rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Доживљај стреса код мајки превремено рођене деце
No full textПревременим рођењем сматра се рођење бебе пре тридесет седме гестацијске недеље. С обзиром да се свака гестацијска недеља одликује формирањем одређених органа и ткива, превремено рођење односно „недонешеност“ захтева боравак на одељењу за неонаталну негу где ће им бити пружена потребна медицинска помоћ. Због пролонгираног боравка у болници, неизвесности и бриге за живот и здравље детета, као и сепарације бебе од родитеља у неонаталној нези, може се јавити висок интензитет стреса родитеља, а нарочито мајке. Дуготрајно присуство стреса високог интензитета може довести до битних промена у свим животним доменима читаве породице, као и негативног утицаја на остваривање родитељске улоге.
Oво истраживање је било усмерено на утврђивање доживљаја стреса код мајки превремено рођене деце. Узорак је чинило 369 мајки учлањених у удружења за пружање подршке. Примењен је наменски конструисан упитник о социодемографским карактеристикама породице и скала Индекса родитељског стреса (Parenting Stress Index Short Form PSI/SF, Abidin 1995), која се састоји из субскала Родитељски стрес, Дисфункционални однос родитеља и детета и Захтевност детета, а даје податке и о Укупном стресу родитеља. Утврђено је да мајке превремено рођене деце из нашег узорка доживљавају низак ниво родитељског стреса (АС = 31,86; СД = 11,68), имају низак ниво дисфункционалне интеракције родитељ-дете (АС = 19,81; СД = 8,14) и своје дете не сматрају захтевним (АС = 21,95; СД = 9,56). Међутим, документовани су виши нивои укупног стреса (p<0,05) код испитаница ниског социоекономског статуса. Такође, уочено је и да код испитаница које наводе да им је потребна подршка дефектолога (р=0,01), психолога (р<0,01) или комбинација различитих врста подршки (р<0,01) доживљавају виши ниво стреса у односу на мајке које наводе да им подршка или помоћ нису потребне.
Истраживање је указало на значај доживљаја потребе за подршком који саопштавају мајке као информације у планирању услуга подршке усмерене на популацију превремено рођене деце.Premature birth is considered the birth of a baby before the thirty-seventh gestational week. Given that each gestational week is characterized by the formation of certain organs and tissues, premature births or “prematurity” require a stay in the neonatal care unit where they will be provided with the necessary medical assistance. Due to the prolonged stay in the hospital, uncertainty and concern for the life and health of the child, as well as the separation of the baby from the parents in neonatal care, a high intensity of stress can occur for the parents, especially the mother. The long-term presence of high-intensity stress can lead to significant changes in all life domains of the entire family, as well as a negative impact on the realization of the parental role.
This research was aimed at determining the experience of stress in mothers of prematurely born children. The sample of 369 mothers who were members of support associations. A purpose-built questionnaire on the sociodemographic characteristics of the family and the scale of the Parenting Stress Index (Parenting Stress Index Short Form PSI/SF, Abidin 1995) were applied, which consist of the subscales Parenting stress, Dysfunctional parent-child interaction and Child demandingness, and provides data on The total stress of parents. It was found that mothers of premature children from our sample experience a low level of parental stress (AS = 31.86; SD = 11.68), have a low level of dysfunctional parent-child interaction (AS = 19.81; SD = 8.14) and they do not consider their child demanding (AS = 21.95; SD = 9.56). However, higher levels of total stress (p<0.05) were documented in subjects of low socioeconomic status. Also, it was observed that respondents who stated that they needed support from a special education teacher (p=0.01), a psychologist (p<0.01) or a combination of different types of support (p<0.01) experienced a higher level of stress in relation to on mothers who state that they do not need support or help. Research indicates the importance of mother’s perceptions of required support in situations of premature birth, for planning support services
РАД У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ – НОРМАТИВНИ ПРИКАЗ И ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ
No full textЈедан од доминантних трендова кривичноправне реакције у савре
мено доба јесте инсистирање на што ширем дијапозону разнородних
кривичних санкција превасходно с циљем супституисања краткотрајних
затворских казни одговарајућим алтернативама, а како би се избегао
низ негативних последица повезаних са институционализацијом. Тако
међу алтернативним санкцијама истакнуто место заузима и казна рада
