rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Interventions targeting the treatment of executive functions in children with autism spectrum disorder
No full textПоремећај из спектра аутизма је неуроразвојни поремећај којег карактеришу
тешкоће у области социјалних вјештина, понављајућег понашања, говора и невербалне
комуникације. Постоје разне теорије којима се покушава објаснити овај поремећај, а неке
од њих су когнитивне теорије. Когнитивне теорије симптоме поремећаја из спектра
аутизма тумаче дефицитом теорије ума, слабом централном кохерентношћу и тешкоћама
у области егзекутивних функција. Егзекутивне функције представљају низ међусобно
повезаних процеса потребних за усмјерено понашање, од којих су базичне: радна
меморија, инхибиторна контрола и когнитивна флексибилност. С обзиром на присутне
тешкоће у домену егзекутивних функција неопходно је спроводити адекватне
интервенције које ће утицати на њихово побољшање. Сходно томе, циљ овог рада је да
се, прегледом доступне литературе, издвоје и прикажу истраживања о ефикасности
различитих интервенција усмјерених на третман егзекутивних функција.
Прегледом истраживања уочено је да се у третману егзекутивних функција, поред
когнитивних интервенција, користе и физичке активности. Већина анализираних студија
указује на позитивне ефекте примијењених третмана у различитим аспектима
егзекутивних функција. Поред овог примарног ефекта, у неким студијама су уочени
позитивни учинци ових третмана и у другим сферама функционисања, посебно када је
ријеч о смањењу изражености симптома аутизма.
Уочено је да се студије међусобно разликују у истраживачком дизајну, не само
када је ријеч о типу интервенције и њеним карактеристикама (као што су трајање,
интензитет, комплексност), већ и у праћењу битних демографских варијабли које могу
имати значајан утицај на симптоматологију аутизма и ефекте третмана. Такође, разликују
се и у броју интервенцијских група, као и у присуству контролне групе.
Како је већина истраживања била усмјерена на утврђивање непосредних ефеката
третмана, остаје отворено питање трајности остварених промјена, као и генерализације
на понашање у реалним животним ситуацијама.Autism spectrum disorder is a neurodevelopmental disorder characterized by
difficulties in social skills, repetitive behavior, speech, and non-verbal communication. There
are various theories attempting to explain this disorder, and some of them are cognitive
theories. Cognitive theories interpret the symptoms of autism spectrum disorder as a deficit in
theory of mind, weak central coherence, and difficulties in the area of executive functions.
Executive functions represent a series of interconnected processes required for directed
behavior. Basic executive functions include working memory, inhibitory control, and cognitive
flexibility. Given the present difficulties in the domain of executive functions, it is necessary
to implement appropriate interventions that will impact their improvement. Accordingly, the
aim of this paper is to review the available literature, extract, and present research on the
effectiveness of various interventions aimed at improving executive functions.
The review of the research revealed that, in addition to cognitive interventions, physical
activities are also used in the treatment of executive functions. Most of the analyzed studies
indicate positive effects of applied treatments in various aspects of executive functions. Besides
this primary effect, some studies have observed positive effects of these treatments in other
spheres of functioning, especially when it comes to reducing the expression of autism
symptoms.
It was observed that the studies differ from each other in research design, not only in
terms of the type of intervention and its characteristics (such as duration, intensity, complexity),
but also in monitoring important demographic variables that can significantly impact autism
symptomatology and treatment effects. They also differ in the number of intervention groups,
as well as the presence of a control group.
