rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Relationship between phonemic discrimination ability and articulation in cochlear implanted preschool children
No full textUvod: Usvajanje maternjeg jezika ostvaruje se savladavanjem glasovnog sistema, koje
počiva na razvoju fonemske diskriminacije i artikulacije. Cilj: Istraživanje je imalo za
cilj da ispita odnos između fonemske diskriminacije i artikulacije u periodu intenzivnog
govorno-jezičkog razvoja kod dece oštećenog sluha predškolskog uzrastа. Меtode:
Istraživanjem je obuhvaćeno 20 dece sa kohlearnim implantom uzrasta između 36
i 77 meseci. Razvijenost fonemske diskriminacije i artikulacije ispitana je Testom za
ispitivanje razlikovanja fonemа i Globalnim artikulacionim testom. Rezultati istraživanja
pokazuju da deca koja uspešnije razlikuju foneme imaju statistički značajno bolje
rezultate na Globalnom artikulacionom testu, kao i da postoji međusobna povezanost
između fonemske diskriminacije i artikulacije ispitanika. Rezultati takođe ukazuju na
bolja postignuća u nivou razvijenosti fonemske diskriminacije i artikulacije u grupi
dece čije je učešće u auditivnom treningu svakodnevno, u odnosu na decu koja su u
auditivni trening uključena dva puta nedeljno. Faktori hronološki, slušni uzrast i dužina
auditivnog treninga nisu bili statistički značajno povezani sa artikulaciono-fonološkim
sposobnostima ispitanika. Zaključak: Analizom rezultata istraživanja zaključuje se
da su sposobnost fonemske diskriminacije i artikulacije kohlearno implantirane dece
predškolskog uzrasta međusobno povezane. Faktori hronološki, slušni uzrast i dužina
auditivnog treninga nisu utvrđeni kao indikatori koji se dovode u vezu sa artikulacionofonološkim
sposobnostima ispitanika. Učestalost auditivnog treninga utvrđena je kao
jedini faktor koji je povezan sa sposobnostima fonemske diskriminacije i artikulacije
predškolaca sa kohlearnim implantom.Introduction. The acquisition of the native language is achieved through mastering
the phonological system, which relies on the development of phonemic discrimination
and articulation. Objectives. The aim of this study was to examine the relationship
between phonemic discrimination and articulation during the period of intensive speechlanguage
development in preschool children with hearing impairment. Methods. The
study involved 20 children with cochlear implants aged between 36 and 77 months. The
development of phonemic discrimination and articulation was assessed using the Phoneme
Discrimination Test and the Global Articulation Test. Results. The results of the study
indicate that children who better distinguish phonemes have statistically significantly
better results on the Global Articulation Test, and that there is an interrelation between
phonemic discrimination and articulation in the participants. The results also show better
achievements in phonemic discrimination and articulation in the group of children who
participated in auditory training daily, compared to children who participated in auditory
training twice a week. Chronological age, auditory age, and the duration of auditory
training were not statistically significantly related to the participants’ articulation and
phonological abilities. Conclusion. Analysis of the study results concludes that the
ability to discriminate phonemes and articulation in preschool children with cochlear
implants are interrelated. Chronological age, auditory age, and the duration of auditory
training were not found to be indicators associated with the participants’ articulation
and phonological abilities. The frequency of auditory training is the only identified
factor related to phonemic discrimination and articulation abilities in preschoolers with
cochlear implants
Perception of people with disabilities through the prism of social distance
No full textРанија литература указује на претежно негативан став
друштва према особама са инвалидитетом, те на настојања да се идентификују и
категоризују
узроци.
Новија
истраживања
међутим,
указују
на
мање
негативан
став,
те
отвореност
за
различите
врсте
односа
са
особама
са
инвалидитетима.
Социјална
дистанца
се
може
посматрати
као
бихејвиорална
компонента
става
односно
мера
предрасуда,
или
степен
блискости
који
особа
жели
да
оствари
са
другим
појединцем
или
припадником
неке
скупине.