у јавном интересу. Рад у јавном интересу уведен је у српско кривично
законодавство још 2006. године, али ни до данас, сходно релевантним
статистичким подацима, ова казна не заузима значајније место међу
изреченим и имплементираним кривичним санкцијама. Поставља се
питање који разлози отежавају, па можда чак и онемогућавају, примену
рада у јавном интересу. Стога, излагања у раду биће посвећена анализи
позитивноправног оквира који се односи на казну рада у јавном интересу
у Србији, као и сумирању eлемената фактичког стања по питању при
мењивања ове кривичне санкције. Намеће се закључак да нису предузете
мере за интензивније популарисање казне рада у јавном интересу, као и
да постоји простор за унапређивање закона, и посебно подзаконских
аката. Примењени су нормативнологички и компаративноправни, те
метод дескриптивне статистике. Циљ рада јесте да се издвоје препо
руке за унапређивање будућих нормативних решења
Academic and social outcomes of inclusive education in students with typical development
No full textЦиљ овог рада био је да утврди академске и социјалне исходе инклузивног образовања ученика типичног развоја на простору Републике Српске, као и да утврди однос тих исхода с карактеристикама школе, наставника, али и директора и педагошко-психолошке службе.Узорком истраживања обухваћен је 331 ученик, од трећег до петог разреда из 18 одјељења у оквиру редовних основних школа. Узорак је подијељен на два подузорка ‒ испитанике који похађају одјељења у којима има ученика с интелектуалном ометеношћу и испитанике који похађају одјељења у којима нема ученика с ометеношћу.За процјену зависних варијабли кориштени су сљедећи инструменти: Пибоди тест индивидуалних постигнућа, Чедок Мекмастер скалa за процјену ставова према дјеци с хендикепом, Скала за процјену контакта с особама с ометеношћу, Скала социјалног понашања у школи, Скала за процјену ставова вршњака према особама с ометеношћу, Упутник о булингу код ученика и Инвентар мога одјељења. Независне варијабле процјењиване су: Скалом за процјену процеса инклузије, скалом Моје мишљење о инклузији, Скалом ставова према особама с ометеношћу, Бендеровим упитником структуре разреда и скалом Ефикасности наставника за инклузивну праксу.Резултати су показали да нема значајне разлике у академским постигнућима ученика типичног развоја који похађају инклузивна или неинклузивна одјељења. Насупрот томе, ученици инклузивних одјељења имају позитивније ставове према укључивању вршњака с ометеношћу у редован васпитно-образовни систем и значајно чешће контакте с том популацијом.У инклузивним одјељењима, ставови наставника према особама с ометеношћу и инклузивном образовању, самоефикасност наставника за извођење наставе, као и стратегије које примјењују у настави повезани су с разликама у академским и социјалним исходима ученика. Поред тога, инклузивност школе у погледу наставе има значајан ефекат на постигнућа из математике, ставове према инклузивном образовању, преузимање улоге браниоца, али и испољавање проблема у понашању. Исто тако, инклузивна организација школе предиктор је постигнућа из математике, социјалних вјештина, али и ставова према вршњацима с ометеношћу. Такође, на неке од испитаних исхода, ставови директора и педагошко-психолошке службе имали су значајан ефекат.Можемо закључити да испитиване варијабле, које дjелују на нивоу школе и одјељења, имају ефекта на академске и социјалне исходе ученика, без обзира на то да ли у њиховим одјељењима има ученика с интелектуалном ометеношћу, што свједочи да инклузивно образовање, као приступ развоју школе и настави, дјелује наThe aim of this paper was to determine the academic and social outcomes of inclusive education of students with typical development in the territory of the Republic of Srpska, as well as to determine the relationship of these outcomes with the characteristics of a school, teachers, but also the school principals and the pedagogical-psychological service.The research sample included 331 students, from 3rd to 5th grade, from 18 classes within regular elementary schools. The sample was divided into two subsamples ‒ respondents who attend classes in which there are students with intellectual disabilities, and respondents who attend classes in which there are not any students with disabilities.The following instruments were used to assess the independent variables: Peabody Individual Achievement Test ‒ revised, Chedoke-McMaster Attitudes Towards Children with Handicaps scale, The Contact with Disabled Persons Scale, School Social Behavior Scale, Second Edition, Peer Attitudes Toward the Handicapped Scale, Bullying Participant Behaviors Questionnaire and My class inventory. Independent variables were evaluated: Scala di Valutazione dei Processi Inclusivi, My Thinking About Inclusion Scale, Тhe Scale of Attitudes