rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Tretman bruksizma kod osoba sa autizmom
No full textIako se u svakodnevnoj praksi često suočavamo sa pojavom bruksizma kod osoba sa
autizmom, ova tema je u naučnoj literaturi retko obrađivana, dok su studije koje se bave ispitivanjem
efikasnosti različitih intervencija izuzetno retke.
Nedavno sprovedena pregledna studija identifikovala je 13 istraživačkih radova u kojima se
analizira pojava bruksizma kod osoba sa autizmom. S obzirom na heterogenost uzoraka i samog
autističkog spektra, kao i sociodemografske specifičnosti, očekivan je i ogroman disparitet u
procenjenoj prevalenciji. On se kreće u rasponu od 10,3%, kod ispitanika iz Pakistana, do čak 73%
kod pacijenata iz Italije. U zavisnosti od tipa i intenziteta, bruksizam može izazvati različite posledice,
kao što su trošenje i prelomi zuba, povećanje senzitivnosti, bol, pa čak i ozbiljna disfunkcija
temporomandibularnog zgloba. Sve ovo može uticati na sposobnost žvakanja, kao i na govor deteta
sa autizmom. Medicinski tretman bruksizma uključuje upotrebu ekstraoralnih ortodontskih aparata,
ugradnju krunica od nerđajućeg čelika i primenu botulinskog toksina.
Averzivna priroda ovih intervencija i vremenski ograničeni efekti primorali su praktičare da
osmisle raznovrsne bihevioralne pristupe koje mogu koristiti defektolozi i logopedi u svakodnevnom
radu. Početni korak u realizaciji tretmana je procena funkcije ponašanja. Okidači bruksizma obično
se utvrđuju u četiri odvojene sesije u kojima se prati da li osoba sa autizmom menja ponašanje u
situacijama poklanjanja pažnje, postavljanja zahteva, ignorisanja ili tokom igre. Kada je u pitanju
dnevni bruksizam kod osoba sa autizmom, on uglavnom nastaje zbog povišene anksioznosti ili kao
oblik autostimulacije, mada su opisani i slučajevi bruksizma potkrepljivani pojačanom pažnjom.
U zavisnosti od utvrđenih okidača, tretman se može zasnivati na korišćenju vizuelnih
rasporeda, uvođenju različitih tehnika samoregulacije, verbalnim zabranama, ignorisanju, auditivnoj
ili taktilnoj stimulaciji. Iako ne tako brojni, dosadašnji pokušaji tretmana bruskizma pokazali su se
veoma uspešnim
RECIDIVISM RISK ASSESSMENT FOR CONVICTS SERVING PRISON SENTENCES – VALIDITY AND RELIABILITY OF ASSESSING INSTRUMENTS IN THE REPUBLIC OF SERBIA
No full textПроцена ризика од рецидивизма, на основу које се конципира пенални третман,
најважнији је сегмент рада у затвору. Управо из тог разлога постоје многобројна истраживања
која се баве проценом ризика, те се тежи унапређењу инструмената процене. Досадашња
истраживања показују да је адекватна процена ризика од рецидивизма и прилагођавање
третмана процењеном ризику од кључне важности за спровођење пеналног третмана. У
светској литератури велика пажња се посвећује инструментима процене ризика од
рецидивизма. Циљеви овог истраживања су утврђивање међупосматрачке поузданости и
предиктивне валидности Упитника за процену ризика, капацитета и потреба осуђеног, који је
у званичној употреби у затворском систему Републике Србије.
Испитивање међупосматрачке поузданости рађено је на узорку од 106 осуђених који су
процењени Упитником за процену ризика, капацитета и потреба осуђеног од два независна
оцењивача. Предиктивна валидност Упитника за процену ризика, капацитета и потреба
осуђеног испитана је на узорку од 96 осуђених. За прикупљање података о осуђеним лицима
и стручним радницима формирани су посебни упитници.
