rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Tretman afazija pomoću metode virtuelni svet ’’Eva park’’
Get PDFNakon pandemije COVID-19 veći broj studija o tretmanu afazija fokusiran je na ispitivanje efekata jezičkih terapija koje se sprovode onlajn. Jedna od metoda koja je posebno privukla pažnju istraživača je onlajn metoda virtuleni svet „Eva park“. Eva Park predstavlja ostrvo u kojem su osobe sa afazijom i drugim učesnicima. Svim učesnicima u ovom programu, omogućeno je da se slobodno kreću, da izvršavaju različite zadatke, dok razgovaraju s logopedom i osobama s afazijom. Cilj ovog rada je da se prikaže značaj onlajn terapije afazija putem metode „Eva pak“. Metod rada. Na osnovu baze PubMed, pregledano je 14 radova posvećenih metodi tretmana virtuelnog sveta „Eva park“ kod osoba sa afazijom. Rezultati ukazuju na prednosti vežbanja konverzacije u različitim situacijama, koje većini osoba sa afazijom nisu dostupne u realnom svetu, takođe, istaknut je značaj druženja osoba s afazijom s drugim osobama u cilju smanjenja osećaja izolovanosti i depresije. Kao negativne strane ove metode navodi se to što metoda ima značajna ograničenja kod osoba koje imaju redukovane verbalne sposobnosti. Stoga se metoda više preporučuje za osobe sa kognitivnim deficitima bez prisustva težih jezičkih poremećaja. Zaključak. Metoda virtuelni svet za osobe sa afazijom je obećavajuća metoda za koju su nam neophodna dalja istraživanja usmerena na detekcija oblika i težine afazičnog sindroma za koju je ova metoda najpogodnija
Inclusive education of deaf and hard of hearing children today
No full textИнклузија је процес којим се осигурава остваривање права и прихватање свих особа. Њом се пружа могућност за активно учествовање у свим аспектима друштва, укључујући социјалне, економске и политичке активности. Инклузивно образовање глуве и наглуве деце за циљ има да повећа степен вербализације упућен чујућим ученицима, такође и већи степен интеграције и социјалне партиципације са својим вршњацима.
Према Светској здравственој организацији (СЗО) оштећење слуха је немогућност доброг слушања на слушном прагу који износи 20 dB или више на оба ува. Оштећење слуха може бити благо, умерено, тешко и дубоко. Може бити захваћено једно или оба уха, и доводити до потешкоћа слушања говора или гласних звукова.
Глувоћа и наглувост може имати значајан утицај на образовни процес.
Истраживања показују да ученици са истим оштећењем слуха могу испољавати значајне разлике у својим социјалним и емоционалним способностима. Најчешћи проблеми са којима се деца оштећеног слуха сусрећу су проблеми у комуникацији, емпатији, социјалној перцепцији, решавању социјалних проблема, контроли импулса и моралном развоју.
На основу многих истраживања спровођених на ову тему можемо увидети изазове у реализацији инклузивног образовања, како у нашој земљи тако и у развијенијим образовним системима. Као најчешће препознати проблеми наводе се негативни ставови наставника, неадекватна подршка наставницима, ставови родитеља и друге деце према деци са развојним проблемима, недовољна припрема наставног особља за овакву врсту образовања, слабу сарадњу са кључним институцијама, нереалистично постављени циљеви и недовољна мотивација кључних учесника како би се промене оствариле.Inclusion is a process that ensures the realization of rights and acceptance of all persons. It provides opportunities for active participation in all aspects of society, including social, economic and political activities. Inclusive education of deaf and hard-of-hearing children aims to increase the level of verbalization addressed to hearing students, as well as a greater degree of integration and social participation with their peers.
According to the World Health Organization (WHO), hearing impairment is the inability to hear well at a hearing threshold of 20 dB or more in both ears. Hearing loss can be mild, moderate, severe and profound. One or both ears may be affected, leading to difficulty hearing speech or loud sounds.
Deafness and hard of hearing can have a significant impact on the educational process. Research shows that students with the same hearing loss can show significant differences in their social and emotional abilities. The most common problems faced by hearing impaired children are problems in communication, empathy, social perception, solving social problems, impulse control and moral development.
