rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Snižavanje starosne granice krivične odgovornosti: večita dilema?
No full textDva masovna ubistva koja su se desila početkom maja 2023. godine uznemirila
su i potresla javnost u Srbiji. Masovno ubistvo koje se dogodilo u Osnovnoj školi „Vladislav
Ribnikar“ u Beogradu, u kome je učinilac dečak koji je u momentu izvršenja dela bio ispod
starosne granice za snošenje krivice, ponovo je aktuelizovalo pitanje snižavanja starosne granice krivične odgovornosti i pooštravanja kaznene politike. Ovakvi zahtevi su u skladu sa
savremenim kaznenim populizmom, modelom kontrole kriminaliteta i konceptom moralne
panike, posebno u pogledu kriminaliteta maloletnika. Međutim, nameće se pitanje opravdanosti jačanja represije, posebno potencijalno širenje kruga lica koja mogu da budu obuhvaćena krivičnopravnom reakcijom do čega bi dovelo snižavanje starosne granice krivične odgovornosti. Polazeći od toga, u radu se analizira nekoliko ključnih razloga protiv snižavanja
starosne granice za snošenje krivice u Srbiji, i to: pitanje psiho-fizičke i socijalne (ne)zrelosti
maloletnika, zahtevi međunarodnih dokumenata kojima se postavljaju standardi postupanja
u najboljem interesu deteta i neka komparativna rešenja, trendovi i struktura kriminaliteta
maloletnika u Srbiji, i svrha krivičnopravnog reagovanja na kriminalitet maloletnika. Analiza iznetih razloga ukazuje da nema dokaza koji bi išli u prilog snižavanja granice krivične
odgovornosti u Srbiji, već da bi moralne panike u vezi sa kriminalitetom maloletnika trebalo
da pokrenu društvo i državu da razvija programe prevencije, posebno one koji bi se zasnivali
na principima restorativne pravd
Kvalitet zatvorskog života osuđenih žena u Srbiji: preliminarni nalazi istraživanja/Quality of prison life of female convicts in Serbia: Preliminary research findings
No full textResources for building resilience in youth
Get PDFKoncept (multi)sistemske rezilijentnosti, koji se intenzivno razvija tokom poslednje decenije, unosi novine u savremenu prevencijsku praksu, te, uz prevencijsku nauku i perspektivu pozitivnog razvoja mladih, zauzima značajno mesto u naporima usmerenim na sprečavanje nastajanja, razvijanja i održavanja raznovrsnih psihosocijalnih problema dece i mladih. Jedna od ključnih okosnica ovog pristupa ogleda se u mapiranju resursa za izgradnju rezilijentnosti i pojašnjenju načinа na koji dostupni resursi omogućavaju sistemima (pojedincu, grupi, zajednici) da, u situaciji nedaće, ostvare uspešnu adaptaciju. Uvažavajući savremeni koncept sistemske rezilijentnosti i njegov značaj za prevenciju problema ponašanja mladih, u radu će biti predstavljeni istraživački talasi u identifikovanju resursa za izgradnju rezilijentnosti kod mladih, te opisani relevantni individualni, relacioni i kontekstualni resursi koji, kroz jačanje rezilijentnosti, mogu doprineti prevenciji problema ponašanja i promociji pozitivnog razvoja dece i omladine.The concept of (multi)systemic resilience, which has been intensively developed during the last decade, introduces novelties into contemporary prevention practice, and, together with prevention science and the perspective of positive youth development, occupies a significant place in efforts aimed at preventing the emergence, development and maintenance of various psychosocial problems of children and young people. One of the key pillars of this approach is reflected in the mapping of resources for building resilience and clarifying how the available resources enable systems (individual, group, community) to achieve successful adaptation in a situation of adversity. Respecting the modern concept of systemic resilience and its importance for the prevention of youth behavioral problems, the paper will present research waves in identifying resources for building resilience in young people, and describe relevant individual, relational and contextual resources that, through strengthening resilience, can contribute to the prevention of behavioral problems and promotion of positive development of children and youth
Parents' priorities in choosing treatment options for children with autism -perspectives from Serbia
No full textParents are essential members of the multidisciplinary teams supporting children with autism. Examining parents’ priorities in the field of treatment options for children with autism can be very helpful to educators and therapists in the selection of appropriate treatments. The goal of the present study was to explore the treatment priorities which parents may have for their children with autism in Serbia. Another goal was to examine the relationship between parents’ priorities and children’s current level of functioning. The sample for this study consisted of 141 parents who completed The survey of treatment priorities. The results showed that parents ranked as their highest priorities the areas of Communication Skills, Community Living, and Social Relationships. These findings can help educators and therapists create treatment plans for children with autism that are aligned with parents’ priorities
The possibility of employing people with autism
No full textThe unemployment rate of people with autism is four times higher than in neurotypical population.
