rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Determinants of antisocial behavior of students with intellectual disabilities
Get PDFUvod: Terminom antisocijalno ponašanje najčešće se označavaju ponašanja
kojima se ugrožavaju prava i imovina drugih ljudi, a koja su destruktivna i
štetna po sredinu i proizvode negativne socijalne posljedice. Djeca sa intelektualnom
ometenošću
su
u
većem
riziku
za
nastanak
bihevioralnih
problema
u
odnosu
na
vršnjake
tipičnog
razvoja.
Procjena
učestalosti
antisocijalnog
ponašanja
u
ovoj
populaciji
razlikuje
se
od
studije
do
studije,
a
prisustvo
različitih
oblika
izmijenjenog
ponašanja
jedan
je
od
indikatora
kvaliteta
života.
Cilj:
Cilj istraživanja je ispitivanje prisustva antisocijalnog ponašanja i
utvrđivanje razlike u nivou antisocijalnog ponašanja u odnosu na pol, uzrast i
opšti uspjeh učenika sa lakom intelektualnom ometenošću.
Metode: U radu je korišten empirijsko-neeksperimentalni metod, a uzorak istraživanja
činilo
je
50
učenika
sa
lakom
intelektualnom
ometenošću.
Obuhvaćeni
su
ispitanici oba pola, kalendarskog uzrasta od sedam do dvanaest godina
(AS = 9,82, SD = 1,36). Kao instrumenti istraživanja korišteni su sociodemografski
upitnik
i
Skala
antisocijalnog
ponašanja
koja
je
sastavni
dio
Skale
za
procjenu
socijalnog
ponašanja
u
školi
(The
School
Behavior
Scale)
za
evidentiranje
problema u
ponašanju
učenika.
Rezultati:
Dobijeni
rezultati
pokazuju
da
vrijednosti
medijana
distribucije
problema
u
ponašanju
kod
djece
sa
lakom
intelektualnom
ometenošću
naginju
ka
nižim
vrijednostima
(Mdn
=
61,00).
Između
dječaka
i
djevojčica
sa
lakom
intelektualnom
ometenošću ne postoji statistički značajna razlika u ispoljavanju
antisocijalnog ponašanja (Mann-Whitney U = 281,000; p = 0,706).
Učenici mlađeg i starijeg školskog uzrasta ne razlikuju se statistički značaj-
no u ispoljavanju antisocijalnog ponašanja (Mann- Whitney U = 56,500; p =
0,277). Školski uspjeh učenika ne predstavlja statistički značajnu determinantu
antisocijalnog ponašanja učenika sa lakom intelektualnom ometenošću (χ
2
=
0,483; df = 3; p = 0,923). Zaključak: Ispitanici iz našeg uzorka ne pokazuju veću učestalost problema u
ponašanju. Nezavisne varijable (pol, uzrast i školski uspjeh) ne dovode do razlika
u
ispoljavanju
antisocijalnog
ponašanja.
Identifikovanje
i
razumijevanje
uzroka
i
posljedica
antisocijalnog
ponašanja
učenika
sa
intelektualnom
ometenošću
neophodan
je
korak
u
planiranju
preventivnih
i
tretmanskih programa
kako bi se preduprijedili ili ublažili bihevioralniproblemi učenika. U cilju identifikacije
determinanti
antisocijalnog
ponašanja,
u
obzir
treba
uzeti
i
biološke
i
sredinske,
ali i
dodatne
mjere
sociodemografskih
varijabli.Introduction: The term antisocial behavior most often refers to behaviors that threaten
the rights and property of other people, are destructive and harmful to the environment and
produce negative social consequences. Children with intellectual disabilities are at a higher
risk of developing behavioral problems compared to peers with typical development. The
assessment of the frequency of antisocial behavior in this population differs from study to
study, and the presence of different forms of altered behavior is one of the indicators of the
quality of life.
Aim: The objective of the research was to examine the presence of antisocial behavior
and determine the difference in the level of antisocial behavior in relation to gender, age, and
general success of students with mild intellectual disabilities.