Based on many researches conducted on this topic, we can see the challenges in the implementation of inclusive education, both in our country and in more developed educational systems. Negative attitudes of teachers, inadequate support for teachers, attitudes of parents and other children towards children with developmental problems, insufficient preparation of teaching staff for this type of education, weak cooperation with key institutions, unrealistically set goals and insufficient motivation of key participants in order to the changes were realized
Утицај типа и тежине језичког поремећаја на квалитет комуникативног живота особа са нефлуентним афазијама
No full textU poslednje vrijeme, zbog činjenice da je afazija najkompleksniji i najteži oblik poremećaja jezičkih i kognitivnih funkcija koji ograničava komunikaciju i ostavlja brojne posledice na psihosocijalnom planu osobe, sve više istraživanja je posvećeno proučavanju kvaliteta života osoba sa afazijom. U ovom istraživanju je pokušano da se iz ugla osobe sa afazijom procijeni kvalitet njenog komunikativnog života. U ovom istraživanju je učestvovalo 20 ispitanika sa nefluentnim afazijama, tačnije ispitanici sa Brokinom i transkortikalnom motornom afazijom. Cilj ovog istraživanja je bio utvđivanje uticaja tipa i težine jezičkog poremećaja na kvalitet komunikativnog života osobe. Za dobijanje ovih rezultata korišćena je Skala kvaliteta komunikativnog života (Quality of Communication Life Scale QCL) (Paul et al., 2004) koja je prevedena i adaptirana za srpsko govorno područje (Vuković, 2019). Rezultati ovog istraživanja pokazuju da kvalitet komunikativnog života značajno varira u zavistnosti od tipa i težine jezičkog poremećaja. Kada govorimo o tipu afazije, ispitanici sa Brokinom afazijom imaju značajno lošiji kvalitet komunikativnog života u odnosu na ispitanike sa transkortikalnom motornom afazijom. Takođe, potvrđen je značajan uticaj težine jezičkog poremećaja na kvalitet komunikativnog života osobe sa afazijom. Prema rezultatima ovog istraživanja, osobe sa težim oblikom afazije imaju lošiji kvalitet komunikativnog života u odnosu na osobe sa lakšim oblikom ovog poremećaja. Osim uticaja tipa i težine jezičkog poremećaja na kvalitet komunikativnog života, ispitan je i uticaj vremena početka logopedskog tretmana na kvalitet komunikativnog života. Rezultati pokazuju da je kod osoba kod kojih je logopedski tretman započet odmah nakon nastanka insulta, kvalitet komunikativnog života bolji u odnosu na osobe kod kojih je logopedski tretman započet nakon nekog vremena od nastanka insulta.Lately, due to the fact that aphasia is the most complex and severe form of disorder of linguistic and cognitive functions that limits communication and leaves numerous consequences on the psychosocial plane of a person, more and more research is devoted to studying the quality of life of people with aphasia. In this study, an attempt was made to assess the quality of a person with aphasia from the perspective of their communicative life. In this study, 20 subjects with non-fluent aphasia participated, more precisely subjects with Broxin and transcortical motor aphasia. The aim of this study was to determine the influence of type and severity of language disorder on the quality of communicative life of a person. The Quality of Communication Life Scale (QCL) (Paul et al. , 2004) was used to obtain these results, which was translated and adapted for the Serbian-speaking area (Vuković, 2019). The results of this research show that the quality of communicative life varies significantly in dependence on the type and severity of language disorder. When we talk about the type of aphasia, subjects with Broca's aphasia have a significantly lower quality of communicative life compared to subjects with transcortical motor aphasia. Also, the significant impact of the severity of language disorder on the quality of communicative life of a person with aphasia has been confirmed. According to the results of this study, people with a more severe form of aphasia have a lower quality of communicative life compared to people with a lighter form of this disorder. In addition to the influence of the type and severity of language disorder on the quality of communicative life, the influence of the time of the beginning of speech therapy on the quality of communicative life was also examined. The results show that in people in whom speech therapy is started immediately after the onset of insult, the quality of communicative life is better compared to people in whom speech therapy was started after some time from the onset of insult
Procena verbalne fluentnosti kod оsoba sa afazijom
No full textKlinički podaci pokazuju da pacijenti sa afazijom ispoljavaju snižene performanse na zadacima verbalne fluentnosti. Međutim, još uvek nije dovoljno istražen odnos verbalne fluentnosti i tipa afazije. S obzirom na to, za predmet ovog rada odabrano je ispitivanje sposobnosti fonemske i semantičke fluentnosti kod afazija fluentnog i nefluentnog tipa.
