rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Odnos fonološke svesnosti i fine motorike kod dece mlađeg školskog uzrasta
No full textUvod: Iako je povezanost motoričkog i jezičkog razvoja analizirana kroz različita
istraživanja, povezanost fonološkog razvoja i fine motorike kod dece mlađeg školskog
uzrasta nije dovoljno istražena. Cilj: Cilj rada bilo je utvrđivanje povezanosti fonološke
svesnosti i vizuomotorne koordinacije kod dece mlađeg školskog uzrasta. Metod:
Istraživanjem je obuhvaćeno 60 dece trećeg razreda osnovnih škola iz Beograda. Kod
27 dece uočen je razvojni poremećaj koordinacije, dok je 33 dece bilo bez smetnji u
koordinaciji. Za utvrđivanje razvojnog poremećaja koordinacije korišćen je Upitnik za
razvojni poremećaj koordinacije. Fonološka svesnost procenjena je Testom fonološke
svesnosti srpskog jezika, dok su za procenu fine motorike korišćeni Akadija subtestovi
razvojnih sposobnosti – Vizuomotorna koordinacija i mogućnost sleda i Crtanje oblika.
Rezultati: Kod dece sa razvojnim poremećajem koordinacije uočavaju se značajna
ispodprosečna postignuća u vizuomotornoj koordinaciji, crtanju oblika i fonološkoj
obradi u odnosu na decu bez smetnji u koordinaciji. Primenom regresione analize na
celokupnom uzorku dece utvrđeno je da vizuomotorna koordinacija statistički značajno
predviđa sve elemente fonološke obrade, dok u grupi dece sa razvojnim poremećajem
koordinacije crtanje oblika objašnjava 26.3% varijabilnosti fonemske segmentacije i 20.8%
identifikacije početnog fonema. Zaključak: Rezultati studije su pokazali da se kod dece
mlađeg školskog uzrasta vizuomotorna koordinacija izdvaja kao prediktor postignuća
na svim nivoima fonološke obrade. Slabija ovladanost fonološkom svesnošću i finom
motorikom kod dece sa razvojnim poremećajem koordinacije dovodi do ispodprosečnih
postignuća, koja ovu decu prate od najranijeg školovanja. Kako se različite komponente
fine motorike izdvajaju kao značajni prediktori fonološke obrade, može se zaključiti da
nisu svi aspekti fine motorike podjednako značajni za razvoj fonologije
Validation of Serbian version of the LittlEARS Early Speech Production Questionnaire for theassesment of early language development in tipicallydeveloping children
No full textAbstract
Objective: The LittlEARS® Early Speech Production Questionnaire (LEESPQ) was
developed to provide professionals with valuable information about children's earliest
language development and has been successfully validated in several languages. This
study aimed to validate the Serbian version of the LEESPQ in typically developing
children and compare the results with validation studies in other languages.
Methods: The English version of the LEESPQ was back-translated into Serbian. Par ents completed the questionnaire in paper or electronic form either during the visit
to the paediatric clinic or through personal contact. A total of 206 completed ques tionnaires were collected. Standardized expected values were calculated using a
second-order polynomial model for children up to 18 months of age to create a norm
curve for the Serbian language. The results were then used to determine confidence
intervals, with the lower limit being the critical limit for typical speech-language
development. Finally, the results were compared with German and Canadian English
developmental norms.
Results: The Serbian LEESPQ version showed high homogeneity (r = .622) and inter nal consistency (α = .882), indicating that it almost exclusively measures speech pro duction ability. No significant difference in total score was found between male and
female infants (U = 4429.500, p = .090), so it can be considered a gender independent questionnaire. The results of the comparison between Serbian and Ger man (U = 645.500, p = .673) and Serbian and English norm curves (U = 652.000,
p = .725) show that the LEESPQ can be applied to different population groups,
regardless of linguistic, cultural or sociological differences.
