rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Рана идентификација и интервенција неуроразвојних поремећаја
No full textНеуроразвојни поремећаји (НРП) укључују значајне тешкоће интелектуалних, моторичких, језичких и социјалних способности које настају током развојног периода. НРП су присутни код великог броја деце и адолесцената. Ови поремећаји се манифестују од раног детињства, често перзистирају у адолесценцији и одраслом добу, стабилног су клиничког тока током времена, а уз тенденцију ублажавања презентације и интезитета током одрастања, нарочито уколико се правовремено детектују и у раном детињству отпочне са мерама ране интервенције. Рана дијагностика НРП је веома важна, јер правовремена и стручно спроведена хабилитација и рехабилитација доводи до значајних функционалних побољшања. Дијагностика деце раног предшколског узраста нарочито је важна, али и врло сложена, јер захтева симултано опажање, бележење и интерпретацију различитих облика понашања, као и довођење у међуоднос већег броја развојних подручја. Рана интервенција (РИ), у најширем смислу, обухвата мултидисциплинарне службе за децу од рођења до пете године с циљем унапређења здравља и благостања детета, оснаживања постојећих способности и компетенција, свођења заостајања у развоју на најмању могућу меру, преобликовање постојећих одступања, спречавање функционалног пропадања, подстицање прилагођавања родитеља и општег функционисања породице. Циљеви ране интервенције подразумевају унапређивање здравља и развоја детета, као и умањивање заостајања у физичком, сазнајном, емоционалном, говорно-језичком и социјалном развоју детета. Циљ ране интервенције, јесте такође и рад на функционалном оспособљавању детета чиме би се унапредила социјална укљученост детета и породице. Пут ка постизању ових циљева јесте одстрањивање или ублажавање чинилаца који ометају или угрожавају развој детета, и увођење и унапређење снага и чинилаца који потпомажу рани развој детета. У овом раду, биће описана детекција и рана интервенција три НРП, а то су ИО, ПСА и АDHD, за које сматрамо, а релевантна литература то и потврђује, да представљају три најфреквентнија НРП која се јављају у пракси. Циљ рада је да укаже на начине раног откривања неуроразвојних поремећаја, као и да истакне значај спровођења детекције и ране интервенције код деце предшколског узраста.Neurodevelopmental disorders (NDDs) include significant difficulties in intellectual, motor, language and social abilities that occur during the developmental period. NDDs are present in a large number of children and adolescents. These disorders manifest themselves from early childhood, often persist in adolescence and adulthood, have a stable clinical course over time, and with a tendency to ease the presentation and intensity during growing up, especially if they are detected in time and early intervention measures are started in early childhood. Early diagnosis of NDDs is very important, because timely and professionally implemented habilitation and rehabilitation leads to significant functional improvements. Diagnostics of children of early preschool age is particularly important, but also very complex, because it requires simultaneous observation, recording and interpretation of different forms of behavior, as well as bringing into relation a number of developmental areas. Early intervention (EI), in the broadest sense, includes multidisciplinary services for children from birth to five years with the aim of improving the child's health and well-being, strengthening existing abilities and competences, reducing developmental delays to the smallest possible extent, reshaping existing deviations, preventing functional decline , encouraging the adjustment of parents and the general functioning of the family. The goals of early intervention include improving the child's health and development, as well as reducing delays in the child's physical, cognitive, emotional, speech-language, and social development. The aim of early intervention is also to work on the functional training of the child, which would improve the social inclusion of the child and the family. The way to achieve these goals is to remove or mitigate the factors that hinder or endanger the child's development, and to introduce and improve the strengths and factors that support the child's early development. In this paper, we will describe the detection and early intervention of three NDDs, namely ID, ASD, and ADHD, which we believe, and the relevant literature confirms, represent the three most frequent NDDs that occur in practice. The aim of the work is to point out ways of early detection of neurodevelopmental disorders, as well as to highlight the importance of conducting detection and early intervention in preschool children
Перцепција школске климе из угла
No full textШколска клима је један од кључних показатеља квалитета сваке образовне установе. У оквиру спроведеног истраживања које је имало за циљ утврдити перцепцију дефектолога и наставника о школској клими у основним и средњим школама за ученике са сметњама и поремећајима у развоју, учествовало је 45 наставника и дефектолога из специјалне школе са домом ученика "Бубањ" у Нишу. Ово истраживање је било квантитативног карактера и спроведено је путем попуњавања онлине анкетног упитника који је био прилагођен у складу са потребама истраживања. Упитник се састојао од осамнаест једноставних и јасно постављених питања која су се односила на факторе који утичу на формирање школске климе.