Uzorak je činilo 20 ispitanika sa dijagnozom afazije, postavljene na osnovu testiranja Bostonskim dijagnostičkim testom za afazije (BDAE). Za ispitivanje verbalne fluentnosti korišćeni su test kontrolisanih usmenih asocijacija reči (za fonemsku verbalnu fluentnost) i suptest nabrajanja životinja iz BDAE (za semantičku verbalnu fluentnost). Podaci su obrađeni statistički. Rezultati ukazuju da ne postoje statistički značajne razlike između pacijenata sa fluentnim i nefluentnim afazijama u postignućima na zadacima verbalne fluentnosti. Takođe, ne postoje statistički značajne razlike u postignućima na testovima semantičke verbalne fluentnosti između pacijenata sa fluentnim i nefluentnim afazijama. Utvrđeno je da postoje statistički značajne razlike u postignućima na testovima semantičke i fonemske verbalne fluentnosti pacijenata sa nefluentnim afazijama, pri čemu su pacijenti statistički značajno uspešniji na testovima fonemske fluentnosti. Pored toga, utvrđeno je da postoje statistički značajne razlike u postignućima na testovima verbalne fluentnosti između pacijenata sa lakšim i težim afazičkim sindromima, pri čemu su pacijenti sa lakšim afazičkim sindromima statistički uspešniji na zadacima verbalne fluentnosti od pacijenata sa težim.Clinical data show that patients with aphasia exhibit reduced performance on verbal fluency tasks. However, the relationship between verbal fluency and the type of aphasia has not been sufficiently investigated yet. Considering that, the aim of the study was to examine the ability of phonemic and semantic fluency in fluent and non-fluent aphasia. The sample included 20 patients diagnosed with aphasia, based on the Boston Diagnostic Test for Aphasia (BDAE).
To examine verbal fluency we used the controlled oral word association test (for phonemic verbal fluency) and the animal enumeration subtest from the BDAE (for semantic verbal fluency). The data were processed statistically. The results indicate that there are no statistically significant differences between patients with fluent and non-fluent aphasia in the achievements on verbal fluency tasks. Also, there are no statistically significant differences in achievements on tests of semantic verbal fluency between patients with fluent and non-fluent aphasia. It was found that there are statistically significant differences in the achievements of the semantic and phonemic verbal fluency tests of patients with non-fluent aphasia, whereby the patients were statistically significantly more successful in the phonemic fluency tests. In addition, it was found that there are statistically significant differences in verbal fluency test scores between patients with mild and severe aphasic syndromes, whereby the patients with milder aphasic syndromes were statistically more successful on verbal fluency tasks than patients with more severe aphasic syndromes
Ставови студената Учитељског и Медицинског факултета у Kосовској Mитровици према особама са оштећењем вида
No full textСтав је неутрална и ментална спремност формирана на основу искуства која имају директни и динамични утицај на реаговање појединца према објектима и ситуацијама са којима долази у додир.
Општи циљ истраживања je: 1. Утврђивање степена позитивности ставова студената Учитељског и Медицинског факултета према особама са оштећењем вида; 2. Утврђивање повезаности степена позитивности ставова студената Учитељског и Медицинског факултета према особама са оштећењем вида са социодемографским карактеристикама испитаника.
Узорком овог истраживања обухваћено је 100 испитаника: 50 испитаника мушког пола и 50 испитаника женског пола. Уједначен је број испитаника са Учитељског факултета (50) и Медицинског факултета (50).
За прикупљање података коришћени су следећи инструменти: 1. Упитник за прикупљање општих социодемографских података 2. Скала ставова према особама са сметњама у развоју (ATDPov-B - The Attitudes Toward Disabled Persons Scale)
Добијени резултати указују: да студенти са Учитељског факултета имају позитивније ставове према особама са оштећењем вида у односу на студенте Медицинског факултета, да студенти четврте, пете и шесте године студија имају позитивније ставове према особама са оштећењем вида у односу на студенте прве, друге и треће године, и да испитаници женског пола имају позитивније ставове према особама са оштећењем вида у односу на испитанике мушког пола.Attitude is a neutral and mental readiness, formed based on the experiences that have a direct and dynamic impact on the reaction of an individual to the objects and situations one comes into contact with.
