rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Uticaj amplifikacije na doživljaj slušnog hendikepa kod osoba sa prezbiakuzijom
No full textUvod: Prezbiakuzija značajno narušava kvalitet života usled brojnih posledica, poput subjektivnog doživljaja slušne ometenosti i izražene socijalne izolacije. Subjektivni doživljaj stepena slušne ometenosti zavisi od mnogobrojnih faktora, kako onih vezanih za samo oštećenje sluha (vreme i stepen nastanka oštećenja), tako i širokog spektra sociodemografskih i drugih faktora. U skladu sa prethodnim istraživanjima na ovu temu, postavlja se pitanje o postojanju razlika među amplifikovanim i neamplifikovanim osobama u pogledu doživljaja slušne ometenosti. Cilj: Upotrebom adekvatnih instrumenata utvrditi da li postoji razlika u individualnom doživljaju stepena slušne ometenosti kod osoba sa prezbiakuzijom koje koriste slušne aparate i ispitanika koji nisu amplifikovani. Metode: Uzorak je činilo 56 ispitanika sa potvrđenom prezbiakuzijom. U istraživanju je korišćen upitnik opštih demografskih podataka, Upitnik za utvrđivanje stepena auditivne ometenosti kod odraslih-skrining verzija i Međunarodna skala ishoda za korisnike slušnih aparata. Rezultati: Osobe koje ne koriste slušne aparate svoju ometenost procenile su značajno višim stepenom i svi ispitanici u ovoj grupi potvrdili su nivo slušnog hendikepa, dok je u grupi osoba koje koriste amplifikaciju njih 62.1% potvrdilo prisustvo slušnog hendikepa. Na osnovu visokih prosečnih rezultata na Međunarodnoj skali ishoda za korisnike slušnih aparata može se zaključiti da osobe sa prezbiakuzijom koje koriste amplifikaciju osećaju i veliku korisnost slušnih aparata u svakodnevnom funkcionisanju, sa čak 90% ispitanika koji se izjašnjavaju optimistično prema ovoj vrsti pomagala. Zaključak: Dobijeni podaci ističu značaj korišćenja amplifikacije bez obzira na stepen oštećenja sluha i godine života korisnika
Dravet Syndrome – clinical and developmental characteristics: A case report.
No full textIntroduction: Dravet syndrome is a rare, genetically determined epilepsy and epileptic encephalopathy primarily caused by a loss-of-function mutation in the SCN1A gene, also associated with autism spectrum disorder. Follow-ing birth, patients have typical neurodevelopment, but the regression of cognitive, motor and speech abilities become noticeable after the onset of seizures. Aims and case report: We report on the case of a five-year-old girl with characteristic clinical features of Dravet syndrome, detailing her basic clinical and developmental characteristics, disease course and treatment. The first seizure occured at four months of age, coinciding with increased body temperature, and by the end of first year she developed recurrent seizures. While the baseline electroencephagram was nomal, follow-up examinations revealed continuous high-amplitude and sharp, multifocal spike waves. During her second year of life, significant delay in psychomotor development became apparent. The Bayley-III scale was used to assess psychomotor de-velopment in cognition area, comprehension and quality of speech, as well as fine and gross motor skills. The results indicated that her cognitive abilities corresponded to those of an eight-month-old child, while her motor skills were at the level of an 18-month-old. Notable gait impairment was observed, with a wide-based crouch gait. The patient was also diagnosed with an autism spectrum disorder. Conclusion: Although rare, Dravet syndrome is an important differential diagnosis in children presenting with early-onset epilepsy and progressive developmental delays. It is essential to evaluate patients for common comor-bidities, such as autism, gait disorders, and intellectual disability, important determinants of patients’ quality of life
Articulatory-phonological abilities of cochlear implanted preschool children
No full textРазвој говора подразумева садејство аудитивне перцепције,
фонемске дискриминације, продукције и аутоперцепције, помоћу којих
се гради повезан изговор и конкретна реализација језика, као средства
комуникације и механизма интелектуалне делатности, која омогућава
асптракцију и појмовно мишљење. Циљ: Сагледавајући важност адекватног
развоја
говора
и
језика,
подједнако
за
остваривање
комуникације
и
регулацију
психичких
процеса,
циљ
истраживања
је
био
испитивање
артикулационо-фонолошких
способности,
као
основе
за
њихов
развој,
у
популацији
кохлеарно
имплантиране
деце
код
које
су
присутни
говорно
језички
дефицити; у
предшколском
узрасту
када
је
њихов
развој
најинтензивнији.
