rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Motherhood in prison – challenges and perspectives
Get PDFThe authors have analysed the status, treatment and needs of imprisoned mothers and their children. They point out that, almost everywhere in the world, children of incarcerated mothers are not given adequate attention, and that their very specific needs are neglected, although this directly contradicts the international standards and the principle of protecting the best interests of the child. In order to make recommendations that could upgrade the realization of rights of incarcerated mothers and their children left behind, the authors have reviewed the scientific and professional literature, focusing on the possible negative effects of parental detention and practices that have been shown to contribute to the well-being and social reintegration of both children and their mothers. International legal documents have also been analysed. General recommendations that have been given relate to the justice and prison systems, social welfare, schools and the media
Cultural correlates of gender gap trends in pisa mathematics performance across countries and time
No full textThe gender gap in mathematics-related outcomes favoring boys varies across countries and has been narrowing over
the last few decades. These temporal and geographical variations present solid evidence that the gap is not biologically rooted and is instead tied to different socialized values. This study explores the relationship between
changes in the mathematics gender gap across countries and culture. We utilized Hofstede’s model of cultural
dimensions, which describes six dimensions on which different countries and cultures differ. Previous studies have shown different types of relationships between these dimensions and the gender gap in mathematics. In the present study, we used the average decennial trend in gender difference in mathematics performance over the last ten years of PISA cycles. After controlling for the initial difference, only Collectivism vs. Individualism was a significant predictor of the change. The findings suggest that the boys-girls gap is closing more successfully in collectivistic cultures. One possible explanation is that girls in collectivistic cultures receive more support for learning mathematics since STEM is a lucrative field, and individuals in collectivistic cultures equally distribute responsibility for the group’s financial security, which strong mathematics skills and a job in a STEM field can provide. Another explanation relates to the value placed on collective well-being in collectivistic cultures and the greater educational support that all students, including girls, receive compared to individualistic cultures. Future studies should examine the specific mechanisms, processes, and values of collectivistic cultures to inform the design of intervention programs
Instrumenti za procenu rizika i potreba maloletnih učinilaca krivičnih dela
No full textTokom prethodne tri decenije, procena rizika i potreba maloletnih
učinilaca krivičnih dela je napredovala od nestrukturiranog stručnog
mišljenja do empirijski zasnovane strukturirane procene. Instrumenti
za procenu rizika i potreba pomažu stručnjacima iz prakse da utvrde
nivo rizika od recidivizma i identifikuju faktore na koje treba delovati da
bi se rizik smanjio. Cilj ovog rada je analiza savremenih trendova u ra
zvoju instrumenata za procenu u kontekstu principa RNR modela. Kroz
prikaz istorijata procene rizika i potreba, opisana je uloga RNR modela
u razvoju instrumenata treće i četvrte generacije. Prodiskutovane su ka
rakteristike instrumenata za maloletne učinioce krivičnih dela i ključne
razlike u odnosu na instrumente za odrasle prestupnike. Objašnjenja
su ilustrovana primerima instrumenata za generalnu predikciju rizika,
kao i specijalizovanih instrumenata za procenu rizika od određene vrste
krivičnih dela. Saznanja o efektima instrumenata za procenu rizika i
potreba predstavljena su kroz kratak pregled rezultata meta-analitičkih
studija. Na osnovu kritičkog osvrta na stanje u našoj praksi, date su
preporuke za unapređenje procedura i instrumenata za procenu rizika i
potreba maloletnih učinilaca krivičnih dela
Znakovni jezik i inkluzija: uloga u obrazovanju i vršnjačkom povezivanju
No full textЗнаковни језик је природан и примаран језик глувих са карактеристичним
речником и граматичком структуром, које омогућавају јасну појмовну
диференцијацију. Представља иконичан, визуелно манифестан језички
модалитет, који је због своје природе и биолошке основе централног
нервног система могуће усвојити раније него вербални језички модали
тет. Наведена својства веома су значана за подстицање ефикасне ране
комуникације, која је основа за каснију изградњу језичких вештина и ког
нитивног развоја. Знаковни језик је од изузетног значаја за комуникацију
глувих особа, а резултати истраживања сведоче о његовом утицају на
когнитивне и језичке способности и код чујуће деце. Циљ рада је да опише
улогу знаковног језика у инклузивном друштву, прецизније у образовању
и вршњачком повезивању. Резултати указују на то да знаковни језик
подстиче инклузију тиме што омогућава комуникацију са глувим и на
глувим особама без обзира на степен слушног оштећења, као и да уко
лико га уче и примењују чујућа деца, осим превазилажења социјално
комуникацијских баријера међу вршњацима различитог слушног ста
туса долази и до обостраног образовног бенефита у смислу побољшања
когнитивних и језичких способности. Закључује се да би увођење праксе у
којој би и чујућа деца учила знаковни језик омогућило операционализацију
принципа инклузије, обострану корист како у образовном, тако и у смис
лу проширивања вршњачке повезаности без обзира на њихов слушни
статус
Stigma determining factors in patients with epilepsy
No full textPurpose: To find factors determining the stigma in people with epilepsy (PWE) living in Belgrade, Serbia.
