rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Procena kvaliteta aplikacija za osobe sa autizmom
No full textRazvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i njihova sve učestalija primena u radu sa osobama sa autizmom doveli su i do kreiranja velikog broja specija-lizovanih aplikacija. Najveći broj aplikacija napravljen je za govornike velikihsvetskih jezika, poput engleskog i španskog. Iako ciljne veštine ovih aplikacijapokrivaju različite oblasti, od obrazovanja i razvoja specifičnih funkcija, do kva-litetnog korišćenja slobodnog vremena, njihove karakteristike retko su procenji-vane. Cilj ovog istraživanja je da utvrdi kvalitet aplikacija namenjenih osobama saautizmom, proširujući opseg pretrage sa engleskog na jezike regiona.Pomoću izabranih ključnih reči na engleskom, srpskom i hrvatskom jeziku selekto-vane su 33 aplikacije, pretežno na digitalnoj platformi Google Play. Sve navedeneaplikacije procenjene su Sistemom indikatora za evaluaciju aplikacija namenjenihkorisnicima s poremećajem iz spektra autizma. Dobijeni rezultati pokazuju dapostoji velika heterogenost u pogledu kvaliteta izabranih aplikacija i da su peda-goški aspekti takvih programa nešto lošije vrednovani od njihovog sadržaja i dizajna. Aplikacije koje su dobile najveće ocene nastale su u okviru istog istra-živačkog projekta, zasnovanog na saradničkom odnosu stručnjaka iz univerzitetske zajednice, poslovnih subjekata i organizacija civilnog društva
Social services as additional support for inclusive education
No full textЦиљ овог рада је био да се утврди заступљеност додатне подршке из области социјалних услуга у инклузивном образовању, као и ресурси успешне имплементације.Истраживање је реализовано у основним школама за ученике типичног развоја, као и школама за ученике са сметњама у развоју у десет општина/градова на територији Републике Србије. Узорак су чинили наставници школа за ученике типичног развоја и школа за децу са сметњама у развоју, родитељи ученика са сметњама у развоју и ученици типичног развоја, укупно 779 испитаника.За потребе истраживања коришћен је Упитник за локалне самоуправе, Упитник о подршци ученицима са сметњама у развоју у инклузивним разредима, Скала социјалног понашања у школи, SSBS-2) Упитник за процену инклузивности школе који је садржао седам димензија инклузивности и Склала социјалне дистанце.Резултати су показали да је ученицима са сметњама у развоју који похађају школе за ученике типичног развоја и школе за ученике са сметњама у развоју подједједнако доступна подршка из сектора социјалне заштите и образовног система. Најчћешће мере подршке из домена социјалне заштите су: једнократна и додатна новчана помоћ, бесплатне екскурзије и летовања, бесплатни уџбеници од 1-8 разреда, бесплатне ужине и бесплатан превоз од куће до школе и од школе до куће са пратњом. Најучесталији облици додатне подршке, из области образовања су прилагођени планови (ИОП-2 уз индивидуализацију наставног рада), док је из области социјалне заштите најзаступљеније ангажовање личних пратилаца. Наставници и родитељи су исказали задовољство радом личних пратилаца. Резултати указују на статистичку значајност у области подршке у успостављању комуникације са наставником и вршњацима из разреда и школе (χ2(2) = 6.09, p = .047) и подршке у довођењу и одвођењу из школе (χ2(2) = 9.98, p = .007). Према процени наставника, у свим испитиваним областима социјалне компетенције: однос са вршњацима, управљање сопственим понашањем и академско понашање, највећи број ученика са сметњама у развоју припада просечном нивоу што указује да је ниво усвојених социјалних вештина у односу на врсту и степен сметње, задовољавајући. У односу на процену антисоцијалног понашања, резултати показују да у областима: Хостилно/иритабилно понашање Антисоцијално/агресивно понашање и Дрско/ометајуће понашање, највећи број ученика са сметњама у развоју припада просечном нивоу. Анализа димензија инклузивности показује да су статистички значајне разлике присутне димензији Врсте и облици постојеће подршке за развој инклузивног образовања и димензији Постојећи услови и капацитети школа у функцији развоја инклузивног образовања, што показује да још увек постоје баријере у имплементацији инклузивног образовања. У односу на степен прихваћености вршњака са сметњама у развоју резултати указује на спремност ученика уредног развоја да ступе у директне, непосредне, реципрочне социјалне интеракције са вршњацима са сметњама у развоју и да кроз те интеракције остваре одређен степен блискости.