rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Psychometric evaluation of the Serbian version of the Stigma Scale of Epilepsy (SSE)
No full textObjective:
To evaluate the psychometric properties of the Serbian-language version of the Stigma Scale of Epilepsy (SSE).
Methods:
The sample consisted of 108 patients with epilepsy (PWE) (60.2 % were female, age range: 19–67 years) and 102 students (86.3 % were female, age range: 18–47 years). The study encompassed two phases: (1) translation of the SSE into Serbian using the back-translation technique, and (2) evaluation of reliability and construct validity of the Serbian-language version of SSE. In addition to the SSE, the PWE filled out a Neurological Disorders Depression Inventory for Epilepsy (NDDI-E), Patient Health Questionnaire-9 (PHQ-9), and Generalized Anxiety Disorder-7 (GAD-7). The socio-demographic and clinical variables were noted for each patient by the semistructured interview. Besides completing the SSE, the students were asked if they knew anyone with epilepsy. The reliability of the questionnaire was tested by assessing the internal consistency of the scale (Cronbach’s α), while construct validity was assessed by factor analysis, method of known-groups validation, and correlation analysis.
Results:
SSE demonstrates a satisfactory level of reliability in both samples, with Cronbach's α of 0.86 in the PWE sample and 0.90 in the student sample. Using exploratory factor analysis, four factors were identified in both samples, corresponding relatively well with the scale domains originally produced, with a few exceptions described. Adverse effects (AEs) of antiseizure medications (ASMs) and driving ability significantly influenced SSE scores, but there were no significant effects of other socio-demographic and clinical variables on epilepsy-related stigma in the PWE sample. In addition, depression severity significantly influenced SSE scores (based on NDDI-E cut-off score), with the SSE showing a positive association with PHQ-9 (r = 0.42, p < .001) and GAD-7 (r = 0.35, p < .001) as well. Regarding the student sample, the effects of personal knowledge of someone with epilepsy on SSE scores were found to be significant. Besides, students (M = 46.28, SD = 16.43) reported higher epilepsy-related stigma than patients (M = 40.66, SD = 17.01), t(208) = 2.43, p < .05, d = 0.34.
Conclusion:
The Serbian version of the SSE has good psychometric properties and represents a useful tool for assessing epilepsy-related stigma in both patients and the general population
Overcoming academic stress among special education and Rehabilitation students
Get PDFUvod: Akademski stres predstavlja rezultat različitih činilaca koji potiču iz
akademske sredine – poput pritisaka neposrednog okruženja u pogledu akademskih
očekivanja od studenta, stepena akademskog samopouzdanja i uverenja
koja se tiču uspeha tokom studija i buduće karijere, kao i zahteva koji se
nameću studentima kao izvora stresa. Optimalni nivoi akademskog stresa su
očekivani i podsticajni. Međutim, produženo trajanje akademskog stresa, njegov
povišen intenzitet praćen neadekvatnim resursima i strategijama prevladavanja,
povezan je sa nizom negativnih ishoda na planu fizičkog i mentalnog
zdravlja studenata.
Cilj: Cilj ovog istraživanja je ispitivanje strategija prevladavanja kao prediktora
akademskog stresa kod studenata.
Metode: U istraživanju su učestvovala 233 studenta specijalne edukacije
i rehabilitacije sa Univerziteta u Beogradu, prvenstveno ženskog pola (95%).
Akademski stres je procenjen Skalom opaženog akademskog stresa, dok su
podaci o strategijama prevladavanja stresa dobijeni putem inventara COPE.
Rezultati: Testiran je regresioni model sa ukupnim skorom na Skali opaženog
akademskog stresa kao kriterijumskom varijablom i 15 strategija prevladavanja
stresa kao setom prediktora (aktivno prevladavanje, planiranje, suzbijanje
konkurentskih aktivnosti, povlačenje, instrumentalna socijalna podrška, emocionalna
socijalna podrška, ventiliranje osećanja, bihejvioralna distrakcija,
mentalno povlačenje, pozitivna reinterpretacija i razvoj, poricanje, prihvatanje,
okretanje religiji, humor, zloupotreba supstanci). U okviru ovog modela
F (15, 217) = 3,832, p < .001, akademski stres značajno predviđaju strategije
aktivno prevladavanje (β = -.255, p < .001), bihejvioralna distrakcija (β = .295,
p < .001) i suzbijanje konkurentskih aktivnosti (β = .150, p < .05). Ovim setom
prediktora objašnjava se 20% varijanse kriterijumske varijable.
