rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Математичке способности код деце школског узраста
No full textШколски успех у математици је под утицајем математичких вештина детета које се развијају још у раном периоду детињства. Ране математичке вештине се могу опште поделити на схватање појма броја, бројање, математичко знање и извођење аритметичких операција. Школски успех у овом домену је и под утицајем других фактора укључујући језичке способности детета, социоекономски статус и формално образовање. У циљу стицања слике о математичком успеху деце на територији Републике Србије, деца четвртог и петог разреда су тестирана употребом Теста за процену дискалкулије. Општи успех на тесту је анализиран у поређењу са основним математичких вештинама, полом и годинама детета, нивоом образовања родитеља, историјом говорно језичких поремећаја и оценом из математике у школи. Квалитативно су описане и врсте стратегија у рачунању. Резултати показују значајну повезаност раних математичких вештина са успехом на тесту процене математичких способности. Поред тога, деца са историјом сметњу у читању су чешће употребљавала незреле типове стратегија током решавања задатака у поређењу са децом без историје говорно-језичких поремећаја.School success in mathematics is influenced by a child's mathematical skills, which develop from an early age. Early mathematical skills can be broadly categorized into understanding the number sense, counting, mathematical knowledge, and performing arithmetic operations. School success in this domain is also influenced by other factors, including a child's language abilities, socio-economic status, and formal education. To gain an understanding of children's mathematical success in the territory of the Republic of Serbia, fourth and fifth-grade students were tested using the Dyscalculia Assessment. Overall performance on the test was analysed in relation to basic mathematical skills, gender and age of the child, parents' level of education, a history of speech-language disorders, and grades in mathematics at school. Qualitatively, types of calculation strategies were also described. The results show a significant correlation between early mathematical skills and overall performance on the mathematical assessment. Additionally, children with a history of reading disorders were more likely to use immature types of strategies when solving tasks compared to children without a history of speech-language disorders
Искуство у вршњачким односима и ментално здравље деце и адолесцената са интелектуалном ометеношћу
No full textМентално здравље се односи на емоционалне, психолошке и социјалне димензије личног благостања. Особа која је ментално здрава способна је да се носи са емоционалним и психолошким факторима стреса који је погађају свакодневно, уз адекватно успостављање интеракција са другима и учествовање у социјалним и интерперсоналним односнима. Особе које имају тешкоће у менталном здрављу теже се носе са стресом и испољавају тешкоће приликом остваривања интеракција у социјалном контексту. Особе са интелектуалном ометеношћу карактерише успорен развој и ограничења у домену социјализације. Досадашњим истраживањима доказано је да су деца са интелектуалном ометеношћу под већим ризиком од јављања проблема у социјалном, емоционалном и бихевиоралном домену од деце типичног развоја.
Циљ овог истраживања је утврђивање корелације између социоемоционалног задовољства вршњачким односима и менталног здравља ученика са интелектуалном ометеношћу основношклског узраста. Додатни циљ истраживања односи се на утврђивање односа између сваког од ова два конструкта и социодемографских карактеристика ученика са интелектуалном ометеношћу (пол, узраст, образовно окружење и структура породице).
Узорак је чинило 47 испитаника оба пола, узраста од 10 до 17, година који похађају образовно-васпитни програм по индивидуалном образовном плану (ИОП 2) у специјалној или редовној основној школи. Сви испитаници у узорку живе са својим породицама које су потпуне (оба родитеља) или непотпуне (један родитељ). Као мерни инструменти процене примењени су Упитник снага и тешкоћа – верзија за наставнике и један део упитника „Особе у мом животу“ - дноси са вршњацима.