Међутим, у односу на појединачне тврдње, социјална дистанца је расла у областима емоционалне и физичке блискости.Резултати истраживања показују да мере додатне подршке утичу на квалитет и развој инклузивног образовања, али да је неопходна континуирана срадња и партнерски однос између наставника, ученика, родитеља и ЛПД у циљу што квалитетнијег образовања за све.The aim of this work was to determine the representation of additional support from the area Social services in inclusive education, as well as the resources for successful implementation.The research was carried out in elementary schools for students with typical development, as well as the schools for students with developmental disabilities in nine municipalities/cities in the territory of Republic of Serbia. The sample consisted of teachers at schools for students with typical development as well as teachers at school for children with disabilities, parents of students with disabilities and students of typical development, a total of 779 respondents.For the purposes of the research, the following questionnaires were used: the Questionnaire for local self-governments, the Questionnaire on support for students with developmental disabilities in inclusive classes, Social Scale behaviors at school, (SSBS-2) Questionnaire for assessment of school inclusiveness that contained seven dimensions of inclusivity and the Social Distance Scale.The results showed that students with developmental disabilities, attending schools for students of typical development and schools for students with developmental disabilities, are equally supported from the social protection sector and the education system. Most often support measures from the domain of social protection are: one-time and additional financial assistance, free school trips and vacations, free textbooks from grades 1-8, free snacks and free transportation from home to school and from school to home with an escort. The most common additional support, concerning education system, were adjusted educational plans (IEP-2 with individualization of teaching work) and in the field of social protection, the most common way was hiring personal assistants. Teachers and parents expressed their satisfaction with the work of personal assistants. Results indicate statistical significance in the area of support in establishing communication with teacher and peers from class and school (χ2(2) = 6.09, p = .047) and support in getting to and from school (χ2(2) = 9.98, p = .007). According to the teacher's assessment, in all examined areas of social competence: relationship with peers, managing one`s own behavior and academic behavior, the largest number of students with disabilities in development belong to the average level, which indicates that the level of adopted social skills in relation to the type and degree of disability is satisfactory. In relation to the assessment of antisocial behavior, the results show that in the areas: Hostile/irritable behavior, Antisocial/aggressive behavior and Rude/disruptive behavior, the largest number of students with disabilities belong to the average level. Analysis of dimensions of inclusivity shows that statistically significant differences are present in dimension Types and forms of existing support for the development of inclusive education and the dimension Existing conditions and capacities of schools in the function of development of inclusive education, which shows that there are still barriers in the implementation of inclusive education. In relation to the degree of acceptance, the results indicate that the students with regular development are willing to enter direct, immediate, reciprocal social interactions with peers with developmental disabilities and through those interactions to achieve a certain degree of closeness. However, in relation to individual claims, social distance increased in the areas of emotional and physical closeness.The research results show that additional support measures affect the quality and development of inclusive education, but also that continuous cooperation and partnership between teachers, students, parents and personal assistants is necessary in order to improve the quality of education for all
Mental health problems in persons with intellectual disability
Get PDFPojavnost poremećaja mentalnog zdravlja predstavlja veliki izazov za javnozdravstvenu zaštitu.