Најважнији резултати испитивања међупосматрачке поузданости су: шест ајтема и
једна подскала (Став према кривичном делу) немају задовољавајућу објективност;
објективност мерења је виша за статичке у односу на динамичке факторе; објективност мерења
варира у зависности од карактеристика осуђених и стручних радника. Резултати испитивања
предиктивне валидности указују на значајну повезаност између рецидивизма и 19 ајтема, девет
подскала, укупног скора и нивоа ризика. Међутим, откривене су значајне разлике у
предиктивној валидности у зависности од карактеристика осуђених.
Добијени резултати указују на корисност процене ризика у затворском систему Србије.
Међутим, постоји потреба за унапређивањем међупосматрачке поузданости путем формалне
обуке особља. Додатно, налази нашег истраживања указују да је предиктивна валидност
инструмента слаба за поједине групе осуђених. Добијени резултати представљају добру
полазну основу за детаљније изучавање и унапређење праксе процене у пеналном систему
Републике Србије.Recidivism risk assessment, which serves as basis for penal treatment, is the most significant
segment of prison work. This is the reason behind the existence of numerous research that focus on
risk assessment, and thus the tendency to constantly improve the assessment instruments. Research
so far have shown that an adequate recidivism risk assessment and adjustments of treatments
according to the obtained results are of key significance for penal treatment. In the world literature
risk assessment instruments have been focused on to great extent. The aims of this research are to
determine the inter-rater reliability and predictive validity of the Questionnaire for convict risk,
capacity and needs assessment, which is in official use in the prison system of the Republic of Serbia.
The inter-rater reliability research was conducted on the sample of 106 convicts which had
been assessed with the Questionnaire for convict risk, capacity and needs assessment by two
independent assessors. The predictive validity of the Questionnaire for convict risk, capacity and
needs assessment was examined on a sample of 96 convicts. Special questionnaires had been created
for gathering data about the convicts and the experts.
The most significant results of the inter-rater reliability research are: six items and a subscale
(The attitude towards the crime) do not show satisfactory objectiveness level; the objectiveness levels
are higher for statistical factors compared to the dynamical ones; the objectiveness varies depending
on both the convicts’ and the experts’ characteristics. The results of predictive validity research
indicate that there is a significant connection between recidivism and 19 items, nine subscales, the
overall score and risk levels. However, significant differences in predictive validity have been
discovered concerning the convicts’ characteristics.
The obtained results suggest that risk assessment in Serbia prison system are beneficial.
However, there is a need to further develop inter-rater reliability by providing the staff with formal
training. Additionally, the results of our research indicate that the predictive validity of the
instruments is low for certain groups of convicts. The obtained results represent good basis for a more
detailed research and further development of assessment practice in the penal system of the Republic
of Serbia
Prikaz rečnika i glosara engleskog jezika struke za studente specijalne edukacije i rehabilitacije
No full textSavladavanje stručne terminologije je jedan od osnovnih ciljeva nastave stra-nog jezika struke, pa je i pronalaženje i upotreba odgovarajućih rečnika kao re-ferentne literature u izvođenju nastave neprocenjiva. Cilj ovog rada je da prikaže postojeće jednojezične i dvojezične rečnike i glosare iz oblasti specijalne eduka-cije i rehabilitacije i ukaže na njihove prednosti i mane, u skladu sa potrebama studenata prve godine Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univer-ziteta u Beogradu. Pored toga, rad jasno ukazuje na potrebu kreiranja modernog, adekvatnog i pristupačnog rečnika iz ove oblasti, koji bi zadovoljio potrebe ciljne grupe studenata i koji bi se koristio kao pomoćno nastavno sredstvo u okviru izvođenja nastave engleskog jezika struke
Prison Environment: A Female Perspective. Belgrade: Institute for Criminological and Sociological Research
No full textPotencijali pozorišta za socijalno uključivanje osetljivih grupa: testiranje modela participativnog pozorišnog procesa u međunarodnom kontekstu
Get PDFParticipativni pozorišni modeli, u literaturi često prepoznati pod terminom primenjeno pozorište, decenijama se aktivno koriste u osnaživanju različitih osetljivih
grupa i pokazuju svoje pozitivne efekte kako na same učesnike tako i na socijalnu sredinu
u kojoj se predstave stvaraju i izvode. Međutim, potencijali ovih modela nedovoljno su
istraženi u domenu rada na povezivanju i osnaživanju pripadnika raznovrsnih osetljivih
grupa na međunarodnom nivou. Sa ciljem izvođenja zaključaka o potencijalima
metodologije primenjenog pozorišta u kontekstu aktivnog uključivanja i osnaživanja
pripradnika osetljivih grupa kroz proces pripreme međunarodne inkluzivne pozorišne
predstave, pokrenut je, od strane CEPORA – Centra za pozitivan razvoj dece i omladine,
projekat „T.O.U.C.H - Theatre Outreach: Unravelling Connections in Humans“
(„Pozorište van pozorišta: Otkrivanje povezanosti među ljudima“), koji je podržan kroz
EU program Kreativna Evropa. U periodu od septembra 2022. godine do marta 2023.