As most of the research was aimed at determining the immediate effects of the
treatment, the question of the durability of the achieved changes, as well as generalization to
behavior in real-life situations, remains open
Correlates and determinants of autonomy behavior in adolescents with mild intellectual disability
No full textOsobe sa intelektualnom ometenošću imaju manje razvijene veštine autonomnog ponašanja i
prilike da samostalno vrše izbore i donose odluke u svakodnevnom životu. Veća autonomija u
ponašanju jača dostojanstvo i samopoštovanje osobe, omogućava joj kontrolu nad svojim
životom i pozitivno utiče na njeno životno blagostanje. Cilj ovog istraživanja je bio utvrđivanje
korelacija između autonomije, samopoštovanja i subjektivnog blagostanja, kao i odnosa između
autonomije i demografskih karakteristika (pol i kalendarski uzrast) kod adolescenata sa lakom
intelektualnom ometenošću. Uzorak je činilo 39 ispitanika sa lakom intelektualnom ometenošću,
kalendarskog uzrasta od 16 do 21 godine (AS = 17.90, SD = 1.10), oba pola. U istraživanju su
upotrebljene tri skale: Arkova skala samoodređenja (The Arc's Self-Determination Scale-Adult
Version), Rozenbergova skala samopoštovanja (Rosenberg Self-Esteem Scale) i adaptirana
verzija Indeksa ličnog blagostanja za osobe sa intelektualnom ometenošću (Personal Wellbeing
Index – Intellectual Disability – PWI-ID). Dobijeni rezultati ukazuju na značajnu pozitivnu
korelaciju između autonomnog ponašanja i subjektivnog blagostanja ispitanika. Utvrđen je i
značajan pozitivan odnos između veštine nezavisnog ponašanja, pola i kalendarskog uzrasta
ispitanika. Stariji ispitanici ovog uzorka, muškog pola, imaju statistički značajno viši nivo
autonomnog ponašanja. Istraživanje ukazuje na značaj integrisanja intervencija za stimulisanje
razvoja veština autonomnog ponašanja u tranzicione kurikulume adolescenata sa lakom
intelektualnom ometenošću.People with intellectual disability have less developed skills of autonomous behavior and
opportunity to make they own choices in everyday life. Higher level of autonomous behavior
strengthens dignity and self-esteem and allows a person to have control over her life and provides
positive influence on personal wellbeing. The aim of this research was to determine the
correlations between autonomy, self-esteem and subjective wellbeing, as well as relationship
between autonomy and demographic characteristics (gender and age) in adolescents with mild
intellectual disability. The sample consisted of 39 participants with mild intellectual disability,
aged 16 to 21 (AS = 17.90, SD = 1.10), both sexes. Three scales were used in the research: The
Arc's Self-Determination Scale-Adult Version, Rosenberg Self-Esteem Scale – SES and Personal
Wellbeing Index – Intellectual Disability – PWI-ID. The results indicate significantly positive
correlation between autonomous behavior and subjective wellbeing of participants. Also, it’s
been determined significant positive relationship between skill of independent behavior and
gender and age of participants. Older male examinee in this research, have statistically significant
higher level of autonomous behavior. The research indicates the importance of integrating
interventions to stimulate the development of autonomous behavior skills into the transitional
curriculum of adolescents with mild intellectual disability
Cerebral Amyloid Angiopathy-Related Inflammation (CAA-rI): Three Heterogeneous Case Reports and a Focused Literature Review
Get PDFCerebral amyloid angiopathy-related inflammation (CAA-rI) is a largely reversible, subacute encephalopathy, which is considered as a rare variant of cerebral amyloid angiopathy (CAA). Although the diagnosis of this inflammatory vasculopathy is generally clinico-pathologic, a probable or possible diagnosis can often be established based on current clinico-radiological diagnostic criteria. This is important since CAA-rI is considered as a treatable disorder, which most commonly occurs in the elderly population. Behavioral changes and cognitive deterioration are highlighted as the most common clinical signs of CAA-rI, followed by a heterogeneous spectrum of typical and atypical clinical presentations. However, despite the well-established clinical and radiological features incorporated in the current diagnostic criteria for this CAA variant, this rare disorder is still insufficiently recognized and treated. Here, we have shown three patients diagnosed with probable CAA-rI, with significant heterogeneity in the clinical and neuroradiological presentations, followed by different disease courses and outcomes after the introduction of immunosuppressive treatment. Moreover, we have also summarized up-to-date literature data about this rare, yet underdiagnosed, immune-mediated vasculopathy
Quality of life and physical activity in people with rheumatoid arthritis
Get PDFRheumatoid arthritis (RA) is the most common form of inflammatory rheumatism.