The general objective of the research is to: 1. Determine the degree of positivity of the attitudes of students of Teacher Education Faculty and Faculty of Medicine towards people with visual impairment. 2. Determine the correlation between the degree of positivity of the attitudes of students of Teacher Education Faculty and Faculty of Medicine towards people with visual impairments with socio-demographic characteristics of the respondents.
The sample of this research included 100 students, 50 male and 50 female students. The number of respondents from Teacher Education Faculty (50) and Faculty of Medicine (50) was equal.
The following instruments were used for data collection: 1. Questionnaire for collecting general socio-demographic data. 2. Scale of attitudes towards persons with developmental disabilities (ATD Pov-B - The Attitudes Toward Disabled Persons Scale).
Obtained results revealed the following: the students of the Teacher Education Faculty have more positive attitudes towards people with visual impairment compared to students of Faculty of Medicine; students of the fourth, fifth and sixth year of study have more positive attitudes towards people with visual impairment compared to students of the first, second and third year of study and that female students have more positive attitudes towards persons with visual impairment compared to male respondents
Самоефикасност учитеља и наставника природних наука за реализацију наставе са ученицима са оштећењем вида
No full textПојава инклузивног образовања условила је низ промена у образовном систему.
Јавила се потреба за истраживањем предности и баријера инклузивног образовања, ставова просветних радника, њихове припремљености за рад са ученицима са сметњама у развоју, како би се омогућило њихово адекватно укључивање у редован систем образовања. Ученици са оштећењем вида се, због недостатка визуелних информација, сусрећу са тешкоћама приликом усвајања наставног градива из области математике, биологије, физике, хемије, које обилују визуелним садржајима. Подучавање ученика са оштећењем вида овим научним областима захтева адекватну припремљеност учитеља и наставника.
Основни циљ истраживања је утврдити како учитељи и наставници опажају сопствену ефикасност за реализацију наставе са ученицима са оштећењем вида.
Узорак је чинило 55 учитеља и наставника природних наука (наставници математике, биологије, физике и хемије) из основних школа „Др Драгиша Мишовић“, „Вук Караџић“, „Милица Павловић“ из Чачка, основне школе „Светозар Марковић“ из Сјенице и „Бранко Радичевић“ из Косовске Митровице.
За потребе истраживања коришћен је упитник који се састоји из четири дела и 45 питања. Први део упитника састоји се из питања затвореног типа којима се прикупљају социо-демографски подаци као што су пол, старост, године радног стажа у просвети, занимање, стручно усавршавање за образовање ученика којима је потребна додатна подршка.
Други део упитника односи се на самоефикасност у настави природних наука и представља превод инструмента „Science Teaching Efficacy Belief Instrument“ (Riggs & Knochs, 1990) који се састоји из 25 тврдњи. Трећи и четврти део се односе на компетенције учитеља и наставника за рад са ученицима са оштећењем вида и ставове учитеља и наставника према инклузивном образовању ученика са оштећењем вида, креирани су по угледу на упитник коришћен у истраживању Мамах и сарадника (Mamah et al., 2011).
Резултати истраживања показују да учитељи и наставници природних наука испољавају неутралан став према инклузији ученика са оштећењем вида (AS=2,68, SD=0,53).
Пронађена је статистички значајна разлика у ставу према инклузији ученика са оштећењем вида у односу на пол (U=93,500, z=-2,593, p=0,010), наиме, испитаници мушког пола испољавају позитивнијe ставoве према инклузији у односу на испитанике женског пола.
Такође, показало се да учитељи и наставници природних наука нису сигурни у своје компетенције за рад са ученицима са оштећењем вида (AS=2,70, SD=0,76). Пронађене су статистички значајне разлике (H(2)=10,997, p=0,004) у компетенцијама учитеља и наставника природних наука за рад са ученицима са оштећењем вида у односу на дужину радног стажа,
односно учитељи и наставници са краћим радним стажом (од 1 до 5 година) себе сматрају компетентнијим за рад са ученицима са оштећењем вида.