Наши резултати показују да постоји статистички значајна негативна корелација између социоемоционалног задовољства и менталног здравља ученика са интелектуалном ометеношћу у односу на укупне скорове. Утврдили смо да не постоје статистички значајне полне разлике у погледу стања менталног здравља испитаника, али да су девојчице значајно задовољније вршњачким односима у односу на дечаке. Старији испитаници испољавају значајно мање тешкоћа у погледу менталног здравља и виши ниво социоемоционалног задовољства у односу на млађе испитанике. Испитаници који похађају школе за ученике са сметњама у развоју одликује боље опште стање менталног здравља и имају виши ниво социоемоционалног задовољства у односу на испитанике који похађају редовну основну школу.Mental health refers to the emotional, psychological and social dimensions of personal well-being. A person who is mentally healthy is able to cope with the emotional and psychological stress factors that affect them on a daily basis, while adequately establishing interactions with others and participating in social and interpersonal relations. People who have difficulties in mental health have a harder time coping with stress, and show difficulties when interacting in a social context.People with intellectual disabilities are characterized by slow development and limitations in the field of socialization. Previous research has proven that children with intellectual disabilities are at a higher risk of developing problems in the social, emotional and behavioral domains than children with typical development.
The aim of this research is to determine the correlation between socio-emotional satisfaction with peer relationships and the mental health of elementary school-age students with intellectual disability. An additional goal of the research refers to determining the relationship between each of these two constructs and the sociodemographic characteristics of students with intellectual disability (gender, age, educational environment and family structure).
The sample consisted of 47 respondents of both sexes, aged 10 to 17 years, who are attending an educational program according to the individual educational plan (IEP 2) in a special or regular elementary school. All respondents in the sample live with their families that are complete (both parents) or incomplete (one parent). The Strengths and Difficulties Questionnaire - version for teachers and one part of the questionnaire „People in my life“ - shared with peers were used as assessment instruments.
Our results show that there is a statistically significant negative correlation between socioemotional satisfaction and mental health of students with intellectual disability in relation to total scores. We found that there are no statistically significant gender differences regarding the state of mental health of the respondents, but that girls are more significant satisfied with peer relationships than boys. Older respondents show significant fewer difficulties in terms of mental health and a higher level of socio-emotional satisfaction compared to younger respondents. Respondents who attend schools for students with disabilities have a better general state of mental health and have a higher level of socio-emotional satisfaction compared to respondents who attend regular primary school
Predveštine čitanja i pisanja dece sa razvojnim jezičkim poremećajem i dece tipičnog jezičkog razvoja
No full textIstraživanje koje je sprovedeno ima za cilj uporediti predveštine čitanja i pisanja između dece sa razvojnim jezičkim poremećajem (RJP) i njihovih vršnjaka tipičnog razvoja (TR).
Analiza podataka sprovedena je primenom različitih suptestova iz PredČiP instrumenta, uključujući testove fonološke i fonemske svesnosti, brzog imenovanja, prepoznavanja rime, produkcije rime, analize rečenica, analize slogova, sinteze slogova, analize glasova, sinteze glasova, imenovanja velikih štampanih slova, imenovanja malih štampanih slova, ponavljanja pseudoreči, ponavljanja rečenica, prepoznavanja oblika, precrtavanja oblika i pripovedanja.
Uzorak istraživanja je činilo ukupno 25 dece predškolskog uzrasta. Od ovog broja, 15 dece su imala tipičan jezički razvoj i nisu imala istoriju govorno-jezičkih poremećaja, dok je 10 dece imalo dijagnozu razvojnog jezičkog poremećaja. Uzorak se sastojao od 15 dečaka i 10 devojčica, prosečnog uzrasta od 6 godina. Sva deca su bila uključena u predškolsko obrazovanje na području Splitsko-Dalmatinske županije.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da deca sa RJP pokazuju odstupanja u nekim ključnim oblastima fonološke i fonemske svesnosti, što može imati važne implikacije na njihovu sposobnost da razviju veštine čitanja i pisanja.
Rezultati analize brzog imenovanja su pokazali da, iako deca sa RJP sporije imenuju, nema značajnih razlika između ove dve grupe. Brzo imenovanje je važna veština za početno ovladavanje veštinama čitanja i pisanja, i ovaj nalaz ukazuje na to da deca sa RJP-om, iako možda sporija, ipak mogu razviti ovu veštinu.