The onset of synovitis in middle aged population, the irreversibility of damage and the
progression of the disease reduce the possibilities and capacities of a person with RA to fulfill
their needs and thus achieve the overall quality of life. Quality of life (Qol) is a
multidimensional concept defined by the World Health Organization as a state of complete
physical, mental, and social well-being. Early diagnosis, the therapeutic approach “treat to
target” and the application of biological therapy are current recommendations that contribute
to the Qol of people with RA. Regular physical activity (PA), or any physical movement that
leads to energy expenditure, is a key component of a healthy life. Since existing research has
shown a significant impact of PA on chronic diseases of the modern era, the question of the
benefits of PA in RA arises. The objective of this paper is to review and analyze the available
recent research in order to examine the effects and importance of the implementation of PA on
the Qol of people with RA. This study is a review of the literature using PubMed/MEDLINE
and Science Direct, not older than ten years. People with RA, in addition to designed programs
of therapeutic exercises as part of physiotherapy, also practice different forms of PA in their
free time or through organized activities. The results indicate that the implementation of regular
PA, dosed according to time and intensity as well as according to the current picture of arthritis
reduces the symptoms of arthritis, which improves the overall Qol of these people.
Implementation of PA is beneficial for people with RA. In order to improve the Qol, it is
necessary to design adapted programs of PA, respecting the specifics of each individual
Lexical-semantic abilities and executive functions in the elderly
Get PDFUvod: Razvoj savremenog društva doveo je do produžetka životnog veka, a time i do
povećanja broja starih osoba. S obzirom na to, poslednjih godina se dosta pažnje posvećuje
ispitivanju kognitivnih sposobnosti u ovoj populaciji. U fokusu istraživanja su promene
u jeziku, egzekutivnim funkcijama i pamćenju. Cilj: Cilj ove studije je utvrđivanje
leksičko-semantičkih sposobnosti i egzekutivnih funkcija kod ljudi starijih od 65 godina.
Metode: Uzorak je činilo 30 ispitanika od 66 do 85 godina, koji su prema godinama
života podeljeni u dve grupe. U prvu grupu uključeno je 16 ispitanika iz kategorije
„rane starosti” (od 66 do 75 godina), a u drugu 14 ispitanika iz kategorije „srednja
starost” (od 76 do 85 godina). U uzorku je bilo 13 ispitanika sa završenom osnovnom
školom i 17 ispitanika sa završenom srednjom i visokom školom. Za procenu leksičko-
semantičkih sposobnosti primenjeni su Semantički test i Test verbalne fluentnosti, a za
procenu egzekutivnih funkcija Strup test. Rezultati: Rezultati su pokazali da se ispitanici
različitih starosnih kategorija ne razlikuju u postignućima na testovima leksičko-
semantičkih sposobnosti. Međutim, utvrđene su razlike u postignućima u odnosu na
nivo obrazovanja. Osobe sa srednjim i visokim nivoom obrazovanja bile su uspešnije na
navedenim testovima. Na testu egzekutivnih funkcija utvrđene su razlike u postignućima
između ispitanika različitih starosnih kategorija i nivoa obrazovanja. Zaključak: Naši
rezultati pokazuju da su egzekutivne funkcije osetljivije na godine starosti u poređenju
sa leksičko-semantičkim sposobnostima.Introduction. The development of modern society has led to an increase in the life
expectancy, and thus to a significant increase in the number of elderly people. Therefore,
in recent years a lot of attention has been paid to the examination of cognitive abilities in
this population. The research focuses on changes in language, executive functions and
memory. Aim. This study aimed to determine lexical-semantic abilities and executive
functions in persons over the age of 65. Methods. The sample included 30 people ranging
in age from 66 to 85. The respondents were divided into two age categories, with 16
respondents from the “young old” category and 14 respondents in the “middle-old and
oldest-old” category. The sample included 13 respondents who had finished elementary
school and 17 respondents who had finished secondary or higher/university education. The
Semantic Test and the Verbal Fluency Test were used to assess lexical-semantic abilities.
