и референтних вредности које важе за типичне говорнике, а које је генерисао MDVP. Разлике су утврђене на параметрима који указују на варијабилност фреквенције гласа (F0, Fhi, Flo, STD, Jitt, vF0) и варијабилност интензитета гласа (Shim и vAm), као и на присуство прекида у гласу (DVB) и перода без гласа (DUV). Спектралном анализом су утврђене статистички значајне разлике између испитаника са атаксичном дизартријом и типичних говорника српског језика на другом форманту (F2) вокала /Е/ (p<0.01), вокала /И/ (p<0.01) и вокала /У/ (p<0.05), при чему је утврђена и централизација фреквенције форманата. Значајна одступања од норми које важе за типичне говорнике указују на перцептуално упадљиве промене које су присутне у гласу и говору особа са атаксичном дизартријом
Language disorders in dementia: common and differential Characteristics
Get PDFUvod: Poznato je da se jezički poremećaji ispoljavaju u demenciji. Međutim, oni
još uvek nisu dovoljno specifikovani u odnosu na tip demencije.
Cilj: Cilj ovog rada je pregled i bliže određivanje simptoma jezičkog poremećaja
kod različitih tipova demencije.
Metode: Pretraga literature izvršena je uz pomoć specijalizovanih elektronskih
baza podataka, kao i štampanih udžbenika, monografija i zbornika radova.
Rezultati: Poremećaji jezika sastavni su deo kliničke slike različitih tipova demencije.
Kod Alchajmerove bolesti, primarne progresivne afazije i nekih tipova
vaskularne demencije jezički poremećaji ispoljavaju se već u početnim fazama
bolesti, te predstavljaju njihov karakterističan simptom. S druge strane, kod
Parkinsonove bolesti i demencije Levijevih tela poremećaji jezika javljaju se
u kasnijim fazama, sa progrediranjem demencije. Takođe, jezički deficiti kod
nekih tipova demencije (Parkinsonova bolest, demencija Levijevih tela) mogu
da se jave kao posledica oštećenja drugih kognitivnih funkcija, dok kod pojedinih
oblika frontotemporalne demencije (primarna progresivna afazija) oni
predstavljaju primarni kognitivni poremećaj.
Zaključak: Poznavanje jezičkih poremećaja kod različitih tipova demencije
doprinosi bližem određivanju njihove prirode, kao i diferencijalnoj dijagnozi.
Dodatno, svest o prisustvu jezičkih poremećaja kod različitih tipova demencije
ukazuje na potrebu uključivanja pacijenata sa demencijom u govornu-jezičku
i kognitivnu terapiju u cilju poboljšanja kvaliteta života pacijenata i članova
njihovih porodica.Introduction: It is recognized that language difficulties accompany dementia. However,
regarding the type of dementia, they are still not sufficiently specific.
Aim: This paper aims to review and determine more closely the symptoms of language
disorders in different dementia types.
Methods: Specialized electronic databases, printed textbooks, monographs and
collections of papers were all used to search for recent data.
Results: Language disorders are an integral part of the clinical picture of different types
of dementia. In Alzheimer’s disease, primary progressive aphasia and some cases of vascular
dementia, language disorders are manifested already in the initial stages of the disease and
represent their characteristic symptom. On the other hand, in Parkinson’s disease and Lewy
body dementia, language disorders manifest in the later stages, with the progression of
dementia. Additionally, language deficits in some types of dementia (Parkinson’s disease,
Lewy body dementia) can occur due to damage to other cognitive functions. In contrast, in
certain types of frontotemporal dementia (primary progressive aphasia), language deficits
represent a primary cognitive disorder.