Нижа
социјална
дистанца
указује
на
спремност
и
отвореност
заједнице
на
прихватање и
интеграцију,
висока
социјална
дистанца
указује
на
дискриминаторност
према
појединим
групама.
Циљ:
Ово
истраживање
имало
је
за
циљ
да
испита
социјалну
дистанцу
према
слепим
и
слабовидим
особама.
Ова
група
особа
са
инвалидитетом
одабрана
је
због
своје
бројности,
јер
према
подацима
Републичког
завода
за
статистику
Републике
Србије,
од
укупног
броја
особа
са
инвалидитетом у
Србији,
41%
представљају
слепа
или
слабовида
лица.
Метод:
За
потребе
истраживања
формиран
је
пригодан
узорак
од
197
испитаника
са
територије
града
Ниша,
Републике
Србије,
старосног
узраста
од
18
до
64
година.
За
прикупљање
података
коришћена
је
модификована
Богардусова
скала
социјалне
дистанце.
Резултати
истраживања
показују
да
се
испитаници
мушког
и
женског
пола
статистички
значајно
разликују у
погледу
социјалне
дистанце
према
слепим и
слабовидим
особама,
те
да
мушкарци
показују
мању
социјалну
дистанцу.
Статистички
значајне
разлике
идентификоване
су и
поређењем
старосних
група,
те
је
закључак
да
млађа
популација
показује
мању
социјалну
дистанцу,
односно
да
дистанца
расте
са
старошћу
испитаника.
Када
су у
питању
образовање
и
статус
запослености
испитаника,
модели
нису
били
статистички
значајни.
Закључак:
Резултати
показују
да
још
увек
увек
постоје
укорењене
предрасуде
које
ометају
пуну
социјализацију
и
интеграцију
особа
са
инвалидитетом,
међутим,
резултат
да
су
најмлађе
категорије
испитаника
показале
најнижу
соцјалну
дистанцу,
даје
наду
за
инклузивнију
будућност.This research was intended to examine social distance towards
blind and visually impaired people. This group of persons with disabilities was
selected because according to the data of the Statistical Office of the Republic
of Serbia, out of the total number of persons with disabilities in Serbia, 41% are
blind or partially sighted persons. Method. for the purposes of the research,
a suitable sample of 197 respondents from the territory of the city of Niš,
Republic of Serbia, aged from 18 to 64 years was formed. A modified Bogardus
social distance scale was used to collect the data. Research results show that
male and female respondents differ statistically significantly in terms of
social distance to blind and visually impaired people, and that men show less
social distance. Statistically significant differences have also been identified
by comparing age groups, and the conclusion is that the younger population
shows a lower social distance, that is, that the distance increases with the age
of the respondents. When it came to the education and employment status
of the respondents, the models were not statistically significant. Conclusion.
the results show that there are still ingrained prejudices that hinder the full
socialization and integration of persons with disabilities, however, the result
that the youngest categories of respondents showed the lowest social distance
gives hope for a more inclusive future
Заступљеност сметњи у читању код ученика трећег и четвртог разреда – прелиминарно истраживање
No full textВећина истраживања о сметњи у читању је била усмерена на децу раног школског узраста (до трећег разреда), али доступни подаци из мањег броја студија указују на одређен проценат деце може испољавати тешкоће и на старијем узрасту (четврти и старији разреди). Циљ истраживања је био утврђивање процента деце која одступају од просечних норми у појединачним доменима читања на нестандардизованом тесту процене доступном у нашем говорном подручју. Узорак је чинило 100 деце трећег и четвртог разреда основне школе без дијагнозе дислексије. За процену способности читања примењен је Тродимензионални тест читања, намењен евалуацији брзине и тачности читања, као и разумевања прочитаног. Резултати су показали да 88% деце остварује просечна постигнућа у домену брзине читања, 86% на плану тачности читања, док 58% деце има просечна постгнућа на плану разумевања прочитаног. Са друге стране, 10% деце која има изражене тешкоће на плану брзине читања, 14% има теже сметње на плану тачности читања, док 17% деце има умерене тешкоће на плану разумевања прочитаног, у односу на утврђена просечна постигнућа деце у узорку. Добијени резултати указују на то да учесталост присуства тешкоћи у читању оквирно одговара по- дацима из наше и стране литературе. Наведено имплицира потребу за стандардизацијом мерних инструмената за процену читања деце у на- шем говорном подручју, а која би омогућила прецизнију идентификацију тешкоћа у читању
Review of a questionnaire for elderly hearing aid users
No full textГубитак слуха током живота може имати негативан утицај на
когнитивну функцију, комуникацијске способности, самостално функционисање и
укупан
квалитет
живота
појединца.
