rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Перцепција инклузивности школске праксе
No full textЦиљ овог истраживања био је да се испитају разлике у перцепцији инклу-
зивне школске праксе између наставника и учитеља. Узорком су обухваћена
62 учитеља и наставника из једне основне школе у Александровцу. За по-
требе истраживања коришћена је трећа димензија Индекса за инклузију
(Index for Inclusion, Booth & Ainscow, 2010) - Инклузивна пракса. У поређењу
резултата између две испитиване групе коришћен је Ман-Витнијев
U-тест. Резултати истраживања указују да између учитеља и настав-
ника не постоји статистички значајна разлика на већини одговора на
димензији Инклузивна пракса. Статистички значајна разлика пронађена
је на три испитивана параметра који се тичу узајамног поштовања у
учионици, учешћа у ваннаставним активностима и познавања ресурса у
локалној заједници. Разлике у перцепцији инклузивног образовања у одно-
су на лично искуство и разлике у самој инклузивној пракси између раз-
личитих школа захтевају стална испитивања, како би се стекла што
реалнија слика о стању инклузивног образовања
Transcranial brain parenchyma sonographic findings in patients with myotonic dystrophy type 1 and 2
Get PDFIntroductionMyotonic dystrophy type 1 (DM1) and 2 (DM2) are genetically determined progressive muscular disorders with multisystemic affection, including brain involvement. Transcranial sonography (TCS) is a reliable diagnostic tool for the investigation of deep brain structures. We sought to evaluate TCS findings in genetically confirmed DM1 and DM2 patients, and further correlate these results with patients’ clinical features.MethodsThis cross-sectional study included 163 patients (102 DM1, 61 DM2). Echogenicity of the brainstem raphe (BR) and substantia nigra (SN) as well as the diameter of the third ventricle (DTV) were assessed by TCS. Patients were evaluated using the Hamilton Depression Rating Scale, Fatigue Severity Scale and Daytime Sleepiness Scale.ResultsSN hyperechogenicity was observed in 40% of DM1 and 34% of DM2 patients. SN hypoechogenicity was detected in 17% of DM1 and 7% of DM2 patients. BR hypoechogenicity was found in 36% of DM1 and 47% of DM2 subjects. Enlarged DTV was noted in 19% of DM1 and 15% of DM2 patients. Older, weaker, depressive, and fatigued DM1 patients were more likely to have BR hypoechogenicity (p < 0.05). DTV correlated with age and disease duration in DM1 (p < 0.01). In DM2 patients SN hyperechogenicity correlated with fatigue. Excessive daytime sleepiness was associated with hypoechogenic BR (p < 0.05) and enlarged DVT (p < 0.01) in DM2 patients.ConclusionsTCS is an easy applicable and sensitive neuroimaging technique that could offer new information regarding several brainstem structures in DM1 and DM2. This may lead to better understanding of the pathogenesis of the brain involvement in DM with possible clinical implications
Organizaciona podrška osobama sa autizmom u zdravstvenom sistemu
Get PDFOsobe sa autizmom se suočavaju sa brojnim izazovima u obezbeđivanju adekvatnih zdravstvenih usluga. Više od 70% osoba sa autizmom ima neka komorbidna stanja, koja često ostaju neprepoznata, kako zbog izostanka preventivnih aktivnosti, tako i zbog nedovoljnog poznavanja specifičnih zdravstvenih potreba osoba sa autizmom. Ako uz to imamo u vidu da su osobe sa autizmom sklonije različitim povredama i da mnoge osobe sa težim oblicima autizma nemaju ideju o opasnosti, ne čudi nalaz da je stopa morbiditeta i mortaliteta kod osoba sa autizmom značajno veća nego u tipičnoj populaciji. U okviru ERASMUS + projekta „Zdravlje: Poboljšanje pristupačnosti zdravstvenim uslugama za osobe sa autizmom“, pokušali smo da utvrdimo koje su intervencije do sada korišćene kako bi se poboljšalo stanje zdravlja ove