Zaključak: Rezultati potvrđuju negativnu povezanost aktivnog prevladavanja
i akademskog stresa, i suprotno tome, ukazuju da bihejvioralna distrakcija
pri susretu sa akademskim obavezama pojačava intenzitet stresa. Zanimljivo je zapažanje da rigidni obrazac rešavanja problema, kao što je nedopuštanje
osobe da se bilo čime zaokupi dok ne reši problem, takođe pozitivno predviđa
akademski stres. Osnaživanje studenata da razumeju i prepoznaju različite
strategije prevladavanja akademskog stresa može doprineti prevenciji njegovih
negativnih implikacija.Introduction: Academic stress is the result of various factors originating from the
academic environment ‒ pressure concerning academic expectations, the degree of
academic self-confidence and beliefs regarding success during studies and future career,
as well as demands imposed on students as a source of stress. Optimal levels of academicstress are expected and encouraging. However, increased intensity of academic stress
accompanied by inadequate resources and coping strategies is associated with a number of
negative outcomes in terms of physical and mental health of students.
Aim: The aim of this research is to examine coping strategies as predictors of academic
stress in students.
Methods: 233 students of special education and rehabilitation from the University
of Belgrade, primarily female (95%), participated. Academic stress was assessed with the
Perceived Academic Stress Scale, while data on coping strategies were obtained through the
COPE inventory.
Results: A regression model was tested, with the total score on the Perceived Academic
Stress Scale as a criterion variable and 15 stress coping strategies as a set of predictors
(active coping, planning, suppression of competing activities, restraint, instrumental social
support, emotional social support, venting emotions, behavioral disengagement, mental
disengagement, positive reinterpretation and growth, denial, acceptance, religious coping,
humor, substance use). Within this model (F(15,217) = 3.832, p < .001), academic stress is
significantly predicted by active coping (β = -.255, p < .001), behavioral disengagement (β
= .295, p < . 001) and suppression of competing activities (β = .150, p < .05). This set of
predictors explains 20% of the variance of the criterion variable.
Conclusion: The results confirm the negative association between active coping and
academic stress and indicate that withdrawal when meeting academic obligations increases
the intensity of stress. An interesting observation is that a rigid problem-solving pattern,
such as not allowing a person to preoccupy himself with anything until he solves a problem,
also positively predicts academic stress. Empowering students to understand and recognize
different strategies for overcoming academic stress can contribute to the prevention of its
negative implications
The relationship of sensory processing of children with developmental dysphasia with burnout and self-esteem of parents
Get PDFUvod: Teškoće senzornog procesiranja mogu predstavljati rizik za razvoj jezičkih i govornih poremećaja u najranijem periodu i nužno zahtevaju pomoć stručnjaka i kontinuirano angažovanje roditelja u radu sa detetom, što može dovesti do pojave sagorevanja kod roditelja i pada njihovog samopoštovanja, uz nemogućnost adekvatne pomoći ne samo detetu već i sebi. Cilj: Cilj istraživanja bilo je ispitivanje povezanosti senzorne osetljivosti dece sa razvojnom disfazijom sa karakteristikama roditelja. Metode: Uzorak je činilo 50 roditelja dece uzrasta od tri do šest godina. U istraživanju su korišćeni upitnici za procenu karakteristika senzornog procesiranja: Dečiji senzorni profil 2, Roditeljski inventar sagorevanja, Rozenbergova skala samopoštovanja. U obradi podataka korišćene su mere deskriptivne statistike i Pirsonov koeficijent korelacije. Rezultati: Rezultati istraživanja pokazuju da je nivo roditeljskog sagorevanja relativno nizak – roditelji pokazuju visok stepen lične posvećenosti (M = 4.16, SD = .67), srednji nivo emocionalne iscrpljenosti (M = 2.34, SD = .78) i nizak nivo emocionalnog distanciranja (M = 1.72, SD = .72) – ali i da ih odlikuje niže samopoštovanje (M = 3.11, SD = .34). Takođe, samopoštovanje i sagorevanje nisu međusobno povezani. Na senzornom profilu skale bihevioralnih elemenata veoma visoko međusobno koreliraju, dok intenzitet korelacija u dimenzijama osnovnog sistema procesiranja oscilira i postoji slaba povezanost opšteg samopoštovanja