Približno 40% osoba sa intelektualnom ometenošću ima neki od problema mentalnog zdravlja koji se
može dijagnostikovati. Cilj rada je da pregledom dostupne literature prouči faktore povećane
vulnerabilnosti, barijere i preventivnu politiku u okviru mentalnog zdravlja kod osoba sa
intelektualnom ometenošću. Sistematičan pregled literature temelji se na pretraživanju dostupnih
naučnih recenziranih radova. Za ovu pretragu korišćen je servis Konzorcijuma biblioteka Srbije za
objedinjenu nabavku – KoBSON (baza podataka MEDLINE) i izdvojeni su radovi pisani na
engleskom jeziku. Faktori koji dovode osobe sa intelektualnom ometenošću do povećane
vulnerabilnosti za probleme mentalnog zdravlja veoma su složeni, mogu biti povezani i uzajamno
delujući, stvarajući višestruke puteve osetljivosti. U radu se navode brojne barijere koje ugrožavaju
kvalitetno dobijanje pomoći u okviru zaštite mentalnog zdravlja ovih osoba. Kada je u pitanju
preventivna politika ključno je poboljšati saradnju primarne zdravstvene zaštite i specijalista, kao i
usmeriti specifične intervencije zasnovane na dokazima na rizične faktore koji se javljaju u populaciji
osoba s intelektualnom ometenošću. Izrađeni planovi i programi prevencije treba da omogućuje
direktan uticaj na rizične faktore.The occurrence of mental health disorders represents a major challenge for public health protection.
Approximately 40% of persons with an intellectual disability have a diagnosable mental health
problem. The aim of the paper is to, by reviewing available literature, study the factors of increased
vulnerability, barriers and preventive policy within the mental health of persons with intellectual
disability. A systematic literature review is based on a search of available peer-reviewed scientific
papers. For this search, the service of the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition –
KoBSON (MEDLINE database) was used, and papers written in English were selected. The factors
that lead persons with intellectual disability to increased vulnerability to mental health problems are
very complex, may be related and mutually acting, creating multiple pathways of susceptibility. In the
paper, a number of barriers that threaten getting quality help in the field of mental health care of these
persons, are mentioned. When it comes to preventive policy, it is crucial to improve cooperation
between primary health care and specialists, as well as to direct specific evidence-based interventions
to risk factors that occur in the population of persons with intellectual disability. Prepared prevention
plans and programs should enable direct influence on risk factors
The desirability bias in personality-related syllogistic reasoning
No full textThe belief-bias effect is a tendency to evaluate syllogistic statements based on believability rather than on formal logic validity. Following this rationale, the study examines desirability bias as the tendency to evaluate syllogistic conclusions based on their desirability when reasoning is conducted on personality-relevant categorical syllogisms. For this purpose, 60 syllogisms were constructed based on the items of the Big Five questionnaire. Syllogisms were subsequently categorized as desirable (e.g., “I empathize with others”) and undesirable (e.g., “I am passive”) based on their conclusion. In each task, the second premise and the conclusion were
formulated in the first person to increase a respondent’s identification with the content. A total of 300 university students (Mage = 20.08, SD = 2.02) participated in the study. A 2 (syllogism validity: valid, invalid) 9 2 (syllogism desirability: desirable, undesirable) repeated measures ANOVA was employed. The analysis showed a greater tendency to accept desirable conclusions on valid syllogisms (valid desirable rather than valid undesirable) and reject undesirable conclusions on
invalid syllogisms (invalid undesirable rather than invalid desirable). These findings have implications for socially desirable responding in cognitive tasks, which may be further developed as a source of self-relevant content as well as for further extension of belief bias in the form of desirability bias
Engagement in sports and children’s cognitive abilities: an analysis of executive functions