Време
које
прође
од
дијагнозе
губитка
слуха
до
почетка
адаптације
на
слушне
апарате
износи
од 5
до
20
година у
зависности
од
хронолошког
узраста,
степена
оштећења
слуха и
мотивације
пацијента.
Наведени
подаци
јасно
указују
на
потребу
за
подизањем
свести о
значају
ране
процене и
интервенције
која
подразумева
амплификацију и
слушну
рехабилитацију
особа
одраслог и
старијег
животног
доба.
Уколико
се
не
предузму
одређене
мере
превенције и
бриге о
слуху,
од
тренутне
глобалне
процене
да
1,2
милијарде
људи
живи
са
неким
степеном
губитка
слуха,
до
2050.
године
овај
број
би
могао
бити
удвостручен.
Рад
је
резултат
критичке
анализе
великог
броја
упитника и
приказани
су
они
који
чији
резултати
потврђују
висок
ниво
поузданости и
валидности.
Циљ
рада
био
је
да
се
прикажу
упитници
намењени
корисницима
амплификације
одрасле и
старије
животне
доби
који
су
адекватан
инструмент
за
прикупљање
података.
Приказана
је
систематизација
више
од
20
упитника
који
су
намењени
корисницима
слушних
помагала
одрасле и
старије
животне
доби а
коришћени
су у
истраживањима
различитих
аутора, а
односе
се
на:
самопроцену
степена
и
учесталости
слушне
сметње,
прихватање
губитка
слуха,
бенефит
од
коришћења
амплификације,
процену
задовољства
коришћењем
амплификације
и
процену
индекса
инвалидитета
услед
губитка
слуха.
На
основу
података о
ниској
учесталости
примене
слушне
амплификације
код
особа
са
оштећењем
слуха
различитог
степена
која у
популацији
одраслог и
старијег
животног
доба
износи
свега
10%,
сматрамо
да
већа
информисаност
научне и
стручне
јавности о
значају
проблема
као и
прикупљање
већег
броја
информација
од
стране
потенцијалних и
активних
корисника
амплификације,
може
освестити
значај
увођења
националне
стратегије
целоживотне
бриге о
слуху у
свакодневну
клиничку
праксу.Hearing loss developing across life span could have negative impact on
cognitive function, communication capacity, independent functioning
and overall quality of life of an individual. Time span between the onset of
hearing impairment and intervention with hearing aids could vary between
5 and 20 years and depends on chronological age, degree of hearing loss and
motivation of the individual. Those data clearly imply the need to improve
the awareness on early detection and intervention for hearing impairment in
adults and elderly. The global burden of hearing loss currently includes 1.2
billion people with some degree of hearing impairment and without active
measures of prevention, detection and intervention, that number could be
doubled by 2050. This review encompasses critical approach to numerous
questionnaires regarding hearing impairment and intervention, with special
emphasis on those with high reliability and validity. The objective of this
review was to assess different questionnaires for adult and elderly hearing
aid users and evaluate their adequacy. More than 20 questionnaires for
adult and elderly hearing aid users, designed by different authors, have been
systematically reviewed. Those questionnaires regard personal evaluation
of hearing handicap, compensating for hearing loss, benefit and satisfaction
with hearing aids and disability index because of hearing impairment.
