rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Vršnjačka prihvaćenost učenika sa smetnjama u razvoju
No full textЦиљ истраживања је био да се испитају вршњачки односи између ученика типичног развоја и ученика са сметњама у развоју, кроз процену процену вршњачке прихваћености ученика са сметњама у развоју од стране ученика типичног развоја.
Узорак истраживања је формиран од 138 ученика основне школе ,,Браћа Барух“ у Београду, оба пола (52.9% девојчица), просечног узраста 10.2 године. За потребе истраживања коришћен је Упитник за процену вршњачке припадности -Упитник за ученике, који се састоји од 11 питања, од којих је четири отвореног типа, на једно питање се одговара са да и не, а на шест питања помоћу скале Ликертовог типа (од у потпуности се слажем до у потпуности се не слажем).
Резултати истраживања показују да су вршњачки односи претежно позитивни, односно да су ученици са сметњама у развоју прихваћени од стране својих вршњака типичног развоја.
Природа вршњачких односа и прихваћеност других од стране вршњака има значајну улогу у целокупном развоју сваког детета.The aim of the research was to examine the peer relations between students with typical development and students with developmental disabilities, through the assessment of peer acceptance of students with developmental disabilities by students with typical development.
The research sample was formed by 138 students of the "Braća Baruh" elementary school in Belgrade, both sexes (52.9% girls), average age 10.2 years. For the purposes of the research, the Questionnaire for assessing peer affiliation was used - Questionnaire for students, which consists of 11 questions, of which four are open-ended, one question is answered with yes and no, and six questions are answered using a Likert-type scale (from completely agree to completely disagree).
The results of the research show that peer relationships are predominantly positive, that is, that students with developmental disabilities are accepted by their typically developing peers.
The nature of peer relationships and the acceptance of others by peers has a significant role in the overall development of each child
Comparing Anxiety Levels during the COVID-19 Pandemic among Mothers of Children with and without Neurodevelopmental Disorders
Get PDFThe COVID-19 pandemic undoubtedly burdened families, perhaps even more for parents of children with neurodevelopmental disabilities. This research aims to determine the anxiety levels in mothers of children with neurodevelopmental disorders (autism spectrum disorder and specific language impairment) and mothers of typically developed children. The cross-sectional study comprised 280 mothers from the period of the COVID-19 pandemic in Serbia. A confidential survey included main demographic data and the State-Trait Anxiety Inventory (STAI). Results revealed that the mean levels of STAI-S and STAI-T are elevated in the observed sample of mothers in the first pandemic wave; the STAI-S level is in the high category (STAI-S mean = 46.69), while STAI-T is in the intermediate category near the cut-off value for the high level (STAI-T mean = 43.04). A statistically significant strong positive correlation between STAI-S and STAI-T is seen (r = 0.802, p = 0.001). GLMM analysis revealed that interactions, rather than independent variables, significantly impact anxiety, implying a complex relationship between the observed variables and STAI. Compared with the results from the pre-pandemic study, our findings reveal that COVID-19 affects mothers of children with and without neurodevelopmental disorders in a complex manner, imposing a need for psychological support, which may positively affect mothers’ mental health and the development of their offspring. © 2023 by the authors
Квалитет живота старијих особа за време пандемије Covid-19
No full textУ овом мастер раду, систематски смо истраживали како пандемија COVID-19 утиче на животни квалитет старијих особа, са основним фокусом на биолошке, психолошке и социјалне аспекте старости. Студија је спроведена у Београду, током 2023. године, са холистичким приступом у циљу сагледавања комплексности утицаја пандемије на ову осетљиву демографску групу.
Циљ истраживања био је да се разумеју директни и индиректни последици пандемије, вежбани кроз здравствене ризике, социјалну изолацију, менталне здравствене изазове и ограничен приступ здравственој заштити. Такође, смо разматрали социјалне и економске последице пандемије, укључујући прекид социјалних контаката и услуга за старије.
У истраживању је учествовало 35 испитаника узраста од 60 до 75 година. Испитаници су попуњавали упитнике о квалитету жвиота, социјалној дистанци, приступачности различитим установама, као и о применама стратегија и интервенција за време ковида. Статистичке методе примењене у истраживању су дескриптивна статистика, т тест, АНОВА, као и биваријантна корелација.