No full textStudies examining the correlation between children’s participation in sports activities and their executive functions (EFs) are relatively scarce, especially those that control the impact of participants’ intelligence. This research aimed to compare the EFs of children engaged in sports with those of their non-athletic peers, while controlling the impact of intelligence. Additionally, it compared the EFs of children participating in open skills sports (OSS) with those practicing closed skills sports (CSS). The sample included 83 participants (53% girls), aged 9-11 years, of whom 40 engaged in sports during their leisure time. Intelligence was evaluated using Raven’s Progressive Matrices, while working memory was assessed using tasks such as Digit Span Backward and Figure Span Backward. Inhibitory control was measured using the Dodrill’s Stroop Test and the Go/No-Go task, while cognitive flexibility was evaluated with the Wisconsin Card Sorting Test. Planning skills were assessed using the Twenty Questions Task and the Tower of London. The results revealed that children engaged in sports achieved better outcomes only in nonverbal working memory compared to the non-athletes. Involvement in OSS, rather than CSS, is associated with superior performance in nonverbal working memory. The findings suggest that engaging in cognitively stimulating physical activities holds potential benefits for the cognitive development of typically developing children. The observed relationship between sports activities and working memory further implies potential benefits for children with neurodevelopmental disorders. This underscores the necessity for additional research aimed at exploring specific mechanisms and adapting interventions to foster cognitive development in this group of children
Lifetime prevalence of questionable health behaviors and their psychological roots: A preregistered nationally representative survey
No full textA growing body of evidence suggests that questionable health behaviors- not following medical
recommendations and resorting to non-evidence based treatments—are more frequent
than previously thought, and that they seem to have strong psychological roots. We thus
aimed to: 1) document the lifetime prevalence of intentional non-adherence to medical recommendations
(iNAR) and use of traditional, complementary and alternative medicine
(TCAM) in Serbia and 2) understand how they relate to ‘distal’ psychological factors—personality
traits and thinking dispositions, and ‘proximal’ factors—a set of beliefs and cognitive
biases under the term ‘irrational mindset’. In this preregistered cross-sectional study on a
nationally representative sample (N = 1003), we observed high lifetime prevalence of iNAR
(91.3%) and TCAM (99.2%). Irrational beliefs, especially magical health beliefs and medical
conspiracy theories, were the strongest predictors of TCAM. They also mediated the relation
between Disintegration/lower cognitive reflectiveness and TCAM. High Disintegration, and
low Conscientiousness predicted iNAR directly, whilst negative experiences with the healthcare
system facilitated both types of questionable health practices. The established psychological
profile of people prone to questionable health behaviors and the fact they can be
tracked to negative experiences with the system can be used to tailor public health
communications
Uporedni prikaz izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnim učiniocima krivičnih dela u Republici Srbiji i Kraljevini Norveškoj
No full textМалолетничка делинквенција је сложен проблем сваког друштва, и њему је приступано на различите начине током историје. Као такав феномен, делинквенција подразумева различите врсте деталности малолетника које носе са собом одређену тежину и последице. Криминалитет, а посебно малолетничка делинквенција је друштвена појава која води до пораста несигурности и смањења безбедности у држави и захтева активно деловање државних органа али и буди осећај неповерења, забринутости и страха код грађана. Главни циљ инвестиција развијених држава у сузбијање и превенцију малолетничке делинквенције је побољшање степена друштвене ангажованости и осећаја припадности и једнакости међу његовим члановима. Кривична дела које изврше малолетници, углавном не проузрокују тешке последице, али имају јак утицај на друштво. Под малолетничком делинквенцијом подразумевају се сва понашања малолетних лица која су инкриминисана законом као кривична дела. Криминалитет малолетника има низ заједничких карактеристика са криминалитетом пунолетних лица, али има и своје специфичности које проистичу из социолошких, био- психолошких и правних карктеристика малолетника. Кривичне санкције према малолетним учиниоцима кривичних дела су прилагођене у погледу генералне, али и специјалне превенције.
Није за занемарити чињеницу да су ове санкције базиране на принудном, тј. ретрибутивном карактеру и да њихова употреба не зависи од пристанка малолетника, што није случај са васпитним налозима. У норвешком законодавству, традиционално је присутан блажи вид кажњавања малолетних учинилаца кривичних дела. Међутим, оштра разлика се прави између кажњавања малолетних и пунолетних лица, чак и онда када је пунолетно лице тек навршило 18 година. До пунолетства, норвешко законодавство настоји да кроз различите третмане пружи неку врсту лакшег кажњавања у односу на малолетне учиниоце кривичних дела.