Налази спроведеног истраживања показују и да учитељи и наставници природних наука имају неутралан став по питању сопствене ефикасности у настави природних наука (AS=2,78, SD=0,36) и да постоји значајна позитивна корелација између самоефикасности за реализацију природно-техничких дисциплина учитеља и наставника природних наука и става према инклузији ученика са оштећењем вида (rs=0,366, n=54, p=0,007), али није пронађена значајна повезаност самоефикасности за реализацију природно-техничких дисциплина и компетенција за рад са ученицима са оштећењем вида.The emergence of inclusive education caused a number of changes in the educational system. There was a need to research the advantages and barriers of inclusive education, the attitudes of educators, their readiness to work with students with developmental disabilities, in order to enable their adequate inclusion in the regular education system. Students with visual impairments, due to the lack of visual information, face difficulties when learning the teaching materials in the fields of mathematics, biology, physics, chemistry, which are rich in visual content.
Teaching visually impaired students in these scientific fields requires adequate preparation of teachers.
The main goal of the research is to determine how teachers perceive their own effectiveness for teaching visually impaired students.
The sample consisted of 55 teachers and science teachers (teachers of mathematics, biology, physics and chemistry) from the primary schools "Dr Dragiša Mišović", "Vuk Karadžić", "Milica Pavlović" from Čačak, "Svetozar Marković" from Sjenica and " Branko Radičević" from Kosovska Mitrovica.
For the purposes of the research, a questionnaire consisting of four parts and 45 questions was used. The first part of the questionnaire consists of closed-ended questions that collect socio- demographic data such as gender, age, years of experience in education, profession, professional development for the education of students who need additional support. The second part of the questionnaire refers to self-efficacy in science teaching and is a translation of the "Science Teaching Efficacy Belief Instrument" (Riggs & Knochs, 1990) which consists of 25 statements. The third and fourth parts refer to the competencies of teachers for working with students with visual impairments and the attitudes of teachers towards the inclusive education of students with visual impairments, they were created based on the questionnaire used in the research by Mamah et al. (Mamah et al., 2011).
The research results show that teachers have a neutral attitude towards the inclusion of visually impaired students (AS=2,68, SD=0,53). A statistically significant difference was found in the attitude towards the inclusion of visually impaired students in relation to gender (U=93,500, z=- 2,593, p= 0,010), namely, male respondents show more positive attitudes towards inclusion compared to female respondents. Also, it was shown that teachers are not sure of their competence to work with visually impaired students (AS=2,70, SD=0,76). Statistically significant differences (H(2)=10,997, p=0,004) were found in the competencies of teachers for working with visually impaired students in relation to the length of work experience, i.e. teachers with shorter work
experience (from 1 to 5 years) consider themselves more competent to work with visually impaired students.
The findings of the conducted research also show that teachers have a neutral attitude regarding their own efficiency in science teaching (AS=2,78, SD=0,36) and that there is a significant positive correlation between self-efficacy for the realization of natural and technical disciplines of teachers and science teachers and attitude towards the inclusion of visually impaired students (rs=0,366, n=54, p=0,007), but no significant correlation was found between self-efficacy for the realization of natural and technical disciplines and competencies for working with visually impaired students
Efikasnost muzikoterapije kod osoba sa autizmom
No full textМузика се од давнина користи као терапеутско средство, иако је концепт музикотерапије као научне дисциплине коју познајемо данас дефинисан тек средином прошлог века. Од почетка овог века музикотерапија све се чешће примењује у третману деце са поремећајем из спектра аутизма (ПСА). Многи аутори утврдили су позитивне ефекте музикотерапије на различите домене развоја деце са ПСА, а највећа предност примене овог вида терапије у третману деце са ПСА огледа се у томе што не захтева вербалну комуникацију и може да се усмери на подстицање широког распона емоција. Иако су се многи истраживачи у последњих пар деценија посветили испитивању утицаја музикотерапије на децу са ПСА, сваким новим истраживањем сазнајемо више о утицају овог вида терапије на развој различитих способности деце са ПСА, али и о ефикасности одређених стратегија и метода које се примењују, као и могућности комбиновања музикотерапије са принципима других научно заснованих интервенција за децу са ПСА.
