rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
History of Inclusive Education in Serbia
No full textInclusion can be defined as a continuous process of
development and adaptation of society in order to enable the
optimal development of each individual, as well as their
participation in all areas of life, in accordance with their own
needs and capabilities. Inclusion in the narrower sense
includes inclusive education, which emphasizes adjusting the
conditions for the optimal development of each child within
regular schools, as well as creating a stimulating environment
for learning and providing support for students with special
needs.
Inclusive education in Serbia has come a long developmental
way. After many centuries of isolation, marginalization and
exclusion from all social streams, the WWI influenced the
change in the attitude of society and the state towards people
with developmental disabilities in the direction of their
systematic inclusion and integration into the school system. The period between the two wars represents a significant
turning point in the inclusion of persons with developmental
disabilities in the educational process, which is primarily
reflected in the recognition of the importance of education for
these persons. In this period, the Institutes for students with
different kinds of disabilities is being opened under the
auspices of the Ministry of Social Affairs politics and public
health, as institutions independent of the regular education
system. After the WWII curriculums and programs for
children with developmental disabilities were formed, along
with the organization of special schools according to types of
disabilities, and later the organization of special departments
at regular schools. Almost a hundred years later, in 2009, by
the Law on the Basics of the education system, inclusive
education was prescribed as an obligation in our country.
Despite the developed legal framework, the realization of the
right to quality education is still not ensured for all students
and requires further changes and improvements
Тype of accommodation and education of parents as factors in the professional development of deaf and hard of hard of students
No full textПрофесионални развој глуве и наглуве деце се, као и њихов општи
развој, одвија у околностима ограничења или потпуне немогућности
слушања. Последично, однос глувих и наглувих ученика са својом непосредном
околином
се
може
значајно
разликовати
од
односа
какав
имају
деца
која
могу
да
чују.
Циљ:
Тип
смештаја у
којем
бораве
током
школске
године,
као и
образовање
родитеља
се
намећу
као
неки
од
спољашњих
фактора
које
је
потребно
испитати у
контексту
професионалног
развоја
глувих и
наглувих
ученика.
Методе:
Професионална зрелост, професионална
неодлучност
и
професионални
идентитет
представљају
конструкте
професионалног
развоја
који
су
коришћењем
релевантних
инструмената
проучавани у
оквиру
овог
истраживања,
на
узорку
од
97
глувих и
наглувих
ученика
основношколског и
средњошколског
узраста.
Резултати:
Резултати
истраживања
указују
да
тип
смештаја
током
школске
године и
образовање
родитеља
немају
утицај
на
конструкте
професионалног
развоја
глувих и
наглувих
ученика.
Закључак:
Домови
ученика представљају подједнако повољну средину за професионални развој
ученика
као и
породични
домови,
док
образовање
родитеља
ученика
није
од
значаја
за
њихов
професионални
развој.The professional development of deaf and hard-of-hearing
children, as well as their general development, takes place in circumstances
of limited or complete inability to hear. Consequently, the relationship of
deaf and hard-of-hearing students with their immediate environment can
be significantly different from that of hearing children. Goal: The type of
accommodation they stay in during the school year, as well as the parents’
education, are imposed as some of the external factors that need to be
examined in the context of the professional development of deaf and hard
of hearing students. Method: Professional maturity, professional indecision
and professional identity represent the constructs of professional development
that were studied within this research, on a sample of 97 deaf and hard of
hearing students of primary and secondary school age. Results: The results of the research indicate that the type of accommodation during the school
year and the education of the parents have no influence on the constructs of
professional development of deaf and hard of hearing students. Conclusion:
The student dormitory represents an equally favorable environment for the
professional development of students as do family homes, while the education