godine okupljene su tri grupe učesnika – mladi bez roditeljskog staranja iz Srbije, osobe
sa invaliditetom iz Italije i mladi nezaposleni iz Hrvatske, a proces svake grupe vodio je
po jedan dramski pedagog. Svaki tim učestvovao je u 10 pripremnih radionica, nakon
čega su se okupili na intenzivnom osmodnevnom događaju u Vršcu. Kroz seriju od 28
sesija primenjenog pozorišta učesnici su istraživali teme percepcije sebe i drugih i barijere
sa kojima se pripadnici njihove grupe suočavaju. Predstava „(Ne)vidljivi“, nastala na
osnovu sadržaja koji su učesnici iznedrili, sastoji se iz kolaža od tri priče (prateći
specifične izazove tri ciljne grupe uključene u projekat) i prikazuje položaj pripadnika
ovih osetljivih grupa i prepreke sa kojima se suočavaju zbog prisustva predrasuda i
stereotipa u društvu. Sama predstava je interaktivnog karaktera, te nakon izvođenja sledi
diskusija između publike i glumaca koja simbolično omogućava rušenje barijera.
Predstava je izvedena 6 puta na 3 međunarodne turneje u Srbiji, Italiji i Hrvatskoj, kao i
u 31 školi u Beogradu, Palermu i Zagrebu, gde je svaka grupa radila na povezivanju
učesnika sa mladima iz svoje lokalne sredine. Rezultati evaluacije testiranja modela
potvrdili su pozitivne efekte metodologije primenjenog pozorišta na same učesnike, na
međusobno povezivanje i razumevanje učesnika iz sve tri zemlje, kao i na publiku koja je
prisustvovala izvođenjima
Neuroanatomical approach to the analysis of reading disorder in dyslexia
No full textIntroduction.The identification of reading disorders showed that
certain areas of the cortex have a specific role in the realization of the
reading process. Neuroimaging studies examined the functional
connection of these regions with other areas of the cortex in people with
dyslexia, as well as the very nature of the disorder and the mechanism
of its occurrence.
Objective. The aim of the paper is to present and analyze data on the
importance of the neuroanatomical approach to the analysis of reading
disorders in dyslexia.
Method. Internet search engines and electronic databases, as well as
textbooks and collections of papers, were used for the collection and
analysis of empirical data.
Results. The research results showed deficits in the area of the left
occipitotemporal gyrus, which was connected to the left frontal and
parietal areas of the cortex.Also, it was shown that the left arcuate
fasciculus connects the left temporoparietal region and the left
posterior frontal gyrus.
Conclusion.Based on the results of the research, it can be concluded
that the area of the left occipitotemporal gyrus, the ‘’Visual word form
area’’ (VWFA ), provides visual processing of the text. It was also
shown that the left arcuate fasciculus maintains the phonological
pathway, which underlies the decoding of grapho-phonemic
conversion, while the left posterior fronto-occipital fasciculus
maintains the orthographic pathway, wich is the basis of reading by
direct access to words. Therefore, the neuroanatomical approach to the
analysis of reading disorders, in persons with dyslexia, provides
insight into the structure of damage to linguistic and cognitive
processes that participate in the reading process, which contributes to
the selection of appropriate treatment methods.Uvod.Identifikacijom poremećaja čitanja pokazano je da određene
oblasti korteksa imaju specifičnu ulogu u realizaciji procesa
čitanja.Neuroimidžing studijama ispitana je funkcionalna povezanost
ovih regija sa drugim oblastima korteksa, kod osoba sa disleksijom, kao
i sama priroda poremećaja i mehanizam nastanka.