populacije. Nedavno objavljene sistematske pregledne studije nedvosmisleno pokazuju da se intervencije u ovoj oblasti uglavnom usmeravaju na same osobe sa autizmom (npr. sistemska desenzitizacija, modelovanje, socijalni narativi) i, u nešto manjoj meri, na podizanje kapaciteta i znanja pružalaca zdravstvenih usluga. Istraživanja koja se bave mogućim efektima restrukturiranja zdravstvenog sistema izuzetno su retka. Intervencije organizacionog tipa uglavnom se odnose na prilagođavanje okruženja hipersenzitivnim pacijentima i kreiranje individualizovanog plana podrške. U Srbiji se, uprkos predlozima roditelja i stručnjaka da se uvedu zdravstveni pasoši, obezbede posebne čekaonice i prilagode prostorije zdravstvenih ustanova senzornim potrebama osoba sa autizmom, nije daleko odmaklo u organizacionim promenama zdravstvenog sistema
The relationship between teachers’ disciplinary practices and school bullying and students’ satisfaction with school: The moderated mediation effects of sex and school belonging
Get PDFAn authoritative school climate, along with greater teacher support and warm relations
among peers are frequently connected with less school bullying. The main aim of this
paper is to examine the direct link as perceived by students between teachers’
disciplinary practices and bullying in school and students’ satisfaction with school. The
indirect relationships are explored via the mediation of school belonging and the
moderation of gender. High school students (N=860, 40.4% male students) completed
the Delaware School Climate Survey, the Multidimensional Students’ Life Satisfaction
Scale, and the Psychological Sense of School Membership Scale at a single time
point. In general, teachers’ disciplinary practices have significant direct effects on
perceptions of bullying and satisfaction with school. Positive disciplinary (direct effect =
.28, SE = .04, p < .001) and SEL techniques (direct effect = .22, SE = .04, p < .001) are
related to bullying only among males, while punitive techniques are directly linked to
school bullying unrelated to gender (b = .03, SE = .05, p = .50). Similarly, the effect of
positive disciplinary (direct effect = .27, SE = .08, p < .001) and SEL (direct effect = .21,
SE = .08, p < .01) techniques on satisfaction with school was significant only among
males. A direct relationship between punitive disciplinary techniques and satisfaction
with school was not recognized. The mediation analysis revealed the indirect effects of
teachers’ disciplinary practices on the dependent variables via school belonging to be
stronger among females. Teachers’ negative modeling through punitive disciplinary
practices leads to more bullying. School belonging may serve as a protective factor
related to the negative impact of teachers’ disciplinary practices on school bullying as
well as satisfaction with school, especially among females. Interventions should be
focused on fostering school belonging along with the development of positive genderspecific
disciplinary practices
Kompetencije vaspitača i poverenje majki u inkluzivnom okruženju
No full textПоверење родитеља у стручњаке је важан предуслов за могућност њиховог
заједничког деловања на развој и васпитање деце. Поверење родитеља
у васпитаче и изграђивање њиховог партнерског односа значајно је већ
при поласку детета у вртић јер се на раном узрасту обезбеђују темељи
за дугорочни развој и образовање деце. Ово истраживање има за циљ да
испита ниво поверења родитеља у васпитаче запослене у инклузивном
вртићу, као и повезаност поверења родитеља са компетенцијама васпитача. Истраживањем је обухваћено 162 родитеља деце са сметњама у
развоју и 277 родитеља деце типичног развоја узраста од три до седам
година. Поверење у васпитаче је процењено применом Скале поверења.