Methods: Empirical-non-experimental method was used in the study, and the research
sample consisted of 50 students with mild intellectual disabilities. The sample included
participants of both genders, 7-12 years of age (M=9.82, SD=1.36). A socio-demographic
questionnaire and the Antisocial Behavior Scale (The School Behavior Scale) were used
as research instruments, which is an integral part of the Scale for the Assessment of Social
Behavior at School for recording problems in student behavior.
Results: The obtained results show that the values of the median distribution of behavior
problems in children with mild intellectual disability tend towards lower values (Mdn=61.00).
There is no statistically significant difference between boys and girls with mild intellectual
disability in the manifestation of antisocial behavior (Mann-Whitney U=281.000; p=0.706).
Students of younger school age and students of older school age do not differ statistically
significantly in the manifestation of antisocial behavior (Mann-Whitney U= 56.500; p=0.277).
School success of students is not a statistically significant determinant of antisocial behavior
of students with mild intellectual disability (χ
2
=0.483; df=3, p=0.923).
Conclusion: The subjects of our sample do not show a higher frequency of behavioral
problems. Independent variables (gender, age and school performance) do not lead to
differences in the manifestation of antisocial behavior. Identifying and understanding the
causes and consequences of antisocial behavior of students with intellectual disabilities
is a necessary step in planning preventive and treatment programs in order to prevent or
alleviate behavioral problems of students. In order to identify the determinants of antisocial
behavior, biological and environmental, as well as additional measures of sociodemographic
variables, should be taken into account
Characteristics of augmentative And alternative communication And strategies for its Improvement
Get PDFКомуникација је динамичан процес који подразумева реципрочну размену вербал-
них и невербалних порука између учесника. Употреба аугментативне и алтерна-
тивне комуникације може и негативно да се одрази на квалитет и квантитет
комуникације, јер природа комуникационих система понекад представља пре-
преку у остваривању ефикасне социјалне интеракције. Квалитет интеракције
зависи и од стратегија које користе комуникациони партнери, као и од њихове
комуникационе компетентности. Циљ овог рада је усмерен на анализу и пре-
глед емпиријских података који указују на карактеристике комуникационе
интеракције између корисника аугментативне и алтернативне комуникације и
њихових комуникационих партнера, као и на стратегије за њено унапређивање.
Резултати истраживања показују да примена аугментативне и алтернативне
комуникације може да утиче на динамичност и реципрочност у комуникацији.
Комуникациони партнери углавном доминирају током интеракције, док корисни-
ци ретко започињу разговор и заузимају улогу саговорника. Поред тога, спорија
брзина комуникације, отежано и неефикасно привлачење пажње саговорни-
ка, изражавање потреба и давање једноставних одговора као јединих начина
комуникације, као и потешкоће приликом иницирања и промене тема разговора
представљају препреке за ефикасну комуникацију. Како би се остварила успешна
интеракција кроз комуникацију, неопходно је да корисници и комуникациони пар-
тнери разумеју једни друге и да буду свесни стратегија које би могле да унапре-
де њихову комуникацију. Дакле, постоји потреба да се комуникациони партнери
едукују о карактеристикама аугментативне и алтернативне комуникације, као
и да се промовише активна улога корисника током интеракције.Theory of mind refers to the ability to
attribute mental states to oneself and others
in order to manage and predict behavior,
which underlies social interactions. The
aim of this paper was to illustrate the
similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children
with autism spectrum disorders. This was
done with the intention of developing a
program that, taking into account the
mentioned characteristics, would contribute
to the improvement of everyday social
interactions through the implementation of
interventions to overcome difficulties and
promote the development of theory of mind
in both populations of children, based on the
principles of inclusive practices. By reviewing
the literature and analyzing the results
of existing research on the development
of theory of mind in hearing-impaired
children and children with autism spectrum
disorders, insights were gained into a range
of specific features indicating altered and
delayed development of theory of mind
in both populations. The results indicate
the effectiveness of programs designed to
promote theory of mind in both groups of
children. However, similar programs haven’t
been established in Serbia. In conclusion,
despite the developmental specificities of
theory of mind, it exists and maintains a
developmental trend. For this reason, further
investigation is necessary to explore the
possibility of creating similar programs in our
region aimed at the population of hearingimpaired
and autism spectrum disorder
children to promote social interactions
through the foundation of theory of mind
The importance of music for children with autism spectrum disorder: a review of empirical findings
Get PDFPoremećaj iz spektra autizma karakteriše širok spektar izazova u socijalnoj
interakciji, komunikaciji i ponašanju. Muzika je prepoznata kao resurs sa
potencijalom da pozitivno utiče na različite aspekte razvoja dece sa poremećajem iz spektra autizma. Cilj rada je da identifikuje ključne uticaje muzike
na razvoj učenika sa poremećajem iz spektra autizma, kao i da analizira
kako sadržaji nastave muzičke kulture mogu da podrže njihove komunikacione veštine, emocionalno razumevanje, socijalnu interakciju i kvaliet života. Radovi su pretraživani kroz objedinjenu pretragu Google Scholara i servisa Konzorcijuma biblioteke Srbije za objadinjenu nabavku – KOBSON.
