rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Фине и грубе моторичке способности код деце с интелектуалном ометеношћу предшколског узраста
No full textЦиљ рада је да прегледом академских публикација анализира специфичност финих и грубих моторичких способности код деце са интелектуалном ометеношћу и другим неуроразвојним поремећајима код којих се може јавити интелектуалнa ометеност.
Секундарни циљ је приказ ефикасности одређених интервенција усмерених на развој фине и грубе моторике у овој популацији деце.
У раду је приказано 21-но истраживање објављено у периоду од 2007. до 2023. године, од чега је 13 истраживања усмерено на разматрање дефицита финих и грубих моторичких способности код деце са интелектуалном ометеношћу, поремећајем из спектра аутизма, поремећајем пажње с хиперактивношћу и специфичним поремећајима у учењу, док се преосталих осам истраживања бави испитивањем ефикасности интервенција усмерених на фине и грубе моторичке способности код деце са неуроразвојним поремећајима.
На основу увида у литературу закључујемо да је дефицит моторичких способности присутан код деце са неуроразвојним поремећајима, при чему су израженије тешкоће у домену финих моторичких вештина. Деца са поремећајем из спектра аутизма испољавају значајнији дефицит финих и грубих моторичких способности у односу на децу са интелектуалном ометеношћу, поремећајем пажње с хиперактивношћу и специфичним поремећајима у учењу. Дефицити финих и грубих моторичких вештина позитивно корелирају са тешкоћама у домену когнитивног, адаптивног, говорно-језичког и социјалног развоја. Третмани усмерени на побољшање финих и грубих моторичких способности приказани у овом раду обухватају читав спектар различитих активности и методских приступа, попут игровних активности заснованих на гестовима, видео моделовања, корективне еуритмике, који су у потпуности индивидуализовани и показали су се као ефикасне интервенције код деце са различитим неуроразвојним поремећајима.The aim of the paper is to analyze the developmental characteristics of fine and gross motor skills in children with intellectual disability and other neurodevelopmental disorders in which intellectual disability can occur, by reviewing academic publications. The secondary goal is to demonstrate the effectiveness of certain interventions aimed at the development of fine and gross motor skills in this population of children.
The total of 21 studies published from 2007 to 2023 are presented in this paper, 13 of which focused on the fine and gross motor skills deficits in children with intellectual disability, autism spectrum disorder, hyperkinetic disorder and specific learning disabilities, while the remaining eight studies examine the effectiveness of interventions aimed at fine and gross motor skills in people with neurodevelopmental disorders.
Based on the literature review, we conclude that the deficit of motor skills is present in children with neurodevelopmental disorders, where the difficulties in the domain of fine motor skills are more pronounced. Children with autism spectrum disorder show a significant deficit in fine and gross motor skills compared to children with intellectual disability, hyperkinetic disorder and specific learning disabilities. Deficits in fine and gross motor skills positively correlate with difficulties in the domain of cognitive, adaptive, speech-language and social development. The treatments aimed at improving fine and gross motor skills presented in this paper include a whole spectrum of different activities and methodological approaches, such as game activities based on gestures, video modeling, corrective eurythmics, which are completely individualized and have proven to be effective interventions in children with various neurodevelopmental disorders
Non-directive play therapy for children with developmental disabilities
No full textУ складу са сазнањима о дечијем развоју која су направила велики помак од почетка 20. века до данашњег дана, недирективна терапија игром постаје све популарнија широм света. Омогућити детету да комуницира и да се изражава на себи својствен начин, да покуша да самостално реши интернализоване конфликте уз безусловно прихватање и подршку од стране одрасле особе многим стручњацима али и родитељима делује као најприроднији метод третмана. С обзиром на то да је недирективна терапија игром посве индивидуалан процес чије се активности не могу генерализовати, истраживања која се баве овом тематиком пружају само значајан увид у различите могућности примене и ефекте третмана код деце са различитим потребама. Налази свих ових истраживања допринеће разумевању самог процеса третмана и унапредиће сазнања у домену примене ове терапије код различите популације деце.