Као резултат овог истраживања, добили смо ценјене увиде о квалитету жвитоа старијих особа. Све хипотезе постављене у истраживању су потврђене. Квалитет живота био је у корелацији са социјалном дистанцом. Физичко здравље корелирало је са приступачношћу. Особе које су имале мање информација о стратегијама и превенцијама и мање их примењивале биле су лошијег психичког здравља.In this master's thesis, we systematically investigated how the COVID-19 pandemic affects the quality of life of the elderly, with a basic focus on the biological, psychological and social aspects of old age. The study was conducted in Belgrade, during the year 2023, with a holistic approach aimed at understanding the complexity of the impact of the pandemic on this sensitive demographic group.
The aim of the research was to understand the direct and indirect consequences of the pandemic, exercised through health risks, social isolation, mental health challenges and limited access to health care. We also considered the social and economic consequences of the pandemic, including the disruption of social contacts and services for the elderly.
35 respondents aged 60 to 75 participated in the research. Respondents filled out questionnaires on quality of life, social distance, accessibility to various institutions, as well as on the implementation of strategies and interventions during covid. Statistical methods applied in the research are descriptive statistics, t test, ANOVA, as well as bivariate correlation.
As a result of this research, we received valuable insights into the quality of life of the elderly. All hypotheses raised in the research were confirmed. Quality of life was correlated with social distance. Physical health correlated with accessibility. People who had less information about strategies and preventions and applied them less often had worse psychological health
Стил понашања наставника и социоемоционална клима у одељењу
No full textУвод. Сваки наставник има специфично понашање, то понашање је заправо његов стил
управљања одељењем. Могу се издвојити четири стила понашања наставника:
ауторитативан, ауторитаран, анархични и емоционални стил наставника. Избором стила
понашања, наставник доводи до развијања социоемоционалне климе у одељењу која
може бити позитивна или негативна. У одељењу где су укључена деца са посебним
потребама наставници посебно треба да воде рачуна о избору стила и целокупнпј клими
у одељењу.
Циљ. Циљ овог рада је био да се испита који је стил понашања наставника
најзаступљенији и како то утиче на социоемоционалну климу у одељењу.
Узорак. Узорак истраживања чинило је 62 испитаника, односно наставника старосног
узраста од 25 до 50 године живота. Испитаници су били различитог радног стажа од 5 до
преко 50 година радног стажа. Степен стручне спреме је обухватао високу школу, вишу
школу и факултет. Према врсти наставе, наставници су у предметној или разредној
настави.
Метод. Истраживање је спроведено у току 2023. године у онлајн форми. Испитивано је
који је стил наставника најзаступљенији и како то утиче на социоемоционалну климу у
одељењу. За прикупљање података коришћен је упитник креиран за услове истраживања.
Резултати. Добијени резултати показују да је ауторитативан стил најзаступљенији и да
уједно овај стил наставника доводи до повољне социоемоционалне климе.
Закључак. Добијени резултати указују да је увек неопходна стална едукација и улагање
у систем образовања наставника, веће ангажовање друштва као и родитеља како би се
дошло до позитивне климе у одењељу и квалитетног односа ученик-наставник и осталих
међуљудских односа.Introduction. Each teacher has a specific behavior, that behavior is precisely his style of
classroom management. Four styles of teacher behavior can be distinguished: authoritative,
authoritarian, anarchic and emotional teacher style. By choosing a style of behavior, the teacher
leads to the development of a socio-emotional climate in the class that can be positive or
negative. In a class where children with special needs are included, teachers should pay special
attention to the choice of style and the overall climate in the class.
The goal. The aim of this work was to examine which style of behavior of the teacher is the
most represented and how it affects the socio-emotional climate in the class.
Sample. The research sample consisted of 62 respondents, i.e. teachers between the ages of 25
and 50. The respondents were of different years of service, from 5 to over 50 years of service.
The level of professional education included high school, college and university. According to
the type of teaching, teachers are in subject or classroom teaching.
Method. The research was conducted in 2023 in online form. It was examined which teacher's
style is the most represented and how it affects the socio-emotional climate in the class. A
questionnaire created for the research conditions was used to collect data.
Results. The obtained results show that the authoritative style is the most represented and that
at the same time this style of the teacher leads to a favorable socio-emotional climate.