Општи
циљ
истраживања
је
био
испитивање
развијености
фонемског
слуха,
артикулације
и
оралне
праксије,
док
су
се
посебни
циљеви
односили
на
испитивање
односа
појединачних
артикулационо-фонолошких
способности,
као
и
испитивање
постојања
ефеката
фактора
хронолошког и
слушног
узраста
на
њихов
развој
код
кохлеарно
имплантиране
деце
предшколског
узраста.
Методе:
Истраживачки узорак је чинило 20
деце узраста од 36 до 77 месеци старости (М = 59,95, SD = 12,54), а развијеност
артикулационо-фонолошких
способности
испитивана
је
применом
Теста
за
испитивање
разликовања
фонема,
Глобалног
артикулационог
теста и
Теста
оралне
праксије.
Резултати:
Добијени
резултати
сугеришу
да
је
од
свих
артикулационо-фонолошких
способности
најразвијенија
фонемска
дискриминација,
затим
орална
праксија,
а
потом
артикулација.
Између
испитиваних
способности
уочена
је
статистички
значајна
повезаност
развијености
фонемског
слуха и
артикулације
(r
=
0,82, p <
0,001)
и
развијености
оралне
праксије
и
артикулације
(rs
=
0,46, p =
0,04).
На
нивоу
испитивања
фактора
уочено
је
да
хронолошки
узраст
утиче
на
развијеност
оралне
праксије
(rs
=
0,75, p <
0,001), а
слушни
узраст
на
развијеност
артикулације
(r
= 0,46, p = 0,04). Закључак: Артикулационо-фонолошке
способности испитиваног узорка развијене су у мери неопходној за даљи
адекватан говорно-језички развој. Развијеност артикулације је још увек
у фази успостављања те захтева подршку, коју испитани квалитет фонемског
слуха и
оралне
праксије
испитиваног
узорка
адекватно
омогућују.Introduction. The development of speech involves the combination
of auditory perception, phonemic discrimination, production, and selfperception,
with
which
is
built
a
connected
pronunciation
and
concrete
realization
of
language,
as a
means
of
communication
and a
mechanism
of
intellectual
activity,
which
enables
abstraction
and
conceptual
thinking.
Objective.
Seeing the importance of adequate development of speech and
language, both for achieving communication and regulating psychological
processes, the aim of the research was to examine articulatory-phonological
abilities, as a basis of speech and language, in the population of cochlear
implanted children with speech and language deficits; in preschool age
when their development is most intense. The general goal of this research
was to examine the development of phonemic hearing, articulation and oral
practice, while the specific objectives were related to the examination of the
relationship between individual articulatory-phonological abilities, as well as
the examination of the effects of chronological and auditory age factors on
their development in cochlear implanted preschool children. Methods. The
research sample consisted of 20 children aged 36 to 77 months (M = 59.95,
SD = 12.54), and the development of articulatory-phonological abilities was
examined using the Phoneme Discrimination Test, the Global Articulation
Test and the Oral Test Practices. Results.The obtained results suggest that of
all articulatory-phonological abilities, phonemic discrimination is the most
developed, followed by oral practice, and then articulation. Between the
tested abilities, a statistically significant correlation was observed between
the development of phonemic hearing and articulation (r = .82, p < .001) and the development of oral practice and articulation (rs = .46, p = .04). At the
factor level, it was observed that chronological age affects the development
of oral practice (rs = .75, p < .001), and that hearing age affects articulation
(r = .46, p = .04). Conclusion. The articulatory-phonological abilities of the
examined sample were developed to the extent necessary for further adequate
speech-language development. The development of articulation is still in the
establishment phase and requires support in adequate acquisition, which the
tested quality of phonemic hearing and oral practice of the examined sample
provide adequately
Genome Editing Technologies as Powerful Tools in Food Engineering and Biotechnology
No full textAbstract. Food engineering designs sustainable and environmentally responsible food processes for manufacturing safe, tasty, healthy, and convenient food prod-ucts. Methods that target the inserted genes to exact sites within the genome of a living organism have been designed thus leading to a new era in biotechnology, and the introduction of genome editing technologies. The procedure of gene edit-ing is accomplished using nucleases engineered to target an explicit DNA se-quence and form DNA double-strand breaks thus allowing the consequent re-moval of existing DNA and the insertion of replacement DNA. There are various gene editing techniques, but irrespective of the specific technique used, all are grounded on the use of nucleases: zinc-finger nucleases, TALE nucleases, mega-nucleases, and CRISPR-associated endonucleases. Gene editing tools give a po-tential for a completely new approach in the production of crops with desirable genetic traits with many advances compared to technology used in genetically modified plants. Here we discussed genome editing technologies, advances and obstacles in their application in food engineering and biology, and further chal-lenges in their future development
Тhe influence of stress on parents of children with disabilities and disorders
No full textРодитељи деце са сметњама у развоју често доживљавају виши ниво
стреса у односу на родитељe деце уредног развоја, без обзира на врсту и
степен сметњи и поремећаја.