Предмет овог рада односи се на упоредни приказ извршења кривичних санкција према малолетним учиниоцима кривичних дела у Републици Србији и Краљевини Норвешкој. Задаци истраживања обухватају приказ модалитетата извршења кривичних санкција према малолетним учиниоцима кривичних дела у Србији са поређењима и приказима из Норвешке, те утврђивање да ли се извршењем ових санкција постижу ефекти специјалне и генералне превенције у односу на малолетне учиниоце кривичних дела.Juvenile delinquency is a complex problem of every society, and it has been approached in different ways throughout history. As such a phenomenon, delinquency implies different types of details of minors that carry with them a certain weight and consequences. Crime, especially juvenile delinquency, is a social phenomenon that leads to an increase in insecurity and a decrease in security in the state, and requires the active action of state authorities, but also arouses a sense of mistrust, concern and fear among citizens. The main goal of the investments of developed countries in the suppression and prevention of juvenile delinquency is to improve the level of social involvement and the sense of belonging and equality among its members. Criminal acts committed by minors generally do not cause serious consequences, but they have a strong impact on society. Juvenile delinquency means all behaviors of minors that are incriminated by law as criminal acts. The criminality of minors has a number of common characteristics with the criminality of adults, but it also has its own specificities arising from the sociological, biological, psychological and legal characteristics of minors. Criminal sanctions against minor perpetrators of criminal offenses have been adjusted in terms of general and special prevention. The fact that these sanctions are based on coercion, ie. retributive character and that their use does not depend on the consent of minors, which is not the case with educational orders. In Norwegian legislation, there is traditionally a milder form of punishment for juvenile offenders. However, a sharp distinction is made between the punishment of minors and adults, even when the adult has just turned eighteen. Until the age of majority, the Norwegian legislation tries to provide a kind of lighter punishment in relation to juvenile offenders through different treatments. The subject of this paper refers to the comparative presentation of the execution of criminal sanctions against minor perpetrators of criminal offenses in the Republic of Serbia and the Kingdom of Norway. The tasks of the research include the presentation of the modalities of the execution of criminal sanctions against minor perpetrators of criminal offenses in Serbia with comparisons and presentations from Norway, and determining whether the execution of these sanctions achieves the effects of special and general prevention in relation to minor perpetrators of criminal offenses
Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner's theoretical model as a starting framework for interpretation
Get PDFA sense of school belonging is considered a protective and promotive factor for a
wide range of academic and developmental outcomes of students. However, previous
research efforts were overly focused on examining the factors and processes that
underlie it, and the available literature identifies a lack of a clear model of action that
school actors should apply in order to improve it and, consequently, enjoy its benefits.
The main goal of this paper is the analysis of relevant literature, with the aim of
identifying the factors that contribute to the development of a sense of school belonging
among students. In accordance with the basic principles of the adapted Bronfenbrenner’s
bio-psycho-socio-ecological model of school belonging, the findings of the conducted
review indicate that the sense of school belonging is of a systemic nature, and that its
development and intensity are determined by multiple experiences, interactions and
factors that usually exist on the individual, school-relational and contextual level.