Conclusion. The obtained results indicate that constant education and investment in the teacher
education system, greater involvement of society as well as parents are always necessary in
order to achieve a positive classroom climate and quality student-teacher relationships and
other interpersonal relationships
Пандемијa Covid-19 и квалитет слободног времена деце и адолесцената са неуроразвојним поремећајима
No full textИстраживање је спроведено са циљем да се испита утицај пандемије COVID-19 на
квалитет слободног времена у односу на тип ометености, пол и календарски узраст деце и
адолесцената са неуроразвојним поремећајима, као и да се утврде потенцијалне разлике у нивоу
партиципације испитаника са неуроразвојним поремећајима и испитаника типичне популације у
слободним и рекреативним активностима током пандемије.
Узорак је формиран од 120 деце и адолесцената, од којих 46 са неуроразвојним
поремећајима (интелектуална ометеност, поремећај из спектра аутизма и вишеструка ометеност)
и 74 типичног развоја, узраста од 7 до 19 година.
Подаци су прикупљени применом две супскале Скале за процену животних навика
(Фитнес и Рекреација) и две супскале Упитника о активностима Вашег детета (Организована
рекреација и Слободне активности).
Добијени резултати указују на статистички значајне разлике у домену фитнеса, при чему
је квалитет живота у овој области бољи код испитаника типичног развоја (АS = 9,94, SD = 0,29),
у односу на испитанике са неуроразвојним поремећајима (AS = 8,45, SD = 3,35) [t (118) = -3,003,
p = 0,004]. У домену рекреације, статистички значајно виши ниво квалитета живота остварују
испитаници типичног развоја (AS = 9,71, SD = 0,78), у односу на испитанике са неуроразвојним
поремећајима (AS = 5,77, SD = 3,34) [t (114) = -7,528, p = 0,000]. У односу на испитанике
типичног развоја (АS = 8,84, SD = 2,94), испитаници са неуроразвојним поремећајима (AS = 6,83,
SD = 3,04) учествовали су у статистички значајно мањем броју слободних активности [t (118) = 3,601,
p = 0,000], које су углавном реализоване са родитељима. Није утврђена статистички
значајна повезаност укупног броја спроведених слободних и рекреативних активности и типа
ометености [
(43) = 0,960, p = 0,619]. Такође, статистички значајне разлике нису утврђене у
односу на пол (Mdnмушки = 6,00, Mdnженски = 8,00, U = 160,00, z = -1,108, p = 0,268) и календарски
узраст (Mdnмлађи = 6,72, Mdnстарији = 6,95, U = 261, z = -0,033, p = 0,973) испитаника. Добијени
резултати потврдили су разлике у квалитету партиципације у активностима слободног времена,
које су регистроване пре пандемије.The aim of this research was to examine the impact of the COVID-19 pandemic on the quality
of leisure time of children and adolescents with neurodevelopmental disorders, in relation to the type of
disability, gender and calendar age, as well as to determine potential differences in the level of
participation of subjects with neurodevelopmental disorders and typical population subjects in leisure
and recreational activities during the pandemic.
The sample was formed by 120 children and adolescents, of which 46 with neurodevelopmental
disorders (intellectual disability, autism spectrum disorder, multiple disabilities) and 74 typically
developed, aged from 7 to 19 years.
Data were collected using two subscales of the Assessment of Life Habits for Children Scale
(Fitness and Recreation) and two subscales of The Activities Questionnaire (Organized Recreational
Activities and Leisure Activities).
The obtained results indicate statistically significant differences in the domain of fitness,
whereby the quality of life in this area is better in subjects with typical development (М = 9.94, SD =
0.29), compared to subjects with neurodevelopmental disorders (М = 8.45, SD = 3.35) [t (118) = 3.003,
p
=
0.004].