roditelja na dimenzijama procesiranje položaja tela i ponašanje vezano za senzorno procesiranje. Zaključak: Rezultati su razmatrani u kontekstu praktičnih pedagoških implikacija s obzirom na to da ukoliko se teškoće ne otklone u predškolskom periodu, može doći do odgađanja polaska deteta u školu ili dugoročnih teškoća pri učenju i savladavanju školskog gradiva.Introduction. Sensory processing difficulties can pose a risk for the development of language and speech disorders in the earliest period and require professional intervention and intense involvement of parents in homework with children with developmental dysphasia, which might cause parental burnout and lower level of their self-esteem when parents are not able to help, not only the children, but themselves too. Aim. The aim of the research was to examine the relationship between the sensory sensitivity of children with developmental dysphasia and the characteristics of parents. Method. The sample consisted of 50 parents of children aged 3 to 6 years. The following questionnaires were used in the research to assess the characteristics of sensory processing: The Child Sensory Profile 2, Parental Burnout Inventory, and Rosenberg Self-Esteem Scale. Measures of descriptive statistics and Pearson’s correlation coefficient were used in data processing. Results. The results of the research show that the level of parental burnout is relatively low (parents showed a high level of personal accomplishment (M = 4.16, SD = .67), mild level of emotional exhaustion (M = 2.34, SD = .78) and low level of emotional distancing (M = 1.72, SD = .72), but also that they are characterized by lower self-esteem (M = 3.11, SD = .34). Also, self-esteem and burn-out are not related. On the Sensory Profile, subscales of behavior elements are highly correlated, while the intensity of correlations in subscales of the basic system of processing oscillates. There is a weak correlation between the general self-esteem of parents with subscales of body posture and behavior. Conclusion. The obtained results were discussed in the context of practical pedagogical implications, considering that if the difficulties in the child’s functioning are not eliminated in the preschool period, the child’s departure to school may be delayed, or long-term difficulties in learning may appear
Prevention of child delinquency: possible directions of action
Get PDFДелинквенција деце, изражена кроз вршење кривичних дела у периоду детињства,
представља озбиљан друштвени проблем коме се деценијама уназад посвећује
значајна пажња. Савремена наука обилује доказима да испољавање делинквентног
понашања
током
детињства
представља
један
од
најснажнијих
предиктора
каснијег
озбиљног
и
насилног
малолетничког
преступништва,
укључујући
и
развој
криминалне каријере. Разумевање комплексне етиологије делинквенције
деце и идентификовање претпоставки ефективности раних интервенција
оцењују се кључним елементима превентивног деловања. У раду ће, на основу
систематског прегледа литературе, бити сумирани најзначајнији ризични
фактори делинквенције деце и представљени оквири за планирање и примену
интервенција усмерених на превенцију испољавања делинквентног понашања у
детињству.Child delinquency, which manifests itself
in the commission of criminal acts during
childhood, is a serious social problem that
has received considerable attention for
decades. There is ample evidence in modern
science that the manifestation of delinquent
behavior in childhood is one of the strongest
predictors of later serious and violent juvenile
delinquency, including the development of a
criminal career. Understanding the complex
etiology of childhood delinquency and
identifying the conditions for the effectiveness
of early interventions are considered key
elements for prevention efforts. Based on
a systematic review of the literature, this
article summarizes key risk factors for child
delinquency and presents framework for
planning and implementing interventions
aimed at preventing the manifestation of
criminal behavior in childhood
Etiology of dysphonia in childhood and risk factors for its occurence
Get PDFДисфонија се дефинише као поремећај који карактерише измењен квалитет
гласа, висину, јачину, боју гласа и присуство вокалног напора који нарушава
комуникацију или отежава квалитет живота особе. Дисфонија је уобичајени вокални
симптом
код
деце
и
за
последицу
има
негативан
утицај
на
њихову
социјалну
интеракцију
и
академске
способности.