Međutim, deca sa RJP-om su pokazala značajno lošija postignuća u domenu fonemske svesnosti, što je u skladu sa prethodnim istraživanjima. Ovi rezultati naglašavaju potrebu za dodatnim logopedskim tretmanom kako bi se olakšala grafemsko-fonemska konverzija kod dece sa RJP-om.
U pogledu vizuospacijalnih sposobnosti, deca sa RJP-om nisu pokazala značajne razlike u odnosu na TR decu, što je suprotno nekim prethodnim istraživanjima. Međutim, potrebno je uzeti u obzir da je uzorak dece sa RJP-om relativno mali, pa su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdila tačna priroda vizuospacijalnih teškoća kod ove dece.
Što se tiče narativnih sposobnosti, deca sa RJP-om su pokazala odstupanja u sintaksičkoj složenosti i strukturi priče. Ovo ukazuje na moguću prisutnost pragmatskih teškoća na nivou diskursa kod dece sa RJP-om.
U celini, rezultati ukazuju na potrebu za individualizovanim logopedskim tretmanima i podrškom kako bi se pomoglo deci sa RJP-om da razviju predveštine čitanja i pisanja. Ova istraživanja su od suštinskog značaja za bolje razumevanje ovih teškoća i razvoj efikasnih intervencija za decu sa RJP-om.The aim of the study was to compare precursors of literacy skills between children with Developmental Language Disorder (DLD) and their typically developing peers (TD).
Various subtests of the PredČiP assessment instrument were used for data analysis, including tests of phonological and phonemic awareness, rapid naming, rhyme recognition, rhyme production, sentence analysis, syllable analysis, syllable synthesis, phonetic analysis, phonetic synthesis, upper case letter naming, lower case letter naming, pseudoword repetition, sentence repetition, shape recognition, shape tracing, and storytelling.
The research sample consisted of a total of 25 preschool-aged children. Of these, 15 children had no history of speech and language disorders, while 10 children had been diagnosed with a DLD. The sample included 15 boys and 10 girls with an average age of 6 years. All children attended a preschool in Splitsko-Dalmatinska County.
The research findings suggest that children with DLD show abnormalities in several key areas of phonological and phonemic awareness, which may have important implications for their ability to develop literacy skills.
The results of the analysis of rapid naming showed that although children with DLD were slower to name objects, there were no significant differences between the two groups. Rapid naming is an important skill for the initial development of reading and writing, suggesting that children with DLD can develop this skill, albeit at a slower pace.
However, children with DLD showed significantly lower performance in phonemic awareness, consistent with previous research. These findings highlight the need for additional speech therapy to facilitate the conversion of graphemes to phonemes in children with DLD.
Regarding visuospatial abilities, children with DLD did not show significant differences compared with TD children, in contrast to some previous studies. However, it should be noted that the sample of children with DLD is relatively small, so further research is needed to determine the exact nature of visuospatial difficulties in these children.
Regarding narrative skills, children with DLD showed differences in syntactic complexity and narrative structure, indicating possible pragmatic difficulties at the discourse level.
Overall, the findings underscore the need for individualized language therapy and support to help children with DLD develop precursor skills for reading and writing. These studies are essential for a better understanding of these difficulties and for the development of effective interventions for children with DLD
Емпатија и саморегулација као чиниоци квалитета односа дефектолог-ученик са интелектуалном ометеношћу
No full textЕмпатија представља сложену когнитивно-афективну реакцију на искуства других људи.
Емпатија може имати различите импликације на професионално функционисање „редовних“ наставника и дефектолога. Саморегулација представља вештину усмеравања когнитивних, емоционалних и бихејвиоралних капацитета ка остваривању унапред одабраног циља.
Примарни циљ истраживања је утврђивање односа емпатије дефектолога, саморегулације ученика и квалитета интеракција на релацији дефектолог-ученик са интелектуалном ометеношћу.