In
the
domain
of
recreation,
a
statistically
significantly
higher
level
of
quality
of
life
is
achieved by subjects with typical development (М = 9.71, SD = 0.78), compared to subjects with
neurodevelopmental disorders (М = 5.77, SD = 3.34) [t (114) = -7.528, p = 0.000]. Compared to
subjects with typical development (М = 8.84, SD = 2.94), subjects with neurodevelopmental disorders
(М = 6.83, SD = 3.04) participated in a statistically significantly lower number of free activities [t (118)
= -3.601, p = 0.000], which were mostly realized with parents. There was no statistically significant
correlation between the total number of free and recreational activities and the type of disability [
(43)
= 0.960, p = 0.619]. Also, statistically significant differences were not determined in relation to gender
(Mdnmale = 6.00, Mdnfemale = 8.00, U = 160.00, z = -1.108, p = 0.268), and calendar age (Mdnyounger =
6.72 , Mdnolder = 6.95, U = 261, z = -0.033, p = 0.973) of respondents. The obtained results confirmed
the differences in the quality of participation in leisure activities, which were registered before the
pandemic
Информисаност родитеља деце са говорним поремећајима о вокалној хигијени гласа
No full textЧовечији глас заузима важно место у свету звукова којима смо окружени
свакодневно. Глас јесте јако битно средство које се користи сваки дан за комуникацију,
исказивање идеја, ставова и мисли.Зато је комуникација есенцијални део живота јер се
кроз њу остварују нјаважнији циљеви односно социјализација и пренос информаицја. До
поремећаја гласа доћи ће онда када о њему не водимо рачуна, када га злоупотребљавамо
коришћењем неправилне технике говора и другим чиниоцима који су по њега штетни.
Због тога велику важност треба да обратимо на хигијену гласа и како је спроводимо.
Главни циљ овог рада јесте утврђивање информисаности родитеља деце са говорним и
говорно-језичким поремећајима о вокалној хигијени гласа. Поред главног циља имали
смо и додатне циљеве :1. Утврити да ли постоје значајне статистичке разлике у нивоу
информисаности у односу на пушачки статус и старост испитаника 2. Утврдити да ли
постоје значајне статистичке разлике у нивоу информисаности у односу на пол
испитаника. Узорак истраживања чинили су родителљи деце са говорним и говорнојезичким
поремећајима. Укупно 48 родитеља је попунило упитник, а у истраживању је
коришћен „Упитник о вокалној хигијени“.Упитник је садржао и додатна питања попут ког
је пола испитаник, да ли је вокални професионалац, да ли је пушач или непушач, старост
испитаника, ниво образоваља као и тип поремећаја које дете има. Резултати истраживања
су показали да је информисаност на задовољавајућем нивоу, али и да нема разлике у
нивоу информисаности ако поредимо родитеље у односу на одређене категорије. Закључај
јесте да су родитељи деце са говорним и говорно-језичким поремећајима које је обухвато
овај рад и истраживање итекако информисани када је у питању хигијена гласа. Али врло
је важно напомети да би најбоље било да се испитивањем обухваци већи узорак као би
резултати били релевантнији и како би могли да се пренесу и уопште на целокупну
популацију родитеља деце са говорним и говорно-језичким поремећајима.The human voice occupies an important place in the world of sounds that surround us
every day. The voice is a very important tool that is used every day for communication,
expressing ideas, attitudes and thoughts. That's why communication is an essential part of life,
because more important goals are achieved through it, namely socialization and the transfer of
information. Voice disorders will occur when we do not take care of it, when we misuse it by
using improper speech technique and other factors that are harmful to it. That is why we should
pay great attention to voice hygiene and how we implement it.The main goal of this paper work
is to determine the information of parents of children with speech and speech-language disorders
about vocal hygiene. In addition to the main goal, we also had additional goals: 1. To determine
whether there are significant statistical differences in the level of information in relation to the
smoking status and age of the respondents 2. To determine whether there are significant
statistical differences in the level of information in relation to the sex of the respondents. The
research sample consisted of parents of children with speech and speech-language disorders. A
total of 48 parents filled out the questionnaire, and the "Vocal Hygiene Questionnaire" was used
in the research. The questionnaire also contained additional questions such as the gender of the
respondent, whether he is a vocal professional, whether he is a smoker or non-smoker, age of the
respondent, level of education such as and the type of disorder the child has. The research results
showed that information is at a satisfactory level, but also that there is no difference in the level
of information if we compare parents in relation to certain categories. The conclusion is that the
parents of children with speech and speech-language disorders, which are included in this work
and research, are well informed when it comes to voice hygiene. But it is very important to note
that it would be best if the survey included a larger sample so that the results would be more