Konačna analiza obuhvatila je osam radova koji su objavljenu u periodu od
2002. do 2018. godine. Na osnovu analize rezultata istraživanja uočava se
da muzika kod dece sa poremećajem iz spektra autizma utiče na poboljšanje ponašanja i razvoj socijalnih veština. Učešće u horu unapređuje odnose
među vršnjacima, dok muzika u pozadini pomaže u razumevanju emocija.
Muzički stimulusi su korisni za razvoj govora kod dece sa poremećajem iz
spektra autizma, uključujući semantiku, fonologiju i pragmatiku. Jasni muzički obrasci mogu podstaći zajedničku pažnju. Ukoliko deca sa poremećajem iz spektra autizma slušaju tužnu muziku, važno je pružiti im podršku i
strategije za održavanje fokusa pažnje. Pamćenje se poboljšava kada se prezentovane informacije kombinuju sa muzikomAutism spectrum disorder is characterized by a wide range of challenges in social interaction, communication, and behavior. Music is recognized as a resource with the potential to positively influence various aspects of the development of children with autism spectrum disorder. The aim of this study is to identify the key impacts of music on the development of students with ASD and to analyze the content of music lessons that can support their communication skills, emotional understanding, social interaction, and quality of life. The research articles were retrieved through a combined search on Google Scholar and the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisitions (KOBSON). The final analysis included eight studies published between 2002 and 2018. Based on the analysis of research results, it is observed that music has a positive impact on the behavior and social skill development of children with ASD. Participation in a choir improves peer relationships, while background music aids in understanding emotions. Musical stimuli are beneficial for speech development in children with ASD, including semantics, phonology, and pragmatics. Clear musical patterns can facilitate joint attention. In cases where children with ASD are exposed to sad music, it is essential to provide them with support and strategies to maintain their focus. Memory is enhanced when information is presented in combination with music
Социо-економске и културно-образовне карактеристике породице као ризични фактори малолетничке делинквенције
No full textМалолетничка делинквенција обухвата широк спектар понашања која се крећу
од неприхватљивог до криминалног и као таква представља озбиљан проблем који захтева
пажњу истраживача, стручњака и доносилаца закона који поступају према малолетницима.
