rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Граматичке способности деце са развојним језичким поремећајем
No full textОсновни циљ овог истраживања јесте утврђиванје нивоа граматичке развијености код деце са развојним језичким поремећајем у односу на децу типичног језичког развоја. Клиничку групу је чинило петнаесторо деце узраста пет до седам година којима је дијагностикован развојни језички поремећај. Контролну групу је такође чинило петнаесторо деце, типичног развоја, узраста пет до седам година. У истраживању су примењени тестови "Граматика малишана" (Владисављевић, 1983) и тест "Стрип прича" (Владисављевић, 1983). Резултати добијени путем примене статистичке анализе података су показали да постоје разлике у нивоу развијености граматичке структуре између деце са развојним језичким поремећајем и деце типичног развоја. Деца са развојним језичким поремећајем касне у усвајању појединих елемената граматичке структуре. Утврђене су статистички значајне разлике у самом броју продукованих реченица између деце са развојним језичким поремећајем и деце типичног развоја, а забележен је и већи број аграматичних реченица код деце са развојним језичким поремећајем. Резултати су показали да је деци са развојним језичким поремећајем велики проблем представља употреба глагола у прошлом и будућем времену. Наиме, реченице продуковане у прошлом или будућем времену често су биле аграматичне. Деца са развојним језичким поремећајем су такође имала потешкоћа приликом употребе заменица, предлога и прилога за разлику од деце типичног развоја. Такође, утврђена је повезаност између скора постигнутом на тесту „Граматика малишана“ и броја продукованих реченица на тесту „Стрип прича“. Деца која су постигла виши скор на тесту „Граматика малишана“ продуковала су већи број реченица на тесту „Стрип прича“.The aim of this study was to determine the level of grammatical difficulties in children with development language disorder. The sample consisted of two groups, experimental and control group. The experimental group consisted of fifteen children aged between five and seven years who were diagnosed with development language disorder. The control group also consisted of fifteen children aged between five and seven years. The tests used in this study were "Children's Grammar" (Vladisavljević, 1983) and "Comic Story" (Vladisavljević, 1983). Results, provided by statistical analysis, showed that there were differences between levels of grammatical abilities between children with development language disorder and tipically developing children. Children with development language disorder showed grammar development, but with delay in some grammatical aspects, compared to tipically developing children. Statistically significant differences in the number of sentences produced between children with a developmental language disorder and children with typical development were recorded, and a greater number of agrammatic sentences was also recorded in children with a developmental language disorder.The number of produced sentences was similar in both groups, but children with specific language disorder produced higher number of sentences with agrammatism. They also showed difficulties in producing sentences in past or future tense. They also showed difficulties in using the right pronouns, prepositions and adverbs. Significant correlation was noted between the score in the test „Children‘s Grammar“ and the number of produced sentences in the test „Comic Story“. Those children who scored higher number on the test „Children‘s Grammar“ were able to produce higher number of sentences in the test „Comic Story“
Implementation of the risk assessment in prison sentencing
No full textParallel to the growing knowledge on the principles of effective treatment of offenders, during the last two decades, there has been significant development in the field of risk assessment. However, there is little research on the use of standardized risk assessment procedures in practice. The objective of this study is to determine the relationship between the individual level of risk and characteristics of the treatment of inmates in the Tuzla Semi Open Correctional Facility. The sample consisted of 67 inmates of both sexes (70.1% male and 22.9% female), aged from 24 to 67 (M = 40.60; SD = 10.81). Data was collected by analyzing the official records. Results of this study reveals few differences in the treatment of inmates according to their risk level. Statistically significant differences were recorded in 2 of 12 treatment characteristics, namely, an internal classification and the frequency of the individual meeting with a counsellor. These findings indicate the obstacles in the implementation of risk assessment in routine practice
Pristupačnost društvenih mreža za osobe sa oštećenjem vida
No full textRast društvenih mreža u protekloj deceniji je doveo do toga da one postanu način komunikacije, od suštinskog su značaja za kontakt sa prijateljima i porodicom, za obavljanje poslova, ali i za obrazovanje i zabavu. Prednosti koje društvene mreže donose svim ovim aspektima života su velike. Razumevanje načina na koje mladi sa oštećenjem vida koriste digitalne tehnologije, ali i svrhe i motiva za njihovu upotrebu važno je za olakšavanje njihovog svakodnevnog života.