Интерпретација добијених резултата показује да наставници перципирају школску климу у негативном светлу, с обзиром на недостатак осећаја заједништва. У датом истраживању смо дошли до закључка да не постоји статистички значајна разлика у перцепцији школске климе у односу на старост испитаника, односно испитаници свих узрасних категорија на исти начин доживљавају школску климу у школи у којој раде. На основу добијених резултата може се закључити и да не постоји статистички значајна разлика у перцепцији школске климе у односу на дужину радног стажа, као и у односу на радно место. Међутим, када је у питању култура дијалога, доношење одлука, поштовање запослених, доступност директора и атмосфера у школи, резултати иду у корист мушких испитаника који дају позитивније одговоре.The school climate is one of the key indicators of the quality of any educational institution.
Within the framework of the conducted research, which aimed to determine the perception of special education teachers and regular teachers about the school climate in primary and secondary schools for students with disabilities and developmental disorders, 45 teachers and special education professionals from the "Bubanj" school with a boarding facility in Niš participated. This research was of a quantitative nature and was conducted through the completion of an online questionnaire adapted to the research needs. The questionnaire consisted of eighteen simple and clearly formulated questions related to factors influencing the formation of the school climate. The interpretation of the obtained results shows that teachers perceive the school climate in a negative light, given the lack of a sense of community. In this study, we concluded that there is no statistically significant difference in the perception of the school climate in relation to the age of the respondents; all age groups perceive the school climate in the school where they work in the same way. Based on the obtained results, it can also be concluded that there is no statistically significant difference in the perception of the school climate in relation to the length of work experience or job position. However, when it comes to the culture of dialogue, decision-making, respect for employees, director accessibility, and the atmosphere in the school, the results favor male respondents who provide more positive responses
Comprehension of proverbs in persons with TBI: case reports
Get PDFTraumatic brain injury (TBI) leaves numerous consequences on cognitive, language, and com-
munication abilities. TBI often leads to disturbances in comprehending figurative language,
which can disrupt the communication process. The purpose of this study was to evaluate the
ability of persons who have suffered TBI to understand proverbs in order to draw attention to
figurative language/conversation abilities, which is a topic that is rarely investigated.
Method: The sample consisted of 4 subjects with TBI aged 22 to 29 years, who had complet-
ed 12 to 16 years of education. Subjects were tested between 4 and 9 months after the injury. Using magnetic resonance imaging, it was determined that two subjects had a diffuse brain
injury, while the other two had a contusion brain injury. The control group consisted of four
subjects who equally-matched to subjects with TBI in terms of gender, age, and level of edu-
cation. The study focused on 10 proverbs that are used often in everyday communication. The
assessment of the understanding of proverbs was carried out by two clinicians in the Serbian
language. After the subject heard the proverb, he/she was asked to interpret the meaning,
while two clinicians recorded the success of the understanding and categorised the subject’s
answers based on the following: understands the concrete meaning, partially understands
the metaphor, and fully understands the metaphor. Descriptive statistical measures were
used in this study. The results show that subjects with diffuse lesions had pronounced diffi-
culties in understanding proverbs, while subjects with brain contusions interpreted the prov-
erbs well, but with a delayed latency.
Conclusion: Our data shows that proverb comprehension disorders are more pronounced in
people with a diffuse injury than those with a contusion brain injury. Due to the small num-
ber of respondents, in this study, we compared only the type of brain injury, not the location.