Секундарни циљ је утврђивање односа одлика ученика (пол, узраст и ниво интелектуалног функционисања) и квалитета интеракција наставник-ученик. Истраживањем је обухваћено 60 испитаника од чега 42 испитаника мушког пола и 18 испитаника женског пола. Узорак је чинило 30 испитаника са умереном интелектуалном ометеношћу и 30 испитаника са тешком интелектуалном ометеношћу, просечног узраста 10,6 година. За прикупљање података о нивоу емпатије дефектолога коришћена је скала за процену нивоа емпатије Интерперсонални индекс реактивности (Interpersonal Reactivity Index − IRI). За прикупљање података о способности саморегулације код ученика коришћене су субскале из Инвентара понашања, емоција и
социјалних вештина (The Behavioral, Emotional, and Social Skills Inventory, version 1.0 − BESSI
v1.0), док је за процену квалитета односа дефектолог-ученик коришћена Скала за процену
квалитета односа ученик-учитељ-кратка верзија (Student-Teacher Relationship Scale – Short Form − STRS SF).
На основу добијених резултата истраживања утврђено је да је ниво конфликата на релацији наставник-ученик нижи уколико је код наставника развијенији когнитивни домен емпатије. Висок ниво емпатијског стреса може да блокира наставника и онемогући га да пружи подршку ученику, тако да је праћен нижим нивоом блискости које наставник остварује са учеником. Утврђено је да су ученици са развијенијим капацитетима саморегулације остваривали виши ниво блискости и имали мање конфликата са наставницима. Нижи ниво блискости наставници остварују са ученицима са тешком интелектуалном ометеношћу у односу на ученике са умереном интелектуалном ометеношћу. Ученици са умереном интелектуалном ометеношћу имају мање конфликата са наставницима што се може објаснити и вишим нивоом саморегулације у односу на ученике са тешком интелектуалном ометеношћу. Такође је утврђено да календарски млађи ученици остварују већу блискост са својим наставницима од старијих ученика што се може сматрати последицом све већих захтева са којима се суочавају дефектолози и ученици и све
4
различитијих потреба ученика старијег школског узраста. Ниво конфликта са наставницима није био статистички значајно повезан са узрастом. Истраживањем нису утврђене статистички значајне разлике у нивоу блискости ни у учесталости конфликата на релацији ученик-наставник у односу на пол ученика.Empathy is a complex cognitive-affective reaction to other people's experiences. Empathy can have different implications for the professional functioning of "regular" teachers and special education teacher.
The primary goal of the research is to determine the relationship between special education teacher empathy, student self-regulation and the quality of interactions between special education teacher and students with intellectual disabilities. The second goal is to determine the relationship between student characteristics (gender, age and level of intellectual functioning) and the quality of special education teacher-student interactions. The research included 60 respondents, of which 42 were male and 18 were female. The sample implies 30 respondents at the level of moderate intellectual disability and 30 respondents at the level of severe intellectual disability. The average age of the respondents was 10.6 years. To collect data on the level of empathy of special education teachers, a scale was used to assess the level of empathy, the Interpersonal Reactivity Index (IRI). To collect data on students' ability to self- regulate, subscales from the Behavioral, Emotional, and Social Skills Inventory (The Behavioral,
Emotional, and Social Skills Inventory, version 1.0 - BESSI v1.0) were used, while the Student-Teacher
Relationship Scale - Short Form - STRS SF was used to assess the quality of the special education teacher- student relationship. Based on the research results, it was determined that the level of conflicts in the special education teacher-student relationship is lower if the teacher has a more developed cognitive domain of empathy. A high level of empathic stress can block the teacher and make it impossible for him to provide support to the student, so it is expected that it is accompanied by a lower level of closeness that the teacher achieves with the student. It was found that students with more developed self-regulation capacities achieved a higher level of closeness and had fewer conflicts with teachers. Teachers achieve a lower level of closeness with students with severe intellectual disabilities (ID) compared to students with moderate ID. Students with moderate ID have fewer conflicts with teachers, which can also be explained by a higher level of self-regulation compared to respondents with severe IO from our sample.