Međutim, slepe i slabovide osobe se najčešće suočavaju sa nedostatkom pristupačnosti, nepostojećom podrškom i neodgovarajućim funkcijama društvenih mreža. Iako su evidentna nastojanja različitih kompanija, počevši od proizvođača asistivne tehnologije, preko inženjera koji rade na razvoju softverskih rešenja, razičitih platformi i aplikacija, da poštujući opšta načela protiv diskriminacije obezbede veći nivo pristupačnost digitalnim medijima i sadržajima na njima, situacija je nepovoljna. Radi uvida u stanje kod nas sprovedeno je mini istraživanje sa ciljem proučavanja svrhe, načina i učestalosti pristupa društvenim mrežama od strane ove populacije. U tu svrhu ispitane su četiri odrasle slepe osobe posebno konstruisanim upitnikom. Utvrđeno je da osobe sa oštećenjem vida koriste društvene mreže u znatno manjoj meri nego ostali korisnici.
U cilju poboljšanja iskustva osoba sa oštećenjem vida prilikom korišćenja društvenih mreža, tehnološke kompanije i platforme društvenih mreža treba da usmere pažnju na dizajn i implementaciju pristupačnosti, kako bi osigurale da i one imaju jednake mogućnosti kao i njihovi vršnjaci tipičnog razvoja.The growth of social networks in the past decade has led to them becoming a means of communication, essential for staying in touch with friends and family, conducting business, as well as for education and entertainment. The benefits that social networks bring to all these aspects of life are substantial. Understanding how young people with visual impairments use digital technologies, as well as the purposes and motivations for their use, is crucial for facilitating their daily lives.
However, blind and visually impaired individuals often face a lack of accessibility, inadequate support, and inappropriate features in social networks. Despite evident efforts by various companies, including assistive technology manufacturers and software developers, across different platforms and applications, to adhere to general principles against discrimination and provide a higher level of accessibility to digital media and content, the situation is unfavorable. To gain insight into the situation locally, a mini research study was conducted to examine the purpose, methods, and frequency of social network access by this population. Four adult blind individuals were surveyed using a specially designed questionnaire. It was found that people with visual impairments use social networks to a significantly lesser extent than other users.
To enhance the experience of individuals with visual impairments when using social networks, technology companies and social network platforms should focus on the design and implementation of accessibility to ensure that they have equal opportunities as their typically developing peers
Извештавање о преступништву малолетника у електронским медијима у Србији
No full textРазвој током адолесценције се одликује променама у домену социјалног,
емоционалног и когнитивног функционисања. У складу са тим, адолесценција као период
доноси бројна питања на која адолесцент настоји да пронађе одговор, као и бројне
изазове које је потребно да превлада на релацији родитељи, вршњаци, заједница, и
сопствени интегритет. У зависности од бројних фактора и утицаја који делују на
адолесцента, он може развити и одређена друштвено неприлагођена понашања.
Медији као средство информисања имају веома важну улогу у креирању слике о
младима у јавном дискурсу. Начин на који извештавају о криминалитету уопште, као и
о малолетним учиниоцима кривичних дела је веома важан јер медији за младе имају
социјализацијску функцију. Ово посебно долази до изражаја у 21. веку, када велики број
медија прелази на дигитално функционисање, што младима омогућава приступ великом
броју вести и садржаја, на само неколико кликова. Извештавање о деци у медијима, а
тиме и о малолетним учиниоцима кривичних дела, има своје особености, будући да деца
уживају посебну заштиту. Са друге стране, медији се воде чињеницом да јавност има
право да буде информисана, па неретко пласирају вести које крше право на
претпоставку невиности, као и право на заштиту приватности. Поред тога, наслови и
садржај неретко залазе у домен сензационализма, чиме се додатно гради негативна
слика у јавности о овој групи деце.