Conclusion: Understanding language disorders in various dementia types contributes to
a closer determination of their nature and differential diagnosis. Furthermore, the awareness
that in many types of dementia, language disorders can be present indicates the necessity of
including dementia patients in speech-language and cognitive therapy to improve both the
patients’ and their family’s quality of life
Problematic forms of behavior in preschool children with difficulties in mental development
Get PDFInteresovanje za proučavanje problematičnih oblika ponašanja kod dece sa
teškoćama u metalnom razvoju predškolskog uzrasta proizilazi iz činjenice
da je to period koji označava ključnu fazu za razvoj društvenih, kognitivnih
i emocionalnih veština. Rad se bavi utvrđivanjem prevalencije problema
ponašanja kao i sagledavanjem povezanosti između eksternalizovanih i internalizovanih oblika problematičnog ponašanja kod dece sa teškoćama u mentalnom razvoju predškolskog uzrasta. Istraživanje je sprovedeno na uzorku
od 35 dece, oba pola, uzrasta od 4 do 7 godina. Ispoljavanje eksternalizovanih
i internalizovanih oblika problematičnog ponašanja ispitana su primenom
Skale problematičnog ponašanja koju su popunjavali vaspitači koji rade za decom koja su obuhvaćena uzorkom. Analizom dobijenih podataka može se uočiti
da prosečne vrednosti ukazuju na to da su deca iz uzorka ponekad usamljena, da
ponekad ispoljavaju anksioznost u grupi kao i da ponekad deluju tužno ili depresivno. Iako se nijedan eksternalizovan oblik problematičnog ponašanja
ne ispoljava često, svi procenjeni problemi ispoljavaju se ponekad. Testirane
korelacije na nivoima značajnosti od 0,01 i 0,05 ukazuju na činjenicu da postoji
statistički značajna povezanost između eksternalizovanih i internalizovanih problema ponašanja kod dece sa teškoćama u mentalnom razvoju ranog i
predškolskog uzrasta.The motivation for this study is rooted in the importance of understanding problematic behavior in children with mental development difficulties during their early stages of growth. This period is critical for their social, cognitive, and emotional development. The study aimed to determine the occurrence of behavioral problems and explore potential relationships between externalized and internalized problematic behaviors in children facing challenges in mental development. The research was conducted with a sample of 35 children, comprising both boys and girls, aged 4 to 7 years. Externalized and internalized forms of problematic behavior were assessed using The Problem Behaviors Scale, which was completed by educators who interacted with the children in the sample. The analysis of the collected data revealed that, on average, the children in the sample occasionally experienced feelings of loneliness, displayed anxiety in group settings, and sometimes exhibited signs of sadness or depression. While individual externalized forms of problematic behavior were not frequently observed, all assessed problems were occasionally present. The study identified significant correlations at the 0.01 and 0.05 significance levels, indicating a statistically significant relationship between externalized and internalized problematic behaviors among children with difficulties in mental development
Prevention of peer violence at preschool age
Get PDFВршњачко насиље представља широко распрострањен проблем који може почети
већ на предшколском узрасту. Досадашња истраживања овог феномена
углавном су се бавила децом у основним и средњим школама, због чега имамо
мало података о феноменологији и превенцији булинга на млађем узрасту. Овај
рад има за циљ да представи савремена сазнања о специфичним карактеристикама
вршњачког
насиља
на
предшколском
узрасту
и
ефективним
антибулинг
програмима
превенције
и
ране
интервенције
који
се
могу
применити
у
предшколској
установи.
Претраживањем литературе издвојени су новији систематски прегледи
о
вршњачком
насиљу
на
предшколском
узрасту.
Затим
су
сумирани
налази
о
појавним
облицима,
полним
разликама
и
улогама
у
булингу,
као
и
о
програмима
који
се
примењују
у
савременој
пракси.
Вршњачко
насиље
предшколаца
разликује
се
од овог проблема на каснијем узрасту, пре свега у погледу улога које деца
заузимају и њихове стабилности. Иако се предшколски узраст сматра идеалним
за превенцију и рану интервенцију, готово да нема програма намењених за рад
са овом популацијом. Потребно је посветити већу пажњу испитивању обележја
вршњачког насиља на предшколском узрасту и развијању антибулинг програма
на темељу тих резултата.Bullying is a widespread problem that can
begin as early as preschool age. Previous
research of this phenomenon has mostly
dealt with children in primary and secondary
schools, which is why we have little data on the
phenomenology and prevention of bullying
at a younger age. The aim of this paper is
to present contemporary knowledge about
the specific characteristics of peer violence
at preschool age and effective anti-bullying
prevention and early intervention programs
that can be applied in kindergarten. By
searching the literature, recent systematic
reviews on peer violence at preschool age
were singled out. Then the findings about the
forms, gender differences and roles in bullying,
as well as the programs that are applied in
contemporary practice, are summarized.