Ова
студија
има
за
циљ
да
представи
резултате
истраживања
у
вези
са
факторима
ризика
за
настанак
дисфоније
код
деце.
Такође
циљ
ове
студије
је
анализа
етиологије
дисфоније
у
овој
популационој
групи.
Систематски
преглед
литературе
је
обављен
у
базама
података
PubMed,
Google
Scholar
Advanced
Search
и
Kонзорцијума
библиотека
Србије
за
обједињену
набавку
–
KoBSON.
Резултати
ове
студије
показују
да
породична
предиспозиција,
вишечлане
породице, деца са поремећајем пажње и хиперактивношћу, дечаци
који су импулсивнији, агресивнији и имају већу потребу за доказивањем, боравак
у бучном окружењу, различите метаболичке и хормонске промене у организму,
генетски синдроми и болести попут астме и бронхитиса представљају факторе
ризика
за
појаву
дисфоније
код
деце.
Такође
резултати
студије
показују
да
је
етиологија дисфоније код деце мултифакторска, те да се физиопатологија
као и њени функционални исходи разликују од оних код одраслих. Поред добро
познатих анатомских и физиолошких разлика, велики изазов у приступу дечјој
дисфонији лежи у њиховим друштвеним и бихевиоралним карактеристикама.
Рана идентификација и побољшање свести у породичном и школском окружењу
играју кључну улогу у исходима логопедског третмана.Dysphonia is defined as a disorder
characterized by altered voice quality, pitch,
volume, tone of voice and the presence of a
vocal fold that impairs communication or
impairs a person’s quality of life. Dysphonia
is a common vocal symptom in children and
consequently has a negative impact on their
social interaction and academic abilities. This
study aims to present the results of research
related to risk factors for the development
of dysphonia in children. Also the aim of this
study is to analyze the etiology of dysphonia in
this population group. A systematic review of
the literature was performed in the databases
PubMed, Google Scholar Advanced Search
and the Consortium of Serbian Libraries for
Unified Procurement - KoBSON. The results
of this study show that family predisposition,
large families, children with attention
deficit hyperactivity disorder, boys who are
impulsive, more aggressive and have a greater
impact on fighting the need for evidence. ke
and hormonal changes in the body, genetic
syndromes and diseases such as asthma and
bronchitis are risk factors for the occurrence
of dysphonia in children. Also, the results of
the study show that the etiology of dysphonia
in children is multifactorial, and that the
physiology and its functional outcomes differ
from those in adults. In addition to well-known
anatomical and physiological differences,
major challenges in approaching children’s
dysphonia lie in their social and behavioral
characteristics. Early identification and
improvement of awareness in the family and
school environment play a key role in speech
therapy treatment outcomes
Suicide of prison convicts – risk factors and theoretical models
Get PDFSuicid u zatvoru predstavlja jedan od vodećih uzroka smrti osu đenih, sa stopom od dva do devet puta viša nego u opštoj populaciji. Reč
je o multidimenzionalnom problemu koji zahteva sistematski postavljene
preventivne odgovore i posvećenost preventivnim aktivnostima na ra zličitim nivoima.
Kako konačnom izvršenju suicida može prethoditi sadejstvo mno gih faktora rizika socio-demografske, psihosocijalne, institucionalne,
psihijatrijske i kriminološke prirode, ovaj fenomen se može razumeti
kroz integrativni pristup, uvažavajući postojeće teorijske modele u tri
osnovna domena: penološkom, kroz „Model deprivacija“, „Model unosa“
i Kombinovani model; sociološkom, kroz primenu Dirkemovog modela suicidalnosti na zatvorski kontekst; i psihološkom, kroz Interpersonalnu
teoriju, Teoriju stresa i Teoriju reaktivne agresivnosti.