У раду се полази од уверења да је породица основна јединица сваког друштва. У породици
започиње процес социјализације деце, захваљујући коме се код деце развијају сопствена
мерила и критеријуми за различита понашања. Међутим, уколико процес социјализације у
породици изостане услед бројних ризичних фактора, може доћи до појаве делинквенције
код младих. У овом истраживању се испитује утицај социоекономских и културно-
образовних ризичних фактора на појаву малолетничке делинквенције. Анализира се како
ниска социо-економска позиција породице, сиромаштво, незапосленост родитеља и
недостатак ресурса могу повећати ризик за појаву делинквенције код младих. Такође,
истражује се улога културно-образовних фактора, укључујући вредности, норме,
породично васпитање и приступ образовању, у обликовању делинквентног понашања код
малолетника. Методологија истраживања обухвата систематски преглед литературе,
анализу емпиријских студија и статистичких података како би се идентификовали кључни
фактори и механизми који доприносе развоју малолетничке делинквенције. Такође се
разматрају импликације резултата истраживања за развој превентивних програма и
политика усмерених на смањење малолетничке делинквенције и унапређење добробити
младих. Резултати овог истраживања указују на јасан утицај социо-економских и културнообразовних
фактора на појаву малолетничке делинквенције. Недовољна економска
сигурност, породична дисфункционалност, недостатак образовних прилика и социјална
маргинализација представљају факторе који повећавају ризик од делинквентног понашања
код младих.Juvenile delinquency, i.e. a wide range of behaviors that range from unacceptable to
criminal, is a serious problem that requires the attention of researchers, experts and law makers
dealing with minors. In our work, we start from the belief that the family is the basic unit of every
society. The process of socialization of children begins in the family, and thanks to it, children
develop their own standards and criteria for different behaviors. However, if the socialization
process in the family is absent due to numerous risk factors, delinquency may occur among young
people. This research examines the influence of socioeconomic and cultural-educational risk
factors on the occurrence of juvenile delinquency.It analyzes how low socio-economic status,
poverty, parental unemployment, and lack of resources can increase the risk of delinquency among
youth. The role of cultural and educational factors, including values, norms, family upbringing,
and access to education, in shaping delinquent behavior among juveniles is also investigated. The
research methodology includes a systematic literature review, analysis of empirical studies and
statistical data to identify key factors and mechanisms contributing to juvenile delinquency.
Implications of research findings for the development of preventive programs and policies aimed
at reducing juvenile delinquency and improving the well-being of young people are also discussed.
The results of the study indicate a clear influence of socio-economic and cultural-educational
factors on the occurrence of juvenile delinquency. Insufficient economic security, family
dysfunctionality, lack of educational opportunities, and social marginalization are factors that
increase the risk of delinquent behavior among youth
Refugees as victims and survivors
No full textАпстракт: Говорећи о рату, не можемо да не споменемо избеглиштво, јер је оно једна
од најозбиљнијих последица које рат производи. Проблеми избеглиштва су и актуелни,
за шта је најбољи пример украјинска избегличка криза, па је значај и нужност његовог
истраживања велика. Предмет рада је теоријска анализа избеглиштва које настаје као
последица ратних сукоба и квалитативно емпиријско истраживање искустава
избеглица као жртава рата и преживелих. Суштина теоријског дела рада своди се на
уочавање разлика између појма избеглица и сличних појмова и преглед података о
распрострањености избеглиштва у сукобима у свету и на нашим просторима. Такође,
у раду се анализирају озбиљне последице које избеглиштво проузрокује, али и потребе
избеглица и помоћ која им се пружа а која, уз њихова лична залагања и ангажовања,
доприноси превазилажењу проблема избеглиштва и коначној инетграцији, као једној од
опција. Предмет емпиријског истраживања су искуства десет људи, који су избегли из
Хрватске у Србију, и то, како искуства у ратом захваћеном подручју тако и њихова
искуства са животом у избеглиштву. Циљ истраживања био је доћи до сазнања о
виктимизацији коју су избеглице трпеле у рату, приликом напуштања ратом захваћеног
подручја и у избеглиштву, о њиховом прилагођавању у новој средини и о утицају
избеглиштва на њихове животе данас. Овај рад, кроз емпиријско истраживање, указује
да људи који су доживели виктимизацију, поред тога што су често окарактерисани као
жртве, могу да буду схваћени и као преживели или као победници.Speaking of war, we can’t fail to mention refugees, because it is one of the most
serious consequences that war produces. Refugee problems are current, the best example of
which is the Ukrainian refugee crisis, so the importance and necessity for it's research is big.
The subject of the paper is a theoretical analysis of refugees that arise as a result of war
conflicts and a qualitative empirical research of the experiences of refugees as war victims and
and survivors. The essence of the theoretical part of the work comes down to noticing the
differences between the concept of refugees and similar concepts and reviewing data on the
prevalence of refugees in conflicts in the world and in our region. Also, the paper analyzes the
serious consequences caused by refugees, as well as the needs of refugees and the help provided
to them, which, with their personal efforts and engagements, contributes to overcoming the
problem of refugees and eventual integration, as one of the options. The subject of empirical
research is the experiences of ten people who escaped from Croatia to Serbia, both their
experiences in the war zone and their experiences with life in exile. The goal of the research
was to find out about the victimization that refugees suffered in the war, when leaving the waraffected
area
and
in
exile,
about
their
adaptation
in
the
new
environment
and
about
the
impact
of
the
refugee
on
their
lives
today.