Considering the fact that only 10% of hearing-impaired adults and elderly use
hearing aids, it is necessary to improve public awareness about this problem
and consequences of untreated hearing loss and obtain feedback from hearing
aid users about the benefits. Sharing this information among the general
population and professionals could initiate development of a national strategy
for hearing healthcare across life span and improve clinical practice
ЗАШТО ФАСПЕР: ШТА МОТИВИШЕ СТУДЕНТЕ ДА ИЗАБЕРУ КАРИЈЕРУ У ОБЛАСТИ СПЕЦИЈАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ И РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ
No full textЦиљ рада је испитати мотивацију студенткиња и студената за избор студија на Универзитету у Београду – Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), и евентуалне асоцијације између наведених разлога уписа овог факултета. За потребе испитивања искуства студената у вези са њиховим информисањем о Факултету пре уписа, подршци коју су добијали приликом уписа, припремању пријемног испита, мотивацији за уписивање ФАСПЕР-а и слично креиран је Упитник који на добровољној бази попуњавају студенти прве године. 383 студенткиње и студента прве године су 2021/22, 2022/23. и 2023/24. школске године у оквиру онлајн Упитника одговорили на отворено питање: ,,Зашто сте се одлучили да упишете ФАСПЕР?“. Отворени одговори студената анализирани су индуктивним приступом, коришћењем тематске анализе садржаја, а због испитивања асоцијације између идентификованих разлога за избор факултета, спроведена је тетрахорична корелација у Mplus програму. Резултати указују на то да студенти бирају ФАСПЕР доминантно из алтруистичних мотивација, као и вођени доживљајем да мултидисциплинарност студија на ФАСПЕР-у може да изађе у сусрет њиховим вишеструким интересовањима
(Un)Realistic Educational aspirations and their relationship with socio- emotional characteristics of students
No full textAdolescents have a task of choosing an educational path that suits them, but often lack the knowledge in their abilities, leading to mismatch between aspirations and competencies. Aims of this study are to test how many students are realistic about their future education. Second aim is to describe extracted profiles based on their demographics and socio-emotional skills (SSES). We used data from PISA 2022 which consisted of 6256 Serbian students. Findings reveal that 24% of students are low performers, with 22% realistically aiming for high school (RLP), 36% unrealistically aspiring to tertiary education (ULP), and 42% undecided. Conversely, 19% are high performers, with 8% unrealistically aiming for high school (UHP), 80% realistically aspiring to tertiary education (RHP), and 12% undecided. RLP are more often from vocational schools, males, and have lower ESCS. They exhibit lower perseverance, curiosity, empathy, and assertiveness scores. ULP are more often from vocational schools and have lower ESCS. They show higher curiosity and assertiveness than RLP. RHP, more often from gymnasium, females, and higher ESCS demonstrate the highest SSES scores across all domains. UHP, more often males, show moderate levels of perseverance, empathy, and assertiveness but lower curiosity than RHP. Understanding unrealistic aspirations is crucial for guiding students towards setting achievable educational goals
Тhe influence of different listening conditions on the understanding of speech in children with specific language disorders
No full textДеца са специфичним језичким поремећајима показују тешкоће
у аудитивној обради говорних сегмената и измењене обрасце аудитивних
реакција
на
различите
акустичке
карактеристике.
Још
увек
није
до
краја
објашњено
зашто
деца
која
имају
уредан
перифени
слух
показују
одређене
неубичајене
дефиците у
овом
домену.
Код
ове
популације
врло
су
изражене
тешкоће
у
вербалној
меморији,
аудитивној
пажњи,
спацијалној
орјентацији,
бинауралној
интеграцији
и
другим
сличним
компонентама
аудитивне
способности.
Ове
тешкоће
се
значајно
појачавају у
отежаним
условима
слушања.
Циљ:
Општи циљеви су били утврђивање да
ли различити услови слушања утичу на разумевање говора код деце са
специфичним језичким поремећајем и да ли постоје разлике у односу на
децу уредног говорно-језичког развоја. Методе: У узорку је било 15 деце
са специфичним језичким поремећајем и 15 деце уредног говорно-језичког
развоја узраста од 3 до 7 година. За потребе овог истраживања осмишљен
је
упитник
за
испитивање
разумевања
говора у
различитим
условима
слушања а
попуњаван
је
од
стране
родитеља.