Although competitive employment is considered the most adequate form of work engagement of people with autism, they are still mainly engaged in poorly paid jobs within the segregated environment. Existing vocational rehabilitation programs are mainly focus on developing technical and soft skills of people with autism, while the issues of adaptation, discrimination and strength-based approaches are rarely raised. The adaptation process should include: physical environment and equipment (e.g. temperature, lighting, plotted space, visual cues), work roles and management process (e.g. precise job description, announcing a change, frequent feedback), as well as different social practices (e.g. avoiding negative language and idioms, team building activities, training on neurodiversity). In process of adaptation, special attention should be paid to the position of the employee with autism in relation to other workers. Apart from direct discrimination, it can also be indirect, when employers and other colleagues discriminate against persons with autism by imposing rules and norms that are accepted in general population. One of the ways to improve attitudes towards people with autism spectrum disorder is to perceive autism as a condition with some advantages. The most common explanatory concepts explain autism through executive function disorders, insufficient theory of mind or poor central coherence. Each of the mentioned deficits can be an advantage of the people with autism in the workplace. The most common strengths of people with autism are: persistence, attention to details, a tendency to think outside clichés, honesty, naivety, good memory and visual processing, the primacy of rational reasoning over emotions etc. Additional research is necessary to determine actual effectiveness of all above interventions
Nutritional impact on brain function: Food for thought, emotions and wellbeing
Get PDFThe rate of cognitive and emotional dysfunction is increasing in the modern society, therefore nutritional impact on the
brain functioning is receiving higher attention in science and practice. In order to summarize the latest scientific knowledge
concerning nutritional impact on the nervous system and particularly on the brain functioning we performed literature search and
analysis. Increasing number of scientific data show that macronutrients and micronutrients (vitamins and minerals) affect multiple
brain processes through control of diverse mechanisms as: synaptic transmission, neurotransmitter pathways, signal-transduction
pathways, membrane fluidity, epigenetic changes, etc. Impact of specific macronutrients and micronutrients in brain functioning and
their food source is presented in details. We believe that these data might be of interest to wide spectrum of professionals as:
physicians, nutritionists, psychologists, neuroscientists etc
Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма
Get PDFИгра је природно стање у коме деца уживају, али и вежбају различите когнитивне,
друштвене и моторичке вештине. Посматрање игре у природном окружењу за учење по-
маже практичарима и истраживачима да развију прикладне интервенције. Досадашња
истраживања заснована на запажањима у природном окружењу за учење указују на ве-
лики јаз између понашања деце са аутизмом и њихових вршњака. Иако се аутизам рела-
тивно често јавља код близанаца, нема много истраживања која се баве њиховим игров-
ним интеракцијама. Циљ овог истраживања био је да се утврди доминантан тип игре и
интеракције код три пара близанаца код којих је дијагностикован поремећај из спектра
аутизма у свакодневном школском окружењу, дужину трајања интеракција, најчешће покретаче интеракција и постојање разлика у њиховом трајању у зависности од тога ка
коме су биле усмерене. У овом истраживању учествовало је шест дечака са аутизмом,
односно три пара близанаца. Подаци су прикупљени коришћењем упитника (The general
questionnaire; ZQYT; GARS-3), као и путем опсервација (The Social Interaction Coding
Protocol). Понашање и интеракције близанаца снимљени су видео-камером. Резултати су
показали да су близанци најчешће учествовали у манипулативној и репетитивној игри,
нешто ређе у релационој, док у симболичкој игри нису учествовали. Није било статистич-
ки значајне разлике у трајању интеракција када је иницијатор био близанац у односу на
оне које је започело друго дете, док су интеракције које је иницирао наставник трајале
значајно дуже. Близанци су најмање комуницирали са својим близаначким паром. До-
датно, резултати истраживања су показали да је једноставно друштвено усмерено пона-
шање најчешћи тип интеракције, а затим координисано друштвено усмерено понашање.