Утврђено је да мајке деце са сметњама у развоју имају ниже поверење
у васпитаче него мајке деце без тешкоћа. Поверење родитеља значајно
је повезано са доживљајем васпитача о властитој компетенцији за рад
са децом са сметњама у развоју. Овакав резултат имплицира да је неопходно, кроз обуке и иницијално образовање васпитача, ојачати њихова
знања и вештине за рад са овом популацијом и њиховим родитељима
како би се допринело унапређењу поверења родитења. Такође, потребна
су даља истраживања корелата и предиктора поверења, посебно када је
у питању поверење родитеља деце са сметњама у развоју
Trust as an indicator of the quality of the parent – preschool teacher relationship in an inclusive kindergarten
No full textDue to the importance of collaboration between families and educational
institutions in fostering children’s development and their positive academic
outcomes, it is necessary to develop a partnership between preschool teachers
and parents from the onset of a child’s enrollment in kindergarten. One of
the most crucial aspects of building a partnership between parents and preschool
teachers is trust. Given the lack of research on this topic in Serbia, the
aim of this study was to examine differences in the level of trust between parents
and preschool teachers, as well as in relation to the developmental status
of children. The sample consisted of 306 preschool teachers and 450 parents of
children with and without developmental difficulties. The Trust Scale was applied,
with separate forms for teachers and parents. The results confirmed that
preschool teachers have a higher level of trust in parents than parents have in
preschool teachers. Additionally, parents of children with disabilities have less
trust in preschool teachers than parents of typically developing children. The
findings indicated that the parents of the children with disabilities should represent
a target group for intervention regarding the development of trust in
preschool teachers. Further research on the correlates of trust as an integrative
element of a quality relationship with preschool teachers is needed to better
understand how parents and teachers collaborate for the benefit of children.
Such understanding is crucial for the development of successful inclusive educational
programs, where parents and children feel a sense of belonging
Mogućnosti primene mobilne aplikacije namenjene deci iz spektra autizma
No full textU sklopu praktičnog dela vežbi iz predmeta Asistivna tehnologija u komunikaciji
za studente logopedije Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerziteta u
Beogradu osmišlјena je aplikacija za pametne uređaje namenjena deci iz spektra autizma.
Ideja za pravlјenje aplikacije je nastala nakon što je manja grupa studenata na osnovu
dobijenih rezultata sprovedene ankete utvrdila da nastavno osoblјe i roditelјi imaju
poteškoće prilikom primene stečenih znanja o autizmu u praksi.
Cilј pravlјenja aplikacije je bio usmeren ka tome da se njenom primenom olakša
funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima, uspostavi i održava komunikacija i da se
pruže dodatne informacije o samom poremećaju koje su neophodne u radu sa decom iz
spektra autizma. Aplikacija takođe ima za cilј da unapredi sistem specijalne edukacije kroz
primenu savremene asistivne tehnologije, i razmenu informacija između nastavnog
osoblјa, roditelјa i deteta. Svaki od navedenih korisnika imao bi mogućnost kreiranja
naloga koji sadrži različite funkcije u skladu sa sopstvenim potrebama. Roditelј bi mogao
da upravlјa detetovim nalogom (npr. da pravi za dete raspored dnevnih aktivnosti, prati
lokaciju deteta na mapi i dr.). Nastavnom osoblјu se pruža mogućnost kreiranja više
naloga za svako dete ponaosob. Na taj način nastavnik može da vodi evidenciju za
nekoliko učenika na jednom mestu, ostvari direktnu komunikaciju sa roditelјima i dobije
opšte informacije o karakteristikama i specifičnostima poremećaja iz spektra autizma.
Uzevši u obzir odlike samog poremećaja, aplikacija pruža detetu vizuelne, auditivne i
verbalne stimuluse, kao što su vizuelni rasporedi, umirujući zvukovi, komunikaciona
tabla, mape za kretanje i dr.