Циљ овог рада је да се анализирају и прикажу резултати новијих истраживања ефеката музикотерапије на различите домене развоја и живота особа са ПСА. Анализирано је 12 истраживачких радова објављених у последњих пет година која су се бавила испитивањем ефикасности различитих метода и техника музикотерапије у раду са децом и адолесцентима са ПСА. Резултати упућују на то да музикотерапија има позитивне ефекте на различите домене развоја деце и адолесцената са ПСА: организацију неуралне активности, различите домене пажње, заједничку пажњу, саморегулацију, самоконтролу, социјално ангажовање, социо-комуникационе способности, стереотипне и ригидне обрасце понашања и социјалне односе генерално. Упркос извесним методолошким недостацима истраживања, ови резултати потврђују ефикасност примене музикотерапије у популацији са ПСА и упућују на ефикасне стратегије примене овог вида терапије код деце и адолесцената са ПСА.Music has been used as a therapeutic tool since ancient times, but the concept of music therapy as a scientific discipline that we know today was only defined in the middle of the last century. Since the beginning of this century, music therapy has been increasingly used in the treatment of children with autism spectrum disorder (ASD). Many authors have determined the positive effects of music therapy on various domains of development of children with ASD, and the greatest advantage of applying this type of therapy in the treatment of children with ASD is that it does not require verbal communication and can be aimed at stimulating a wide range of emotions.
Although in the last couple of decades many researchers have devoted themselves to examining the impact of music therapy on people with ASD, with each new study we learn more about the impact of this type of therapy on the development of various abilities of children with ASD, but also about the effectiveness of certain strategies and methods that are applied, as well as the possibilities of combining music therapy with the principles of other science-based interventions for children with ASD.
The aim of this paper is to analyze and present the results of recent research on the effects of music therapy on various domains of development and life of people with ASD. We analyzed 12 research papers published in the last five years that examined the effectiveness of different methods and techniques of music therapy in working with children and adolescents with ASD. The results indicate that music therapy has positive effects on different domains of development of children and adolescents with ASD: organization of neural activity, different domains of attention, joint attention, self-regulation, self-control, social engagement, socio-communicative abilities, stereotyped and rigid patterns of behavior and social relationships in general. Despite certain methodological shortcomings of the research, these results confirm the effectiveness of the use of music therapy in the population with ASD and point to effective strategies for the usage of this type of therapy in children and adolescents with ASD
Tracking variations in daily questionable health behaviors and their psychological roots: a preregistered experience sampling study
Get PDFPeople resort to various questionable health practices to preserve or regain health - they intentionally do not adhere to medical recommendations (e.g. self-medicate or modify the prescribed therapies; iNAR), or use traditional/complementary/alternative (TCAM) medicine. As retrospective reports overestimate adherence and suffer from recall and desirability bias, we tracked the variations in daily questionable health behaviors and compared them to their retrospectively reported lifetime use. We also preregistered and explored their relations to a wide set of psychological predictors - distal (personality traits and basic thinking dispositions) and proximal (different unfounded beliefs and biases grouped under the term irrational mindset). A community sample (N = 224) tracked daily engagement in iNAR and TCAM use for 14 days, resulting in 3136 data points. We observed a high rate of questionable health practices over the 14 days; daily engagement rates roughly corresponded to lifetime ones. Both iNAR and TCAM were weakly, but robustly positively related. Independent of the assessment method, an irrational mindset was the most important predictor of TCAM use. For iNAR, however, psychological predictors emerged as relevant only when assessed retrospectively. Our study offers insight into questionable health behaviors from both a within and between-person perspective and highlights the importance of their psychological roots. © 2023, Springer Nature Limited
Emotional Intelligence as a Personality Trait and Burnout among Preschool Teachers
Get PDFEmocionalna inteligencija (EI) poslednjih godina sve češće nalazi mesto u istraživanjima
usmerenim na obrazovanje. U radu se razmatra povezanost crte EI i sagorevanja kod
vaspitača, kao i veza ovih konstrukata sa dužinom radnog iskustva. Ispitanici su vaspitači (N = 64)