Bullying among preschoolers differs from this
problem at a later age, primarily in terms of
the roles children occupy and their stability.
Although the preschool age is considered
ideal for prevention and early intervention,
there are almost no programs designed to
work with this population. It is necessary
to pay more attention to examining the
characteristics of bullying at preschool age
and developing anti-bullying programs based
on those results
Parametri kognitivne pristupačnosti platformi za učenje namenjenih osobama sa autizmom
Get PDFKognitivna pristupačnost platformi za učenje zasniva se na njihovom
specifičnom dizajnu koji obezbeđuje lak i jednostavan pristup i korišćenje od strane
osoba sa autizmom i drugim neurorazvojnim poremećajima. Ovo istraživanje, pretežno
eksplorativnog tipa, sprovedeno je u okviru projekta „IDEAL: Inkluzivna digitalna
edukacija za učenje osoba sa autizmom“ kako bismo utvrdili relevantnost pojedinih
aspekata kognitivne pristupačnosti platformi za učenje, namenjenih osobama sa
autizmom, iz perspektive njihovih roditelja i stručnjaka. Uzorak je činilo 52 (44,1%)
stručnjaka i 66 (55,9%) članova porodica osoba sa autizmom. Primejen je Upitnik o
kognitivnoj pristupačnosti platformi za učenje, koji je konstruisan za potrebe ovog
istraživanja. Upitnik se sastoji iz 21 ajtema, a od ispitanika je zatraženo da na petostepenoj
skali Likertovog tipa odrede u kojoj meri određenu karakteristiku platforme smatraju
značajnom. Veća ocena ukazuje na veći potencijalni značaj navedenog obeležja. Rezultati
pokazuju da je čak 17 obeležja ocenjenom prosečnom ocenom većom od 4. Obeležja
kognitivne pristupačnosti koje su ispitanici najviše vrednovali su: osećaj kontrole,
odnosno lakoća kretanja kroz aplikaciju; edukativni sadržaj platforme; razvoj veština
samostalnosti; mogućnost prilagođavanja potkrepljenja individualnim potrebama
korisnika sa autizmom i postojanje algoritma koji može da anticipira aktivnosti korisnika.
Kao najmanje važne karakteristike označene su: mogućnosti kreiranja različitih
korisničkih profila, sužen opseg korišćenih boja, jasne ikonice i jasnoća glavnog menija.
Primenom T testa za nezavisne uzorke nije nađena statistički značajna razlika u vrednosti
procenjivanih parametara od strane stručnjaka i članova porodice osoba sa autizmom
(p˃0,05). Iako dobijeni rezultati predstavljaju značajan putokaz u kreiranju platformi za
učenje koje bi odgovarale potrebama potencijalnih korisnika sa autizmom, potrebno je
da se u njihovo testiranje uključe i osobe sa autizmom različitog stepena potrebe za
podrškom, kako bismo stekli realan uvid u relevantnost određenih parametara kognitivne
pristupačnosti
Protokol auditorne rehabilitacije za korisnike slušne amplifikacije