To assess executive functions, the Stroop test was used. Results. The results have shown
that respondents with different age categories do not differ in their achievements on tests
for the assessment of lexical-semantic abilities. However, differences in achievements
were determined in relation to the level of education of the respondents. People with a
higher educational level were more successful on the mentioned tests. Furthermore, the
results show a difference in achievement on the test for assessing executive functions
based on age and level of education. Conclusion. These findings indicate that executive
functions are more sensitive to age than lexical-semantic abilities
Извршење мере безбедности обавезног лечења алкохоличара у Специјалној затворској болници у Београду
No full textMере безбедности се изричу у циљу отклањања оних фактора који су довели до
извршења кривичног дела. Предмет овог рада је мера обавезног лечења алкохоличара,
где је лечење принудног карактера. Самим тим, оправдано је питати се колики отпор
третману постоји током самог процеса извршавања мере. Ово истраживање може имати
значајне теоријске и практичне имликације. Резултати могу послужити као основ за
даља истраживања и продубљивања знања када је у питању (не)успешност примене и
извршавања мере безбедности обавезног лечења алкохоличара. Када је у питању
практични значај, с обзиром да је отпор у литератури идентификован као један од
фактора неуспешности лечења алкохоличара, можемо говорити о едукацијама
стручњака о методама и техникама препознавања и превазилажења отпора.
Циљ овог истраживања је анализа извршења мере безбедности обавезног лечења
алкохоличара, а кроз перцепцију запослених и учинилаца кривичних дела којима је
мера изречена.
Истраживање је спроведено у Специјалној затворској болници у Београду, током
фебруара 2023. године. Узорак истраживања је чинило укупно 92 испитаника.
Формирана су два подузорка, један су чинили запослени у Специјалној затворској
болници (N = 16), а други учиниоци кривичних дела (N = 76) који су у том тренутку
били на извршењу мере безбедности обавезног лечења алкохоличара. Подаци су
прикупљани техником анкетирања. Коришћени су упитници намењени прикупљању
општих и социо-демографских података, као и упитници Correctional treatment
resistance scale (α = .64) за процену отпора и Treatment Motivation Questionnaire (α = .78)
за процену мотивације осуђених лица, а који су преведени и модификовни за потребе
истраживања.
Резултати истраживања недвосмислено показују да код већег броја испитаника
постоји отпор према лечењу. Са друге стране, мотивација за лечење је присутна код
половине испитиваног узорка. Већина испитаника има песимистичан став према мери и
њеној ефикасности. Запослени у Специјалној затворској болници истичу да се
мотивација испитника мења током лечења, односно да се она повећава временом.
Већина запослених активно ради на превазилажењу отпора и мотивацији осуђених
лица.Security measures are imposed in order to eliminate those factors that led to the
commission of a criminal offense. The subject of this work is the measure of compulsory
treatment of alcoholics, where the treatment is of a compulsory nature. Therefore, it is
justified to ask how much resistance to treatment exists during the actual process of carrying
out the measure. This research may have significant theoretical and practical implications.
The results can serve as a basis for further research and deepening of knowledge when it
comes to the (un)successful application and execution of the safety measure of compulsory
treatment of alcoholics. When it comes to practical importance, given that resistance is
identified in the literature as one of the factors of failure in the treatment of alcoholics, we can
talk about expert education on methods and techniques for recognizing and overcoming
resistance.
The aim of this research is to analyze the implementation of the safety measure of
compulsory treatment of alcoholics, and through the perception of employees and perpetrators
of criminal acts to whom the measure was imposed.
The research was conducted in the Special Prison Hospital in Belgrade, during
February 2023. The research sample consisted of a total of 92 respondents. Two sub-samples
were formed, one consisting of employees of the Special Prison Hospital (N = 16), and the
other of perpetrators of criminal acts (N = 76) who were at that moment undergoing the
security measure of mandatory treatment of alcoholics. The data were collected using the
survey technique. Questionnaires intended for the collection of general and sociodemographic
data
were
used,
as
well
as
the
Correctional
treatment
resistance
scale
(α
=
.64)
for
assessing
resistance
and the Treatment Motivation Questionnaire (α = .78) for assessing
the motivation of convicted persons, which were translated and modified for research
purposes.