Conclusion: The LEESPQ is a valid, age-dependent and gender-independent ques tionnaire suitable for assessing early speech development in children aged from birth
to 18 month
A common factor underlying individual differences in confirmation bias
No full textWhen they are asked to test a given hypothesis, individuals tend to be biased towards confirming
evidence. This phenomenon has been documented on different cognitive components: information
search, weighing of evidence, and memory recall. However, the interpretation of these observations has been debated, and it remains unclear whether they truly reflect a confirmation bias (as opposed to e.g., a bias towards positive information). In the present study we aimed at evaluating whether these biases might be subtended by a common factor. We adapted three classic experimental paradigms on hypothesis testing (Wason selection task, 2-4-6 task, and interviewee task) and examined the relation between these biases using an individual differences approach. Participants (N = 200) completed a total of nine behavioral tasks, in which each component of confirmation bias was measured in each of the three experimental paradigms. Correlations and factor analyses within a multitrait–multimethod framework indicated greater convergence of bias scores within each component across paradigms, than within experimental paradigms. This suggests that a common factor underlies the different measurements of confirmation bias across experimental paradigms, at least to some extent. In these
paradigms, thus, biases towards confirming evidence may truly reflect a confirmation bias
Задовољство ефектима кохлеарне имплантације из перспективе родитеља глуве и наглуве деце
No full textУвод: Кохлеарна имплантација, као процес који је од кључног значаја
за целокупно функционисање и напредовање глувог детета, за родитеље
представља једну од најважнијих одлука са којима се сусрећу. Пре самог
доношења одлуке о кохлеарној имплантацији, неопходно је да родитељи
остваре квалитетну сарадњу са стручњацима и добро се информишу, не
би ли њихова очекивања од тог процеса остала реалистична. Значајан
показатељ ефеката кохлеарне имплантације по дететово функционисање јесте задовољство родитеља истим. Циљ: Циљ овог истраживања
био је утврђивање задовољства ефектима кохлеарне имплантације из
перспективе родитеља кохлеарно имплантиране деце кроз различите
области дететовог функционисања. Метод: Истраживање је обављено на узорку од 46 родитеља глуве деце. За испитивање задовољства
родитеља деце оштећеног слуха ефектима кохлеарне имплантације
коришћен је Упитник о ставовима родитеља кохлеарно имплантиране
деце (Parent Outcome Questionnaire From Pediatric Cochlear Implantation).
Резултати: Добијени резултати указују на присуство неутралних до
благо позитивних ставова родитеља према кохлеарној имплантацији
(AS = 2,68, SD = 0,45) и задовољства које се односи на ефекте тог процеса.
Неутрални ставови највише су запажени на субскалама које се односе на
области комуникације детета (AS = 3,04, SD = 0,48) и ефеката кохлеарне имплантације (AS = 3,06, SD = 0,60). Узраст кохлеарне имплантације
није идентификован као фактор који у статистички значајној мери
утиче на задовољство родитеља ефектима кохлеарне имплантације.
Закључак: Родитељи имају позитиван став према кохлеарној имплантацији. Међутим, њихово задовоство ефектима кохлеарне имплантације је делимично, а узраст имплантације се није показао као статистички значајан фактор за формирање родитељских ставова према
имплантацији
Signs of Consciousness in Ai: Can Gpt-3 Tell How Smart it Really is?
No full textThe emergence of artificial intelligence (AI) is transforming how humans live and interact,
raising both excitement and concerns—particularly about the potential for AI consciousness.