In addition, these results are limited by the size of the sample and cannot be generalised
Примена друштвених игара у раду са децом и младима са интелектуалном ометеношћу
No full textДруштвена партиципација представља кључну компоненту развоја сваког појединца, али деца и млади са интелектуалном ометеношћу (ИО) често се суочавају са бројним баријерама у погледу друштвеног учешћа. Циљ рада је да се прегледом доступне литературе пружи увид у могућности примене и ефекте друштвених игара код деце и младих са ИО. Преглед доступне литературе извршен је претраживањем електронске базе података Google Scholar, као и других електронских база података и штампане литературе. Истраживања сугеришу применљивост друштвених игара у различитим контекстима у којима деца и млади са ИО бораве. Резултати ових студија указују на позитивне ефекте друштвених игара како на социо-комуникационо функционисање, тако и на академске вештине и одређена знања и вештине из домена самосталности и бриге о себи код ове популације. Да би уочени позитивни ефекти били остварени, потребна су индивудална прилагођавања игара карактеристикама корисника. За будућу праксу кључно је да се настави истраживање и развијање потенцијала друштвених игара у образовању и подршци деци и младима са ИО.Social participation is a key component of any individual's development, but children and youth with intellectual disabilities (ID) often face numerous barriers to social participation. The aim of the work is to review the available literature to provide insight into the possibilities of application and the effects of social games for children and young people with ID. The review of available literature was carried out by searching the Google Scholar electronic database, as well as other electronic databases and printed literature. Research suggests the applicability of social games in the various contexts in which children and youth with ID reside. The results of these studies indicate the positive effects of social games both on socio-communicative functioning and on academic skills and certain knowledge and skills in the domain of independence and self-care among this population. In order for the observed positive effects to be realized, individual adjustments of the games to the user's characteristics are needed. For future practice, it is crucial to continue researching and developing the potential of social games in education and support for children and youth with ID
Single-trial task of facial emotion recognition: What the data say?
No full textAims: The performance on a simple facial emotion recognition task was analysed in a group of adolescents against their IQ and self-assessed competence of emotional perception and understanding.
Method: Ability to recognize a total of eight emotional expressions was assessed by ad hoc devised 8-item photo-based instrument in three groups of higher secondary school students: typically developing (TD), n=95; borderline IQ (B), n=44; mildly intellectually disturbed (MID), n=60.
Results: Reliability was observed to be α=.68 based on the overall sample. The instrument discriminated between groups (F(2,196)=23.06, p<.001, η2=.19) and emotions; recognition accuracy rates were higher for happiness (TD, 98.9%; B, 86.4%; MID, 73.3%) compared to other emotions and for six basic emotions (M=0.64, SD=0.26) compared to additional two (M=0.30, SD=0.38). Apart from moderate correlation with IQm in MID group (r(58)=.32, p=.01), no other correlations to IQ scores were established. Regression model consisting of both IQ scores explained 11.3% of the variation in basic emotion recognition in combined sample of B+MID groups (F(2,101)=7.54, p=.001, adjusted R2=.113), but only IQm proved to be significant predictor (β=.27, p=.008). There was no congruence of ability to recognize emotions from facial expressions with self-assessed competence to perceive and understand emotions measured by cross-culturally validated scale (1).
Discussion: However scarce, our data fit well into evidence on basic emotion recognition in intellectually disturbed and typical population (2,3). Despite the issue of reliability of such a plain measure, discriminative efficacy of facial emotions as single-stimuli objects appeared to be decent. The lack of agreement with the selfassessed ability of emotional perception speaks once more against breezy mixing of self-assessment and performance measures of joined constructs.
Conclusions: Facial emotion recognition continues to be clear and sound cue to emotional processing even when assessed with the simplest of possible tasks
Procena sposobnosti čitanja kod starih osoba
No full textЧитање је важна способност сваког појединца, па тако и старих људи, имајући у виду да повећава
психичко, физичко и когнитивно здравље током живота, чак и у старости.Истраживање је спроведено с
циљем да се утврди способност читања код старијих особа, у односу на особе средње животне доби.
Узорак се састојао од 40 испитаника који су подељени у две групе: прву групу чинило је 20 старијих
испитаника од 66 до 75 година, а другу 20 испитаника средњег живиотног доба, од 40 до 60 година.
Групе су уједначене према полу. Од испитаника су прикупљени подаци о образовању како би се
утврдило, да ли образовање утиче на способност читања код старијих. У истраживању су примењени
субтестови читања из БДАЕ, а за процену способности разумевања прочитаног примењена је басна
Сељакови синови. Резултати истраживања показали су да способност читања не зависи од пола. Уочено
је да постоји разлика у способности читања, као и разумевању прочитаног у односу на старосне групе.