of the students’ parents is not important for their professional development
Primena i značaj inkluzije dece sa smetnjama i poremećajima u razvoju predškolskog uzrasta
No full textИнклузивно васпитање и образовање подразумева креирање васпитнообразовног система по мери детата, у коме се негује индивидуалност
и подстиче самосталност, стварањем подстицајног окружења. Рана
искуства и учења стечена у периоду предшколског узраста постављају
темељ за развој сазнајних и функционалних способности детета, који
ће обликовати личност детета и утицати на касније токове учења
и функционисања детета у свим аспектима живота. Циљ рада је био
да се прикажу основна обележја адекватне примене и истакне значај
инклузије деце са сметњама и поремећајима у развоју предшколског узраста. Прегледом литературе стиче се увид у проблематику примене
инклузивног програма у систему предшколског васпитања и образовања,
као и значај ране инклузије. Закључује се да је, упркос бројним предностима, у нашем окружењу неопходно извршити одређене промене и остварити услове који ће унапредити успешност остваривања инклузивне праксе
и омогућити да се искористе максимални потенцијали које она са собом
носи.Inclusive education implies the creation of an educational system tailored to
the child, in which individuality is nurtured and independence is encouraged, by
creating a stimulating environment. Early experiences and learning acquired
during the preschool period lay the foundation for the development of the child’s
cognitive and functional abilities, which will shape the child’s personality and
influence the child’s later learning and functioning in all aspects of life. The
aim of this paper was to show the basic features of adequate application and
highlight the importance of inclusion of children with disabilities of preschool
age. By reviewing the literature, an insight is gained into the problems of
implementing the inclusive program in the system of preschool education, as
well as the importance of early inclusion. It is concluded that in spite of numerous
advantages, in our environment it is necessary to make certain changes and
achieve conditions that will improve the success of inclusive practice and enable
the maximum potential that it brings with it to be used
Аttitudes and beliefs of students towards possibilities of educating deaf and hard of hearing people
No full textНа развој и образовање глувих и наглувих особа утичу бројни
фактори, где су од важности такође и сами учесници у том процесу.
Ставови и уверења будућих учитеља и васпитача и дефектолога, односно
ставови
студената
који
се
формирају
делом
кроз
студије, а
делом и
кроз
остале
сегменте
живота,
могу
утицати
на
очекивања и
однос
према
глувој и
наглувој
деци,
као и
на
сам
квалитет
будућег
рада.
Циљ:
Циљ
овог
истраживања
је
био
да
се
утврди
да
ли
постоје
разлике у
ставовима о
специфичним
могућностима
образовања
глуве и
наглуве
деце
између
студената
специјалне
едукације и
рехабилитације и
студената
учитељског
смера
или
васпитача.
Под
специфичним
могућностима
образовања
подразумевамо
примену
слушних
технологија,
визуелних
технологија и
говорног
језика у
раду
са
глувим и
наглувим
особама.
Методе: У
оквиру
истраживања
коришћен
је
упитник
Веровања и
ставови о
образовању
глувих и
наглувих
особа
(Beliefs
and
Attitudes
about
Deaf
Education –
BADE,
Clark
et
al.,
2013).
Истраживање
је
обухватило
105
студента
специјалне
едукације и
рехабилитације и
95
студената
учитељског
смера и
васпитача.
Резултати:
Резултати
истраживања
указују
на
постојање
позитивног
односа
према
могућностима
образовања
глувих и
наглувих
особа,
постојање
позитивнијих
ставова
студената
учитељског
смера и
васпитача
на
две
скале
које
означавају
приклоњеност
мануелизму
(t=-2,98,
p=<0,01;
t=-2,10,
p=0,04),
али и
већу
подршку
орализму у
односу
на
будуће
дефектологе
(t=-5,56,
p=<0,001;
t=-5,95,
p=<0,001).
Закључак:
Нeопходно
је
унапређење
курикулума
на
високошколским
установама
које
школују
будуће
наставнике и
васпитаче,
како
би
им
се
обезбедио
што
већи
број
информација
и
практичних
примера
везаних
за
живот
и
рад
особа
са
инвалидитетом,
али и
директних
искустава у
практичном
раду
са
њима.Introduction. The development and education of deaf and hard of hearing
people is influenced by numerous factors, where the participants in the
process are also important. The attitudes and beliefs of future teachers and
special education teachers, i.e. the attitudes of students that are formed partly
through studies, can influence expectations and attitudes towards deaf and
hard of hearing children, as well as the quality of their future work. Goal.