This
paper,
through
empirical
research,
indicates
that
people
who
have
experienced
victimization,
in
addition
to
being
often
characterized
as
victims,
can
also
be
understood as
survivors
or as
winners
Auditory processing abilities in school-aged children in the region of Vojvodina
No full textAuditory processing is the process of decoding an auditory stimulus along the hearing pathways in the central
nervous system. Children with auditory processing difficulties face challenges in the transmission, processing, organisation, and
use of auditory information. This affects their spoken language, reading abilities, writing acquisition, and academic achievements.
The aim of this study was to assess the auditory processing abilities of school-aged children from the region of Vojvodina using
the Battery test for Auditory Processing Disorders PSP1 (Heđever, 2017). This study also aimed to examine the influence of age,
gender, and school success on auditory processing abilities in school-aged children. The study sample consisted of 162 children
between the ages of 6.7 and 11.6 years. The PSP-1 test battery consists of 4 subtests: filtered words test, speech-in-noise test,
dichotic word test, and dichotic sentence test. Results have shown that 8 (4.94%) respondents on the PSP1 test achieved below
average results, indicating auditory processing difficulties. Among these respondents, two were female (1.24%) and six were
male (3.70%). Four respondents (2.48%) belonged to the second age group (from 7.7 to 8.6 years) and two respondents (1.24%)
belonged to the first (from 6.7 to 7.6 years) and the fourth age group (from 9.7 to 10.6 years) each. Statistically significant
differences were observed in the auditory processing abilities of the respondents in relation to their age (p < 0.001) and gender
(p < 0.05). Girls had significantly better results on the total score of the PSP1 test, as well as in two subtests: the filtered words
test and the dichotic word test. In addition, there was a statistically significant correlation between auditory processing abilities
and school success
Social skills critical for success in elementary school: teachers and special educators’ perspective
No full textIntroduction Students with more advanced social skills are more likely to meet teacher expectations in terms of
classroom behaviour and participation in the teaching and learning process. On the other hand, students with special educational needs (SEN) often have difficulties in developing these skills. Insight into social skills that teachers
consider critical for the success of students in their classes enables better preparation of SEN students for inclusion
in a mainstream environment. The purpose of this study is to determine which social skills are considered critical
for classroom success by regular teachers who teach students with autism spectrum disorder (ASD) in inclusive
classrooms and special educators in special schools.
Method The sample consists of 33 regular teachers and 57 special educators. The Social Skills Improvement
System (SSIS) Teaching Form was used for data collection.
Results Both participant groups attributed the highest value to Cooperation skills, however skills related to Responsibility and Self-Control were also highly valued. Ratings of teachers and special educators differ significantly only for Empathy skills, with significantly lower values attributed by special educators. Significant differences between participants who teach in lower and upper elementary grades were found only for special educators, with a higher value for Assertion attributed by special educators in upper grades.
Conclusion Teachers and special educators place significant emphasis on social skills such as Cooperation, Responsibility, and Self-Control, which facilitate unhindered teaching and learning processes
Знање наставника о концепту самоодређења и њихови ставови према значају развоја самоодређеног понашања ученика са интелектуалном ометеношћу
No full textСамоодређење јесте мултимодални скуп знања, вештина и вредносних уверења, на основу којих особа самостално усмерава своје активности ка одабраним циљевима.
Циљ овог истраживања је утврђивање разлика између наставника у специјалној едукацији и наставника ученика типичне популације у односу на њихово знање о концепту самоодређења, ставове о важности подучавања вештинама самоодређења и у односу на квалитет подучавања ученика у овој области.
Узорак је чинило 60 наставника, подељених у две групе (30 дефектолога и 30 наставника који раде са ученицима типичне популације). Обе групе испитаника раде у основним или средњим школама. Испитаници су за потребе тестирања хипотеза били подељени у подузорке према критеријуму пола, старости, степену стручне спреме, радног стажа, типу установе (основна и средња школа).