Get PDFOštećenje sluha predstavlja treće po učestalosti hronično zdravstveno stanje odraslog životnog doba. Incidencija oštećenja sluha je u značajnoj korelaciji sa uzrastom ispitanika te se procenjuje da svaka treća osoba starija od 70 godina ima oštećenje sluha koje utiče na kvalitet njenog života. Pored očiglednog uticaja na komunikaciju sa drugim ljudima, netretirano oštećenje sluha dovodi se u vezu sa brojnim posledicama: problemima sa ravnotežom, mobilnošću, ubrzanim kognitivnim starenjem, socijalnom izolacijom, depresijom. Auditorna rehabilitacija je sveobuhvatni pojam koji podrazumeva niz praktičnih postupaka (pravovremenu detekciju, amplifikaciju, savetodavni rad, vežbe auditornog treninga, govorno-jezičke vežbe, psihološku podršku i dr.) osmišljenih sa ciljem da se umanje negativne posledice slušne disfunkcije. Auditorna rehabilitacija se može sprovoditi samostalno ili biti deo holističkog pristupa gluvoj i nagluvoj osobi. U Srbiji briga o sluhu i slušnom zdravlju predstavlja deo programa zdravstvene zaštite ali, ni pored sve većeg broja korisnika, još uvek ne postoji strateški pristup detekciji, dijagnostici, amplifikaciji i rehabilitaciji oštećenja sluha u odraslom životnom dobu. Cilj rada bio je da se formira predlog protokola auditorne rehabilitacije za korisnike slušne amplifikacije odraslog životnog doba. U skladu sa postavljenim ciljem, urađena je analiza velikog broja protokola međunarodnih audioloških organizacija, nacionalnih programa i radova na temu primera dobre rehabilitacione prakse kod odraslih. Na osnovu analize aktuelnih protokola i iskustva iz prakse dati je predlog programa auditorne rehabilitacije odraslih osoba u Srbiji koji je potrebno realizovati kroz nekoliko važnih aspekata: 1) slušanje - podrška za samostalno korišćenje slušnih aparata i/ili drugih slušnih pomagala, 2) savetodavni rad – usvajanje znanja i veština, 3) perceptivni trening - auditivni i kognitivni trening i 4) podrška – motivacija, dodatna psihološka podrška. Ovako organizovan pristup ima za cilj da obezbedi nov način suočavanja i adaptacije osobe na gubitak sluha, pri čemu je posebno važno vodi računa o njenom emocionalnom i mentalnom zdravlju, kako bi se obezedila potpuna individualizacija tretmana. Protokol auditorne rehabilitacije, sa jasnim planom delovanja, treba da obezbedi bolje slušanje, veću aktivnost, socijalnu participaciju i bolji kvalitet života odraslih korisnika slušne amplifikacije, ali i da dovede do smanjenja ukupnih troškova zdravstvene nege i socijalnih davanja za osobe sa stečenim oštećenjem sluha od strane države
Primena metoda funkcionalne reorganizacije i kognitivno neuropsihološkog pristupa u tretmanu aleksije
Get PDFLokalizacija funkcionalnog oštećenja, utvrđivanje neoštećenih moždanih područja, kao i očuvanih veza značajno doprinose izboru odgovarajućeg tretmana afazija.
Cilj ove studije je utvrđivanje značaja metoda funkcionalne reorganizacije i kognitivno neuropsihološkog pristupa u tretmanu aleksija. Kvalitativna analiza poremećaja čitanja izvršena je kod pacijenta sa kliničkom dijagnozom čiste aleksije. Dijagnoza je postavljena primenom Bostonskog dijagnostičkog testa za afazije. Na osnovu identifikovanja funkcionalnog oštećenja čitanja strukturiran je program terapije sa ciljem da se evaluira efekat funkcionalne reorganizacije i kognitivno neuropsihološkog pristupa u tretmanu aleksije. Rezultati su pokazali značajno poboljšanje funkcije čitanja. Restituisana je sposobnost prepoznavanja grafema i povezivanja vizuelno i auditivno predstavljene reči.