У домаћем систему не постоји велики број истраживања на тему извештавања
о малолетним учиниоцима кривичних дела. У складу са тим, предмет овог рада је
приказивање кључних карактеристика извештавања о преступништву малолетника у
електронским медијима у Србији у периоду од 2018. до 2022. године. Истраживање
обухвата анализу садржаја новинских текстова објављених у дневним листовима Блиц,
Курир и Политика, и поређење са сличним истраживањем које је спроведено за период
2014 – 2017. Циљ рада је идентификовање изазова у извештавању о преступништву
малолетника у електронским медијима и креирање препорука за будуће објективније
извештавање, као и извештавање које ће поштовати права деце.Development during adolescence is characterized by changes in the domain of social,
emotional and cognitive functioning. Accordingly, adolescence as a period brings numerous
questions to which the adolescent tries to find an answer, as well as numerous challenges that
need to be overcome in relation to parents, peers, the community, and one's own integrity.
Depending on a number of factors and influences acting on the adolescent, it may develop
certain socially maladaptive behaviors.
The media as a means of information have a very important role in creating an image
of young people in public discourse. The way they report on crime in general, as well as on
minor perpetrators of criminal acts, is very important because the media has a socialization
function for young people. This is especially evident in the 21st century, when a large number
of media are switching to digital functioning, which enables young people to access a large
amount of news and content, just a few clicks away. Reporting on children in the media, and
thus on juvenile crimes, has its own peculiarities, since children enjoy special protection. On
the other hand, the media are guided by the fact that the public has the right to be informed, so
they often publish news that violates the right to the presumption of innocence, as well as the
right to privacy. In addition, the titles and content often fall into the domain of sensationalism,
which further builds a negative public image of this group of children.
In the domestic system, there is not a large amount of research on the topic of reporting
on juvenile perpetrators of criminal acts. In accordance with that, the subject of this paper is
to show the key features of reporting on juvenile delinquency in the electronic media in Serbia
in the period from 2018 to 2022. The research includes an analysis of the content of newspaper
texts published in the daily newspapers Blic, Kurir and Politika, and a comparison with a
similar research conducted for the period 2014 - 2017. The aim of the work is to identify
challenges in reporting on juvenile delinquency in the electronic media and create
recommendations for future more objective reporting, as well as reporting that will respect
children's rights
Стимулација развоја деце са вишеструком ометеношћу
No full textУ савременом друштву вишеструко ометене особе захтевају посебан и интензиван приступ у циљу подстицања развоја. У овом раду се детаљно разматрају и анализирају методе, технике и стратегије које се користе у подстицању развоја деце са вишеструком ометеношћу.
Читаоца на почетку уводимо у појам вишеструка ометеност, с обзиром на узроке настанка проблема, категоризацију и специфичности развоја деце са вишеструком ометеношћу. Затим следи дубока анализа концепта подстицања развоја, где се разматрају основни принципи, методе и технике које доприносе оптималном развоју детета.
Посебан део рада посвећен је улози породице у процесу подстицања развоја. Кроз примере из праксе и резултате научно-истраживачког рада указано је на значај укључивања породице у читав процес и значај сарадње породице са стручњацима који се баве особама са вишеструком ометеношћу. Овај аспект је неопходан јер породица представља основни и најстабилнији систем подршке детету.
У оквиру методолошког приступа, акценат је на детаљним корацима дијагностиковања, планирања интервенција, имплементације и евалуације напретка. Сагледавамо и изазове са којима се стручњаци суочавају у раду са децом са вишеструком ометеношћу, како на индивидуалном тако и на системском нивоу.
Закључно, рад пружа свеобухватан и дубок увид у све аспекте подстицања развоја деце са вишеструком ометеношћу, дајући теоријске и практичне смернице које могу послужити као основа за даља истраживања и као модел за примену у пракси.In modern society, people with multiple disabilities require a special and intensive approach in the area of encouraging development. This paper discusses and analyzes in detail the methods, techniques and strategies used in encouraging the development of children with multiple disabilities.
At the beginning, we introduce the reader to the world of multiple disabilities, considering the causes, categorization and specifics of the development of children with these challenges. This is followed by a deep analysis of the concept of fostering development, where the basic principles, methods and techniques that contribute to the optimal development of the child are discussed.
A special part of the work is devoted to the role of the family in the process of encouraging development. Through examples from practice and scientific research work, the importance of family involvement and cooperation with experts was pointed out. This aspect is necessary because the family represents the basic and most stable support system.