Prvobitna verzija aplikacije je unapređena i opseg njene primene je proširen kroz
saradnju profesora, asistenta i studenata. S obzirom na broj različitih funkcija koje mogu
da se prilagode potrebama korisnika, celokupni sadržaj aplikacije se neograničeno može
nadograđivati i ažurirati, što predstavlјa značajnu prednost i olakšicu u procesu
komunikacije, rada i edukacije
Impact of voice characteristics on quality of communication in adults with depressive disorders
No full textОпшти циљ истраживања био је да се утврде акустичке и перцептивне карактеристике гласа и говора код одраслих особа са депресивним поремећајем, њихова повезаност и утицај на квалитет комуникације ових особа. Подстакнутост темом повезивања гласа, говора и комуникације са депресијом проистекла је прегледом великог броја претежно иностраних радова у којима се истиче важна улога гласа као физиолошког и патофизиолошког маркера, а са циљем продубљивања теме у контексту комуникације.Узорак истраживања обухватио је 100 испитаника, од којих је 45 чинило експерименталну групу (испитаници са депресивним поремећајем) и 55 контролну групу (испитаници без дијагностикованог депресивног поремећаја и без симптома депресивности). Обухваћени су испитаници оба пола, старосне доби између 19 и 64 године. Испитаници се нису статистички значајно разликовали према полу и узрасту.Мерни инструменти коришћени у истраживању су: (1) за акустичку анализу гласа - софтверски програм Мултидимензионалне анализе гласа и говора (Multidimensional voice program analysis, MDVP) помоћу специјализоване компјутерске лабораторије за говор „Kay Elemetrics” корпорације (модел 4300); (2) за перцептивну анализу гласа – ГРБАС скала (GRBAS scale, Isshiki et al., 1969); (3) за процену квалитета комуникације – скала Индекс гласовног оштећења (The Voice Handicap Index, VHI, Jacobson et al., 1997), и (4) за процену присуства/одсуства симптома депресивности и степена депресије коришћена је Монтгомери-Ашбергова скала за процену депресивности (Montgomery–Åsberg Depression Rating Scale, MADRS, Montgomery & Åsberg, 1979).Резултати истраживања показују да се акустичке и перцептивне карактеристике гласа статистички значајно разликују код особа са депресивним поремећајем у односу на испитанике контролне групе, као и да међу овим карактеристикама постоји значајна повезаност. Просечне вредности скоро свих параметара су веће код испитаника са депресивним поремећајем. Квалитет комуникације на основу самопроцене степена хендикепа условљеног гласом се статистички значајно разликује код особа са депресивним поремећајем у односу на контролну групу испитаника. Осим тога, постоје одређене разлике у акустичким, перцептивним карактеристикама гласа и квалитету комуникације између одраслих особа са депресивним поремећајем различитог степена тежине депресије. Акустичке и перцептивне карактеристике гласа су делимично значајно повезане са квалитетом комуникације код одраслих особа са депресивним поремећајем и утичу на квалитет комуникације.Карактеристике гласа, у контексту комуникације, имају потенцијал индикативног маркера у категоризовању депресивног поремећаја, што одражава савременији глобални правац у детекцији менталног поремећаја. Резултати подстичу наду у правцу мултидисциплинарности и увођења допунске свеобухватне анализе гласа и говора у проучавању и разумевању менталног здрављаThe general goal of the research was to determine the acoustic and perceptual characteristics of voice and speech in adults with depressive disorders, their relationship, and their impact on the quality of communication of these individuals. The motivation behind exploring the connection between voice, speech, and communication with depression stemmed from the review of a large number of predominantly foreign studies that emphasize the important role of voice as a physiological and pathophysiological marker, with the aim to delve deeper into this topic in the context of communication.The research sample included 100 participants, with 45 individuals in the experimental group (participants with depressive disorders) and 55 individuals in the control group (participants without diagnosed depressive disorders and depression symptoms). Both male and female participants were included in the study, with ages ranging from 19 to 64 years. The participants did not differ statistically significantly in gender and age.The research used the following measurement instruments: (1) for acoustic voice analysis, Multidimensional Voice Program Analysis (MDVP) software with the specialized computer laboratory for speech by Kay Elemetrics Corporation (model 4300); (2) for perceptual voice analysis, GRBAS scale (Isshiki et al., 1969); (3) for assessing communication quality, the Voice Handicap Index scale (VHI, Jacobson et al., 1997), and (4) for assessing the presence/absence of depression symptoms and the degree of depression, the Montgomery-Åsberg Depression Rating Scale (MADRS, Montgomery & Åsberg, 1979).The results of the research indicate