Na osnovu analize i diskusije dobijenih rezultata, može se zaključiti da metod funkcionalne reorganizacije doprinosi stvaranju novih funkcionalnih sistema, a verovatno i novoj neuralnoj organizaciji čitanja. S druge strane, kognitivno neuropsihološki pristup usmerava tretman ka saniranju deficita na nivou pojedinih komponenti procesa čitanja
Otvorena vrata za psihosocijalnu podršku porodici – onlajn savetovalište
Get PDFNa globalnom nivou postoji visok stepen slaganja između donosioca odluka i istraživača o tome da su strategije podrške porodici jedna od najdelotvornijih i najefikasnijih javnih politika za opšti razvoj društva. To se odnosi na porodice sa decom tipičnog razvoja, a naročito na porodice sa decom sa teškoćama u razvoju. U našoj zemlji ne raspolažemo dovoljno ekstenzivnom mrežom podrške porodicama, niti je postojeća mreža podrške u stanju da odgovori na potrebe svih porodica kojima je potrebna podrška na isti način. Profesionalci sa zavidnim stručnim i profesionalnim autoritetom i reputacijom najčešće nisu u mogućnosti da stave svoje profesionalne kapacitete na raspolaganje svima onima kojima je potrebna njihova stručna podrška. Imajući u vidu tendenciju usmeravanja fokusa ka pružanju podrške porodicama manifestovanu u Pozivu za akciju Vlade Republike Srbije „Podrška razvoju dece u ranom detinjstvu – optimalni uslovi za razvoj svakog deteta i društvo u celini”, gde je kao prvi prioritet za unapređivanje društvene podrške deci na ranom uzrastu podrška roditeljstvu, ali i u drugim dokumentima poput Strategije Evropa 2020, Ciljeva održivog razvoja, Zajedničkih evropskih smernica EU za prelazak sa institucionalne na negu u zajednici itd., zaključno sa Akcionim planom za pregovaračku grupu za Poglavlje 23 kojim se, između ostalog, Republika Srbija obavezuje da štiti interese deteta kroz jačanje biološke porodice. U skladu sa tim, Resursni centar za specijalnu edukaciju je kreirao projekat sa ciljem pružanja podrške porodicama kroz organizaciju sistema besplatnih konsultativnih i savetodavnih usluga profesionalaca iz različitih oblasti (defektolozi, psiholozi, lekari, psihoterapeuti) koje su bile dostupne svim zainteresovanim porodicama putem grupnih sesija u okviru onlajn savetovališta u periodu od avgusta do novembra 2023. godine. Porodicama je omogućen širok set usluga usmerenih ka jačanju porodične kohezije, pri čemu su porodice same mogle da odaberu svoju ulogu ili nivo uključenosti koji žele da imaju u pogledu donošenja odluka u vezi sa uslugama za svoje članove porodice. Specifični ciljevi projekta podrazumevali su adekvatno informisanje roditelja o svim pitanjima od značaja za unapređenje funkcionalnosti porodice i porodičnog kvaliteta života, kao i povećanje nivoa roditeljske kompetentnosti, samouverenosti i osećaja kontrole u okviru porodičnih i aktivnosti u zajednici.Direktan rad sa korisnicima obuhvatio je realizaciju 18 onlajn grupnih sesija koje su vodili profesionalci iz različitih oblasti, vrhunski stručni i naučni autoriteti iz oblasti defektologije, psihologije, medicine i psihoterapije, koji su svoje usluge, znanje i veštine stavili na raspolaganje zainteresovanim porodicama tokom sesija. Za rad je korišćena Zoom platforma. Sve aktivnosti direktnog rada sa korisnicima realizovane su u skladu sa Kalendarom onlajn savetovališta, a bile su obrađivane sledeće teme: 1) Šta je važno da znamo o motoričkom razvoju deteta?; 2) Šta su porodično orijentisane rane intervencije – kako i gde se sprovode?; 3) Kako podsticati igru i razvoj porodičnih rutina?; 4) Kako se pripremiti za polazak deteta u školu?; 5) Sa kojim se izazovima suočavaju porodice dece sa teškoćama u razvoju u predškolskoj ustanovi?; 6) Kako podržati razvoj govora i motorike u periodu ranog detinjstva?; 7) Kako pomoći porodicama u izazovima vezanim za poremećaje ishrane?; 8) Kako negovati afirmativan odnos prema zdravlju u okviru porodice?; 9) Koji su psihosocijalni efekti neplodnosti i kako se pripremiti za vantelesnu oplodnju?; 10) Na koje sve načine možemo pružati podršku deci sa poremećajima