For example, Google engineer Blake Lemoine suggested that the AI chatbot LaMDA might
become sentient. At that time, GPT-3 was one of the most powerful publicly available
language models, capable of simulating human reasoning to a certain extent. The notion of
GPT-3 having some degree of consciousness could be linked to its ability to produce human-
like responses, hinting at a basic level of understanding. To explore this further, we admi-
nistered both objective and self-assessment tests of cognitive (CI) and emotional intelligence
(EI) to GPT-3. Results showed that GPT-3 outperformed average humans on CI tests
requiring the use and demonstration of acquired knowledge. However, its logical reasoning
and EI capacities matched those of an average human. GPT-3’s self-assessments of CI and EI
didn’t always align with its objective performance, with variations comparable to different
human subsamples (e.g., high performers, males). A further discussion considered whether
these results signal emerging subjectivity and self-awareness in AI. Future research should
examine various language models to identify emergent properties of AI. The goal is not to
discover machine consciousness itself, but to identify signs of its development, occurring
independently of training and fine-tuning processes. If AI is to be further developed and
widely deployed in human interactions, creating empathic AI that mimics human behavior is
essential. The rapid advancement toward superintelligence requires continuous monitoring of
AI’s human-like capabilities, particularly in general-purpose models, to ensure safety and
alignment with human values
Contribution of the concept of criminal career to the policy of institutional punishment
No full textIntroduction: The criminal career paradigm, which became accepted in criminology in the mid-1980s, significantly improved knowledge about the patterns of criminal activities of individual delinquents and opened up a number of questions about crime control strategies, especially institutional punishment of offenders. Objective: The objective of this paper is to indicate, through a systematic review of literature, the importance of empirical findings on criminal careers for the policy of institutional punishment of offenders. Methods: Search of electronic databases within the service of the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition (KOBSON) with key words and combinations thereof: criminal career paradigm, policy issues, crime control strategies, incapacitation, incarceration, law. Results: Data on the individual frequency and duration of a criminal career proved to be the most important parameters that need to be taken into account when deciding about the institutional punishment of offenders and the length of the prison sentence. Conclusion: Prison sentences for active offenders while taking into account the assessment of the frequency and duration of their criminal career can maximize the effects of institutional punishment of delinquents
Kako izgleda pravednost: Učeničke koncepcije (društvene) pravednosti
No full textUkoliko pođemo od dominantnih koncepcija društvene pravednosti, kakva je koncepcija Nensi Frejzer koja govori o pravednosti iz perspektive redistribucije resursa i
iz perspektive rekognicije kulturoloških grupa, prepoznatljivo je da je društvena pravednost postavljena odraslocentrično. Istovremeno, savremena razumevanja obrazovanja naglašavaju ulogu škole u razvijanju kritičkog odnosa učenika prema društvenim
strukturama koje kreiraju i održavaju nejednakost, implicitno poručujući da se koncepcije društvene pravednosti uče. Nameće se pitanje kako pravednost izgleda iz ugla
učenika i kako učenici vide ulogu društva u dostizanju pravednosti. Stoga, ovo istraživanje teži da doprinese razumevanju učeničkih koncepcija (društvene) pravednosti.
U istraživanju je učestvovalo 170 učenika i učenica trećeg, petog i sedmog razreda
osnovnih škola u Srbiji. Učeničke koncepcije su ispitivane primenom diskusije podstaknute fotografijama iz školskog okruženja u kojima je učestvovalo 8 do 18 učenika
jednog razreda. Uz saglasnost roditelja/staratelja i učenika, diskusije su snimane, a
zatim i transkribovane. Učenički odgovori su analizirani primenom tematske refleksivne analize, uz oslanjanje na konceptualni okvir Nensi Frejzer, ali i na odgovore
učenika. Analiza odgovora ukazuje da se u učeničkim odgovorima mogu prepoznati
koncepcije pravednosti kao redistribucije (kodovi „fer je ukoliko svi dobiju podršku
koja im je potrebna“, „fer je ukoliko imamo iste/delimo resurse“, „fer je ukoliko delimo isti prostor“, „fer je ukoliko ista pravila važe za sve“, „fer je ukoliko učestvujemo
u istim/zajedničkim aktivnostima učenja“) i pravednosti kao rekognicije (kodovi „fer
je ukoliko postoji različitost“, „fer je ukoliko se družimo i prihvaćeni smo“, „fer je
ukoliko smo vidljivi u okruženju“). Pored naglašavanja značaja odnosa, učenici kao
značajan pokazatelj pravednosti opisuju i osećanje sreće što nije slučaj u teorijskim
razmatranjima pravednosti. Dodatno, razlike u odnosu na odraslocentrične koncepcije pravednosti mogu se prepoznati u subjektima i objektima pravednosti. Odnosno,
učenici moć za kreiranje (ne)pravednog okruženja pridaju vršnjačkoj grupi koja kroz
odnose uključuje/isključuje pojedince sa distinktivnim odlikama koje su opažene kao
značajne u određenoj situaciji. Navedeni nalazi ukazuju na potrebu za uključivanjem
razvojnopsihološke perspektive prilikom istraživanja koncepcija društvene pravednosti. Istraživanje je nastalo kao deo projekta „Zajednica praktičara za SEU u funkciji
podrške razvoju ličnosti učenika“ koji realizuju CIP-Centar za interaktivnu pedagogiju i Childhood Education International uz podršku John Templeton fondacije i Ministarstva prosvete
Тeachers’ self-efficacy in working with children with disabilities
No full textУвереност наставника у сопствену способност за рад са уче-
ницима са сметњама у развоју чини кључни предуслов за успешну реализацију
наставног
процеса.