In our research, it was determined that younger students feel closer to their teachers than older students, which can be considered a consequence of the increasing demands faced by special education teachers and students and the increasingly different needs of older school-age students.. The level of conflict with teachers was not related to age. The research did not establish statistically significant differences in the level of closeness or in the frequency of student-teacher conflicts in relation to the gender of the student
Мишљење грађана Младеновца о модалитету извршења казне затвора у кућним условима
No full textКућни затвор у кривичноправном систему Републике Србије није дефинисан као
посебна кривична санкција, а ни као облик или врста казне затвора, већ је одређен као
модалитет извршења казне затвора у кућним условима.
Испитивање мишљења грађана о модалитету извршења казне затвора у кућним
условима може бити значајно из разлога што се овакав вид извршења казне затвора
извршава у локалној заједници, а осуђено лице може бити у непосредном контакту са
другим члановима заједнице.
Циљ истраживања је стицање увида у мишљење грађана о модалитету извршења
казне затвора у кућним условима, као и то да ли постоје статистички значајне разлике у
мишљењу грађана о модалитету извршења казне затвора у кућним условима у односу на
родну припадност, старосну доб и ниво образовања испитаника.
Истраживање је реализовано током августа и септембра месеца, 2023. године, где
је један део података прикупљен путем онлајн анкете, а други део података путем исте
анкете у штампаном облику. У истраживању смо користили скалу која је конструисана
за потребе овог истраживања, и на нивоу Скале регистрована је прихватљива поузданост
(α=0,8). Узорак је чинило 229 пунолетних испитаника, узраста од 18 до преко 60 година.
Резултати истраживања указују на то да већина Грађана Младеновца нема
негативно мишљење о модалитету извршења казне затвора у кућним условима, чиме
наша општа хипотеза није потврђена. Значајан податак истраживања јесте да када је реч
о полним разликама испитаника, жене имају негативније мишљење према модалитету
извршења казне затвора у кућним условима у односу на испитанике мушког пола.House arrest in the criminal justice system of the Republic of Serbia is not defined as a
special criminal sanction, nor as a form or type of prison sentence, but is defined as a modality
of execution of the prison sentence in home conditions.
Examining the opinions of citizens on the modality of prison sentence execution in
home conditions can be significant for the reason that this type of prison sentence execution is
carried out in the local community, and the convicted person may be in direct contact with other
members of the community.
The aim of the research is to determine the differences in the opinion of the citizens
towards the persons who are serving house arrest sentences in relation to their gender, age and
level of education.
The research was realized during August and September 2023. One part of the data was
collected through an online survey, while the other part of the data was collected through the
same survey in printed form. In the research, we used a scale that was constructed for the
purposes of this research, and acceptable reliability (α = 0.8) was registered at the Scale level.
The sample consisted of 229 adult respondents, aged from 18 to over 60 years old.
The results of the research indicate that majority of citizens of Mladenovac do not have
negative opinion about the modality of serving the prison in home conditions, witch means that
our general hypothesis is not confirmed. An important fact of the research is that when it comes
to the gender diffrences of respondents, wome have a negative opinion towards the modality of
serving the prison in home conditions compered to male respondents
Компетенције васпитача и учитеља у систему васпитања и образовања
No full textПри дефинисању појма компетенције, аутори говоре о способностима, вештинама и
особинама појединца. Компетенције су, на неки начин, све способности које чине једног
човека. С обзиром на то да су фокус овог рада компетенције васпитача и учитеља који, пре
свега, треба да буду и добри педагози, сам термин ће се посматрати кроз призму васпитнообразовног
рада. Циљ истраживања јeсте да се утврди да ли постоје разлике у
компетенцијама између васпитачке и учитељске професије, и ако разлике постоје у којој
врсти компетенција су највише изражене (личне компетенције, социјалне/комуникационе,
или стручне/дидактичке). За потребе истраживања конструисан је посебан online упитник.