Циљ овог рада је да се издвоје и анализирају релевантна истраживања која се баве испитивањем ефикасности третмана и ефеката недирективне терапије игром код деце са интелектуалном ометеношћу, поремећајем из спектра аутизма и децом са сметњама у учењу. Претрагом електронских база података Google Scholar, SCIndeks и Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку издвојено је 10 истраживачких радова објављених у периоду од 2002. до 2022. године. Анализа резултата приказаних истраживања указује на то да је недирективна терапија игром, посебно у облику терапије игром усмерене на дете, ефикасно терапеутско средство у раду са децом са тешкоћама у менталном развоју.
Позитивни ефекти третмана уочавају се у домену социјализације, когнитивног и говорно- језичког развоја, овладавању академским вештинама, као и у умањивању проблема у понашању. На основу анализе такође се може закључити да ефикасност третмана зависи од учесталости, интензитета, односа између терапеута и детета, али и стилова учења детета.In line with the knowledge about child development that has made great progress from the beginning of the 20th century to the present day, non-directive play therapy is becoming more and more popular around the world. Allowing the child to communicate and express itself in its own way, to try to independently resolve internalized conflicts with the unconditional acceptance and support of an adult seems to many experts and parents as the most natural method of treatment. Given that non-directive play therapy is a completely individual process whose activities cannot be generalized, research dealing with this topic only provides significant insight into the various possibilities of application and the effects of treatment in children with different needs. The findings of all these researches will contribute to the understanding of the treatment process itself and will advance knowledge in the field of application of this form of therapy in different populations of children.
The aim of this paper is to select and analyze relevant research focused on the effectiveness of the treatment and the effects of non-directive play therapy in children with intellectual disabilities, autism spectrum disorder and children with learning disabilities. A search of the electronic databases Google Scholar, SCIndeks and the Consortium of Serbian Libraries for Unified Procurement identified 10 research papers published in the period from 2002. to 2022. The analysis of the results of the presented research indicates that non-directive play therapy, especially in the form of child- centered play therapy, is an effective therapeutic tool in working with children with the developmental disorders. The positive effects of the treatment are observed in the domain of socialization, cognitive and speech-language development, mastery of academic skills, as well as in the reduction of behavioral problems. Based on the analysis, it can also be concluded that the effectiveness of the treatment depends on the frequency, intensity, relationship between the therapist and the child, as well as the child's learning styles
Квалитет живота старих особа у домовима у Републици Српској
No full textСтарење је биолошки процес који доводи до опадања функционалних способности организма, што значајно може утицати на целокупан квалитет живота старих лица. Домови за стара лица престављају сигурна места, која старим лицима могу пружити свакодневну бригу, сигурност, али и помоћ у обављању свакодневних животних активности. Широко поље интересовања за истраживања јесу перцепција и искусво корисника домова за стара лица о томе шта би могло предтављати добар квалитет живота у новом окружењу.
Циљ истраживања био је да се процени квалитет живота старих лица у домовима у Републици Српској. Узорак истраживања чинило је N = 50 испитаника, од којих је 52 % мушког и 48 % женског пола. Просечна старосна доб испитаника износила је 75,36 година, док је просек проведених година у дому износио 2,96 година.
У односу на економски статус, испитивани узорак је подељен у три категорије.
Истраживање је спроведено током јула и августа месеца 2022. године у старачком дому „Круна“ у Зворнику и старачком дому „Бања Лука“ у Бања Луци.
Испитаницима су били подељени упитници, које су самостално попуњавали. За прикупљање података и процену квалитета живота старијих особа коришћен је
упитник Older People’s Quality of Life Questionnaire - OPQOL-35, који се састоји од 35
ставки, које су подељене у осам домена квалитета живота и то: здравље, друштвене односе и учешће, независност, контролу над животом и слободом, дом и комшилук, психичко и емоционално благостање, финансијске прилике, слободно време, активности и религију.