Cilj. Cilj rada je da se prikažu i analiziraju podaci o značaju
neuroanatomskog pristupa analizi poremećaja čitanja kod disleksije.
Metod.Za prikupljanje i analizu empirijskih podataka korišćeni su
internet pretraživači i elektronske baze podataka, kao i udžbenici i
zbornici radova.
Rezultati. Rezultati istraživanja su pokazali deficite u predelu levog
okcipitotemporalnog girusa koji je bio povezan sa levim frontalnim i
parijetalnim oblastima korteksa. Takođe, pokazano je da levi lučni
fascikulus povezuje levi temporoparijetalni region i levi posteriorni
frontalni girus.
Zaključak. Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da
oblast levog okcipitotemporalnog girusa, „Vizuelna oblast oblika reči“
(VWFA) ,obezbeđuje vizuelnu obradu teksta,.Takođe, pokazano je da
levi lučni fascikulus održava fonološki put, koji leži u osnovi
dekodiranja grafo-fonemske konverzije, dok levi posteriorni fronto-
okcipitalni fascikulus održava ortografski put, koji leži u osnovi čitanja
direktnim pristupom reči.Prema tome,neuroanatomski pristup analizi
poremećaja čitanja, kod osoba sa disleksijom, daje uvid u strukturu
oštećenja jezičkih i kognitivnih procesa koji učestvuju u p
Dependent clauses in the texts of seven-year-olds and tren-year-olds: a lingitudinal approach
No full textОсновни циљ рада је да се испитају постојеће разлике у степену синтаксичке
зрелости текстова које су продуковала иста деца у првом разреду и на крају
првог обавезног образовног циклуса. Kорпус за ово истраживање сачињавају
текстови 42 ученика првог разреда на задату тему, и текстови истих ученика, на
исту тему, у поновљеном узимању података након 3 године, тако да је урађена
анализа варијансе са поновљеним мерењем. Добијени резултати омогућују
увид у то које врсте зависних клауза продукују седмогодишњаци, којим се
језичким средствима служе, али и шта им је на том узрасту још увек недоступно,
односно како се у квантитативном и квалитативном смислу мења структура
зависносложених и вишеструко сложених реченица током раног школског
узраста. Резултати овог истраживања показују да су код деце и у млађем
и у старијем узрасту најфреквентије изричне, временске и узрочне клаузе, као
и да се продукција односних клауза, која представља један од најпоузданијих
и најрелевантнијих параметара за мерење степена синтаксичке зрелости текста,
стабилно повећава с узрастом, што је показатељ да се синтаксички развој одвија
правилно и одговарајућим темпом
Influence of the degree of hearing impairment on central auditory processing in people with presbycusis
No full textBackground Auditory processing involves decoding auditory impulses along auditory pathways in the central
nervous system. Aging causes a decline in hearing and auditory processing abilities. Difculties in auditory information processing include limitations in transferring, processing, organizing, transforming, analyzing, storing, recalling,
and using auditory information. The aim of this research was to examine the infuence of hearing impairment on auditory processing abilities in people with presbycusis. In addition, this research aimed to determine whether gender
and age afect auditory processing in people with presbycusis.
Method The research included 43 participants, 59–90 years of age. The PSP-1 Auditory Processing Disorder Test Battery was used to examine auditory processing abilities. We also used liminal tonal audiometry and the Short Portable
Mental Status Questionnaire–SPMSQ.
Results The participants achieved the worst results on the speech-in-noise test and the dichotic word test. A statistically signifcant diference was found in auditory processing abilities with regard to age (p<0.001) and the degree
of hearing impairment (p<0.001). No statistically signifcant diferences were determined in relation to gender.
Regression analysis pointed out the degree of hearing impairment as a signifcant predictor of auditory processing
abilities (p<0.001).