Consequently, the goal of this research was to determine whether there are
differences in attitudes about the possibilities of educating deaf and hard of
hearing children between students of special education and rehabilitation and
future teachers. By educational opportunities we meant the application of
auditory technologies, visual technologies and spoken language in working
with deaf and hard of hearing people. Methods. The Beliefs and Attitudes
about Deaf Education questionnaire (BADE, Clark et al., 2013) was used as
part of the research. The research included 105 students of special education
and rehabilitation and 95 future teachers. Results. The results of the research
indicate the existence of a positive attitude towards the possibilities of
education for deaf and hard of hearing people, the existence of more positive
attitudes of teaching students and educators on two scales indicating a
preference for manualism (t=-2.98, p=<0.01; t=-2.10, p=0.04), but also greater
support for oralism in compared to future special education teachers (t=-5.56,
p=<0.001; t=-5.95, p=<0.001). Conclusion. It is necessary to improve the
curriculum at higher education institutions that educate future teachers and
educators, in order to provide them with as much information and practical
examples related to the life and work of people with disabilities, as well as
direct experiences in practice
Psychometric properties of the Attitudes of the Youth toward the Violence in Partnership Scale
No full textDo sada je razvijen značajan broj programa za prevenciju nasilja u partnerskim odnosima, što je otvorilo potrebu za razvojem instrumenata za njihovu evaluaciju, čiji broj je za sada oskudan. U ovom radu predložen je jedan takav instrument, kojeg je isprva činilo 42 stavke, u vidu skala Likertovog tipa, sa petostepenim rangiranjem odgovora. One su formulisane tako da procenjuju stavove za koje su prethodna istraživanja ukazivala da su značajni prediktori nastanka i ispoljavanja nasilja u partnerskim odnosimamladih. Skala je, zajedno sa demografskim upitnikom, onlajn administrirana uzorku od 193 ispitanika studentske populacije (85.1% ženskog pola), starosti 19-22 godine, iz tri Univerzitetska centra, Beograd, Niš i Novi Sad. Primenom analize glavnih komponenti izdvojena je jedna komponenta od 22 ajtema, koja je objašnjavala 51.2% varijanse kriterijuma i po sadržaju joj je odgovarao naziv “Skala za ispitivanje stavova mladih prema nasilju u partnerskim odnosima“. Pouzdanost skale izražena vrednošću Kronbahovogalfa koeficijenta iznosila je .951. To potvrđuje da ova skala ima uslove da se koristi kao pouzdan instrument za evaluaciju preventivnih programa za kontrolu i sprečavanje nasilja u partnerskim odnosima mladih
Евалуација циљева индивидуалног образовног плана и академски успех ученика са инвалидитетом у средњој школи
No full textИндивидуални образовни планови се израђују већ више од десет година. Одувођења инклузије и индивидуалног образовног плана правилници и законска акта којасу регулисала њихову израду мењала су се током времена. Евалуација и сама израда сутакође пратиле те промене. Нас су интересовали подаци из праксе како циљеви утичуна академски успех ученика у средњошколском узрасту, као и да ли планирање,индивидуализација и све што наставници и дефектолози раде да би одговорилипотребама ученика са сметњама у развоју доводе до резултата и бољег академскогуспеха ученика.За прикупљање података коришћена су два инструмента. Први је посебнонаправљен за ово истраживање (прикупљање општих података), док је другиинструмент конструисан за мерење циљева ИОП-а. У истраживању је учествовао 48испитаник. Испитаници су били наставни кадар који је био запослен у редовним илиспецијалним средњим школама на територији Аутономне покрајине Војводине.Истраживање је спроведено онлајн, где су испитаници попуњавали анкету. Упитник јебио дистрибуиран у различитима групама на друштвеним мрежама.Основни закључци нам показују да ученици постижу бољи академски успех акоимају више циљева у ИОП-у, и да водећу улогу у изради и имплементацији имајунаставници и дефектолози. Уочава се скромно учествовање самог детета и члановапородице, као и коришћење асистивне технологије. Што се тиче самог академскогуспеха, добили смо податке да деца са сметњама у развоју имају бољи академски успехиз математике и матерњег језика. Интересантан је податак да искуство и компетенцијенаставника не утичу на бољи академски успех, али смо приметили да дефектолозимного боље процењују и ревидирају децу са сметњама у развоју, али имају већи степениплементације у односу на наставнике које су запослени у типичним средњимшколама.