Although the paper provides preliminary insights into the factors that contribute to the
development of a sense of school belonging, further research into these factors, which
will examine their predictive effect, provide the possibility of defining a clear model of
action, and represent a starting point for designing adequate interventions, is necessary.Осећај припадности школи сматра се протективним и промотивним фактором који утиче на широк спектар академских и развојних исхода код ученика. Међутим, досадашња истраживачка настојања нису била претерано фокусирана на испитивање фактора и процеса који се налазе у његовој основи, те се у литератури идентификује недостатак јасног модела деловања који школски актери треба да примене зарад његовог унапређивања и, последично, уживања његових бенефита. Основни циљ рада је анализа релевантне литературе ради идентификовања фактора који доприносе развоју осећаја припадности школи код ученика. У складу са основним поставкама адаптираног Бронфенбренеровог био-психо-социо-еколошког модела припадности школи, резултати спроведеног прегледа указују на то да је осећај припадности школи системске природе, те да су његов развој и интензитет детерминисани вишеструким искуствима, интеракцијама и факторима који уобичајено егзистирају на индивидуалном, школском релационом и контекстуалном нивоу. Иако рад пружа почетне увиде у факторе који доприносе развоју осећаја припадности школи, неопходна су даља истраживања ових фактора која ће испитати њихово предиктивно дејство, обезбедити могућност дефинисања јасног модела деловања, те представљати полазну основу за конципирање адекватних интервенција
Nutritional impact on brain function: Food for thought, emotions and wellbeing
Get PDFThe rate of cognitive and emotional dysfunction is increasing in the modern society, therefore nutritional impact on the
brain functioning is receiving higher attention in science and practice. In order to summarize the latest scientific knowledge
concerning nutritional impact on the nervous system and particularly on the brain functioning we performed literature search and
analysis. Increasing number of scientific data show that macronutrients and micronutrients (vitamins and minerals) affect multiple
brain processes through control of diverse mechanisms as: synaptic transmission, neurotransmitter pathways, signal-transduction
pathways, membrane fluidity, epigenetic changes, etc. Impact of specific macronutrients and micronutrients in brain functioning and
their food source is presented in details. We believe that these data might be of interest to wide spectrum of professionals as:
physicians, nutritionists, psychologists, neuroscientists etc
The role of personality traits and emotional intelligence in predicting academic stress among university students
Get PDFПрема досадашњим истраживањима, академски стрес је повезан и са базичним особи-
нама личности и са емоционалном интелигенцијом као конструктом који се показао као
значајан у бројним студијама у домену стреса и менталног здравља. У овом раду испитан
је инкрементални допринос црте емоционалне интелигенције у предвиђању академског
стреса, поврх базичних особина личности. Студентима (N = 288) су задати следећи ин-
струменти: 1) Скала опаженог академског стреса (PAS), која мери интензитет академског
стреса и његова три аспекта; 2) HEXACO ревидирани инвентар личности који садржи
скале Поштење–понизност, Емоционалност, Екстраверзија, Сарадљивост, Савесност и
Отвореност и 3) TEIQue, за процену црте емоционалне интелигенције (обухвата факторе
добробит, самоконтрола, емоционалност и социјабилност). Тестирана су четири хијерар-
хијска регресиона модела сачињена од HEXACO особина личности (у првом кораку) и
фактора црте емоционалне интелигенције (у другом кораку) као предиктора, и варијабли
академског стреса као критеријума. Резултати показују да HEXACO особине личности
објашњавају 8-25% варијансе, док су предиктори другог блока додатно објашњавали 5-7%
варијансе варијабли академског стреса. Налази сугеришу да специфичне емоционалне
диспозиције личности које обухвата црта емоционалне интелигенције имају значајну
улогу у предвиђању академског стреса и потврђују њену инкременталну предиктивну
валидност у односу на базичне димензије личности. Практичне импликације добијених
резултата односе се на значај програма за планско, циљано подстицање емоционалне ин-
телигенције у контексту образовања.According to previous studies, academic stress is related to both basic personality traits and
emotional intelligence (EI) as a trait which has demonstrated its relevance in numerous
research regarding stress and mental health domains. The present study sought to examine the
role of trait EI in predicting academic-related stress, while controlling basic personality traits. A
sample (N=288) completed: 1) Perceptions of Academic Stress (PAS) Scale, measuring intensity
of academic-related stress, 2) HEXACO PI-R comprising traits Honesty-Humility, Emotionality,
Extraversion, Agreeableness, Conscientiousness and Openness, and 3) the TEIQue, examining
trait EI (encompassing factors Well-Being, Self-control, Emotionality, and Sociability). The
subjects in this online research were students from the University of Belgrade. Four hierarchical
regression models comprising the HEXACO traits (entered 1st) and trait EI factors (entered
2nd) as predictors, and academic stress variables as criterions variables, were tested. HEXACO
traits explained 8-25% of variance, while predictors of the second block incrementally explained
5-7% of the variance in academic stress. The current data suggests that specific emotion-related
personality dispositions encompassed by trait EI have a significant role in predicting academic related stress and indicates its incremental predictive validity over basic personality traits. The
practical implications of the obtained results refer to the importance of programs for planned,
targeted stimulation of EI in the context of education