Упитник је анониман и састоји се од 31. питања. Три питања су отвореног типа, док су
остала питања затвореног типа. Истраживање је подељено на испитивање разлика
васпитача и учитеља кроз четири области: личне компетенције; социјалне/комуникационе;
професионалне/дидактиче компетенције; рад са децом са сметњама у развоју и став према
инклузији. Резултати истраживања су нам показали да постоје минималне разлике у
испитиваним компетенцијама између васпитача и учитеља. Разлике се јављају највише у
области дидактичких компетенција, што је и очекивано. Истраживање је показало изврсне
личне, социјалне, комуникационе и дидактичке компетенције испитаника. Донекле је
превазиђен традиционални систем школства и посматрање деце као особа које тек треба да
одрасту. Испитаници показују висок ниво бриге за осећања деце, њихов раст и развој, као и
социјализацију и адаптацију у друштвену средину.When defining the concept of competencies, the authors talk about the abilities, skills and
characteristics of an individual. Competences are, in a way, all the abilities that make up a person.
Given that the focus of this work is the competence of educators and teachers who, first of all,
should also be good pedagogues, the term itself will be viewed through the prism of educational
work. The goal of the research is to determine whether there are differences in competencies
between the educational (kindergarden) and teaching professions, and if there are any differences
in the types of competences (personal, social and proffessional competences). A special online
questionnaire was constructed for the purposes of the research. The questionnaire is anonymous
and consists of 31 questions. Three questions are open-ended, while the rest are closed-ended. The
research is divided into examining the differences between educators and teachers through four
areas: personal competence; social/communication; professional/didactic competences; working
with children with developmental disabilities and attitude towards inclusion. The results of the
research showed us that there are minimal differences in these competencies between educators
and teachers. Differences occur mostly in the area of didactic competences, which was expected.
The research showed excellent personal, social, communicational and didactic competences of the
respondents. To some extent, the traditional school system and the observation of children as small
people who has yet to grow up has been overcome. Respondents show a high level of concern for
children's feelings, their growth and development, as well as socialization and adaptation to the
social environment
Процена способности разумевања језика и вербалног памћења код старијих особа
No full textПроцес старења код људи узрокује различите промене, како на физичком, тако на когнитивном
плану. Колико озбиљне последице ће узроковати те промене, у многоме зависи од
индивидуалних карактеристика особе, начина живота и многих других фактора. Ипак, показано
је да многе функције прогресивно слабе с годинама. За предмет овог рада одабрано је
испитивање способности аудитивног разумевања језика и вербалног памћења код старијих
особа. У узорак је укључено укупно 30 испитаника, који су према годинама живота подељени у
три групе. Прву групу чинило је 10 испитаника од 30 до 40 година живота, другу групу чинило
је 10 старијих испитаника од 66 до 75 година, а трећу групу 10 испитника старости од 76 до 85
година. За испитивање вербалног памћења и разумевања језика, коришћени су:
Субтест разумевање језика Скрининг теста за афазије (Вуковић, 2010), Токен тест (De Renzi
and Vignolo, 1962) и Рејов тест учења и вербалног памћења (Ray, 1964).
Сви подаци су анализани коришћењем СПСС програма за статистичку обраду података (IBM
Corp., 2011). Резултати су показали значајне разлике у постигнућима између испитаника
старије популације и млађих особа, на сва три теста. Утврђено је да са повећањем година
живота долази до пада способности разумевања језика и вербалног памћења. Испитаници
старије популације су показали значајно лошије резултате, како на тесту вербалног памћења,
тако и на Токен тесту и субскали Разумевања језика Скрининг теста за афазије.The aging process in humans causes various changes, both on the physical and cognitive level.
How severe the consequences will be caused by these changes depends to a large extent on the
individual characteristics of the person, lifestyle and many other factors. However, many functions
have been shown to progressively decline with age. The subject of this work was the examination of
auditory comprehension of language and verbal memory in the elderly.
A total of 30 subjects were included in the sample, that were divided into three groups
according to age. The first group consisted of 10 subjects aged 30 to 40, the second group consisted of
10 elderly subjects aged 66 to 75, and the third group consisted of 10 subjects aged 76 to 85.
For testing verbal memory and language comprehension, the following were used: Language
comprehension subtest of the Aphasia Screening Test (Vuković, 2010), Token Test (De Renzi and
Vignolo, 1962) and Ray's Learning and Verbal Memory Test (Ray, 1964).