Cilj rada jeste pregled razmera problema suicidalnosti osuđenih
kroz povezivanje faktora rizika različitim teorijskim modelima koji
objašnjavaju etiologiju suicida u zatvoru. U radu se koriste analiza i
sinteza teorijskih i empirijskih nalaza kroz proučavanje relevantne literature u različitim naučnim izvorima podatakaSuicide in prison represents one of the leading causes of death among
inmates, with a rate two to nine times higher than in the general population.
This is a multidimensional problem that requires systematically established
preventive responses and dedication to preventive activities at different levels.
Since many risk factors of socio-demographic, psychosocial, in stitutional, psychiatric, and criminological nature can precede the act
of committing suicide, this phenomenon can be understood through an
integrative approach through, existing theoretical models covering three
domains: the penological domain, through the “Deprivation Model”,
“Importation Model”, and Combined Model; the sociological domain,
through the application of Durkheim’s model of suicidality to the prison
context; and the psychological domain, through Interpersonal Theory,
Theory of Stress, and Theory of Reactive Aggressiveness.
The aim of this paper is to review the scope of the problem of
suicide among inmates by linking risk factors to different theoretical
models that explain the etiology of suicide in prison. The paper uses
analysis and synthesis of theoretical and empirical findings through the
study of relevant literature from different scientific data source
Poremećaji glasa kod osoba sa Parkinsonovom bolesšću
Get PDFParkinsonova bolest je progresivno neurodegenerativno
oboljenje, koje se primarno manifestuje oštećenjem motorike
i govora. Iako poremećaji glasa karakterišu govor osoba s
Parkinsonovom bolešću, oni još nisu dovoljno razjašnjeni s
kliničkog aspekta. S obzirom na to, cilj ovog rada bio je da
se na osnovu pregleda dostupne literature prikažu
karakteristike glasa kod Parkinsonove bolesti, kao i metode
procene i tretmana. Pretraga relevantne literature izvršena je
na osnovu baza naučnoistraživačkih radova PubMed,
KoBSON, Science Direct, Google Scolar, kao i radova
dostupnih u papirnoj verziji. Analizirani su radovi objavljeni
od 2000. godine do danas posvećeni poremećajima glasa kod
osoba s Parkinsonovom bolešću. Rezultati pokazuju da se
poremećaji glasa javljaju u okviru kliničke slike
Parkinsonove bolesti i da simptomi progrediraju s
napredovanjem bolesti. Osnovne karakteristike glasa jesu
monotonost, hipofoničnost i hrapavost. Zbog velikog uticaja
poremećaja glasa na razumljivost govora, u tretmanu ovih
pacijenata koriste se različite metode govorne terapije. Li
Silvermanov metod je najpoznatiji i najefikasniji metod
rehabilitacije fonacije i respiracije kod osoba s
Parkinsonovom bolešću. Pregledom i analizom dostupne
literature evidentno je da su poremećaji glasa jedan od
značajnih simptoma ove bolesti, te da su logopedska procena
i tretman glasa bitni elementi rehabilitacije ovih osoba
Задовољство родитеља/старатеља пружањем услуга социјалне заштите особама са инвалидитетом у граду Крушевцу
No full textУслуге социјалне заштите представљају значајан извор подршке у превазилажењу
тешкоћа са којима се суочавају родитељи деце са инвалидитетом, а самим тим имају и велики
утицај на квалитет живота и деце са ометеношћу, али и њихових породица.
Циљ овог рада је утврдити степен задовољства родитеља/старатеља деце са сметњама у
развоју услугама социјалне заштите које су на располагању особама са инвалидитетом.
Узорак се сачињавао од 40 родитеља/старатељакоји имају децу са инвалидитетом.
Инструмент коришћен у истраживању испитивао је задовољство родитеља/старатеља деце са
инвалидитетом одређеним услугама социјалне заштите, као и мишљење родитеља/старатеља о
утицају коришћења услуга социјалне заштите на њихов живот и на живот њиховог детета.
Резултати показују да родитељи деце са инвалидитетом нису у потпуности задовољни
квалитетом услуга социјалне заштите, као и да сматрају да коришћење наведених услуга има
велики утицај на њихов квалитет живота.