iz spektra autizma u svakodnevnim aktivnostima?; 11) Kako da budete savršeni „nesavršeni” roditelj i zašto je odnos privrženosti između vas i vašeg deteta jedinstven dar koji ništa ne može da zameni?; 12) Šta su prakse zasnovane na dokazima i koje se prakse smatraju efikasnim u radu sa decom sa teškoćama u razvoju?; 13) Sa kojim se dilemama suočavaju porodice i profesionalci u vezi sa individualnim obrazovnim planom?; 14) Koji su to afirmativni stilovi roditeljstva i koje su tehnike diciplinovanja poželjne i efikasne?; 15) Kako stimulisati govorno-jezički razvoj dece?; 16) Kako bolje razumeti razvojne faze svog deteta?; 17) Kako pomoći porodicama i deci sa teškoćama u razvoju u promeni rutina?; 18) U kojoj meri koristimo organizacije civilnog društva kao vaninstitucionalni resurs za podršku roditeljstvu i podršku uopšte? Projektne aktivnosti bile su namenjene roditeljima dece tipičnog i dece atipičnog razvoja, kao direktnim korisnicima i članovima njihovih porodica, kao indirektnim korisnicima. Tokom realizacije projekta doseglo se do preko 500 direktnih korisnika i, aproksimativno posmatrano, preko 1000 indirektnih korisnika, iz preko 50 gradova iz Republike Srbije i drugih država. Tokom realizacije projekta realizovane su i aktivnosti diseminacije, koje su podrazumevale permanentno izlaganje šire zajednice digitalnim obaveštenjima o realizovanim programskim aktivnostima i pozivima na predstojeće aktivnosti, a sve putem socijalnih mreža kojima raspolaže organizacija
Unapređenje kvaliteta socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju – prikaz projekta
Get PDFMinistarstvo za brigu o porodici i demografiju je početkom godine raspisalo javni konkurs za podnošenje predloga programa na stalno otvoreni konkurs za dodelu dotacija namenjenih za projekte porodič-
nopravne zaštite građana, podrške porodici i deci u 2023. godini. Vizija Ministarstva je da se realizacijom programa ostvare sledeći ciljevi: podrška porodici i deci i unapređenje mera za jačanje porodice kao osnovne jedinice društva, podrška roditeljstvu, unapređenje demografske slike na teritoriji Republike Srbije, podrška populacionoj politici i podrška udruženjima u oblasti zaštite porodice i dece. Resursni centar za specijalnu edukaciju ima decenijsko iskustvu u radu i u realizaciji projekata i programa, kao i u organizaciji i praćenju kompleksnih programa obuka i drugih događaja (konferencije, naučni skupovi, seminari, tribine, radionice itd.). Shodno tome, Resursni centar za specijalnu edukaciju je podneo konkursnu dokumentaciju na gore navedeni konkurs za projekat „Unapređenje kvaliteta socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju”. Projekat je odobren i finansijski podržan od strane Ministarstva za brigu o prodici i demografiju. Projekat je realizovan od jula do novembra 2023. godine. Usmeren је na podizanje kvaliteta socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju, kroz utvrđivanje kvalitetа socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju u našoj sredini i osposobljavanje stručnjaka koji rade sa ovоm populacijоm za samostalnu procenu nivoa socijalne participacije i kreiranje modela podrške deci sa smetnjama u razvoju sa ciljem dosezanja najostvarivijeg nivoa socijalne participacije. Prema Međunarodnoj klasifikaciji funkcionisanja, invalidnosti i zdravlja socijalna participacija se definiše kao učešće u životnoj situaciji u odnosu na stepen u kojem se osoba aktivno uključuje, a ne u odnosu na to koliko osoba može ili želi da se uključi. U literaturi se nalaze i definicije drugih autora, te se smatra da je participacija učešće u formalnim i neformalnim svakodnevnim aktivnostima tokom života, koja u sebi uključuje okruženje za igru, sport, zabavu, učenje itd. Sa aspekta specijalne edukacije i rehabilitacije participacija se može posmatrati kao učešće dece sa smetnjama u razvoju u svim aspektima života. Ujedno, može biti posmatrana i kao prediktor adekvatnog razvoja, te da je od ključnog značaja za kvalitet života dece sa smetnjama u razvoju ali i njihovih porodica.