Циљ:
Циљ
истраживања
био
је
утврђивање
самоефикасности
наставника
за
извођење
наставног
процеса
са
децом
са
сметњама у
развоју,
разлике
које
постоје у
перципираној
самоефикасности у
односу
на
врсту
школе,
те
повезаности
година
старости и
радног
искуства
наставника
са
перципираном
самоефикасношћу.
Метод:
У
истраживању је учествовало 85 наставника (54 наставника из редовних
школа и 31 наставник из специјалних школа). За процену самоефикасности
наставника
коришћена
је
Скала
ефикасности
наставника
за
инклузивну
праксу
(The
Teacher
Efficacy
for
Inclusive
Practices
Scale).
Фактори
као
што
су
врста
школе,
године
старости и
године
радног
искуства
испитани
су
посебно
конструисаним
упитником.
Резултати:
Резултати
истраживања
показују
како
наставници
имају
прилично
висок
ниво
перципиране
ефикасности
за
скалу у
целости
(AS=85,69,
SD=20,09).
Висока
самоефикасност
запажена
је у
областима
које
се
односе
на
сарадњу
(AS=28,98,
SD=7,09)
и
управљање
понашањем
(AS=28,87,
SD=7,58),
док
је у
области
извођења
инклузивне
наставе
забележен
мало
нижи
ниво
самоефикасности
(AS=24,41,
SD=5,60).
Наставници
редовних
школа
су
своју
ефикасност у
управљању
понашањем
проценили
значајно
вишом
(U=1067,00,
p=0,04) у
односу
на
наставнике
из
специјалних
школа.
Резултати
су
такође
показали
да
је
самоефикасност у
управљању
понашањем у
статистички
значајној
вези
са
годинама
старости
наставника
(rs
=0,28, p=0,01), а забележена је и
гранична статистичка значајност са годинама радног искуства (rs=0,22,
p=0,06). Закључак: Наставници показују прилично висок ниво самоефикасности
за
извођење
наставног
процеса
са
децом
са
сметњама у
развоју.
Разлике
које
постоје
између
наставника
редовних и
специјалних
школа
по
питању
самоефикасности у
управљању
понашањем
могу
се
тумачити
кроз
повезаност
година
старости и
радног
искуства
са
самоефикасношћу.Introduction. The teacher’s confidence in their own ability to work with
students with disabilities is an important prerequisite for the successful
implementation of the teaching process. Goal. The purpose of this study was
to determine teacher’s self-efficacy in carrying out the teaching process with
children with disabilities, differences in perceived self-efficacy in relation to
type of school, and the correlation between age and length of professional
experience with perceived self-efficacy. Method. 85 teachers participated in
this study (54 from the regular education system and 31 from schools for
children with disabilities). The Teacher Efficacy for Inclusive Practices Scale
was used to assess teacher’s self-efficacy. Factors, such as type of school,
age, and length of professional experience were examined using a specially
constructed questionnaire. Results. Results of this study show that the
average score across the scale indicates a high level of teacher self-efficacy (AS
= 85.69, SD = 20.09). A high level of self-efficacy was observed in the areas of
collaboration (AS = 28.98, SD = 7.09) and behavior management (AS = 28.87,
SD = 7.58), while the level of self-efficacy for the area of inclusive teaching
was slightly lower (AS = 24.41, SD = 5.60). Teachers from regular schools
rated their effectiveness in behavior management significantly better (U =
1067.00, p = 0.04) than teachers from special schools. Self-efficacy in behavior
management was statistically significantly related to teachers’ age (rs = 0.28, p =
0.01), while a borderline statistical significance was registered for the length of
professional experience (rs = 0.22, p = 0.06). Conclusion. Teachers have a fairly
high level of self-efficacy in conducting the teaching process with children
with disabilities. The differences between regular and special school teachers
regarding self-efficacy in behavior management can be interpreted through
the association of age and professional experience with self-efficacy
Reading Speed and Reading Comprehension in Adolescents
No full textReading is a complex skill that is acquired through learning.