Упитник
се
састоји
од
15
питања
која
се
односе
на 4
различита
услова
слушања:
идеални
услови
слушања
(тишина),
слушање у
бучном
окружењу
(бука),
слушање
на
већој
удаљености
(дистанци) и
слушање
говора
са
ТВ,
радија,
компјутера
или
неког
другог
медија.
Резултати:
Деца
са
специфичним
језичким
поремећајем
су
постизала
статистички
значајно
лошија
постигнућа у
односу
на
децу
уредног
говорно-језичког
развоја у
свим
условима
слушања
(p<0,001).
За
децу
са
специфичним
језичким
поремећајем
најтежи
услов
је
био
разумевање
говора у
условима
амбијенталне
буке,
али и у
другим
условима
слушања
постигнућа
нису
била
значајно
боља.
Деца
типичног
развоја
показивала
су
веома
слична,
висока
постигнућа
без
обзира
на
услове
слушања.
Закључак:
Деца
са
специфичним
језичким
поремећајем
показују
изражене
тешкоће у
разумевању
говора у
различиитим
условима слушања у односу на вршњаке уредног развоја. Овакви резултати указују
на потребу брижљивог планирања програма рехабилитације у домену
аудитивне перцепције.Children with specific language disorders show difficulties
in auditory processing of auditory segments and changes in the pattern of
auditory reactions to different acoustic characteristics. It is still not fully
explained why children with normal peripheral hearing show certain unusual
deficits in this domain. In this population, difficulties in verbal memory,
auditory attention, spatial orientation, binaural integration and other similar
components of auditory ability are very pronounced. These difficulties occur
significantly in difficult listening conditions. Objective. The general objectives
were to determine whether different listening conditions affect speech
understanding in children with a specific language disorder and whether
there are differences compared to children with normal speech development.
Methods. The sample consisted of 15 children with a specific language
disorder and 15 children with normal speech and language development aged 3 to 7 years. For the purposes of this research, a questionnaire was designed to
examine speech understanding in different listening conditions and it was filled
out by parents. The questionnaire consists of 15 questions related to 4 different
listening conditions: ideal listening conditions (silence); listening in a noisy
environment (noise); long-distance listening; and listening to speech from TV,
radio, computer or other media. Results. Children with a specific language
disorder achieved statistically significantly worse scores compared to children
with normal speech and language development in all listening conditions (p
< 0.001). For children with specific language impairment, the most difficult
condition was speech understanding in ambient noise conditions, but even in
listening conditions, the achievement was not significantly better. Typically
developing children showed very similar, high achievement regardless of
listening conditions. Conclusion. Children with a specific language disorder
show pronounced difficulties in understanding speech in different listening
conditions compared to peers with regular development. These results indicate
the need for careful planning of rehabilitation programs in the domain of
auditory perception
Disciplinary practices and teacher-student relations in high school
No full textSchool climate refers to the quality and nature of school life. One of
the components of this multidimensional construct is the relationship between
teacher and student. The aim of this study is to examine the impact of teachers’
disciplinary techniques on the quality of teacher-student relations. The research
sample consisted of 860 students (59.6% female) aged 15 to 19 years (M = 16.38, SD
= 1.05). Data on teachers’ disciplinary practices were collected using the Delaware
Positive, Punitive, and SEL Techniques Scale (four-point Likert-type scale, α = .87).