Method: Consecutive adult patients with a diagnosis of epilepsy able to understand and complete the questionnaires were included in the study. Patients completed the Serbian version of the Stigma Scale of Epilepsy (SSE) (Lalatovic et al. 2023), Neurological Disorders Depression
Inventory for Epilepsy (NDDI-E), Patient Health Questionnaire-9 (PHQ-9), and Generalized Anxiety
Disorder-7 (GAD-7). A two-sample t-test was used to detect the effects of sociodemographic and epilepsy-related variables on stigma, and Pearson's coefficient for correlation between mood-related variables and stigma scores. By stepwise regression analysis, the major factors associated with stigma perception among PWE were identified.
Results: The sample consisted of 108 PWE (60.2% were female, age range: 19–67 years). Adverse effects of antiseizure medications (ASMs) (t(106)=2.07, p=0.04, d=0.48) and driving ability (t(45)=2.90, p=0.006, d=0.85) significantly influenced SSE scores. Other socio-demographic
and clinical variables had no significant effects on epilepsy-related stigma. Depression severity significantly influenced SSE scores (based on the NDDI-E cut-off score), and SSE showed a positive association with PHQ-9 (r=0.42, p<0.001) and GAD-7 scores (r=0.35, p<0.001) as well. All potential predictor variables that showed a significant relationship with SSE (driving ability, adverse
effects of ASMs, depression, and anxiety levels) were included in the stepwise regression analysis. Depression severity measured by PHQ-9 remained the only significant predictor of the SSE total score (F(1,45)=10.01, p=0.003). PHQ-9 accounted for 16.4% of the variance in the SSE total score.
Conclusion: There was a significant association between perceived stigma in PWE and adverse effects of ASMs, driving ability, and mood disorders, but the level of stigma total score could be predicted by the depression symptoms severity
User and family members' satisfaction with assistive technology devices and means
No full textАсистивна технологија обухвата различите производе и уређаје који се
користе за одржавање, повећање или побољшање функционалних способ
ности корисника. У овој области, задовољство корисника је идентифи
ковано као један од најважнијих фактора који утичу на исход примене
асистивне технологије. Циљ овог пилот истраживања је био да се про
цени ниво задовољства корисника и чланова породице различитим аспек
тима уређаја. Такође, да се утврди које демографске карактеристике ис
питаника, као и особине уређаја утичу на процењени ниво задовољства.
Узорак је чинило 20 испитаника међу којима је било 10 чланова породице
и 10 корисника. Примењени су упитници који су посебно конструисани за
потребе овог истраживања. Анализа резултата показује да су чланови
породице (AS = 5,35, SD = 0,70) и корисници (AS = 5,70, SD = 0,82) умерено
позитивно задовољни уређајима и средствима асистивне технологије.
Социодемографске варијабле, врста уређаја, учесталост и дужина
његовог коришћења нису били статистички значајно повезани са просеч
ним нивоом задовољства испитаника. Фактори који су утицали на ниво
задовољства обухватају спољашњи изглед уређаја, лакоћу одржавања и
сервисирања, психосоцијални аспект употребе уређаја, безбедност прили
ком употребе, као и његову ефикасност. Ниво задовољства представља
најбољи предиктор прихватања асистивне технологије. С обзиром на то,
анализа аспеката уређаја и услуга којима испитаници нису задовољни би
требало да има приоритет у даљим истраживањима.Assistive technology encompasses various products and devices that are used
to maintain, increase or improve the user’s functional abilities. In this area, user
satisfaction has been identified as one of the most important factors influencing
the outcome of implementation. The aim of this research was to assess the level
of satisfaction of users and family members with different aspects of the device.