На основу добијених резултата можемо закључити да близанци са аутизмом најчешће
учествују у два типа игре, као и да интеракције које остварују различито трају у завис-
ности од тога да ли је иницијатор дете или одрасла особа. Игра деце са аутизмом заузи-
ма значајно место у образовном контексту. Стога су подаци добијени посматрањем игре
близанаца са аутизмом значајни за практичаре у циљу процене како се карактеристике
постојеће игре могу искористити за планирање интервенција којима ће се унапредити
социјалне интеракције деце са аутизмом
Ефекти програма превенције насиља у адолесцентским партнерским везама: Приказ резултата систематских прегледа литературе
No full textNasilje u adolescentskim partnerskim vezama (NAPV) predstavlja značajan društveni
problem. Postoji više oblika ispoljavanja ovog vida nasilja, a najčešće su to psihičko, fizičko i
seksualno nasilje. Rezultati savremenih istraživanja ukazuju na visoku prevalenciju ove pojave. U
prethodnih 20. godina primećuje se porast interesovanja za bavljanje prevencijom NAPV. Veoma je
značajno proučavati efekte preventivnih programa NAPV, kako bi se znalo koje su intervencije i pod
kojim okolnostima efektiven, te i implementirati takve intervencije.
Ovaj rad ima za cilj da prikaže i sumira empirijske podatke o efektima preventivnih programa
na osnovu sistematskih pregleda literature. Razmatraće se kakve efekte preventivni programi imaju
na: smanjenje izvršenja nasilja, smanjenje iskustva viktimizacije, unapređenje znanja o nasilju u
partnerskim vezama i promenu stavova i uverenja prema NAPV.
U analizu je uključeno sedam sistematskih pregleda literature, od kojih su neki sadržali metaanalizu.
Sumiranjem rezultata ovih studija može se zaključiti da preventivni programi NAPV
ostvaruju pozitivne efekte na povećanje nivoa znanja vezanih za NAPV, kao i na promenu stavova
koji odobravaju NAPV. Pokazalo se da programi koji ne sadrže komponente za razvijanje neophodnih
veština ne ostvaruju konkretne promene u ponašanju, iako postoje pozitivne promene znanja i
stavova. Takođe, sveobuhvatna analiza uključenih studija ukazuje da su ovi programi efektivni u
smanjenju različitih oblika izvršenja i viktimizacije NAPV.
Međutim, rezultati različitih studija nisu saglasni. Shodno tome, neophodno je unaprediti
evaluaciju programa prevencije NAPV kako bi se mogle proceniti sve komponente programa i kako
bismo imali jasniju sliku koje intervencije i pod kojim uslovima su efektivne.Adolescent dating violence (ADV) is a significant social problem. There are several forms of
manifestation of this type of violence, and the most common are psychological, physical, and sexual
violence. The results of modern research indicate a high prevalence of this phenomenon. In the past
20 years, there has been an increase in interest in the prevention of ADV. It is very important to study
the effects of ADV prevention programs, to know which interventions are effective and under which
circumstances, and to implement such interventions.
This paper aims to present and summarize empirical data on the effects of prevention
programs based on systematic literature reviews. It will be considered what effects preventive
programs have on reducing the perpetration of violence, reducing the experience of victimization,
improving knowledge about violence in partner relationships, and changing attitudes and beliefs
toward ADV.