that the acoustic and perceptual characteristics of the voice significantly differ between individuals with depressive disorders and the control group, and that there is a significant correlation between these characteristics. The average values of almost all parameters are higher in participants with depressive disorders. The quality of communication based on self-assessment of the degree of voice-related handicap significantly differs between individuals with depressive disorders and the control group. In addition, there are certain differences in acoustic, perceptual characteristics of the voice and the quality of communication between adults with depressive disorders of different degrees of severity. Acoustic and perceptual voice characteristics are partially significantly associated with the quality of communication in adults with depressive disorders and influence the quality of communication.In the context of communication, voice characteristics have the potential of an indicative marker in the categorization of depressive disorder, which reflects a more contemporary global trend in the detection of mental disorders. The results inspire hope towards multidisciplinarity and the introduction of complementary comprehensive voice and speech analysis in the study and understanding of mental health
Deficits in naming and auditory comprehension of terms in individuals with vascular dementia
No full textBackground/Aim. Although deficits in naming and
understanding named terms are characteristic of
dementia, they have seldom been investigated in
individuals with vascular dementia (VaD). The aim of
the study was to determine deficits in naming objects
and actions in individuals with VaD and the ability to
understand the meanings of words used to name
objects and actions. Methods. The study included 30
participants with VaD, who represented the clinical
group, while the control group consisted of 30
neurologically healthy participants. Participants with
VaD were first assessed using the Mini-Mental State
Examination to determine the severity of dementia. The
Northwestern Naming Battery was used to assess
naming
and
auditory
comprehension
of
terms.
Descriptive and inferential statistical methods were
used for data analysis. Group comparisons were
conducted
using
the
Chi-squared
(χ2)
test
of
independence, while for 2 × 2 contingency frequency
tables, continuity correction according to Yates wasapplied, and the phi (ϕ) coefficient was calculated as an
indicator of effect size. The relationships between
continuous variables were expressed using Spearman’s
rank
correlation
coefficient
rho
(ρ).
Results.
Participants with VaD demonstrated significantly lower
performance on the subtest of naming and auditory
comprehension of named objects and actions compared
to neurologically healthy participants. The severity of
dementia significantly influenced the performance on
the administered test. Specifically, participants with
moderate dementia exhibited significantly lower scores
on all subtests of naming and comprehension of named
objects compared to participants with milder dementia.
Conclusion. Individuals with VaD exhibit pronounced
deficits in naming and understanding named terms. The
ability
to
name
and
understand
named
terms
significantly declines with the progression of dementia.Uvod/Cilj. Mada su deficiti imenovanja i razumevanja
imenovanih pojmova karakteristični za demenciju, oni su
veoma malo istraživani kod osoba sa vaskularnom
demencijom (VaD). Cilj rada bio je da se utvrdi deficit
imenovanja predmeta i radnji kod osoba sa VaD, kao i
sposobnost razumevanja značenja reči kojima se imenuju
predmeti i radnje. Metode. U studiju je bilo uključeno 30
ispitanika sa VaD koji su predstavljali kliničku grupu dok
je kontrolnu grupu činilo 30 neurološki zdravih ispitanika.
Ispitanici sa VaD su najpre testirani korišćenjem Mini-
Mental State Examination upitnika radi utvrđivanja težine
demencije.
Za
procenu
imenovanja
i
auditivnog
razumevanja pojmova primenjena je Severozapadna
baterija testova za imenovanje. U statističkoj obradi applied, and the phi (ϕ) coefficient was calculated as an
indicator of effect size. The relationships between
continuous variables were expressed using Spearman’s
rank
correlation
coefficient
rho
(ρ).
Results.
Participants with VaD demonstrated significantly lower
performance on the subtest of naming and auditory
comprehension of named objects and actions compared
to neurologically healthy participants. The severity of
dementia significantly influenced the performance on
the administered test. Specifically, participants with
moderate dementia exhibited significantly lower scores
on all subtests of naming and comprehension of named
objects compared to participants with milder dementia.
Conclusion. Individuals with VaD exhibit pronounced
deficits in naming and understanding named terms. The
ability
to
name
and
understand
named
terms
significantly declines with the progression of dementia