Conclusion Auditory processing abilities decline with age, and the degree of hearing impairment signifcantly afects
these abilitie
Intellectual disability, inclusion, and the education of physicians and medical students
No full textПринципи различитости, једнакости и инклузије у медицини кључни су
за побољшање здравствених исхода. У курикулумима медицинских факултета у свету препознају се бројни недостаци у учењу о здравственим проблемима неких популација, као што су особе са интелектуалном
ометеношћу. Циљ: Преглед савремене литературе о едукацији лекара и
студената медицине о интелектуалној ометености и инклузији. Метод
рада: Релевантна литература пронађена је претраживањем електронских база података, доступних преко Конзорцијума библиотеке Србије за
обједињену набавку. Резултати: Постоји велика разноликост програма
едукације, различити методолошки приступи, оцене исхода, профили
едукатора, а неки програми су само изборни. Показан је позитиван ефекат адекватне едукације о интелектуалној ометености и инклузији не
само на медицинско знање лекара и студената медицине, већ и на њихове
социјалне и когнитивне компетенције, као и повећање самопоуздања у
бризи о особама са интелектуалном ометеношћу. Закључак. Едукација
здравствених радника је од кључног значаја за разумевање специфичних потреба и изазова са којима се суочавају особе са интелектуалном
ометеношћу, што може значајно побољшати квалитет неге коју добијају.The principles of diversity, equality, and inclusion in medicine are crucial for
improving health outcomes. Medical school curricula worldwide recognize
numerous deficiencies in teaching about the health issues faced by certain
populations, such as individuals with intellectual disabilities. Objective: The goal
is to review contemporary literature on the education of physicians and medical
students regarding intellectual disabilities and inclusion. Methodology: Relevant
literature was identified through searches in electronic databases available via the Consortium of Serbian Libraries for unified procurement. Results: There is
significant variability in educational programs, methodological approaches,
outcome assessments, and educator profiles, with some programs being elective.
A positive effect of adequate education on intellectual disabilities and inclusion
has been demonstrated, not only on the medical knowledge of physicians and
medical students but also on their social and cognitive competencies, as well as an
increase in confidence when caring for individuals with intellectual disabilities.
Conclusion: Health professionals’ education is essential for understanding the
specific needs and challenges faced by individuals with intellectual disabilities,
which can significantly enhance the quality of healthcare they receive
Инклузивна школска култура посматрана из угла наставника
No full textУвод: Школска култура се најчешће одређује као скуп неписаних правила и традиција, скуп симбола, митова и легенди, норми и очекивања,
који продиру у све сфере школе. За креирање инклузивне културе школе
од посебног значаја је поштовање људских права и уважавање ученичке
различитости. Циљ: Циљ истраживања је био усмерен на утврђивање
перцепције наставника основних и средњих школа о развоју инклузивне
школске културе. Методе: Узорак је чинило 55 наставника виших разреда редовне основне (54,5%) и средње школе (45,5%), у чијем саставу су
се налазила инклузивна одељења. За потребе истраживања коришћен је
Индекс за инклузију, инструмент за самовредновање, вредновање и развој инклузивности школе. У обради података коришћене су статистичке мере дескриптивне (аритметичка средина, стандардна девијација,
максималне и минималне вредности) и инференцијалне статистике
(т-тест и Анова тест). Резултати: Укупан скор добијен у оквиру скале
има високу вредност (АС=2,76), што указује да наставници имају позитивну перцепцију инклузивне културе. Највећа средња вредност добијена је на питању које се односило на помоћ и подршку вршњака типичног
развоја у активностима ван школе (АС=3,22), док је најнижи скор остварен на показатељу који се односи на подршку и помоћ ученика са бољим,
вршњацима са слабијим школским успехом (АС=2,67). Закључак: Након
више од десет година од увођења инклузије, у многим школама недостају
адекватни услови који би обезбедили ефикасност инклузивног образовања. Један такав услов је и висок ниво инклузивне културе учесника у
образовном процесу, у првом реду наставника, јер се инклузивна култура,
поред осталог, базира на њиховим ставовима и вредностима