Also, to determine which demographic characteristics of the respondents, as
well as the characteristics of the device, affect the estimated level of satisfaction.
The sample consisted of 20 respondents, among whom were 10 family members
and 10 users. Questionnaires specially designed for the purpose of this research
was applied. Analysis of the results showed that family members (M = 5.35, SD = 0.70) and users (M = 5.70, SD = 0.82) are generally satisfied with devices
and means of assistive technology. Sociodemographic variables, type of device,
frequency and length of its use were not statistically significantly related to
the average level of satisfaction of the respondents. Factors that influenced
the level of satisfaction include the external appearance of the device, ease
of maintenance and servicing, psychosocial aspect of using the device, safety
during use, as well as its efficiency. Level of satisfaction is the best predictor of
acceptance of assistive technology. Considering that, the analysis of the aspects
of devices and services that the respondents are not satisfied with should have
priority in further research
USING VIGNETTES TO EXPLORE TEACHERS’ STRATEGIES FOR FOSTERING STUDENTS’ MOTIVATION FOR LEARNING MATH
No full textMathematical knowledge and skills are an essential resource not only for schooling and academic achievement but also for general problem-solving and successful functioning in various areas of everyday life. Schools and teachers play a crucial role in
encouraging and developing students’ abilities and skills in mathematics, with one of the main goals being to foster motivation for learning. However, previous findings indicate that learning mathematics in Serbian schools often entails negative emotions
and a decrease in motivation. The project “Co-constructing Mathematical Motivation in Primary Education - A Longitudinal Study in Six European Countries” examines the development of mathematical motivation and the factors influencing this process. This paper presents part of the project’s results, specifically related to teachers’discourses on student motivation for learning mathematics in elementary school. The research employed vignettes—short descriptions of three students’ profiles based onmotivation, emotions and achievement measures—as prompts for semi-structured interviews about teachers’ attitudes and practices related to students’ motivation to learn mathematics. Key themes from the interviews include how different students can be supported, what experiences help teachers implement practices to encourage and motivate students, the resources they rely on or may lack, and the strategies they
find particularly successful for motivating students of different profiles. The study encompassed a total of 12 teachers from schools participating in the project, including 6 classroom teachers and 6 mathematics teachers. These teachers were selected as examples of good practice regarding student motivation, based on the average scores of students in their classes concerning intrinsic motivation, perceived competence, and enjoyment of learning mathematics. Respondents’ answers were analyzed using inductive-deductive thematic analysis, with some codes defined based on the theory of motivation and others derived from the collected responses. The results indicate that teachers often spontaneously design strategies “on the fly” through trial and error, searching for what will be most successful with individual students. Classroom teachers cite their relationship with students and the enthusiasm they convey as key
motivators. Mathematics teachers frequently apply strategies aimed at the utility of mathematics or enhancing students’ perceived competencies. They recognize highly
motivated and successful students as “talented” in mathematics and strive to keep
them engaged with additional, interesting tasks to prevent boredom in class. Peer interaction is often used as an incentive for both successful and less successful students.