Seven systematic literature reviews were included in the analysis, some of which contained a
meta-analysis. Summarizing the results of these studies, it can be concluded that ADV preventive
programs have positive effects on increasing the level of knowledge related to NAPV and changing
attitudes that approval of ADV. It has been shown that programs that do not contain components for
developing the necessary skills do not achieve concrete changes in behavior, although there are
positive changes in knowledge and attitudes. Also, a comprehensive analysis of the included studies
indicates that these programs are effective in reducing various forms of ADV perpetration and
victimization.
However, the results of different studies do not align. Consequently, it is necessary to improve
the evaluation of ADV prevention programs to be able to evaluate all components of the program and
to have a clearer picture of which interventions and under which conditions are effective
Пренатални, перинатални и постнатални фактори ризика за развој адхд-а код деце
No full textУ последњих неколико деценија, АДХД (Attention Deficit Hyperactivity Disorder)
је постао један од најчешће дијагностикованих неуробихејвиоралних поремећаја код
деце. АДХД је сложен синдром који укључује симптоме као што су поремећај пажње и
хиперактивност и импулсивност. С обзиром на то колико је поремећај распрострањен и
како утиче на квалитет живота појединаца, важно је дубље сагледати факторе који
доприносе његовом настанку. Овај завршни рад детаљно истражује пренаталне,
перинаталне и постнаталне факторе ризика који би могли бити повезани са развојем
АДХД-а код деце.
У теоријском делу рада је дат свеобухватни приказ разумевања АДХД-а кроз
призму његове историје, дефиниција, клиничких манифестација, терапијских приступа
и различитих фактора који могу допринети његовом развоју. Посебно је истражена
генетска предиспозиција, као и фактори животне средине који могу утицати на појаву
овог поремећаја.
Разматрање пренаталних фактора укључује утицај наследне основе, изложеност
мајке токсинима, исхрану током трудноће и емоционални стрес. Када је реч о
перинаталним факторима, фокус је на могућим компликацијама током порођаја, малој
порођајној тежини и другим околностима које могу утицати на неуробихејвиорални
развој детета. Коначно, постнатални фактори укључују теме као што су исхрана
одојчади, могуће повреде главе у раном детињству и излагање токсинима након
рођења.
Приказана истраживања дају нам бољи увид у то како ови фактори могу
допринети настанку АДХД-а, са посебним освртом на њихову међусобну повезаност и
интеракцију. Кроз детаљну дискусију су истакнути кључни налази и размотрене су
потенцијалне превентивне мере које би могле смањити учесталост овог поремећаја.In the last few decades, ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) has
become one of the most frequently diagnosed neurobehavioral disorders in children. ADHD
is a complex syndrome that includes symptoms such as attention deficit hyperactivity
disorder and impulsivity. Considering how widespread it is and how it affects the quality of
life of individuals, it is important to take a deeper look at the factors that contribute to its
occurrence. This final paper examines in detail prenatal, perinatal, and postnatal risk factors
that may be associated with the development of ADHD in children.
In the theoretical part of the work, we devote ourselves to a comprehensive
understanding of ADHD through the prism of its history, definitions, clinical manifestations,
therapeutic approaches and various factors that can contribute to its development. In
particular, we investigate genetic predispositions, as well as environmental factors that can
influence the occurrence of this disorder.
Consideration of prenatal factors includes analysis of genetics, maternal exposure to
toxins, nutrition during pregnancy, and emotional stress. When it comes to perinatal factors,
we focus on possible complications during childbirth, low birth weight and other
circumstances that can affect the child's neurobehavioral development. Finally, postnatal
factors include topics such as infant nutrition, possible head injuries in early childhood, and
exposure to toxins after birth.
The trials and studies we have presented give us a better insight into how these factors
may contribute to the onset of ADHD, with a particular focus on their interrelationship and
interaction. Through a detailed discussion, we highlight key findings and consider potential
preventive measures that could reduce the incidence of this disorder
Articulation of deaf and hard of hearing children and children with typical development
No full textУ раду је анализирана артикулација глуве и наглуве деце и деце типичног развоја.