Within the methodological approach, the emphasis is on the detailed steps of diagnosis, intervention planning, implementation and progress evaluation. We also look at the challenges professionals face in working with children with multiple disabilities, both on an individual and systemic level.
In conclusion, the paper provides a comprehensive and deep insight into all aspects of fostering the development of children with multiple developmental disabilities, providing theoretical and practical guidelines that can serve as a basis for further research and application in practice
Leisure activities and attention of children with developmental difficulties and disabilities - a review of research
No full textУвод: Слободно време је претпоставка за целовит развој личности, учење и образовање, а у исто време превенција облика поремећаја у понашању. Циљ: Циљ овог рада је да се увидом у доступну литературу, направи преглед досадашњих научних и стручних радова у којима је обрађивана тема повезаности активности слободног времена и пажње деце са тешкоћама у развоју и инвалидитетом. Методe: Преглед доступне литературе извршен је претраживањем електронских база података SCIndex, Kobson, Scribd, Google Scholar, Hrčak. Коришћене су и листе референци из радова који су пронађени на основу претраге по кључним речима.
Коришћена је доступна литература Националног Репозиторијума дисертација у Србији, часописа Специјална едукација и рехабилитација, библиотеке Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и других Универзитетских библиотека. Резултати: Резултати показују да су особе са лаком интелектуалном ометеношћу склоне провођењу слободног времена доминатно користећи мобилне телефоне. Са друге стране, нека истраживања показују да организација слободног времена кроз физичке активности подстиче развој моторичких вештина и пажње код деце са аутизмом. Доказан је потенцијал употребе видео игрице као терапеутског алата код деце са поремећајем пажње, посебно у области побољшања способности планирања и употребе времена. Закључак: Слободно време игра важну улогу у животима деце с развојним потешкоћама и инвалидитетом. Кроз слободне активности, деца имају прилику да развију своје вештине, социјализују се и уживају у забави. Међутим, изазови у усмеравању пажње могу отежати њихово учествовање. Примена прилагођених стратегија и приступа може помоћи у подршци њихових потребама и подстицању њиховох развоја.Introduction. Free time is a prerequisite for complete personality development, learning and education, and at the same time prevention of behavioral disorders. Aim. The objective of this work is to review the available literature, to make an overview of previous scientific and professional works in which the subject of connection between free time activities and attention of children with developmental difficulties and disabilities is dealt with. Methods. A review of the available literature was performed by searching the electronic databases SCIndex, Kobson, Scribd, Google Scholar, Hrčak. Lists of references from works that were found based on a keyword search were also used.
Available literature from the National Repository of Dissertations in Serbia, the journal Special Education and Rehabilitation, the library of the Faculty of Special Education and Rehabilitation and other University libraries was used. Results. The results show that people with mild intellectual disability tend to spend their free time dominantly using mobile phones. On the other hand, some research shows that the organization of free time through physical activities encourages the development of motor skills and attention in children with autism. The potential of using a video game as a therapeutic tool for children with attention deficit disorder has been proven, especially in the area of improving the ability to plan and use time. Conclusion. Free time plays an important role in the lives of children with developmental difficulties and disabilities. Through free activities, children have the opportunity to develop their skills, socialize and enjoy fun. However, challenges in directing attention can make it difficult for them to participate. Applying tailored strategies and approaches can help support their needs and encourage their development
Kvalitet zatvorskog života u Republici Srbiji (ekspertski izveštaj)
No full textGlavni cilj PrisonLIFE projekta je da se identifikuju kriminološko-penološki,
psihološki, sociološki, pravni i bezbednosni aspekti kvaliteta zatvorskog života u Srbiji
kako bi se omogućila njegova objektivna procena i sveobuhvatno poboljšanje. Dodatni
naglasak je na populaciji osuđenica imajući u vidu njihovu višestruku ranjivost i
marginalizaciju. Rad na ovom projektu treba da omogući dublje ispitivanje mehanizama
koji čine zatvorski sistem složenim, a kvalitet zatvorskog života u svakom od njih
jedinstvenim. Značaj PrisonLIFE projekta se ogleda u postavljanju temelja pouzdane
procene kvaliteta zatvorskog života i rizika od njegovog pogoršanja ili zanemarivanja u
različitim zatvorskim ustanovama u Srbiji. Nakon opisa pravnog okvira, međunarodnog i nacionalnog, kojim se postavljaju
norme i standardi značajni za sagledavanje kvaliteta zatvorskog života, u istraživačkom
izveštaju je opisana metodologija empirijskog istraživanja sprovedenog u pet kaznenopopravnih zavoda u Srbiji i ključni nalazi istraživanja o kvalitetu zatvorskog života
osuđenih muškaraca i žena u Srbiji
Negativna iskustva u detinjstvu u populaciji osoba koje su zavisne od kockanja
Get PDFKada je u pitanju uloga negativnih iskustava u detinjstvu (zlostavljanja, zanemarivanja i različitih oblika porodičnih disfunkcionalnosti) kao faktora rizika u razvoju zloupotrebe i zavisnosti od alkohola i ilegalnih psihoaktivnih supstanci, istraživanja nedvosmisleno ukazuju na kontinuiranu pozitivnu povezanost ova dva društvena problema. Međutim, istraživanja po pitanju negativnih iskustava u detinjstvu kao faktora rizika razvoja zavisnosti od kockanja u odraslom dobu su manje istražena.