Способност читања се разликује и према степену образовања у специфичним случајевима, што је
детаљније објашњено у резултатима истраживања.Reading is an important skill for every individual, including the elderly, given that it increases psychological,
physical and cognitive health throughout life, even in old age. The research was conducted with the aim of
determining the assessment of the reading ability of old people, in relation to middle-aged people.The sample
consisted of 40 respondents who were divided into two groups: the first group consisted of 20 elderly
respondents from 66 to 75 years old, and the second 20 middle-aged respondents from 40 to 60 years old. The
groups are balanced according to gender. Data on education were collected from the respondents in order to
determine whether education affects the reading ability of the elderly.In the research, the reading subtests from
the BDAE were applied, and the fable The Farmer & His Sons was used to assess the reading comprehension
ability. The results of the research showed that reading ability does not depend on gender. It was observed that
there is a difference in reading ability, as well as reading comprehension in relation to age groups. The ability
to read also differs according to the level of education in specific cases, which is explained in more detail in
the research results
Motivi za kockanje u studentskoj populaciji
No full textUvod: Studentska populacija predstavlja posebno osetljivu grupu
za učestvovanje u kockarskim aktivnostima. Stopa prevalencije
problematičnog i patološkog kockanja studenata je od dva do tri puta viša
nego u opštoj populaciji. Sve su prisutnija zapažanja u literaturi da bez
obzira na široku rasprostranjenost kockanja, i dalje nedostaje suštinsko
razumevanje motivacije studenata za kockanje, što predstavlja jednu od
ključnih determinanti uključivanja u kockarsko ponašanje.
Cilj: Cilj rada je da se sagleda priroda motivacije za kockanje među
studentskom populacijom.
Metode: U radu se koriste analiza i sinteza teorijskih i empirijskih nalaza kroz
proučavanje relevantne literature u različitim naučnim izvorima podataka.
Rezultati: Većina studenata se kocka zbog želje za finansijskim
dobitkom. Određenom broju studenata kockanje služi kao mehanizam
prevazilaženja, kada se osećaju uznemireno, bespomoćno, anksiozno
ili depresivno. Studenti često izveštavaju da se kockaju i iz društvenih
i rekreativnih razloga, kao što su zabava ili interakcije sa prijateljima.
Zapaženo je da se motivacija razlikuje u zavisnosti od razvojne faze
kockarskog ponašanja. Uzbuđenje, zabava i povećanje novčanih prihoda
izraženiji su kod studenata koji su razvili problematično i patološko
kockanje, u odnosu na studente koji se rekreativno kockaju. Nešto manje
problematičnih i patoloških kockara testira sopstvene sposobnosti i oni
preferiraju igre znanja i veština. Kada se uključi rodna dimenzija problema
kockanja, studentkinje su češće izveštavale da se kockaju kako bi regulisale
negativna unutrašnja stanja ili neprijatne emocije.
Zaključak: Nalazi pokazuju da primarna pokretačka snaga pojedinca
može biti indikativna za nivo i učestalost kockarskog ponašanja.
Neophodno je delovati na opštem preventivnom nivou kroz podizanje
svesti i razumevanje prirode i posledica kockanja, imajući u vidu njegovu
aktuelnu socijalnu dostupnost. Važno je primenjivati individualne i grupne
intervencije koje prevazilaze klasičan edukativni pristup, te usmeriti
napore na promovisanje angažovanja ka prosocijalnim aktivnostima sa
prijateljima i porodicom, kao i poboljšanje socijalnih veština. Za uspešan
tretman neophodno je razumevanje sadržaja i obima motiva kako bi se iz
višestruke perspektive integrativnije pristupilo tretmanu
Relationship between school achievement and school engagement in students from 5th to 8th grades
No full textПредмет истраживања је ангажовање ученика старијег школског узраста у школи. На школско ангажовање могу утицати различити фактори (индивидуални и контекстуални). Као један од фактора јесте и школско постигнуће (Motti-Stefanidi & Masten, 2013). Евиденција о самопроцени ангажовања ученика може пружити информације о њиховом укључивању и посвећености учењу у школи. Циљ овог истраживања је да се испита однос школског постигнућа и школског ангажовања ученика у школи, узраста од 5 до 8 разреда. Истраживање je спроведено у
основној школи „Нада Матић“ у Ужицу током другог полугодишта школске 2022/2023. године.