У периоду од рођења до прве године живота детета догађају се велике говорно–језичке
промене, тј. велики напредак детета у артикулацији гласова. Међутим, развој говора и
језика код глуве и наглуве деце праћен је низом одступања од спонтаног развоја. Глува и
наглува деца се тешко прилагођавају језичком систему, који се стиче као комбинација
звука и значења. Док дете типичног развоја учи говор углавном слушањем, глуво дете
мора да користи више сензорних инпута: слух, вид и покрет.
Циљ рада је да се утврде карактеристике артикулације гласова глуве и наглуве деце
и деце типичног развоја. Као инструмент истраживања поређења артикулације гласова
деце типичног развоја и глуве и наглуве деце коришћен је Тријажни артикулациони тест
(Костић, Ђ,. Владисављевић, С., 1983). Истраживање је спроведено међу децом у ОШ
“Стефан Дечански” и Предшколској установи “Миријевско двориштанце” на
територији града Београда, општине Савски Венац и Миријево. Истраживање је
обављено на узорку од 46 испитаника, подељених у две групе, тј. експерименталну и
контролну групу. Експериментална група обухвата глуву и наглуву децу узраста од 5-7
година, док је контролна група сачињена од деце типичног развоја истог узраста.
На основу истраживања је утврђено да постоје разлике у артикулацији гласова
између деце са слушним апаратом и деце типичног развоја. Показало се да постоје
разлике у артикулацији гласова између деце са кохлеарним имплантом и деце типичног
развоја. Утврђено је такође, да постоје разлике у квалитету артикулације између деце са
слушним апаратом и деце са кохлеарним имплантом. Резултати су показали и да не
постоји повезаност слушног узраста и квалитета артикулације код глуве и наглуве деце.
Закључак је да деца типичног развоја имају бољу артикулацију од глуве и наглуве деце.Тhe study conducted a comprehensive analysis of speech articulation in
children,encompassing both deaf and hard-of-hearing children and typically developing
children. This investigation spanned the critical period from birth to a child’s first year, a
phase marked by substanial advancments in speech articulation.However, it was observed that
the speech and language development in deaf and heard-of-hearing children deviated
signicantly from normative trajectory. Deaf and hard-of-hearing children encountered
challengs in adapting to the linguistic system, primarily acquired through the integration of
auditory stimuli and meaning.In contrast to tipically developing children, who predominantly
rely on auditory input for speech acquistion, deaf children must harness multiple sensory
modalities, including vision and movment.
The primary objective of this study was to discern the distinctive characteristics of
speech articulation in both deaf and hard-of-hearing children and their typically developing
peers. The Triage Articulation Test (Kostić, Đ., Vladisavljević, S. 1983) was used as a
instrument for comparing the articulation of sounds in typically developing children and deaf
and hard-of-hearing children. The research was conducted among children in the “Stefan
Dečanski” Elementary School and the “Mirijevsko Dvorištance” Preschool Instution in the
territory of Belgrade, specifically in the Savski Venac and Zvezdara municipalities. The study
was carried out on a sample of 46 participants, divided into two groups, namely the
experiemental and control groups. The experimental group consisted of deaf and
hard-of-hearing children aged 5-7 years, while the control group was composed of typically
developing children of the same age.
The research findings unvelied notable disparities in sound articulation between children
utilizing hearing aids and their typically developing counterparts. Furthermore, dicernible
differences were identified in the articulation of sounds beetwen children with cochlear
implants and typically developing children. Intriguingly, disparities were also noted in the
quality of articulation among children using hearing aids versus those with cochlear implants.
Moreover, the study determined that there was no discernible correlation between auditory
agde and the quality of articulation in deaf and hard-of-hearing children. In summation, the
study’s conclusions underscore that typically developing children exhibit superior articulation
skills when compared to their deaf and hard-of-hearing counterparts