Toward Disabled Persons, Bender Classroom Structure Questionnaire and Teacher Efficacy for Inclusive Practices).The results showed that there is no significant difference in the academic achievements of students with typical development who attend inclusive or non-inclusive classes. In contrast, students in inclusive classes have more positive attitudes towards the inclusion of peers with disabilities in the regular educational system and significantly more frequent contacts with this population.In inclusive classes, teachers' attitudes towards people with disabilities and inclusive education, teachers' self-efficacy for teaching, as well as the strategies they use in teaching are related to differences in the academic and social outcomes of students. In addition, the inclusiveness of the school in terms of teaching has a significant effect on mathematics achievements and attitudes towards inclusive education, assuming the role of a defender, but also the manifestation of behavioral problems. In the same way, the inclusive organization of the school is a predictor of achievements in mathematics and social skills, but also attitudes towards peers with disabilities. Furthermore, the attitudes of principals and the pedagogical-psychological service had a significant effect on some of the examined outcomes.We can conclude that the studied variables which operate at the school and class level have an effect on the academic and social outcomes of students, regardless of whether there are students with intellectual disabilities in their classes, which proves that inclusive education, as an approach to school development and teaching, works on the educational outcomes of all students, which is in line with the philosophy of this approach to education.Keywords: inclusive education, students with typical development, academic outcomes, social outcomes, inclusive classes, non-inclusive classes, teachers, schoo
Породичне карактеристике штићеника Завода за васпитање деце и омладине у Нишу
No full textОвај истраживачки рад бави се анализом породичних карактеристика штићеника смештених у Заводу за васпитање деце и омладине у Нишу и њиховим потенцијалним утицајем на развој и понашање младих особа. Фокусирајући се на социо-економски статус породица, породичне структуре, породичне односе и присуство социо-патолошких појава у породицама штићеника, истражује се веза између ових фактора и делинквентног понашања код малолетника. Резултати истраживања указују на важност разумевања утицаја породице на животе младих особа смештених у васпитно-поправну установу. Закључује се да постоји присутност социоекономских потешкоћа у породицама штићеника као што су незапосленост и лоши материјални услови, док подаци о породичној структури штићеника указују на различите породичне динамике и околности у Којима одрастају ови малолетници. Утврђује се да породични односи играју кључну улогу у обликовању понашања младих особа смештених у Завод. Такође, већина штићеника долази из породица које имају присуство социо-патолошких појава. Ово истраживање наглашава потребу за ефикасним програмима подршке и интервенција усмереним на превенцију проблема и ресоцијализацију младих штићеника. Кроз анализу породичних фактора и њихових ефеката на младе особе смештене у Завод за васпитање деце и омладине у Нишу, овај рад доприноси разумевању динамике између породице и понашања младих, наглашава важност породичних фактора, те пружа смернице за даља истраживања.This research paper analyzes the family characteristics of the residents placed in the
Institute for the Education of Children and Youth in Niš and their potential impact on the
development and behavior of young individuals. Focusing on the socio-economic status of
families, family structures, family relationships, and the presence of socio-pathological
phenomena within the families of the residents, we explore the connection between these factors
and problematic behavior in adolescents.
The research results emphasize the importance of understanding the influence of the
family on the lives of young individuals placed in an institutional environment. We concluded
that there is a presence of socio-economic vulnerability within the families of the residents of
the Institute for the Education of Children and Youth in Niš, while data on the family structures
of the residents indicate various family dynamics and circumstances in which these minors are
raised. We have determined that family relationships play a crucial role in shaping the behavior
of young individuals placed in the Institute. Additionally, the majority of residents come from
families with some form of socio-pathology. This research highlights the need for effective
support programs and interventions aimed at preventing issues and rehabilitating young
residents.