The research results unequivocally show that there is resistance to treatment in the
majority of respondents. On the other hand, motivation for treatment is present in half of the
examined sample. Most respondents have a pessimistic attitude towards the measure and its
effectiveness. The employees of the Special Prison Hospital point out that the motivation of
the examinee changes during the treatment, that is, it increases over time. Most employees
actively work to overcome resistance and motivate convicted persons
Kontakti dece i mladih na hraniteljskom smeštaju sa porodicom porekla
No full textVećina dece i mladih na hraniteljskom smeštaju održava kontakte sa roditeljima i drugim članovima porodice. Smatra se da kontakti sa porodicom porekla doprinose uspešnoj adaptaciji na smeštaj, kao i ponovnom ujedinjenju porodice. Ciljevi ovog istraživanja bili su utvrđivanje učestalosti i načina kontakata dece na hraniteljskom smeštaju sa porodicom porekla, kao i ispitivanje povezanosti između kontakata i karakteristika deteta, porodice i smeštaja. Istraživanje je rađeno u centrima za porodični smeštaj i usvojenje u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Uzorak je činilo sedamdeset i šestoro dece i mladih na hraniteljskom smeštaju, oba pola (38,2% muškog), uzrasta 14–21 godine (AS=16,93, SD=2,03). Za potrebe istraživanja formiran je poseban upitnik koji su popunjavali savetnici za hraniteljstvo. Dobijeni rezultati pokazuju da oko 80% dece i mladih na hraniteljstvu ima direktne ili indirektne kontakte sa porodicom porekla. Direktni kontakti se u većini slučajeva ostvaruju povremeno, a indirektni redovno. Prema rezultatima regresione analize, učestalost kontakata je značajno povezana sa strukturom porodice porekla i uzrastom korisnika na prijemu na smeštaj. U skladu sa nalazima prethodnih studija, prezentovani rezultati ukazuju na to da kontakti sa porodicom porekla predstavljaju važan aspekt hraniteljskog smeštaja
Vršnjački odnosi adolescenata u domovima za decu bez roditeljskog staranja
No full textNa osnovu pregleda literature uočava se nedostatak istraživanja vršnjačkih
odnosa u inkluzivnom kontekstu kao što su domovi za decu bez roditeljskog staranja. Cilj
istraživanja bio je da se ispitaju vršnjački odnosi mladih bez roditeljskog staranja u odnosu
na intelektualni status i uzrast. Uzorak je činilo 210 ispitanika, uzrasta od 12 do 18 godina,
od čega njih 80 sa lakom intelektualnom ometenošću (IO) i 130 tipičnog razvoja (TR). Za
procenu vršnjačkih odnosa korišćeni su supskala Problemi sa vršnjacima iz Upitnika snage
i teškoće i Rahimov inventar organizacijskog konflikta koji ispituje 5 stilova rešavanja
konflikata (dominacija, popuštanje, izbegavanje, rešavanje problema, kompromis). Nalazi
su pokazali da adolescenti sa IO značajnije češće biraju kompromis i rešavanje problema
nego adolescenti TR. Nadalje, što su stariji adolescenti sa IO češće izbegavaju konflikte i
ređe koriste dominantni stil, a u grupi mladih TR je obrnuto. Na osnovu diskusije
zaključeno je da inkluzija ima pozitivne efekte na rešavanje konflikata mladih sa lakom IO
ali da ostvarivanje maksimalnih efekata inkluzije na vršnjačke odnose mladih u domu
zahteva primenu inkluzivnih programa vršnjačke medijacije i razvijanja socijalnih veština
mladih. Dobijeni rezultati ukazali su na pravac daljih istraživanja u ovom domenu
inkluzivnog vaspitanja
Ставови фризера о запошљавању особа са интелектуалном ометеношћу
No full textКао и за особе типичне популације, и за особе са интелектуалном ометеношћу запошљавање има подједнак значај, и представља једно од основних људских права.