relevant and could be transferred to the entire population of parents of children with speech and
speech-language disorders
Victimization of students with intellectual disabilities
No full textДосадашња истраживања упућују на то да је виктимизација значајно учесталија код деце и адолесцената са развојним сметњама, при чему присуство интелектуалне ометености (ИО) повећава ризик виктимизације. Циљ овог рада је да се прикажу резултати истраживања која су усмерена на утврђивање преваленције, фактора ризика и ефеката виктимизације код деце и адолесцената са ИО, са освртом на разлике у виктимизацији у односу на образовни систем. Методологија је укључивала претраживање литературе у оквиту електронских база података доступних преко Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку и претраживача Google Scholar, са фокусом на истраживачким радовима објављеним у периоду од 2003. до 2023. године. Резултати приказаних истраживања указују на то да је преваленција виктимизације значајно већа код ученика са ИО у односу на ученике типичног развоја. Виктимизација ученика са ИО присутна је независно од модела школовања при чему су утврђене извесне полне разлике – девојчице са ИО које се школују у инклузивним разредима и дечаци са ИО који похађају специјалне школе чешће су жртве булинга. Мишљења аутора су подељена по питању повезаности узраста и типа булинга и захтевају додатна испитивања. Као потенцијални предиктори виктимизације код деце са ИО издвајају се екстернализовани и интернализовани проблеми у понашању, социо-комуникацијске тешкоће, изолованост или одбаченост од стране вршњачких група у школи и емоционална (не)зрелост. Ученици са ИО који су жртве вршњачког насиља испољавају више интернализованих и екстернализованих проблема у понашању, имају смањено самопоуздање које је ниже код ученика који похађају инклузивне разреде, висок ниво социо-емоционалних тешкоћа и висок ризик развоја психопатолошких механизама у будућности. С обзиром на то да се политика инклузивног образовања шири целим светом, утврђивање протективних и ризико фактора виктимизације ученика са ИО у различитим системима школовања може указати на ефикасне стратегије превенције и интервенције у домену вршњачког насиља, што може имати позитиван допринос процесу инклузије.Previous research suggests that victimization is significantly more frequent among children and adolescents with developmental disabilities, with the presence of intellectual disability (ID) increasing the risk of victimization. The aim of this paper is to present the results of research aimed at examining the prevalence, risk factors and effects of victimization in children and adolescents with ID, with reference to the differences in victimization in relation to the educational system. The methodology included a literature search in electronic databases available through the Consortium of Serbian Libraries for Unified Acquisition and the Google Scholar search engine, with a focus on research papers published in the period from 2003 to 2023. The results of the presented research indicate that the prevalence of victimization is significantly higher among students with ID compared to students with typical development. The victimization of students with ID is present regardless of the schooling model, whereby certain gender differences have been established - girls with ID who study in inclusive classes and boys with ID who attend special schools are more often victims of bullying. Authors' opinions are divided on the issue of the relationship between age and type of bullying and require further investigation. Externalized and internalized behavior problems, socio-communication difficulties, isolation or rejection by peer groups at school, and emotional (i)maturity are identified as potential predictors of victimization in children with ID. Students with ID who are victims of peer violence exhibit more internalized and externalized behavior problems, reduced self-confidence that is lower in students who attend inclusive classes, a high level of socio-emotional difficulties and a high risk of developing psychopathological mechanisms in the future. Considering that the policy of inclusive education is spreading all over the world, determining the protective and risk factors of victimization of students with ID in different education systems can indicate effective prevention and intervention strategies in the domain of peer violence, which can have a positive contribution to the inclusion process
Photo-based task for measuring affective empathy: development and psychometric properties
No full textAims: Subjective empathetic response to a set of photorealistic stimuli was tested in a group of healthy responders with an aim to create simple unidimensional tool for assessment of affective empathy intended to complement other, composite measures.
Method: Twenty photos of people in distress (target scale) and 20 of people in neutral states (non-target) were selected from Wikimedia Commons (all under free-to-use license). B/W stimuli showed clearly visible facial expressions and situational context and were balanced by age, gender and ethnicity. An online, photo-based instrument was administered to convenient sample of adults (N=118; 50% female; 19-69 years old), with the instruction to answer ‘How touching is this photo to you?’ using five-point Likert scale.