Из добијених резултата као и на основу прегледане постојеће литературеуочавају се разлике код нас и у свету. Сматрамо да је важно истражити разлике, као иурадити додатна истраживања која ће потврдити или оповргнути наше резултатеIndividual educational plans have been in use for more than ten years. Since theintroduction of inclusion and the individual educational plans, the rules and legal acts thatregulated the creation have changed over time. The evaluation and the development alsofollowed those changes. We were interested in data from practice on how goals affect theacademic success of students in high school age. Does the planning, individualization, andeverything that teachers and special educators do to meet the needs of students withdisabilities lead to results and better academic success for students.Two instruments were used for data collection. The first one was specifically createdfor this research (collecting general data), while the second instrument was constructed tomeasure IOP goals. 48 respondents participated in the research. The respondents wereteaching staff who were employed in regular or special secondary schools in the territory ofthe Autonomous Province of Vojvodina. The research was conducted online, whererespondents filled out a survey. The questionnaire was distributed in different groups onsocial networks.The main conclusions show us that students achieve better academic success if theyhave more goals in IEP, and that teachers and special education teachers play a leading role inthe development and implementation. Modest participation of the child and family members,as well as the use of assistive technology, can be observed in the data. Regarding theacademic success itself, we received data that children with developmental disabilities havebetter academic success in mathematics and their mother tongue. It is interesting to note thatthe experience and competence of teachers does not affect better academic success, but wenoticed that special education teachers evaluate achived goals much better, but have a higherdegree of implementation compared to teachers employed in typical secondary schools.From the obtained results as well as based on the reviewed existing literature,differences can be seen in our country and in the world. We believe that it is important toobserve the differences, as well as to do additional research that will confirm or refute ourresults
Naming Nouns and Verbs in Older Adults – Age-Related Changes
No full textResearch data on pathological language degradation suggest noun-verb dissociation, which prompts research in the field of normal aging in this direction. However, there are few studies in the literature that address semantic deterioration in the domain of verbs and the relationship between difficulties in naming these two types of content words during normal aging. The aim of the research was to compare the naming of verbs and nouns in healthy older adults and to qualitatively analyse the differences and errors in naming. The sample consisted of 101 participants without a history of neurological diseases, divided into 3 age decades. The Boston Naming Test was used as an instrument to assess noun naming, and the Action Naming Task was used to assess verb naming. Results from the whole sample showed that males performed better on both noun and verb naming (p.05). The results of our study show a significant semantic deterioration with age in the noun domain, but not in the verb domain. This could be a consequence of the different organization of nouns and verbs in the mental lexicon, supported by different brain regions and neural networks
Sports injuries in athletes with disabilities
Get PDFThe aim of the study was to determine the type and localization of sports injuries in people with
disabilities who play sports professionally or recreationally and to examine whether there was a
difference in sports injuries between these two categories of para-athletes. The research sample
consisted of 30 men with an average age of 40.96 years. The sample had two subsamples. The
first group consisted of 13 respondents who participated in para-sports professionally. The
second group comprised of 17 respondents who take part in para-sports recreationally. The
respondents trained individual and team para-sports (parashooting, parataekwondo,