All data were analyzed using the SPSS program for statistical data processing (IBM Corp.,
2011). The results showed significant differences in achievements between respondents of the older
population and younger people, on all three tests. It has been established that with increasing years of
life there is a decline in the ability to understand language and verbal memory. The subjects of the
older population showed significantly worse results, both on the verbal memory test, as well as on the
Token test and the Language Comprehension subscale of the Aphasia Screening Test
Development of artistic expression in deaf and hard of hearing preschool children
No full textThis paper discusses the development and specifics of artistic expression in
deaf and hard-of-hearing preschool children. We analyzed the significance of the stages of
artistic development and the therapeutic effect of artistic expression. A drawing made by a
deaf or hard-of-hearing child provides the opportunity to assess their cognitive, social, emotional, and physical development, the development of perception, a sense of beauty, and
creativity. Through expressive and aesthetic development, children expand their knowledge and skills in nonverbal, visual, auditory, sensory, and verbal experiences. The artistic
expression of deaf and hard-of-hearing children does not lag behind that of a hearing child.
Visual representations of children with hearing impairment are much more realistic than
those of hearing children. Visual perception of deaf and hard-of-hearing children contains
many details related to physiognomy, movement, facial expression, body posture, and
color. Children use art to communicate with themselves and the environment. In deaf and
hard-of-hearing preschool children, it is necessary to develop all functions of nonverbal and
verbal communication through artistic expression
Parents’ perception about the role of personal assistant for children with develpopmental disabilities.
No full textIntroduction: By exercising the right to a personal assistant, direct support is provided to the child, enabling him or her to be as autonomous as possible in fulfilling his or her personal needs, activities, and obligations. Aim: The aim of this descriptive study was to examine parents’ perception on the role of personal assistants, the areas in which the service of personal assistants is most prevalent, as well as areas that are important for the development of children with disabilities, for which there is no support in our educational system. Method: The sample consisted of parents of 104 elementary and high school pupils aged 7 to 15 from the territory of southeastern Serbia. The adapted questionnaire consisted of 28 questions related to the satisfaction of parents of children with developmental disabilities with the participation of personal assistants was used. Results: The results of this study showed that the support of a personal assistant is most prevalent in the area of movement, 88.4%, maintaining personal hygiene, 58.7%, while 52.9% of pupils needed support in communicating with the teacher and peers. According to the parents’ perception, the largest number of pupils with developmental disabilities with the support of personal assistants achieved better socialization, 76.9%. Furthermore, they corrected undesirable forms of behavior, 40.4%. All the parents stated that support is necessary in learning and solving everyday tasks in class, as well as help with homework. In addition, 82,7% of the parents stated that they need daily help in studying after classes and help in learning at home. Conclusion: Parents expressed their satisfaction with the support of personal assistants, however, they also indicate the need to expand the competences of personal assistants, so therefore, attention should be focused on their education and permanent engagement in the school
Media Figures as Adolescent Role Models: (Dis)similarities Between the Millennials and Generation Z
No full textIn the process of identity formation and individuation from parents, media personalities can serve as role models for adolescents. This may be the case even more so for today’s adolescents (i.e., Generation Z), since they have been immersed in the new media from birth. This study examines the ways in which two generations of adolescents differ regarding the media figures they identify as role models, as well as the reasons for their admiration. The data were obtained by surveying the
Millennial (n = 1283) and Generation Z (n = 1358) adolescents a decade apart. Public figures served as role models for every other Millennial, compared to three out of four Generation Z adolescents. Crosstabs analysis shows that both generations admire media celebrities most, followed by athletes, with all other types of public figures being far less represented. According to the obtained models of logistic regression, the patterns of admiration reasons are similar in both generations, with celebrities being admired for their cheerfulness, communicativeness, physical
appearance, fame, and popularity. The growing influence of the new media is evident from the rising number of media figures that Generation Z identifies as role models compared to the Millennials (431 public figures named as idols by Generation Z, and 277 by the Millennials) and the emergence of microcelebrities, e.g., YouTubers and influencers. The Generation Z adolescents who admired microcelebrities were found to have professional aspirations in this domain