Socijalna participacija se odnosi na potpuno ostvarivanje životnih potreba i navika kao proizvoda interakcije između ličnih obeležja (oštećenja, nesposobnosti i drugih ličnih karakteristika) i sredinskih činilaca (olakšavajućih ili otežavajućih). Razumevanje socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju, različitog uzrasta i u različitim okruženjima, iziskuje širi fokus od samog utvrđivanja individualnih karakteristika u pojedinim aktivnostima i aspektima ličnog i društvenog učešća. Identifikovani su različiti faktori kao značajni za socijalnu participaciju dece sa smetnjama u razvoju (pojedinac, porodica, škola, vršnjaci…). Oni kao mnogostruki i višedimenzionalni utiču na socijalnu participaciju dece sa smetnjama u razvoju i zahtevaju individualno prilagođavanje pristupu u unapređivanju i podsticanju socijalnog uključivanja. Bez obzira na saznanja o značaju socijalne participacije, uvek postoji rizik da dete sa smetnjama u razvoju bude izuzeto iz svakodnevnih aktivnosti u okviru porodice i/ili šire zajednice. Istovremeno, učešće u različitim aktivnostima ne znači uvek i pozitivno iskustvo za dete sa smetnjama u razvoju. Više uključivanja ne znači da je nužno i bolje za ovu grupu dece, dok je zadovoljstvo nivoom i obimom participacije veoma značajno. Sa godinama dolaze veći društveni i sredinski zahtevi. Oni nameću potrebu za promenama u načinu i obimu participacije svakog pojedinca u svim segmentima života i u svim društvenim aktivnostima. Nivo ostvarene socijalne participacije dece sa smetnjama u razvoju direktno je zavisan od individualnih determinanti (onih koje su vezane za samo
dete), sredinskih determinanti (faktora iz socio-kulturnog okruženja) i njihove interakcije. Dakle, da bi se obuhvatio proces socijalne participacije u širem smislu, neophodno je sagledati uticaj sredinskih faktora na ostvarivanje socijalne participacije, kao i sve posledice koje proističu iz interakcije između ličnih i sredinskih faktora koje olakšavaju ili otežavaju ovaj fenomen. Razvojem socijalnog modela ometenosti, u prvi plan se stavlja socijalna participacija dece sa smetnjama u razvoju. Podaci iz sveta i rezultati pilot istraživanja realizovanih u našoj zemlji ukazuju na postojanje visokog rizika za isključenost dece sa smetnjama u razvoju iz društvenog života zajednice. Preliminarni rezultati projekta, na do sada obrađenom uzorku od 78 dece sa smetnjama u razvoju, prosečnog uzrasta 10.7 godina, oba pola, pokazuju sledeće karakteristike participacije. U nizu modela, konstrukti povezani sa učešćem su dosledno udruženi sa intenzivnijim učešćem (simptomi p = 0.009; kompetentnost p = 0.005, okruženje p < 0.001, identitet p = 0.002), nezavisno od zbunjujućih faktora. Češće učešće je ostalo udruženo sa tri od četiri konstrukta vezana za učešće (kompetencija p = 0.013, identitet p = 0.003; okruženje p = 0.028). Uzrast deteta (p = 0.026) i nivo podrške koju dete dobija u školi (p = 0.031) su takođe ostali značajno povezani sa učestalošću participacije. Istovremeno, roditelji dece sa smetnjama u razvoju smatraju da im je potrebna dodatna pomoć i podrška prilikom učešća njihove dece u skoro svim aktivnostima (p = 0.025). Možemo reći da su u nizu modela, konstrukti u vezi sa učešćem bili
povezani sa učestalošću i intenzitetom učešća, dok su demografske i dijagnostičke varijable bile povezane sa učestalošću, ali ne i intenzitetom učešća. Dobijeni rezultati mogu da posluže kao smernica za kreiranje i pružanje adekvatne podrške kako deci, tako i članovima njihove porodice
Sensory integrative approach: a systematic review of the Effectiveness of child-centered interventions
Get PDFUvod: Teorija senzorne integracije koju je predložila Džin Ers predstavlja kamen
temeljac raznovrsnim i, u današnje vreme, sve mnogobrojnijim intervencijama
usmerenim na decu sa teškoćama senzornog procesiranja. Počevši od
sedamdesetih godina kada je teorija postavljena, senzorna integrativna disfunkcija
sve se češće uočava kod dece tipične populacije i dece sa smetnjama u
razvoju, pri čemu je najuočljivija i najčešće opisivana kod dece sa poremećajem
iz spektra autizma. Ove teškoće značajno negativno utiču na neurološki, motorni
i govorno-jezički razvoj dece, na mogućnost komunikacije, socijalizacije i
usvajanja adaptivnih veština. To je uslovilo razvoj različitih intervencija koje se
sprovode u cilju ublažavanja ili eliminisanja teškoća senzornog procesiranja.