За утврђивање знања о концепту самоодређења и ставова према важности подучавања ученика у области самоодређеног понашања употребљена је модификована верзија Упитника за процену квалитета промоције самоодређења у високом образовању (The survey of Promoting Self-Determination in Higher Education). За потребе прикупљања података о ангажовању наставника у подучавању ученика вештинама самоодређења употребљен је Упитник за процену промовисања самоодређења у образовању ученика.
Резулатати су показали да је већина дефектолога и наставника упозната са појмом самодређење и зна да га дефинише. Дефектолози информације о самоодређењу у највећој мери добијају на студијама, док наставници то најчешће чине кроз контаке са колегама. Дефектолози у већој мери промовишу и више вреднују подучавање самоодређења од наставника редовних школа, али те разлике нису статистички значајне. Промоција самоодређења, као ни ставови о важности подучавања самоодређења код обе групе наставника нису у значајном односу са полом испитаника, животним добом, нивоом образовања и типом школе у којој раде. Обе групе испитаника највише подучавају своје ученике лидерским и самозаступничким вештинама, а најмање вештинама саморегулације у понашању.Self-determination is a comprehensive combination of knowledge, skills, and value beliefs, enabling individuals to independently guide their actions towards selected goals.
The aim of this research was to identify differences between special educators and regular teachers. These differences relate to their comprehension of the self-determination concept, attitudes toward the significance of teaching self-determination skills, and the quality of giving instructions in this domain.
The sample comprised 60 teachers, divided into two groups: 30 special educators and 30 regular teachers. Both respondent groups operated within primary or secondary schools. To test hypotheses, respondents were subdivided based on criteria such as gender, age, professional education level, length of service, and institution type (primary or secondary school).
To evaluate knowledge about self-determination and attitudes toward teaching self-determined behavior, a modified version of "The Survey of Promoting Self-Determination in Higher Education" was employed. Data on teacher involvement in teaching self-determination skills to students were collected using the "Questionnaire for Evaluating the Promotion of Self-Determination in Student Education."
Results indicated that the majority of special educators and regular teachers are informed with the term 'self-regulation' and can provide a definition. Special educators primarily acquire information about self-determination through their studies, while regular teachers often gain this knowledge through interactions with colleagues. Special edukators place a higher emphasis on promoting and valuing the teaching of self-determination, although these differences lack statistical significance compared to their regular school counterparts. Promotion of self-determination and attitudes about its importance among both teacher groups show no significant correlation with respondents' gender, age, education level, or school type. Leadership and self-advocacy skills are predominantly taught by both groups of respondents, whereas behavioral self-regulation skills receive the least focus
Ставови родитеља деце са интелектуалном ометеношћу према значају развоја вештине самоодређеног понашања
No full textЦиљ овог истраживања је утврђивање разлика између мајки деце типичне популације и мајки деце са интелектуалном ометеношћу у погледу ставова према значају развојa вештине самоодређеног понашања њихове деце, као и утврђивање разлика у ставовима обе групе испитаница према самоодређеном понашању деце у односу на одабране социо- демографске чиниоце.
Узорак је чинило 30 мајки деце типичне популације предшколског узраста и 30 мајки деце са интелектуалном ометеношћу, чија деца похађају инклузивну освновну школу, календарског узраста од осам до десет година. За потребе овог истраживања сачињена су два пригодна упитника (за мајке деце са интелектуалном ометеношћу и мајке деце типичног развоја), чији је намена утврђивање ставова мајки према значају развоја вештина самоодређеног понашања своје деце. Наведени упитници су креирани на основу примерка Протокола за испитивање родитељских ставова (Parent attitude survey, Cook et al., 1996).