Узорак истраживања чини 111 ученика који похађају пети, шести, седми и осми разред основне школе, оба пола. За процену школске ангажованости је коришћена Скала ангажованости ученика (School Engagement Scale – Fredricks et al., 2005), која се састоји из 19 тврдњи које су распоређене у три димензије: бихевиорална (пет тврдњи), емоционална (шест тврдњи) и когнитивна димензија (осам тврдњи). Такође, за потребе истраживања направљен је и упитник за прикупљање општих демографских података. Подаци прикупљени у истраживању су
обрађени у програму СПСС (SPSS – Statistical Package for the Social Sciences). За обраду и
анализу добијених података коришћене су одређене методе дескриптивне и инференцијалне статистике. Резултати истраживања су показали да не постоји статистички значајна корелација између школског ангажовања и школског постигнућа, међутим резултати су показали да постоје разлике у доменима ангажованости између мушких и женских ученика, као и између ученика различитог школског узраста. Ове разлике наглашавају потребу за разматрањем индивидуалних потреба и контекстуалних фактора при дизајнирању образовних програма и интервенција.The subject of the research is the engagement of older students in school. Various factors, including individual and contextual ones, can influence school engagement, and one of these factors is academic achievement (Motti-Stefanidi & Masten, 2013). Self-reported data on students' engagement can provide insights into their involvement and dedication to learning in school. The aim of this research is to examine the relationship between academic achievement and school engagement among students in grades 5 through 8. The study was conducted at the "Nada Matić" elementary school in Užice during the second semester of the 2022/2023 school year. The research sample consists of 111 students from the fifth, sixth, seventh, and eighth grades, representing both genders. To assess school engagement, the School Engagement Scale (Fredricks et al., 2005) was used, comprising 19 statements distributed across three dimensions: behavioral (five statements), emotional (six statements), and cognitive engagement (eight statements). Additionally, a questionnaire was developed to collect general demographic information. Data collected in the research were processed using the SPSS (Statistical Package for the Social Sciences) software.
Descriptive and inferential statistical methods were employed for data analysis. The research results revealed that there is no statistically significant correlation between school engagement and academic achievement. However, the findings indicate differences in engagement domains between male and female students, as well as among students of different school ages. These differences underscore the importance of considering individual needs and contextual factors when designing educational programs and interventions
Kvalitet života i značaj socijalne podrške kod osoba sa reumatoidnim artritisom
Get PDFUvod: Primenom dostupnih i savremenih pristupa u rehabilitaci-
ji kod osoba sa reumatoidnim artritisom postižu se terapijski ciljevi i
delimično poboljšanje kvaliteta života. Postavlja se pitanje na koji na-
čin i kojim dodatnim postupcima sa psihosocijalnog aspekta se mogu
umanjiti i kontrolisati negativni uticaji bolesti na kvalitet života ovih
osoba. Socijalna podrška (social support, eng.) je u vezi sa pozitivnim
zdravstvenim ishodima i ublažavanjem efekata artritisa – bola i umora,
kao i održavanjem funkcionalnosti što je od primarnog značaja za oso-
be sa reumatoidnim artritisom. Socijalni aspekt ovog vida podrške se
odražava kroz učešće u porodičnom životu i socijalnom okruženju čime
se utiče na kvalitet života pojedinca.
Cilj: Cilj rada je da se analiziraju novija istraživanja kako bi se ispitao
značaj i efekti socijalne podrške na kvalitet života osoba sa reumatoid-
nim artritisom.
Metod: Pregled naučnih radova dostupnih u bazama PubMed/
MEDLINE i Science Direct, objavljenih u poslednjih deset godina i do-
stupnih u celosti.