Međutim, nisu sve intervencije usklađene sa principima teorije Džin Ers i njihova
efikasnost nije u adekvatnoj meri ispitana.
Cilj: Cilj ovog rada je da se analiziraju i opišu rezultati istraživanja koja se bave
evaluacijom efikasnosti različitih intervencija zasnovanih na senzornom pristupu.
Metode: Pretraživanje literature u skladu sa odabranim ključnim rečima izvršeno
je uz pomoć servisa Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku
i pretraživača Google Scholar.
Rezultati: Nastojali smo da u izbor uključimo istraživanja koja se bave novijim i nedovoljno
istraženim senzornim intervencijama za decu tipičnog razvoja i decu sa
poremećajem iz spektra autizma. Istraživanja koja su ušla u konačan izbor pružaju
interesantne i relevantne informacije o efikasnosti senzornog pristupa u intervencijama
usmerenim na probleme hranjenja i ishrane, spavanja, emocionalno-bihevioralnih
i kognitivnih teškoća dece sa teškoćama senzornog procesiranja.
Zaključak: Na osnovu pregleda dosadašnje literature možemo zaključiti da intervencije
zasnovane na senzornom pristupu imaju pozitivne efekte na različite
domene funkcionisanja dece TR i dece sa PSA. Takođe, da nisu sve intervencije
podjednako efikasne, niti imaju pozitivne efekte na različite domene života.Introduction: The theory of Sensory Integration proposed by Jean Ayres represents
the cornerstone of various and, nowadays, more and more numerous interventions aimed
at children with sensory processing difficulties. Beginning in the 1970s, when the theory was
established, sensory integrative dysfunction is increasingly observed in children of the typical
population and children with developmental disabilities, and is more noticeable and most
often described in children with autism spectrum disorders. These difficulties significantly
negatively affect the neurological, motor and speech-language development of children, the
ability to communicate, socialize and adopt adaptive skills. This has led to the development
of various interventions that are carried out with the aim of mitigating or eliminating the
difficulties of sensory processing. However, not all interventions are in line with the principles
of Jean Ayres theory and their effectiveness has not been adequately evaluated.
Aim: The aim of this paper is to analyze and describe the results of research that
evaluates the effectiveness of various interventions based on the sensory approach.
Methods: The literature search in accordance with the selected keywords was
performed with the help of the service of the Serbian Library Consortium for Unified
Procurement (KOBSON) and the Google Scholar search engine.
Results: We tried to include research that deals with newer and insufficiently
researched sensory interventions for children with typical development and children with
autism spectrum disorder. The final research provides interesting and relevant information
on the effectiveness of sensory access in interventions focused on the problems of feeding
and nutrition, sleep, emotional-behavioral and cognitive difficulties of children with sensory
processing difficulties.
Conclusion: Based on the review of previous literature, we can conclude that
interventions based on the sensory approach have positive effects on different domains of
functioning of typically developed children and children with autism spectrum disorder. We
can also conclude that not all interventions are equally effective or have positive effects on
different domains of life