Results: High internal consistency of the target (α=.89) and non-target scale (α=.94) was observed. In order to obtain reliable measure with fewer items, the scale was shortened using principal component analyses. Both 10-item target scale (α=.85) and 5-item non-target scale (α=.90) showed good reliability. The factor analyses of the short-form scale yielded two-factor solution. In comparison to males (M=3.70, SD=0.69), female participants (M=4.23, SD=0.59) had higher scores on the short-form target scale (t(116)=4.45, p<.001, d=0.83).
Discussion: A simple measure of empathy can be a useful complement to compound measures that often carry additional/unwanted load (i.e., by relying on high-level verbal skills). Besides the fact that plain non-verbal empathy measures are scarce in the literature, even the power of the photograph to generate strong affective response has been challenged due to its overuse in contemporary media (1). Our results suggest the opposite, while the data agree with another similar endeavor recently shared (2,3).
Conclusions: Using photographic stimuli that represent people in vulnerable states seems to be reliable supplement to commonly used measures of affective empathy
Процена оралне праксије код деце предшколског и школског узраста
No full textГоворна комуникација је поред осталог, условљена и добрим развојем
орофацијалног система који у потпуности мора задовољити анатомско- физиолошке
потребе говора као функције. Ако се детету без анатомских аномалија, по рођењу пруже
природни услови исхране и добра говорна стимулација- постоји велика вероватноћа да
ће се развој орофацијалне регије одвити без испада, што је предуслов за добар развој
говора.
Циљ истраживања је процена оралне праксије код деце предшколског и школског
узраста типичног развоја, као и испитивање присуства статистички значајних разлика у
оралној праксији код деце у односу на контролне варијабле (пол; узраст; образовање
мајке и образовање оца). Увид у стање оралне праксије код деце предшколског и
школског узраста добијен је испитивањем 60 деце типичног развоја српског говорног
подручја, оба пола (37 дечака и 23 девојчице), узраста од 6 до 7 година. У истраживању
је коришћен Тест оралне праксије (Радичевић и Стеванковић, 1994). За утврђивање
расподеле по категоријама варијабли коришћене су мере дескриптивне статистике –
аритметичка средина, стандардна девијација, грешка стандардне девијације, фреквенце
и проценти. За испитивање значајности разлика коришћена је мера инференцијалне
статистике: t-тест за независне узорке. Сва деца су успешно извела 11 од 31 задатака на
Тесту оралне праксије, а највећи број деце, њих 6, делимично изводи задатак Лепеза.
Код задатка Палатолингвални жлеб је утврђен највећи број деце, њих 25, који
неуспешно изводе задатак. Добијени резултати показују да нема статистички значајне
разлике између дечака и девојчица у оралној праксији, нити између деце предшколског
и деце школског узраста. Истраживање сугерише да је неопходно спровести даља
истраживања, повећати број испитаника и укључити децу из различитих градова како би
се добили подаци који би били веродостојнији и како би се могли генерализовати на
општу популацију деце предшколског и школског узраста. Превентивни логопедски
прегледи имају велику важност јер пружају континуирано праћење и благовремено
организовање третмана, уколико је то неопходно.Speech communication, among other things, is conditioned by the good development
of the orofacial system, which must fully satisfy the anatomical and physiological needs of
speech as a function. If a child without anatomical anomalies is provided with natural
conditions of nutrition and good speech stimulation after birth, there is a high probability that
the development of the orofacial region will take place without outbursts, which is a
prerequisite for good speech development.