Резултати истраживања указују да економски статус има значајну улогу у перцепцији квалитета живота старих лица (t =3.26, df = 47, p = .002). Са друге стране у спроведеном истраживању није утврђена значајна повезаност између нивоа квалитета живота и пола, старосне доби и година проведених у старачком дому.Aging is a biological process that leads to a decline in the functional abilities of the organism, which can significantly affect the overall quality of life of the elderly. Homes for the elderly are safe places that can provide the elderly with daily care, security, and help in performing daily life activities. A broad field of interest for research is the perception and experience of the users of homes for the elderly about what could represent a good quality of life in a new environment.
The aim of the research was to assess the quality of life of elderly people in homes in the Republic of Srpska. The research sample consisted of N = 50 subjects, of which 52% were male and 48% were female. The average age of the respondents was 75.36 years, while the average number of years spent in the home was 2.96 years. In relation to economic status, the examined sample was divided into three categories.
The research was conducted during July and August 2022 in the nursing home "Kruna" in Zvornik and the nursing home "Banja Luka". Respondents were given questionnaires, which they filled in independently. The Older People's Quality of Life Questionnaire - OPQOL-35 was used to collect data and assess the quality of life of older people, which consists of 35 items, which are divided into eight domains of quality of life, namely: health, social relations and participation, independence, control over life and liberty, home and neighborhood, psychological and emotional well-being, financial circumstances, leisure, activities and religion.
The results of the research indicate that economic status plays a significant role in the perception of the quality of life of the elderly (t = 3.26, df = 47, p = .002). On the other hand, the conducted research did not establish a significant connection between the level of quality of life and gender, age and years spent in the nursing home
Ставови наставника предметне наставе према инклузији ученика са сметњама у развоју у основној школи
No full textПрема литератури, ставови наставника према инклузији су једна од водећих препрека у спровођењу инклузивног образовања. Водећи се овом чињеницом, многи аутори покушавају да открију главне узроке формирања негативног става наставника редовне наставе према инклузији. Циљ рада је био да се испитају ставови наставника редовних школа према инклузивном образовању уз посебан осврт на утицај пола, дужине радног стажа, претходног искуства са децом са сметњама у развоју и недостатка додатних едукација за рад са децом са сметњама у развоју на формирање става према инклузији.
Укупан број испитаника чинила су 63 наставника редовне наставе која предају у основним школама. За испитивање ставова о инклузији коришћен је Упитник ставова о инклузији (СИНКЛ 2.0; Суботић и Антић, 2016)који се састоји од укупно деветнаест ставки са петоспенеом скалом одговора Ликертовог типа (1 – уопште се не слажем до 5 – потпуно се слажем). Упитник операционализује четири димензије односно врсте ставова о инклузији, морални императив инклузије, проблеми у инклузивној настави, парцијална инклузија – мејнстриминг и стручна подршка. Резултати испитивања су показали да пол не игра значајну улогу у формирању става према инклузији, да дужина радног стажа као и претходно искуство у раду са децом са сметњама у развоју утичу на формирање става, као и да наставници сматрају да је потребна додатна обука за рад у школоској средини са децом са сметњама у развоју.According to the literature, teachers' attitudes towards inclusion are one of the leading obstacles in the implementation of inclusive education. Guided by this fact, many authors try to discover the main causes in the formation of a negative attitude towards inclusion among teachers of
regular classes. The aim of the work was to examine the attitudes of regular school teachers towards inclusive education with a special focus on the influence of gender, length of service, previous experience with children with developmental disabilities and the lack of additional education for working with children with developmental disabilities on the formation of attitudes
towards inclusion. The total number of respondents was 63 regular teachers who teach in primary schools. Upitnik stavova o inkluziji (SINKL 2.0; Subotić and Antić, 2016) was used to examine attitudes about inclusionwhich consists of a total of nineteen items with a five-point Likert-type answer scale (1 - do not agree at all to 5 - completely agree). The questionnaire operationalizes four dimensions, that is, types of attitudes about inclusion, the moral imperative of inclusion, problems in inclusive teaching, partial inclusion - mainstreaming and professional support. The results of the survey showed that gender does not play a significant role in the formation of attitudes towards inclusion, that the length of work experience as well as previous experience in working with children with developmental disabilities influence the formation of attitudes, and that teachers believe that additional training is needed for work in school environment with children with developmental disabilities
Скрининг језичких и когнитивних способности код старијих особа
No full textСтарење је физолошки процес који започиње врло рано и доводи до природних прогресивних промена у организму сваке јединке. Основни циљ овог истраживања је да се утврде когнитивне и језичке способности код старијих особа, те да се испита да ли постоје разлике у когнитивним и језичким способностима између испитаника различитих старосних група.