The scale consists of three subscales that measure students’ perceptions of the use
of positive behavioral techniques (6 items, α = .88), punitive techniques (6 items,
α = .74), and social emotional learning techniques (6 items, α = .88). Relationships
between teachers and students were assessed using the Teacher-Student Relations
subscale of the Delaware School Climate Scale (4 items, α = .90). Results indicate
that teacher’s techniques are statistically significantly correlated with studentteacher
relations (r(858) = .57, p = <.001). The strongest positive correlation was found
between positive techniques and teacher-student relations (r(858) = .72, p = < .001),
then with SEL learning techniques (r(858) = .66, p = < .001), while a weak negative
correlation was found between punitive practices and relationships between
teachers and students (r(858) = -.31, p = < .001). This correlation remains even when
respondents’ age and gender are taken into account. The findings demonstrate
how important the use of positive and SEL teacher’s disciplinary techniques may
be for the promotion of interpersonal relationships and, consequently, for the
improvement of the school climate
Аудитивна, фонолошка и семантичка обрада код деце предшколског и раног школског узраста
No full textУвод: Аудитивна, фонолошка и семантичка обрада су кључне, серијске компоненте процеса који омогућује размевање значења одређеног аудити- вног стимулуса. Развијају се од раног узраста, али се динамика развоја и њихов међуоднос мења током предшколског и раног школског узраста. Иако су неке од ових способности значајно истраживане, у литератури постоји мали број радова који се бавио проучавањем њиховог односа у пе- риоду од предшколског до раног школског узраста. Циљ: Због важности способности аудитивне, фонолошке и семантичке обраде за овладавање академским вештинама, циљ овог рада је испитивање тенденција у раз- воју ових способности код деце предшколског и раног школског узраста, као и њихов међусобан однос у овом развојном периоду. Методе: Узорак је чинио 61 испитаник типичног развоја, узраста од пет до осам година, који је подељен у три узрасне групе. У сврху процене аудитивне, фонолошке и семантичке обраде коришћени су суптестови Вудкок-Џонсонове батерије тестова за процену когнитивних способности. Резултати: су показали да се девојчице и дечаци не разликују значајно у погледу постигнућа на плану испитиваних способности (p > 0,05). Анализа узрасних разлика је показа- ла да испитаници из најстарије групе имају значајно боља постигнућа од деце из најмлађе групе, на већини испитиваних суптестова семантичке обраде, као и на плану фонолошке обраде (p 0,05). Анализа корелације је показала да способности ауди- тивне, фонолошке и семантичке обраде значајно позитивно корелирају у посматраном узрасном опсегу (p 0,05; p ≤ 0,01). Закључак: Способности фонолошке и семантичке обраде значајно се развијају у узрасном периоду од пете до седме године, што није случај са способношћу аудитивне обраде. Међутим, у овом развојном периоду, способност аудитивног процесирања је значајно повезана са способношћу језичке обраде, што имплицира значај аудитивне обраде за овладавање академским вештинама на школском узрасту
Effects of Treatment Using the Semantic Feature Analysis Method on the Improvement of Narrative Discourse in Persons with Fluent Aphasias
No full textIntroduction. Patients with a fluent type of aphasia have semantically poor discourse, which is often
uninformative for the interlocutor, having consequences for their daily life. One of the treatment methods
used in clinical practice is the semantic feature analysis (SFA). The aim of this study was to determine the
impact of this treatment method on the content of discourse in patients with fluent aphasia.
Material and methods. The sample consisted of 30 subjects with fluent aphasia, namely: Wernicke's
aphasia (9 subjects), conductive aphasia (6 subjects), transcortical sensory aphasia (8 subjects), and anomic
aphasia (7 subjects). To assess the formation of narrative discourse, the picture subtest "Cake theft" from
the Boston diagnostic test for aphasia was used. The content of the discourse was assessed by two
experienced speech therapists - aphasiologists.
Results. After the treatment using the semantic feature analysis, an increase in the number of content
words was observed in all patients (H = 22.53, df = 3, p < .001; H = 23.42, df = 3, p < .001; H = 23.10, df = 3, p <
.001). Patients with Wernicke's and transcortical sensory aphasia had most impairment in the
content/informativeness of discourse. Uninformative discourse was observed in 5 (33.33%) patients with
Wernicke's and 4 (26.67%) patients with transcortical sensory aphasia. The type and severity of aphasia
were shown to affect the informativeness of discourse.
Conclusion. The semantic feature analysis treatment method leads to a significant improvement of
narrative discourse in patients with milder forms of aphasia, such as anomic and conductive aphasia