Through the analysis of family factors and their effects on young individuals placed in
an institutional environment, this paper contributes to understanding the dynamics between the
family and the behavior of youth, emphasizing the importance of family factors, and provides
guidance for further research
Информисаност вокалних професионалаца о поремећајима гласа и вокалној хигијени
No full textГласом се сви служимо свакодневно, међутим постоје нека занимања у којима је
добар и здрав глас неопходан за обављање посла. У та занимања највише спадају учитељи,
професори, телевизијски водитељи, радијски спикери, глумци, певачи, политичари,
гласноговорници… Њих називамо гласовним или вокалним професионалцима јер се гласом
користе пуно чешће, дуже и интензивније од просечне особе.
Узроци поремећаја гласа, како код деце тако и код одраслих, су многобројни. Тачну
учесталост гласовних поремећаја тешко је одредити због различитости у методолошким
приступима и критеријумима. Резултати појединих истраживања показују да се гласовни
поремећаји јављају код 6-9% деце предшколског узраста, затим да су вокални симптоми
присутни од 6 до 23% популације.
Предмет истраживања је информисаност опште популације о хигијени гласа са
фокусом на информисаности вокалних професионалаца о поремећајима гласа и вокалној
хигијени.
Циљ истраживања мастер рада је да утврдимо у којој мери постоји информисаност
популације о поремећајима гласа, вокалној хигијени гласа и утицају исте на здравље.
Учесници у истраживању су 90 одраслих особа старости од 20 до 30 година које раде у
зони одбране (30 из војске, 30 морнарице и 30 ваздухопловних снага).
Резултат је показао да се мора обезбедити свест о вокалној хигијени људи одбране
који морају да управљају својом професијом користећи резултате ове студије.We all use our voice every day, but there are some professions in which a good and healthy
voice is necessary to perform the job. These professions mostly include teachers, professors,
television presenters, radio announcers, actors, singers, politicians, spokespersons... We call them
voice or vocal professionals because they use their voice much more often, longer and more
intensively than the average person.
The causes of voice disorders, both in children and in adults, are numerous. The exact
frequency of voice disorders is difficult to determine due to differences in methodological
approaches and criteria. The results of individual studies show that voice disorders occur in 6-9%
of preschool children, and that vocal symptoms are present from 6 to 23% of the population.
The subject of the research is the awareness of the general population about voice hygiene
with a focus on the awareness of vocal professionals about voice disorders and vocal hygiene.
The goal of the research of the master's thesis is to determine the extent to which the
population is informed about voice disorders, vocal hygiene of the voice and its impact on health.
Participants in the study are 90 adults aged 20 to 30 years working in the defense sector
(30 from the Army, 30 from the Navy and 30 from the Air Force).