За потребе овог истраживања формиран је узорак од 30 особа. Узорак је подељен на две групе од по 15 испитаника. Једну групу је чинило 15 особа старости између 66 и 75 година, а другу 15 особа старијих од 75 година. Критеријум за укључивање особа у узорак јесу године старости испитаника, као и одсуство података о присуству можданог удара, повреде мозга, интракранијалног тумора, деменције и поремећаја у развоју говора и језика.
У узорак су укључене особе различите животне доби. За потребе истраживања коришћени су Скрининг тест за афазије, Токен тест, Бостонски тест именовања и Мини ментал тест.
Резултати овог истраживања су показали да године живота нису утицале значајно на пад когнитивних способности код испитаника нашег узорка, као и на постигнућа приликом испитивања језичких функција тј. вербалних аутоматизама, аудитивног разумевања, именовања, понављања, читања и писања.
Закључено је да не постоје значајне разлике када су у питању когнитивне и језичке функције између испитаника старости 66 и 75 година, у односу на испитанике старијих од 75 година.Aging can be defined as a physiological process that begins in the early adult age and leads to the series of natural progressive changes that occur during the life history of an organism of each individual. The fundamental goal of this particular research is not only to determine cognitive and linguistic abilities among the elderly, but also to find the right way to examine if there are any statistically significant differences as regards the above mentioned cognitive and linguistic abilities between the surveyed respondents belonging to different age groups.
The sample is composed of 30 adults for research purposes only. Therefore, two groups are formed, with 15 respondents in each of the given groups. The first group consists of 15 adults aged 66-75 years, whereas the second one comprises 15 adults aged 75 and over. The inclusion criteria are the following: age of respondents, a lack of data on the ischemic stroke, brain injuries, the presence of intracranial tumor, dementia and speech and language development disorders.
The study sample includes adults of both sexes, with different educational levels and place of residence.
The following tests were used for research purposes only: the Aphasia Screening Test , the Token Test, the Boston Naming Test (BNT) and the Mini-Mental State Examination (MMSE).
The results of this study showed that age did not significantly affect the decline in cognitive abilities in the subjects of our sample, as well as the achievements in the examination of language functions, i.e. verbal automatisms, auditory comprehension, naming, repetition, reading and writing.
It concluded that there were no significant differences in cognitive and linguistic function between subjects aged 66 and 75 years, compared to subjects over 75 years of age
Лексичко-семантичке способности код старих особа
No full textИстраживање је спроведено са циљем да се утврде лексичко-семантичке способности код старијих особа, као и који фактори утичу на њих. Узорак се састојао од 32 испитаника, који су подељени у две групе: прву групу чинило је 16 старијих испитаника од 65 до 75 година, а другу 16 испитаника средњег животног доба, од 45 до 60 година. Групе су уједначене према полу.
Такође, од испитаника су прикупљени подаци о образовању како би се утврдило да ли оно има утицај на очуваност лексичко-семантичких способности код старијих. У истраживању су примењени Семантички тест и Тест слободних асоцијација речи.
Резултати истраживања показали су да лексичко-семантичке способности не зависе од пола, међутим уочено постојање разлика у односу на старосне групе и степен образовања, говори у прилог томе да се ове способности мењају са годинама и да степен образовања утиче на њихову очуваност.The research was conducted with the aim of determining the lexical-semantic abilities of the elderly, as well as what factors affect them. The simple consisted of 32 respondents, who were divided into two groups: the first group consisted of 16 elderly respondents from 65 to 75 years old, and the second 16 middle-aged respondents from 45 to 60 years old. The groups are balanced according to gender.