Teacher narratives are fundamental in constructing an evidence-based support tool to
enhance students’ motivation to learn mathematics
Maloletnička ubistva u Beogradu: kriminološke karakteristike i kaznena politika
No full textMaloletnička ubistva karakteriše niz posebnih fenomenoloških
obeležja, koja ih odvajaju od drugih oblika nasilničkog kriminaliteta
maloletnika. Poznavanje ključnih kriminoloških obeležja od značaja je
za bolje razumevanje ovog fenomena i za praksu prevencije kriminalnog
ponašanja maloletnika. Cilj rada je prikaz i analiza nalaza istraživanja
o fenomenološkim karakteristikama maloletničkih ubistava u Beogradu
u periodu 2013-2022. godina i kaznenoj politici. Podaci su prikupljani
analizom sadržaja sudskih spisa u pravnosnažno okončanim postupcima
prema maloletnicima u periodu 2013-2022. u Višem sudu u Beogradu
za krivična dela ubistvo, teško ubistvo i ubistvo na mah. Sprovedena je
kvalitativna i kvantitativna analiza podataka. U posmatranom periodu
osamnaest maloletnika izvršilo je neko od krivičnih dela ubistvo prema
Krivičnom zakoniku RS (član 113 i član 114), pri čemu je najveći broj
ostao u pokušaju. Svi izvršioci su muškog pola, pri čemu u pogledu
uzrasta dominiraju stariji maloletnici. Najveći broj maloletnika u vreme
izvršenja krivičnog dela pohađalo je srednju školu. Ubistvo su uglavnom
izvršavali samostalno, upotrebom hladnog oružja. Žrtve su najčešće
muškog pola, a u gotovo polovini slučajeva žrtva i učinilac su se od ranije
poznavali i imali blizak odnos. U strukturi izrečenih krivičnih sankcija
prema maloletnim izvršiocima krivičnog dela ubistvo preovladavaju vaspitne mere. Dobijeni nalazi omogućavaju sagledavanje stanja i tendencije
maloletničkih ubistava u Srbiji, uz ukazivanje na potencijalne pravce za
intervenciju
Наставни приступ деци с визуелним дисфункцијама – практична упутства за усвајање академских вештина
No full textOбразовање деце с тешкоћама у визуелном функционисању које настају као последица лезија или дисфункција у централном нервном систему представља значајан изазов. Ово стање се назива церебрално оштећење вида, а прати га најчешће уредан офталмолошки налаз. Функционални проблеми који се код деце јављају могу се манифестовати као блаже тешкоће код усмеравања визуелне пажње, све до потпуне немогућности ефикасне употребе вида у одређеним ситуацијама. Овакво варијабилно дететово понашање бива (криво) протумачено као неспретност, недостатак разумевања и пажње или се приписује проблемима у социјалном функционисању и комуникацији, при чему у највећем броју случајева није препознато као последица тешкоћа у визуелном функционисању. Проблеми с видом резултирају проблемима у академским активностима, а потребе деце с церебралним оштећењем вида су јединствене.
Циљ рада је да се, кроз преглед литературе, укаже на специфична понашања која одликују децу с церебралним оштећењем вида и дају опште препоруке за наставни приступ у раду с овим ученицима, што би могло да омогући побољшање њихових наставних постигнућа и олакша стицање академских вештина. У раду су дати предлози наставних стратегија, предлози за адаптације наставног материјала, као и препоруке за адаптације у простору. Наведене адаптације могу бити корисне, како ученицима с церебралним оштећењем вида, тако и ученицима с другим тешкоћама у развоју, али и ученицима типичне популације
European stroke organisation (ESO) guideline on cerebral small vessel disease, part 2, lacunar ischaemic stroke
Get PDFA quarter of ischaemic strokes are lacunar subtype, typically neurologically mild, usually resulting from intrinsic cerebral small vessel pathology, with risk factor profiles and outcome rates differing from other stroke subtypes. This European Stroke Organisation (ESO) guideline provides evidence-based recommendations to assist with clinical decisions about management of lacunar ischaemic stroke to prevent adverse clinical outcomes. The guideline was developed according to ESO standard operating procedures and Grading of Recommendations, Assessment, Development, and Evaluation (GRADE) methodology. We addressed acute treatment (including progressive lacunar stroke) and secondary prevention in lacunar ischaemic stroke, and prioritised the interventions of thrombolysis, antiplatelet drugs, blood pressure lowering, lipid lowering, lifestyle, and other interventions and their potential effects on the clinical outcomes recurrent stroke, dependency, major adverse cardiovascular events, death, cognitive decline, mobility, gait, or mood disorders. We systematically reviewed the literature, assessed the evidence and where feasible formulated evidence-based recommendations, and expert concensus statements. We found little direct evidence, mostly of low quality. We recommend that patients with suspected acute lacunar ischaemic stroke receive intravenous alteplase, antiplatelet drugs and avoid blood pressure lowering according to current acute ischaemic stroke guidelines. For secondary prevention, we recommend single antiplatelet treatment long-term, blood pressure control, and lipid lowering according to current guidelines. We recommend smoking cessation, regular exercise, other healthy lifestyle modifications, and avoid obesity for general health benefits. We cannot make any recommendation concerning progressive stroke or other drugs. Large randomised controlled trials with clinically important endpoints, including cognitive endpoints, are a priority for lacunar ischaemic stroke.publishedVersio