Cilj preglednog rada jeste da se sagleda uloga negativnih iskustava u detinjstvu u razvoju zavisnosti od kockanja, njihov kumulativni efekat, kao i uloga varijable života sa roditeljem koji ima probleme sa kockanjem kao specifičnog faktora rizika.
Kumulativni efekat negativnih iskustava u detinjstvu je povezan sa razvojem zavisnosti od kockanja. Istraživanja pokazuju da tri i više negativnih iskustava u detinjstvu povećavaju verovatnoću razvoja zavisnosti od kockanja više od tri puta u poređenju sa onima bez ovih iskustava. Negativna iskustva najviše utiču na emocionalnu i bihevioralnu regulaciju, samopoštovanje i poremećaje nivoa pobuđenosti i raspoloženja. Ispoljavaju se i povećanom impulsivnošću, te kockanje može biti vid bega od bolnih emocionalnih stanja i koristi se kao strategija prevazilaženja. Istraživanja pokazuju i da negativna iskustva u detinjstvu i kognitivne strukture objašnjavaju 52% varijanse kockanja. Pregled istraživanja koja su pratila samo varijablu zlostavljanja u detinjstvu pokazuju da je ono u korelaciji sa zavisnošću od kockanja u odrasloj dobi, sa i dalje nedovoljno istraženim mehanizmima koji moderiraju ovu vezu. U okviru transgeneracijske transmisije kockanja, kockanje roditelja je najspecifičniji prediktor kockanja njihovih potomaka, što je u skladu sa teorijom socijalnog učenja.
Zaključna razmatranja ukazuju na značajnu ulogu negativnih iskustava u detinjstvu u razvoju zavisnosti od kockanja. Na opštem preventivnom nivou, postoji kontinuirana potreba da se podržava sigurno i zdravo porodično i socijalno okruženje, kao i podsticanje implementiranja edukacije dece o adekvatnim strategijama nošenja sa izazovnim okolnostima, u školske kurikulume. Na nivou procene širokog spektra nepovoljnosti pod kojima deca mogu odrastati, važno je kontinuirano pratiti i faktor roditeljskog kockanja. Na tretmanskom nivou, potrebno je uključiti i saznanja o ulozi negativnih iskustava u detinjstvu u razvoju zavisničkog ponašanja, kao i o mehanizmima putem kojih se ova veza razvija
Učestalost cerebralnog oštećenja vida kod dece predškolskog i mlađeg osnovnoškolskog uzrasta
No full textЦеребрално оштећење вида (Cerebral Visual Impairment – CVI) представља најчешћи узрок оштећења вида код деце у развијеним земљама. Ово стање карактерише оштећење визуелних путева у мозгу, док при прегледу ока нема абнормалности. Код CVI мозак није у могућности да на адекватан начин обради информације које добија из ока и услед тога долази до специфичних тешкоћа у свакодневном функционисању. Индикатори који се узимају у обзир при дијагностиковању CVI су да оштећење вида није последица оштећења ока и да постоји поремећај централног нервног система. Поред тога, деца са CVI показују карактеристичне обрасце понашања, а њихово препознавање може бити значајан фактор приликом постављања дијагнозе. Из тог разлога је циљ овог истраживања идентификовање специфичних понашања која представљају ризик за CVI.