Also, data on education was collected from the respondents in order to determine whether it has an impact on the preservation of lexical-semantic abilities in the elderly. The Semantic Test and the Test of Free Word Associations were used in the research.
The results of the research showed that lexical-semantic abilities do not depend on gender, however, the observed existence of differences in relation to age groups and level of education, speaks in favor of the fact that these abilities change with age and the level of education affects their preservation
Неуроразвојни поремећај координације код деце са интелектуалном ометеношћу
No full textНеуроразвојни поремећај координације или развојна диспраксија, је поремећај координације покрета присутан од рођења, а који није последица кортикалне лезије. Ова врста поремећаја утиче на свакодневне животне активности појединца попут облачења одеће, обувања патика, везивања пертли, ходања, трчања, манипулације предметима, писања, прања зуба, итд.
Деца са интелектуалном ометеношћу могу испољавати клиничку слику која одговара неуроразвојном поремећају координације, а постојање ових сметњи негативно утиче на њихову функционалност, редукујући њихово учешће у свакодневним активностима и доводећи до додатних развојних и здравствених проблема.
Циљ овог рада био је утврдити учесталост и специфичности неуроразвојног поремећаја координације код деце са интелектуалном ометеношћу, прегледом до сада публикованих научних радова и доступне стручне литературе на задату тему.
Неуроразвојни поремећај координације детектује се у значајном проценту деце са интелектуалном ометеношћу. Тешкоће које се јављају у оквиру овог поремећаја повећавају ризик развоја проблема са пажњом, социјалним и академским вештинама, те утичу и на самопоштовање и развој мотивације. С обзиром на недовољну терминолошку прецизност везану за овај поремећај, процес постављање дијагнозе je комплексан, а самим тим је отежан и процес рехабилитације, те је стога потреба за истраживањима на ову тему евидентна. Пружање релеватне подршке деци, као и њиховим породицама неопходан је корак у ублажавању тешкоћа са којима се сусрећу, као и са поправљањем њиховог квалитета живота. Ипак, истраживања показују да је мали број деце подвргнут адекватним рехабилитационим третманима.Neurodevelopmental coordination disorder, or dyspraxia, is a coordination disorder of movement present from birth, which is not a consequence of cortical lesions. This type of disorder affects the everyday activities of individuals, such as dressing, putting on shoes, tying shoelaces, walking, running, object manipulation, writing, brushing teeth, etc. Children with intellectual disability may exhibit a clinical picture corresponding to a neurodevelopmental coordination disorder, and the existence of these disorders negatively affects their functionality, reducing their participation in daily activities and leading to additional developmental and health problems.
This paper aimed to determine the frequency and specifics of neurodevelopmental coordination disorder in children with intellectual disabilities by reviewing the scientific papers published and the available professional literature on the given topic.
Neurodevelopmental coordination disorder is detected in a significant percentage of children with intellectual disabilities. Difficulties within the framework increase the risk of developing problems with attention, social and academic skills, affect self-esteem, and the development of motivation. Considering the insufficient terminological precision related to this disorder, the diagnosis is complex, and therefore, the rehabilitation process is challenging. Hence, the need for research on this topic is evident. Providing relevant support to children and their families is necessary in alleviating the difficulties they face and improving their quality of life. However, research shows that few children undergo adequate rehabilitation treatments
Motor abilities as a factor in the development of life and social skills in students with different visual status
No full textЦиљ рада био је да утврди повезаност моторичких способности и животних вјештина, као и моторичких способности и социјалних вјештина ученика различитог визуелног статуса. У студији је испитан и утицај демографских фактора на развијеност моторичких способности, животних и социјалних вјештина.Узорком истраживања обухваћено је 66 ученика, од 11 до 17 година. Узорак је подијељен на слијепе и слабовиде ученике који су се образовали у специјалним школама и ученике без оштећења вида.За процјену зависних варијабли коришћени су сљедећи инструменти: БОТ-2- тест за процјену моторичких способности и ВАБС-2 скала за процјену животних и социјалних вјештина (форма за родитеље и наставнике).