На основу добијених резултата закључујемо да мајке деце са интелектуалном ометеношћу имају статистички значајно негативнији став према важности развоја самосталности у понашању своје деце у односу на мајке деце типичног развоја. Мајке деце са интелектуалном ометеношћу, старијег животног доба, имају позитивније ставове према развоју вештина самоодређеног понашања своје деце. Када је у питању стручна спрема мајке, као и радни статус, закључили смо да се испитанице из оба подузорка не разликују статистички значајно у погледу ставова према развијању самоодређеног понашања своје деце. Мајке које имају већи број деце више стимулишу самосталност у понашању своје деце.The aim of this research is to determine the differences between mothers of children of the typical population and mothers of children with intellectual disabilities in terms of attitudes towards the importance of developing the skills of self-determined behavior of their children, as well as determining the differences in the attitudes of both groups of respondents towards the self- determined behavior of children in relation to selected socio-demographic factors.
The sample consisted of 30 mothers of children of typical preschool age population and 30 mothers of children with intellectual disabilities, whose children attend an inclusive elementary school, with a calendar age of eight to ten years. For the purposes of this research, two appropriate questionnaires were created (for mothers of children with intellectual disabilities and mothers of children with typical development), whose purpose is to determine the mothers' attitudes towards the importance of developing their children's self-determined behavior skills. The mentioned questionnaires were created on the basis of a copy of the Protocol for examining parental attitudes (Parent attitude survey, Cook et al., 1996).
Based on the obtained results, we conclude that mothers of children with intellectual disabilities have a statistically significantly more negative attitude towards the importance of developing independence in the behavior of their children compared to mothers of children with typical development, older mothers of children with intellectual disabilities have more positive attitudes towards the development of their children's self-determined behavior skills. When it comes to the professional education of the mother, as well as the work status, we concluded that the respondents from both sub-samples do not differ statistically significantly in terms of attitudes towards the development of self-determined behavior of their children. Mothers who have more children stimulate independence in their children's behavior more
Баријере у запошљавању и перцепција ставова о приликама запошљавања из перспективе особа са инвалидитетом
No full textУ животу сваког човека рад је веома битан, јер омогућава задовољење основних потреба и обезбеђује осећај сигурности. Рад и запошљавање имају значај за особе са инвалидитетом, али представљају и корист за послодавца. Предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом имају користи од разноврсних вештина и квалификација које ове особе могу да имају. Циљ овог рада био је утврђивање перцепција особа са инвалидитетом о приликама за запошљавање као и однос послодаваца и радног окружења према особама са инвалидитетом. Истраживање је спроведено у јуну месецу у Београду кроз удружења или организација особа са инвалидитетом. Истраживањем је обухваћено 61 испитаника, и то 26 испитаника женског пола и 35 испитаника мушког пола, старосних граница од 20 – 60 година. Резултати овог истражиања указују да су две од три поставњене хипотезе потврђене док је трећа хипотеза делимично потврђена.
У оквиру прве хипотезе резултат показује да је најучесталија баријера са којима се особе са инвалидитетом суочавају приликом тражења посла јесу предрасуде послодаваца. Из потврђене друге хипотезе, која се односи на негативне ставове послодаваца према запошљавању особа са инвалидитетом произилази и резултат да више од трећине испитаника из нашег узорка истиче како има проблеме са сопственим самопоштовањем. Такође највећи број испитаника је истакао како сматра да ће већа едукација послодаваца довести до повећања броја особа са инвалидитетом које су запослене.In the life of every person, work is very important, because it enables the satisfaction of basic needs and provides a sense of security. Work and employment are important for people with disabilities, but they also represent a benefit for the employer. Businesses that employ people with disabilities benefit from the variety of skills and qualifications that these people may have. The aim of this work was to determine the perceptions of people with disabilities about employment opportunities, as well as the attitude of employers and the working environment towards people with disabilities. The research was conducted in June in Belgrade through associations or organizations of persons with disabilities. The research included 61 respondents, 26 female respondents and 35 male respondents, aged 20-60. The results of this research indicate that two of the three hypotheses were confirmed, while the third hypothesis was partially confirmed. Within the first hypothesis, the result shows that the most common barrier that people with disabilities face when looking for a job is the prejudices of employers. From the confirmed second hypothesis, which refers to the negative attitudes of employers towards the employment of persons with disabilities, comes the result that more than a third of respondents from our sample point out that they have problems with their own self-esteem. Also, the largest number of respondents pointed out that they believe that greater education of employers will lead to an increase in the number of people with disabilities who are employed