У истраживању је коришћен Фламански упитник за утврђивање постојања ризика
за CVI. Oвај упитник садржи седам питања која представљају oпис седам видова понашања карактеристичних за децу са CVI, а на питања постоји могућност давања потврдног и одричног одговора. Упитник попуњавају родитељи и учитељи, односно васпитачи. У случају да препознају неко понашање из упитника код своје деце, тј. ученика, одговарају потврдно на то питање. Применом упитника је код 156 деце испитиван ризик за постојање CVI. Сва посматрана деца су типичног развоја узраста од 6 до 10 година.
Применом упитника, родитељи, учитељи и васпитачи имају прилику да се упознају са облицима понашања која представљају ризик за појаву CVI, што им може помоћи да боље разумеју поступке деце.Cerebral visual impairment (CVI) is the most common cause of visual impairment in developed countries. It is a disease where the visual pathways in the brain are affected, while there are no abnormalities when examining the eye. With CVI, the brain is not able to adequately process the information it receives from the eye, which leads to specific difficulties in everyday functioning. Indicators for diagnosing CVI are that impaired vision is not the result of eye damage and that there is a central nervous system disorder. In addition, children with CVI show behavior patterns that are characteristic for this impairment, while recognizing such behavior can be a significant factor in establishing a diagnosis. For this reason the goal of this research is to identify behavior that represent a risk for CVI.
The Flemish Questionnaire was used in the research to determine the existence of a risk for cerebral visual impairment. This questionnaire consists of seven questions describing seven behaviors that are characteristic of children with CVI. There is a possibility of giving affirmative and negative answers to the questions. Тhe questions are filled in by parents and teachers. In case they recognize some behavior from the questionnaire in their children, i.e. students, they answer in the affirmative. Using this questionnaire, 156 children were examined for the risk of CVI. The children included in the research are of typical development between the ages of 6 and 10.
Through the application of this questionnaire, parents, teachers and educators have the opportunity to familiarize themselves with the behavior that represent a risk at CVI, which can help them understand better the actions of the children
Williams syndrome – phenotypical and developmental specificities
Get PDFVilijamsov sindrom je genetski i razvojni poremećaj okarakterisan brojnim
anomalijama i sniženim kvalitetom razvojnog seta. Strukturiranje (re)habilitacionog tretmana u slučaju ove kliničke slike je i dalje izazovno. Cilj ovog
rada je analiziranje podataka o fenotipskom određenju i neurorazvojnim
karakteristikama Vilijamsovog sindroma. Sistematski pregled literature
objavljene u akademskim publikacijama izvršen je pretraživanjem elektronskih baza podataka koje su dostupne preko servisa Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku – KOBSON, kao i korišćenjem pretrage
uz Research Gate, Academia i Google Scholar. Rezultati ovako načinjene
analize ukazuju da kombinacija intelektualne ometenosti, medicinskih
problema, poremećaja u ponašanju, psiholoških i adaptivnih deficita dovodi do značajnih ograničenja kvaliteta života kod osoba sa Vilijamsovim
sindromom. Zato se u radu naglašava važnost psihoedukacione evaluacije
jedinstvenog kognitivnog i bihevioralnog profila u službi pravilnog kreiranja
odgovarajućeg obrazovnog plana.Williams syndrome is a genetic and developmental disorder characterized
by numerous anomalies and reduced quality of the developmental set.
Structuring (re)habilitation treatment regarding this clinical picture is
still challenging. The aim of this paper is to analyze data on the phenotypic
determination and neurodevelopmental characteristics of Williams syndrome.
A systematic review of the literature published in academic publications was
carried out by searching electronic databases that are available through the
service of the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition –
KOBSON, as well as by using searches with Research Gate, Academia and
Google Scholar. The results of this analysis indicate that the combination of
intellectual disabilities, medical problems, behavioral disorders, psychological and adaptive deficits leads to significant limitations in the quality of life of people
with Williams syndrome. That is why the paper emphasizes the importance of
psychoeducational evaluation of a unique cognitive and behavioral profile in
the service of the proper creation of an appropriate educational plan