The result showed that awareness of vocal hygiene must be ensured for defense personnel
who have to manage their profession using the results of this study
Odnos studenata prema vlastitoj jezičkoj praksi, samoproceni pismenosti i njihovo razumevanje pročitanog
No full textФункционална, вишеструка, контекстуална писменост („нова писменост”) је доминантни концепт у савременој теорији, истраживањима и образовној политици. Иако функционална писменост садржи више различитих димензија, највећи значај имају језичка и читалачка писменост. У досадашњим истраживањима о писмености испитаници су најчешће били ученици до почетка средње школе, док су друге популације (на пример млади и одрасли) често биле занемарене. У овом експлоративном истраживању у фокусу је функционална писменост (превасходно њена два домена: читалачка и језичка писменост) студентске популације. С тим у вези, циљ овог рада јесте да се утврди какве су, из перспективе студената, њихове језичке праксе и како процењују властиту писменост. Истовремено, мерили смо постигнуће испитаника на задацима читалачке писмености и разматрали односе између наведених варијабли. У истраживању је учествовало 225 студената факултета друштвених наука Универзитета у Београду који су онлајн попуњавали композитни упитник. Резултати указују на то да студенти: а) високо процењују своју писменост, али да њихов успех на задацима читалачке писмености није с тим у складу; б) да је језичка пракса композитна варијабла у којој су читање и писање на различит начин повезани са успехом на задацима читалачке писмености. У раду је предложен модел односа ових варијабли. На крају је указано на педагошке интервенције које могу допринети унапређивању и развијању функционалне писмености студената у целини.Functional, multiple, contextual literacy (new literacy) constitutes a dominant concept in contemporary theory, research, and education policies. While functional literacy comprises a multitude of dimensions, the greatest significance is attributed to linguistic and reading literacy. To date, research on literacy has mostly focused on students of pre-secondary school age, often neglecting other populations, including the youth and adults. This exploratory study assessed the functional literacy of university students, primarily centering on the domains of linguistic and reading literacy. The aim was to illuminate students’ perspectives on their own language practices and obtain their literacy self-evaluations. At the same time, we measured our participants’ achievements in reading literacy tasks and examined relations between the above-mentioned variables. A sample of 225 social science students attending the University of Belgrade completed an online composite questionnaire. The results showed that: a) university students’ high literacy self-evaluation did not correspond to their achievement in reading literacy tasks; b) language practice proved to be a composite variable within which reading and writing were differently related to achievement in reading literacy tasks. In this paper, we propose a model of relations between these variables and point to pedagogical interventions that could contribute to the development and improvement of functional literacy among university students in general
AUDITORY REHABILIATION DURING THE COVID-19 PANDEMIC – THE PARENTS’ PERSPECTIVE
No full textThe Covid-19 pandemic has affected numerous aspects of human existence, thus
increasing psychological stress in the overall population worldwide. Healthcare and
social support systems have suffered extreme challenges and pressures. The welfare,
protection, and rights of socially vulnerable groups, such as children with loss of hearing
and their families, were challenged. The system of auditory rehabilitation encountered
numerous problems due to the Covid-19 pandemic, because of the compromised access
to rehabilitation facilities and therapists. The objective of the study was to investigate the
parents’ perspective on the influence of the Covid-19 pandemic on auditory rehabilitation.
A questionnaire was developed to gather the parents’ answers to the research questions.
The sample consisted of fifty-one parents of deaf children and children hard of hearing
enrolled in the auditory rehabilitation process. The results showed a considerable impact
of the pandemic on the accessibility of rehabilitation, with periods of two to three
months of complete disruption for most children, due to lockdown. A vast number of
parents experienced psychological stress due to those changes, accompanied by the fear
of contracting Covid-19 when attending rehabilitation facilities. Most of the parents
observed changes in their child’s behaviour, and communication difficulties due to face
masks during the pandemic. Numerous studies support these findings. The results of our
research show that the improvement and an increase in the flexibility of the auditory
rehabilitation systems are necessary. Auditory rehabilitation should be supported by state
of-the-art technologies (e.g., telecommunication) in order to ensure the continuity of the
rehabilitation process and support for hearing-impaired children and their parents, even
in extreme circumstances
Quality of life in persons with consequences of traumatic brain injury
No full textPregled savremene literature pokazuje da sa porastom učestalosti traumatskih povreda
glave u novije vreme, raste broj empirijskih studija koje se bave ispitivanjem kvaliteta
života i psihosocijalnih posledica koje ostavljaju traumatska oštećenja mozga u detinjstvu
i odraslom dobu. Rezultati ovih studija pokazuju da moždana trauma može da ostavi
dugotrajne posledice na celokupno funkcionisanje osobe u različitim domenima –
kognitivnom, jezičkom, socijalnom i emocionalnom. Uvreženo je mišljenje da ispoljavanje
deficita u ovim domenima korelira sa težinom povrede, odnosno da teže povrede
uslovljavaju teže i dugotrajnije posledice kod ove populacije. Međutim, noviji empirijski
podaci ukazuju da u dečjoj populaciji čak i blage povrede mogu trajno da poremete razvoj
nekih psihičkih funkcija. Kao rezultat tih nalaza polako se napušta tradicionalno shvatanje
da kod dece dolazi do potpunog oporavka zbog plastičnosti nezrelog mozga. Dodatna
analiza empirijskih nalaza pokazuje da dugoročno ispoljavanje poremećaja različitih
aspekata kognicije i ponašanja značajno narušava kvalitet života osoba koje su pretrpele
traumatsku povredu mozga. Ovakvi nalazi ukazuju na neophodnost kontinuiranog
praćenja i pružanja podrške ovoj populaciji u cilju obezbeđivanja uslova i otklanjanja
potencijalnih barijera u njihovom funkcionisanju u svakodnevnom životu.A study of recent literature reveals that, with the recent increase in the occurrence of
traumatic head injuries, the number of empirical studies investigating the quality of life
and psychosocial implications of traumatic brain injury in childhood and adulthood is increasing. The findings of these studies indicate that brain trauma can have long-term
effects on a person’s overall functioning in a variety of domains, including cognitive,
linguistic, social, and emotional functioning. It is widely held that the manifestation of
deficits in these domains correlates with the severity of the injuries, implying that more
severe injuries result in more severe and long-term consequences in this population.