Рад и посао доприносе осећају економске независности и самосталности, благостању, већем квалитету живота, развоју селф-концепта и самопоуздања с једне стране, а са друге све већој укључености у заједницу и социјализацији особа са интелектуалном ометеношћу. Ове особе се могу запошљавати у оквиру интегрисаних и сегрегационих модела, али поред постојања ових модела и различитих опција за запошљавање, особе са интелектуалном ометеношћу и даље остају невидљиве на тржишту рада, а као најчешћи узрок незапослености ове популације истиче се погрешан став и мишљење послодаваца о способности за рад ових особа. Главни циљ нашег истраживања јесте утврдити ставове послодаваца из области личних услуга (фризера) према запошљавању особа са интелектуалном ометеношћу. За процену ставова фризера према особама са интелектуалном ометеношћу употребљена је скраћена верзија Скале ставова према животу у заједници - форма за интелектуалну ометеност (Community Living Attitude Scale- Intellectual Disability Form, CLAS-ID), а за процену ставова према запошљавању коришћен је упитник Посао за особе са ометеношћу (Work for people with disability). Узорком су обухваћена 32 испитаника оба пола (власника фризерских салона на територијама београдских општина Земун, Нови Београд, Бежанијска Коса и Врачар). Анализом резултата утврђено је послодавци углавном подржавају укључивање особа са интелектуалном ометеношћу у животне токове заједнице, као и да сматрају да ће запослени са интелектуалноm ометеношћу имати добар радни учинак на послу и бити прихваћени од стране својих колега и надређених. У раду су детаљније представљени резултати истраживања, као и ограничења, а дате су и препоруке будућим истраживачима.As for people of the typical population, employment is equally important for people with intellectual disabilities, and represents one of the basic human rights. Work contributes to the feeling of economic independence and independence, well-being, higher quality of life, development of self-concept and self-confidence, on the one hand, and on the other hand, increasing involvement in the community and socialization of persons with intellectual disabilities. These people can be employed within integrated and segregation models, but in addition to these models and different options for employment, people with intellectual disabilities still remain invisible on the labor market, and the most common cause of unemployment of this population is the wrong attitude and opinion of employers about abilities for the work of these persons. The main goal of our research is to determine the attitudes of employers in the field of personal services (hairdressers) towards the employment of people with intellectual disabilities. The abbreviated version of the Community Living Attitude Scale-Intellectual Disability Form (CLAS-ID; Henry, Keys & Kopp, 1999) was used to assess employers' attitudes towards people with intellectual disabilities, and the Work for people with disability questionnaire was used to assess attitudes towards employment (Nota, Santilli, Ginevra & Soresi, 2013). The sample included 32 respondents of both sexes (owners of hair salons in the territories of the Belgrade municipalities of Zemun, Novi Beograd, Bežanijska Kosa and Vračar). The analysis of the results revealed that employers mostly support the inclusion of people with intellectual disabilities in the life of the community, and also they believe that employees with an intellectual disability will have a good performance at work and will be accepted by their colleagues and superiors.The paper presents the results of the research in more detail, as well as limitations, and recommendations for future researchers are given
Nutritional Impact on Brain Function: Food for Thought, Emotions and Wellbeing
Get PDFThe rate of cognitive and emotional dysfunction is increasing in the modern society, therefore nutritional impact on thebrain functioning is receiving higher attention in science and practice. In order to summarize the latest scientific knowledgeconcerning nutritional impact on the nervous system and particularly on the brain functioning we performed literature search andanalysis. Increasing number of scientific data show that macronutrients and micronutrients (vitamins and minerals) affect multiplebrain processes through control of diverse mechanisms as: synaptic transmission, neurotransmitter pathways, signal-transductionpathways, membrane fluidity, epigenetic changes, etc. Impact of specific macronutrients and micronutrients in brain functioning andtheir food source is presented in details. We believe that these data might be of interest to wide spectrum of professionals as:physicians, nutritionists, psychologists, neuroscientists etc