paraswimming, paracycling, para-athletics, para-table tennis, sitting volleyball and wheelchair
basketball). A questionnaire was created to gather overall demographic data, and a part of the
Musculoskeletal Discomfort Form was used to localize musculoskeletal complaints. Descriptive
statistics, measures of central tendency, the Mann-Whitney U test and Spearman's rank correlation
coefficient were applied. The results showed that 76.6% of all para-athletes have suffered at least
one injury, with most injuries occurring during training (63.3%). Shoulder trauma and soft tissue
injuries were the most common. Both subsamples reported that they had experienced the most
problems in the form of pain, discomfort and numbness in the neck and lower back. As far as
people with disabilities are concerned, participation in para-sports carries inseparable and
associated risks. Therefore, the data achieved in this study can be used in order to understand the
risk factors leading to injury which are specific to para-athletes (disability-sport) and to develop
injury prevention programs
Утицај слушања музике на подстицање развоја особа са поремећајем из спектра аутизма и/или интелектуалним сметњама: преглед емпиријских налаза
Get PDFПрегледни радови релевантне литературе пружају значајне податке како истраживачима тако и практичарима. Уочава се недостатак прегледних радова који се баве ефектима слушања музике код особа с поремећајем из спектра аутизма и/или интелектуалним сметњама. Циљ рада је да се утврди шта показују постојећи налази о повезаности слушања музике и аспеката развоја и квалитета живота особа с поремећајем из спектра аутизма и/или интелектуалним сметњама. Радови су претраживани кроз обједињену претрагу Google Scholara и сервиса Конзорцијума библиотеке Србије за обједињену набавку – KOBSON (Academic Search Complete, Cambridge University Press, EBSCO, Oxford Academic Journals, Sage, Science Direct, Wiley). Почетном претрагом пронађено је 37, док је коначна анализа обухватила 13 радова у временском опсегу од 1993. до 2022. године. На основу анализе резултата истраживања уочава се да слушање музике код особа с поремећајем из спектра аутизма смањује појаву самостимулативних понашања, утиче на ублажавање сензорних преоптерећења и има снажнији ефекат уколико особа слуша музику коју самостално бира. Музика у позадини побољшава квалитет живота особа с интелектуалним сметњама и особа с поремећајем из спектра аутизма
Digital technologies as support to healthcare systems in promotion of health and prevention of disease: raising awareness as an aim of communications
Get PDFThe paper analyzes the approach to one very important phenomenon in the
modern environment, which is defined as digital transformation in the healthcare system.
The increasing influx of digital technologies into business processes leads to the point
where the provision of healthcare services can no longer be viewed only in traditional
frameworks, but it is necessary to look at the unlimited options of digital technologies,
digital content and digital communications in the provision of healthcare services.
The needs of the healthcare system and certain changes resulting from the
development of communication and information technologies such as the Internet, social
networks, mobile applications, etc. require organized work on the implementation of a
strategy for new ways of doing business in healthcare. Health information and early
screening awareness of oncological diseases increase the motivation for active participation
of people in the implementation of preventive measures, treatments and rehabilitation.U radu se analizira pristup veoma važnom fenomenu u savremenom okruženju
koji se definiše kao digitalna transformacija u zdravstvenom sistemu. Sve veći upliv
digitalnih tehnologija u poslovne procese dovodi do toga da se pružanje zdravstvenih
usluga više ne može posmatrati samo u tradicionalnim okvirima već je neophodno
sagledati i neograničene mogućnosti digitalnih tehnologija, digitalnih sadržaja i
digitalnih komunikacija u pružanju zdravstvenih usluga. Potrebe zdravstvenog sistema i
promene koje nastaju razvojem komunikacionih i informacionih tehnologija poput
interneta, društvenih mreža, mobilnih aplikacija i sl. zahtevaju organizovan rad na
sprovođenju strategije za implementiranje novih načina poslovanja u zdravstvu.
Informisanost o zdravlju i podizanje svesti o ranom skriningu onkoloških bolesti
povećavaju motivisanost za aktivno učešće u sprovođenju preventivnih mera, lečenju i
rehabilitaciji