Пол родитеља и детета, брачни и радни статус се нису показали као предиктори
задовољства услугама Лични пратилац и Дневни боравак. Степен образовања родитеља
позитивно корелира са задовољством квалитетом услуге Дневни боравак. Родитељи деце са
Дауновим синдромом су најзадовољнији квалитетом услуге Лични пратилац, док су родитељи
деце са аутизмом најмање задовољни. Пол родитеља и деце, брачни статус, радни статус,
степен образовања родитеља и тип ометености деце се нису показали као предиктори
квалитета живота родитеља и деце са инвалидитетом.Social protection services represent a significant source of support in overcoming the
difficulties faced by parents of children with disabilities, and therefore have a great impact on the
quality of life of children with disabilities, as well as their families.
The aim of this work is to determine the degree of satisfaction of parents/guardians of
children with developmental disabilities with the social protection services available to persons with
disabilities.
The sample consisted of 40 parents/guardians who have children with disabilities. The
instrument used in the research examined the satisfaction of parents/guardians of children with
disabilities with certain social protection services, as well as the opinion of parents/guardians about
the impact of using social protection services on their life and on the life of their child.
The results show that the parents of children with disabilities are not completely satisfied with
the quality of social protection services, and that they believe that the use of said services has a great
impact on their quality of life.
Parent's and child's gender, marital and work status did not prove to be predictors of
satisfaction with the Personal Companion and Daycare services. The level of education of the parents
positively correlates with satisfaction with the quality of the Day Care service. Parents of children
with Down syndrome are the most satisfied with the quality of the Personal Companion service, while
parents of children with autism are the least satisfied. Gender of parents and children, marital status,
work status, level of education of parents and type of disability of children did not prove to be
predictors of the quality of life of parents and children with disabilities
Ставови глувих и наглувих средњошколаца према вршњацима са вишеструким сметњама и поремећајима
No full textСтавови се развијају од најранијег детињства и под утицајем су различитих фактора као што су социјални и културолошки фактори. Ставови глувих и наглувих средњошколаца према вршњацима са вишеструким сметњама и поремећајима значајно утичу на образовну и социјалну инклузију, социјалну партиципацију, социјални развој као и на квалитет живота вишеструко ометених средњошколаца. Испитивањем ових ставова можемо доћи до података који ће бити од користи за проналажење одговарајућих стратегија превенције негативних ставова према ученицима са вишеструким сметњама и поремећајима који похађају инклузивне школе.
Примарни циљ овог истраживања јесте испитивање ставова глувих и наглувих средњошколаца према вршњацима са вишеструким сметњама и поремећајима. Поред тога испитиване су разлике у ставовима ученика у односу на пол, школски успех и степен оштећења слуха. За процену ставова ученика типичне популације према вршњацима са развојним сметњама коришћена је скала CATCH (Chedoke-McMaster attitudes towards children with handicaps scale; Rosenbaum, Armstrong, & Wing, 1986). Узорак овог испитивања чинила су 34 глувих и наглувих ученика средње школе. Од укупног узорка 52,9% испитаника чинили су дечаци, док су девојчице чиниле 47,1% узорка, 58,8% испитаника чинили су глуви ученици, док је било 41,2% наглувих ученика.
Обзиром да је добијена поузданост овог инструмента испод прихватљивог нивоа, кришћење укупних скорова није прихватљиво. На већини ставки нису пронађене значајне разлике, ипак постоје одређене тврдње у погледу којих се одговори испитаника разликују. Овим истраживањем није потврђено да глуви и наглуви ученици имају позитивне ставове према вршњацима са вишеструким сметњама и поремећајима. Такође, није доказано да пол утиче на ставове, мада постоје тврдње где девојчице показују нешто позитивније ставове, али та разлика није статистички значајна. Као и код претходних претпоставки ни школски успех се није показао као значајни фактор у одређивању ставова.Attitudes develop from early childhood and are influenced by various factors such as social and cultural factors. The attitudes of deaf and hard-of-hearing high school students towards their peers with multiple disabilities and disorders significantly affect educational and social inclusion, social participation, social development, as well as the quality of life of multi-disabled high school students. By examining these attitudes, we can obtain data that will be useful for finding appropriate strategies for the prevention of negative attitudes towards students with multiple disabilities and disorders who attend inclusive schools.