The aim of the research is to evaluate oral practice in children of preschool and school
age with typical development, as well as to examine the presence of statistically significant
differences in oral practice in children in relation to control variables (gender, age, mother's
education and father's education). An insight into the state of oral practice in children of
preschool and school age was obtained by examining 60 children of typical Serbian-speaking
development, both sexes (37 boys and 23 girls), aged 6 to 7 years. The Oral Practice Test
(Radičević and Stevanković, 1994) was used in the research. Descriptive statistics measures
were used to determine the distribution by category of variables - arithmetic mean, standard
deviation, standard deviation error, frequencies and percentages. To examine the significance
of the differences, a measure of inferential statistics was used: the t-test for independent
samples. All children successfully performed 11 out of 31 tasks on the Oral Practice Test, and
the largest number of children, 6 of them, partially performed the Lepez task. In the
Palatolingual groove task, the largest number of children, 25 of them, failed to complete the
task. The obtained results show that there is no statistically significant difference between boys
and girls in oral practice, nor between preschool and school-aged children. The research
suggests that it is necessary to conduct further research, increase the number of respondents
and include children from different cities in order to obtain data that would be more reliable
and generalizable to the general population of preschool and school-aged children. Preventive
speech therapy examinations are of great importance because they provide continuous
monitoring and timely organization of treatment, if necessary
Perceptual assessment of voice in children with articulation disorders
No full textГлас заузима најзначајније место у свету звукова који нас окружују. Слушањем гласа
може се лако одредити пол и узраст појединца, али често и добити информације о здрављу и
емоцијама. Поремећаји гласа код деце су често последица вокалне злоупотребе, која је према многим
ауторима главни узрок промуклости. Дислалија представља артикулациони поремећај који се
испољава кроз неправилност или немогућност изговора појединих гласова.
Циљ: Циљ овог рада јесте утврдити перцептивне карактеристике гласа деце са
артикулационим поремећајима.
Метод: У истраживању је учествовало 50 испитаника. Како би се утврдиле перцептивне
карактеристике гласа код деце са артикулационим поремећајима примењен је неекспериментални
метод истраживања који се базирао на анкетирању испитаника. Коришћен је Брзи скрининг тест.
Кроз спонтану конверзацију са испитаницима бележене су одговарајуће карактеристике које се
односе на респирацију, фонацију и резонантност. У оквиру процене невербалног распона гласа, задаци
су били подељени у три групе, где се од испитаника тражило да изведu различите вербалне
активности као што су бројање, имитирање.
Резултати: Резултатима су утврђене перцептивне карактеристике гласа деце са
артикулационим поремећајима, са посебним освртом на то да ли постоје статистички значајне
разлике у перцептивним карактеристикама гласа код деце са артикулационим поремећајима у
односу на контролне варијабле (пол, узраст, место становања). На основу приказаних резлтата и
применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или
одбачене.
Закључак: Нормална резонантност и правилна висина и јачина гласа су значајно чешће у
групи деце са артикулационим поремећајима узраста 6-7 година него у групи деце узраста 4-6
година. Хиперназалност је значајно чешћа у групи деце са артикулационим поремећајима која живе
у градском језгру него у групи деце која живе у приградском језгру. Добијени резултати у
истраживању не могу се генерализовати на целу популацију деце са артикулационим поремећајима
у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника из само једног
града-Београда.The voice takes the most important place in the world of sounds that surround us. By
listening to the voice one can easily determine the gender and the age of an individual, but often also get
information abouth health and emotions. Voice disorders in children are often the result of vocal abuse, which
according to many authors is the main cause of hoarseness. Dyslalia is an articulation disorder which
manifests itself through the irregularity or impossibility of pronouncing some sounds.
Aim of the paper: The aim of this paper is to determine the perceptual characteristics of the voice of
children with articulation disorders.
Method: 50 respondents participated in the research. In order to determine the perceptual
characteristics of the voice in children with articulation disorders a non-exepimental method of research was
used, which was based on survey. Quick screen for voice was used. Characteristics related to respiration,
phonation and resonance were recorded through a spontaneous conversation with the respondents. Within the
assessment of non-verbal voice range, the tasks were divided into three groups, where the respondent were
asked to perform different verbal activities such as counting, imitating.
Results: The results determined the perceptual characteristics of the voice of children with
articulation disorders, with special reference to whether there are statistically significant differences in the
perceptual characteristics of the voice of children with articulation disorders in relation to the control
variables (gender, age, place of living). Based on the presented results and the application of appropriate
statistical methods, the hypotheses were either accepted or rejected.
Conclusion: Normal resonance and regular pitch and loudness of the voice are significantly more
common in the group of children with articulation disorders aged 6-7 than in the group of children aged 4-6.
Hypernasality is significantly more common in the group of children with articulation disorders who live in
the city than in the group of children who live in the suburbs. The results obtained in the research cannot be
generalized to the entire population of children with articulation disorders in the Republic of Serbia, because
this research included a small number of respondents from only one city, Belgrade