Rezultati: Socijalna podrška osnažuje i omogućava da se osobe sa
reumatoidnim artritisom ostvare u ulogama koje su za njih veoma važ-
ne – radno angažovanje, domaćinstvo, slobodno vreme, finansijski po-
ložaj. Intervencije koje se oslanjaju na podršku porodice kao najbližeg
okruženja, utiču na smanjenje bola i emocionalnog stresa, a sledstveno
tome poboljšava se emocionalno i socijalno funkcionisanje. Jedna od
preporuka je implementacija programa socijalne podrške za osobe kod
kojih je artritis skorije dijagnostikovan, gde
Verbal and nonverbal working memory in children with Expressive type of developmental language disorder – a Preliminary research
Get PDFUvod: Radna memorija predstavlja kognitivni proces koji se odnosi na održavanje
i manipulaciju ograničenog broja informacija tokom kratkog vremenskog
perioda, a koji je ključan za funkcionisanje u različitim sferama života jer ima
značajnu ulogu u procesiranju jezika. Rezultati prethodnih studija ukazuju na to
da deca sa razvojnim jezičkim poremećajem (RJP) imaju manji kapacitet verbalne
radne memorije od dece tipičnog jezičkog razvoja istog hronološkog uzrasta,
dok nalazi u domenu neverbalne radne memorije nisu tako jednoznačni.
Cilj: Ovo istraživanje ima za cilj da utvrdi nivo razvoja verbalne i neverbalne radne
memorije kod dece sa RJP ekspresivnog tipa.
Metode: Uzorkom je obuhvaćeno 18 ispitanika sa RJP ekspresivnog tipa,
uzrasta od pet do devet godina (AS = 6,44; SD = 1,20), većinom muškog pola
(83,3%). Za procenu verbalne radne memorije upotrebljen je zadatak Raspon
brojeva unazad, a za procenu neverbalne radne memorije zadatak Izbaci uljeza.
Rezultati: Analizom postignuća ispitanika utvrđeno je da je kapacitet verbalne
radne memorije značajno veći od kapaciteta neverbalne radne memorije (p
= 0,008; Cohen’s d = 0,71). Većina ove dece može sa sigurnošću da zadrži i istovremeno
obrađuje dve informacije verbalnog tipa, odnosno jednu informaciju
vizuospacijalnog karaktera.
Zaključak: Rezultati istraživanja pokazuju da deca sa DLD, pored dobro dokumentovanih
deficita verbalne radne memorije, mogu imati teškoće i sa vizuospacijalnim
aspektom ove sposobnosti. Pored toga neka deca sa DLD mogu ispoljavati
više teškoća na planu neverbalne, u poređenju sa verbalnom radnom
memorijom. S obzirom na to da je odnos vizuospacijalnih i jezičkih sposobnosti
nedovoljno istražen, buduća istraživanja trebalo bi usmeriti ka proučavanju
povezanosti neverbalnog aspekta radne memorije i strukturnih aspekata jezika,
a radi boljeg uvida kognitivnih mehanizama u osnovi jezičkog profila koji
karakteriše DLD.Introduction: Working memory is a cognitive process that involves maintaining and
manipulating a limited amount of information over a short period of time, and is crucial for
functioning in various spheres of life because it plays a significant role in language processing.
Previous studies have shown that children with developmental language disorder (DLD) have
a smaller verbal working memory capacity than typically developing peers, while findings in
the domain of nonverbal working memory are not as clear.
Aim: This study aims to determine the developmental level of verbal and nonverbal
working memory in children with expressive-type DLD.
Methods: The sample included 18 participants with expressive-type DLD, aged 5-9
years (M = 6.44; SD = 1.20), mostly male (83.3%). The Backward Digit Span task was used
to assess verbal working memory, and the Odd- One-Out task was used to assess nonverbal
working memory.
Results: Analysis of participants’ performance revealed that verbal working memory
capacity was significantly higher than nonverbal working memory capacity (p = 0.008; Cohen’s
d = 0.71). Most of these children can confidently retain and process two pieces of verbal type
information or one piece of visuospatial information simultaneously.
Conclusion: The results of the study show that children with DLD, in addition to
well-documented deficits in verbal working memory, may also have difficulties with the
visuospatial aspect of this ability. In addition, some children with DLD may experience more
difficulties with nonverbal compared to verbal working memory. Given that the relationship
between visuospatial and language abilities is underexplored, future research should focus
on studying the association between the nonverbal aspect of working memory and the
structural aspects of language, in order to gain better insight into the cognitive mechanisms
underlying the language profile that characterizes DLD