Although most children with typical development master the skill
of reading in due time, it is known that a smaller number of
children show difficulties in reading. The aim of this thesis is to
examine the reading speed and reading comprehension of primary
school-aged adolescents. We also tried to determine the number of
adolescents with reading difficulties, through analysis of reading
speed and accuracy of comprehension of the read text. The research
sample consisted of 200 pupils of sixth, seventh, eighth and ninth
grade of the "Milorad Musa Burzan" elementary school in
Podgorica.
Assessment
of
reading
speed
and
reading
comprehension was performed using the Three-Dimensional
Reading Test.
The results showed that reading speed increases with age, so ninth
grade pupils read the fastest, whereas seventh grade pupils read the
slowest. In terms of comprehending what was read, the pupils of the
eighth grade were the most successful, and the pupils of the seventh
grade were the worst. Moreover, the results showed that there are
no differences in reading speed and reading comprehension
between boys and girls. It was concluded that in this sample there
were a total of nine (4.5%) pupils with reading difficulties
Maloletnička delinkvencija: pogled kroz prizmu negativnih iskustava u detinjstvu
No full textPredmet rada je odnos između negativnih iskustava u detinjstvu i
maloletničke delinkvencije, kao i faktori koji posreduju u ovoj vezi. Cilj
rada je da se kroz prikaz prevalencije ovih iskustava u životima maloletnika koji čine krivična dela, pojedinih kontekstualnih faktora koji
pojačavaju ovu vezu (kumulativni efekat i uzrast prilikom izloženosti),
kao i faktora koji su česti posrednici ove veze (problemi mentalnog zdravlja i širi problemi u ponašanju), povežu pojedini teorijski pristupi koji
analiziraju posredni uticaj interpersonalne traume na delinkvenciju maloletnika. Istraživanja nad maloletnicima koji su počinili krivična dela
pokazuju visoku učestalost negativnih iskustava u detinjstvu, sa nagoveštajem da su ishodi u domenu delinkvencije nasilniji, ozbiljniji i učestaliji,
ukoliko je prisutan kumulativni efekat. Sa aspekta razvoja maloletničke
delinkvencije, istraživanja pokazuju povezanost negativnih iskustava u
detinjstvu sa nizom problema mentalnog zdravlja, ranijih problema u
ponašanju i zloupotrebom PAS, koji su takođe često deo razvojne istorije
maloletnika koji čine krivična dela, ali i potencijalni posrednici veze negativnih iskustava u detinjstvu i maloletničke delinkvencije. Delinkventno
ponašanje onih maloletnika koji su traumatski viktimizovani, usled
deficita u emocionalnoj regulaciji i procesuiranja informacija, često
može da bude rezultat pokušaja preživljavanja, samozaštite ili reakcija
na okidače aktivacije prethodnog traumatskog događaja, onda kada je
narušen osećaj ličnog integriteta i kontrole. Negativna iskustva proistekla
iz interpersonalne traume kroz neurobiološke efekte toksičnog stresa se
utiskuju u unutrašnji svet deteta i nose rizik da postanu objektiv kroz
koji se svet posmatra kao opasno i nebezbedno mesto, što kroz negativnu
emocionalnost pojačava rizik za agresivne tendencije i antisocijalno ponašanje. Zaključna razmatranja su usmerena na značaj usvajanja perspektive koja je informisana o uticajima traume na razvoj delinkventnog
ponašanja od strane svih sistema koji intereaguju sa decom, a naročito u
kontekstu prevencije maloletničke delinkvencije. Ukazano je i na osnovne elemente programa koji se sprovodi u radu sa maloletnicima koji su počinili krivična dela, a imaju istoriju traume