Recent empirical data, however, show that even mild injuries in the pediatric population
can irreversibly affect the development of some mental functions. As a result of these
findings, the long-held notion that children recover completely due to the plasticity of the
immature brain is gradually being abandoned. Additional empirical findings analysis
reveals that long-term manifestations of impairments in numerous domains of cognition
and behavior significantly reduce the quality of life of people who have suffered a traumatic
brain injury. Such findings highlight the importance of continuous monitoring and
support for this population to provide conditions and remove any potential barriers to
their functioning in daily life
Sports activities and psychophysical health of deaf and hard of hearing people
No full textThe participation of deaf and hard of hearing people in sports activities
contributes to the improvement of the quality of life in all its domains,
and compared to people with some other types of disabilities, deaf
and hard of hearing people achieve higher scores in sports activities.
Practicing sports activities improves physical health, mental state, degree of independence and social relationships. Sports activities have a
positive effect on building and strengthening the self-esteem of individuals. Subjective experience and individual perception have a great
influence on the quality of an individual’s life, therefore, self-esteem is
a very important factor that contributes to this.
The aim of this paper is to review the literature from the period 2000–
2021 on the impact of sports activities on the psychophysical health
of deaf and hard of hearing people. The subject of interest was: to determine the role of sports activities in the quality of life of deaf and
hard of hearing people, as well as how they affect their level of self-esteem. The following search engines were used for the literature search:
Ebscohost, ScienceDirect, Wiley Inter Science and SpringerLink, KoBSON, Google Scholar. The results of the literature review showed that
sports activities contributed to the preservation and development of
the overall psychophysical health of deaf and hard of hearing people.
Participation in sports activities, whether recreational or professional
in nature, has proven to be a significant factor in raising the level of
self-esteem, alleviating symptoms of anxiety and stress. Participation
in sports activities leads to better social functioning among peers and
building an inclusive society
Adverse childhood experiences as risk factor for the development of substance addiction
No full textResearch indicates that the likelihood of developing addiction increaseswith the number of adverse childhood experiences [ACE]. ACE arecommon precursors to early initiation of psychoactive substance use[PAS], significantly increasing the risk of substance abuse and fasterprogression to substance addiction [SA]. ACE are associated with a moresevere course of addiction, poorer treatmentoutcomes, and higher rates of relapse after treatment completion. The aim of this paper is toelucidate the link between ACE and the development of psychoactive substance dependence during adulthood, through the method of analysisand synthesis of empirical and theoretical research. The theoreticalframework of the paper is based onthe theories of cumulative inequality and trauma, which provide overarching postulates for interpreting the link between childhood adversity and SA, and offer conceptual insights into understanding the detrimental effects of ACE on the biopsychosocial development of individuals. This approach challenges the traditionalnotions of addiction as a “personal choice”,“moral irresponsibility”,“circumstantial coincidence”,or “genetic predisposition”.The paperprovides guidelines that emphasise the need for anintegrative approach in addressing trauma and addiction, as well as a holistic approach toindividuals undergoing addiction treatmen