Резултати су показали да код слијепих и слабовидих ученика не постоји повезаност између моторичких способности и животних вјештина, као и социјалних вјештина према процјени и родитеља и наставника. Код ученика без оштећења вида утврђена је позитивна повезаност између ових подручја функционисања. Према процјени родитеља и наставника код слијепих и слабовидих ученика уочен је нижи ниво развијености моторичких способности, животних и социјалних вјештина у односу на ученике без оштећења вида код којих је забиљежен просјечан ниво развијености. Утицај узраста и пола на развијеност моторичких способности, животних и социјалних вјештина није препознат у нашој студији када су у питању слијепи и слабовиди ученици. Код ученика без оштећења вида, дјевојчице имају развијеније моторичке способности, животне и социјалне вјештине према процјени наставника, док узраст не утиче на развијеност моторичких способности, животних и социјалних вјештина. Начин кретања и тип смјештаја нису фактори који условљавају разлике у развијености животних и социјалних вјештина слијепих и слабовидих ученика.The goal of this study was to determine the correlation between motor abilities and life skills, as well as motor abilities and social skills in students with varying visual statuses. The study also investigated the influence of demographic factors on the development of motor abilities, life skills, and social skills.The research included a sample of 66 students aged 11 to 17. The sample was divided into blind and visually impaired students who attended special schools, and students without visual impairments.The following instruments were used to assess dependent variables: the BOT-2 test for evaluating motor abilities, and the VABS-2 scale for assessing life skills and social skills (parent and teacher forms).The results showed that there is no correlation between motor abilities and life skills, as well as social skills, in blind and visually impaired students, according to assessments from both parents and teachers. In students without visual impairments, a positive correlation was found between these functional domains. According to evaluations from parents and teachers, blind and visually impaired students demonstrated a lower level of motor abilities development, life skills, and social skills in comparison to students without visual impairments, among whom an average level of development was observed. The impact of age and gender on the development of motor abilities, life skills, and social skills was not recognized in our study when considering blind and visually impaired students. Among students without visual impairments, girls displayed more developed motor abilities, life skills, and social skills according to teacher assessments, while age did not affect the development of these skills. Method of movement and type of accommodation are not factors that determine differences in the development of life skills and social skills in blind and visually impaired students
School engagement of high school students: Gender and age differences
Get PDFSchool or student engagement is widely recognized as a multidimensional construct that encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral and emotional. Research suggests that school engagement is associated with multiple students outcomes, including academic achievement, school completion, and social-emotional adjustment. Therefore, the aim of this study is to assess the engagement of high school students and to examine differences in the level of engagement by gender and age so that we can determine which students are at greater risk for various negative outcomes. Data on students’ engagement were collected using the Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale). The results of the confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead showed that the items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best represented by one factor. Thus, the scale consists of only two subscales: cognitive/behavioral engagement (8 items) and emotional engagement (4 items). The sample consisted of 860 students (59.6% female) from Belgrade secondary schools, aged from 15 to 19 (M =16.38, SD = 1.05). The results show that students are engaged to a considerable extent at the cognitive/behavioral level (M = 3.22, SD = 0.66) and to a lesser extent at the emotional level (M = 2.85, SD = 0.91). When looking at the total scores on the cognitive/behavioral engagement subscale, statistically significant difference in the level of engagement by gender were found, t(786) = 2.29, p = < 0.05, d = 0.17, indicating a slightly higher engagement of female students, while no such differences were found on the emotional engagement subscale, t(798) = 1.67, p = .10, d = 0.12. In addition, a weak negative correlation was found between student age and level of engagement on the cognitive/behavioral (r = -.15, p < .001) and emotional engagement subscales (r = -.22, p < .001). In summary, the results of this study showed that high school students’ engagement is at middle level, with girls being slightly more engaged in cognitive/behavioral aspects and younger students generally more engaged compared to older ones. This knowledge is is important from the perspective of prevention science and strengthening protective factors in the school environment, such as student engagement, that can contribute to positive developmental outcomes of students