The primary goal of this research is to examine the attitudes of deaf and hard of hearing high school students towards their peers with multiple disabilities and disorders. In addition, the differences in students' attitudes in relation to gender, school performance and degree of hearing impairment were examined. The CATCH scale (Chedoke-McMaster attitudes towards children with handicaps scale; Rosenbaum, Armstrong, & Wing, 1986) was used to assess the attitudes of students of the typical population towards peers with developmental disabilities. The sample of this study consisted of 34 deaf and hard of hearing high school students. Of the total sample, 52.9% of respondents were boys, while girls made up 47.1% of the sample, 58.8% of respondents were deaf students, while there were 41.2% of hard of hearing students.
Considering that the obtained reliability of this instrument is below the acceptable level, cross-referencing of the total scores is not acceptable. No significant differences were found on most of the items, however, there are certain statements regarding which respondents' answers differ. This research did not confirm that deaf and hard of hearing students have positive attitudes towards peers with multiple disabilities and disorders. Also, it has not been proven that gender affects attitudes, although there are claims where girls show somewhat more positive attitudes, but this difference is not statistically significant. As with the previous assumptions, school performance did not prove to be a significant factor in determining attitudes
Стратегије за редуковање проблема у понашању код деце с интелектуалном ометеношћу и/или поремећајем из спектра аутизма
No full textДеца са интелектуалном ометеношћу и/или поремећајем из спектра аутизма могу испољити проблематичне или непожељне облике понашања, при чему резултати бројних истраживања указују на то да је присутност ове појаве знатно учесталија у популацији деце са поремећајем из спектра аутизма у односу на популацију деце са интелектуалном ометеношћу. Анализом резултата истраживањa утврђено је да деца обе популације често испољавају проблематично понашање у виду стереотипија, агресије и аутоагресије и моторног немира. Циљ овог рада је да се, на основу увида у доступну литературу, прикажу стратегије које се могу примењивати у раду са децом са ИО и/или ПСА, а које имају позитиван ефекат на превенцију и сузбијање проблематичног понашања. Подаци су прикупљени прегледом доступне литературе у штампаној и електронској форми. У раду су приказани кратки описи стратегија за редуковање проблема у понашању (бихевиоралне и когнитивно-бихевиоралне интервенције, тренинг социјалних вештина и вршњачки посредоване интервенције). Истраживања у којима су испитивани ефекти ових стратегија указују на њихове позитивне ефекте, који се углавном огледају у смањеној учесталости испољавања различитих облика проблематичног понашања, попут агресивног и аутоагресивног понашања, стереотипног и изазивајућег понашања. Практичарима и родитељима заинтересованим за примену ових стратегија препоручује се даље проучавање релевантне литературе, а препорука за даља истраживања на ову тему јесте усмеравање фокуса на испитивање ефеката описаних стратегија на широј популацији деце и младих са ИО и/или ПСА како би се утврдило за коју децу и под којим условима ове стратегије могу бити ефикасне.Children with an intellectual disability and/or autism spectrum disorder may exhibit problematic or undesirable forms of behavior, while the results of numerous studies indicate that the presence of this phenomenon is significantly more frequent in the population of children with an autism spectrum disorder compared to the population of children with an intellectual disability. The analysis of the research results found that children of both populations often exhibit problematic behavior in the form of stereotypies, aggression and autoaggression, and motor restlessness. The aim of this paper is to present, based on an insight into the available literature, strategies that can be applied in working with children with ID and/or ASD, and which have a positive effect on the prevention and suppression of problematic behavior. The data was collected by reviewing the available literature in printed and electronic form. The paper presents brief descriptions of strategies for reducing behavior problems (behavioral and cognitive-behavioral interventions, social skills training and peer-mediated interventions). Research examining the effects of these strategies indicates their positive effects, which are mainly reflected in the reduced frequency of various forms of problematic behavior, such as aggressive and auto-aggressive behavior, stereotypical and provocative behavior. Practitioners and parents interested in the application of these strategies are recommended to further study the relevant literature, and the recommendation for further research on this topic is to focus on examining the effects of the described strategies on a wider population of children and young people with intellectual disability and/or autism spectrum disorders in order to determined for which children and under what conditions these strategies can be effective