zaposleni u sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Beogradu. Podaci o crti EI dobijeni su
putem Upitnika o emocionalnoj inteligenciji kao crti (Trait Emotional Intelligence Questionnaire – TEIQue), koji pruža uvid u pojedine faktore ovog konstrukta, a to su: Dobrobit, Samokontrola, Emocionalnost i Socijabilnost. Za procenu sindroma profesionalnog sagorevanja korišćen je Kopenhagenški inventar sagorevanja (Copenhagen Burnout Inventory – CBI), verzija prilagođena za vaspitače. Rezultati su ukazali na značaj Samokontrole kao EI faktora u predikciji profesionalnog sagorevanja, kao i na značajne razlike u faktoru crte EI Dobrobit, pri čemu su značajno niži skorovi uočeni u grupi vaspitača sa najviše radnog iskustva. Značajno viši skorovi su opaženi u grupi vaspitača sa najviše radnog isustva na skalama koje procenjuju sagorevanje u vezi sa poslom, sagorevanje u radu sa decom, kao i u pogledu ukupnog skora profesionalnog sagorevanja. Iako nije reč o longitudinalnoj studiji, nalazi sugerišu da se događa pad emocionalne dobrobiti (tj. pozitivnih emocija, optimizma i samopouzdanja) sa porastom radnog iskustva, pri čemu ostali domeni crte EI ostaju stabilni. Istovremeno, uočava se porast psihičkog i fizičkog umora i iscrpljenosti koji potiču od zahteva radnog mesta.Research in the field of education is increasingly recognizing the importance of emotional
intelligence (EI). This paper analyses the connection between EI traits and burnout among
preschool teachers, as well as the relationship between these constructs and the length of their work experience. Participants in the research were preschool teachers (N = 64) employed in the preschool education system in Belgrade, Serbia. Data on the EI trait were obtained through the Trait Emotional Intelligence Questionnaire (TEIQue), which provides insight into certain factors of this construct, namely: Well-Being, Self-Control, Emotionality and Sociability. The Copenhagen Burnout Inventory (CBI), a version adapted for preschool teachers, was used to assess professional burnout syndrome. The results indicated the importance of Self-Control as an EI factor in predicting professional burnout, as well as significant differences in the EI Well-Being trait factor, with significantly lower scores observed in the group of teachers with the most work experience. Significantly higher scores were observed in the group of teachers with the most work experience on the scales that assess burnout related to work, burnout in working with children, as well as in terms of the total score of professional burnout. Although not a longitudinal study, the findings suggest that emotional well-being (i.e., positive emotions, optimism, and self-confidence)
declines with increasing work experience, while the other domains of trait EI remain stable. At the same time, there is an increase in mental and physical fatigue and exhaustion stemming from the demands of the workplace
Student engagement and prosocial behavior in high school students
Get PDFSchool or student engagement is widely recognized as a multidimensional construct
that encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral, and emotional.
Previous research has linked student engagement to various positive developmental
outcomes such as academic achievement, prosocial behavior, and sense of belonging to
the school. Examining school engagement and its relationship with prosocial behavior
is especially important in high school, when engagement is known to decline. Therefore,
the aim of this study is to examine whether adolescents’ school engagement is
associated with prosocial behavior among high school students.
The research sample consisted of 766 students (61.1% female) from four high schools in
Serbia, age from 15 to 19 (M = 16.36, SD = 1.04). School engagement was assessed by Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale, α = .90). The results
of the confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead
showed that the items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best
represented by one factor. Thus, the scale consists of only two subscales:
cognitive/behavioral engagement (8 items, α = .89) and emotional engagement (4
items, α = .90). Data on prosocial behavior were collected using the prosocial subscale
of The Strengths and Difficulties Questionnaire (5 items, α = .84).
The results show that school engagement is statistically significantly positively
correlated with students’ prosocial behavior. Students with higher scores on the
engagement scale exhibit more prosocial behaviors (r = .64, p = <.001). In addition, a
stronger relationship is found between students' cognitive-behavioral engagement and
prosocial behaviors (r = .65, p = <.001), compared to emotional engagement (r = .46, p =
<.001). The correlation remains significant even when age and gender of respondents
are taken into account.
The results of this study suggest that school engagement can be a powerful resource
for prevention practice and the promotion of prosocial behavior, and that it would be
useful to plan interventions that promote active engagement of students in school