За родитеље ометеност детета је стресни догађај који се појављује
изненадно и неочекивано, первазивног је дејства, хроничног је карактера
и опажа се као тешко решив или нерешив животни проблем. Стресни
догађаји који су неочекивани и неувремењени погађају базичну човекову
потребу за сигурношћу, редом и предвидивошћу.
Рођење детета са развојним сметњама и поремећајима је велики
стрес, што може неповољно деловати на односе родитеља са децом типичног
развоја и
међусобно
на
однос
мајке и
оца.
Стрес
највише
штети
деци ,
ремети
родитељске
односе и
утиче
на
квалитет
родитељства.
Иако
је
емпиријски
показано
да
постоји
ниво
стреса
који
је
очекиван
и
адаптиван
за
све
родитеље,
у
породицама
деце
са
сметњама
у
развоју
он
је
неретко
више
заступљен
него у
породицама
деце
типичног
развоја.
Бројна
истраживања
показују
да
родитељи
деце
са
сметњама и
поремећајима,
доживљавају
више
нивое
стреса,
више
анксиозних и
депресивних
симптома,
соматских
сметњи,
емоционалне
исцрпљености
и
симптома
сагоревања и
исказују
мање
задовољство
животом
од
родитеља
деце
без
сметњи и
поремећаја.
Уочено
је
да
постоје
разлике у
доживљају
стреса у
односу
на
пол и
социоекономски
статус
родитеља,
као и
врсту и
степен
ометености
деце
са
сметњама и
поремећајима.
Превладавањe
стреса,
зависи
од:
функционалности
породице –
пре
настанка
стресног
догађаја;
од
развојне
фазе у
којој
се
породица
налази;
као
и
од
индивидуалних,
психолошких
капацитета
породице.
Проучавање
родитељског
стреса
је
важно
како
би
се
могло
деловати у
правцу
заштите
оптималног
функционисања
породице и
њених
чланова.Parents of children with developmental disabilities often experience a higher
level of stress in comparison to parents of children of normal development,
regardless of the type and the degree of disabilities and disorders.
A child’s disability is for parents a stressful event which arises suddenly
and unexpectedly, it has pervasive effect, it is chronic, and it is perceived
as a problem difficult or impossible to resolve. Stressful events which are
unexpected and untimely affect the human need for security, order and
predictability. The birth of a child with developmental disabilities and disorders represents
severe stress, which may have an unfavourable effect on the parents’ relationships
with children of typical development and on the interpersonal relationship
between the mother and the father. Stress is most damaging to children; it
disturbs parental relationships, and it affects the quality of parenthood.
Although it has been empirically demonstrated that there is a level of stress
which is expected and adaptive for all parents, it is frequently more present in
the families of children with developmental disabilities than in the families of
children of typical development.
Numerous studies show that the parents of children with disabilities
and disorders experience higher levels of stress, more symptoms of anxiety
and depression, somatic disorders, emotional exhaustion and symptoms of
burnout and they express less satisfaction with life than the parents of children
without disabilities and disorders.
It has been observed that there are differences in experiencing stress in
relation to the gender and the social and economic status of parents as well
as to the type and the degree of disability of children with disabilities and
disorders.
Overcoming stress depends on the functionality of the family – prior to
the occurrence of a stressful event; the developmental stage the family is in; as
well as on the individual and psychological capacities of the family.
Studying parental stress is important so that action could be taken towards
the protection of the optimal functioning of a family and their members
Devices and applications for overcoming disabilities in mastering reading and writing skills in children with verbal communication disorders
No full textДеца са поремећајима вербалне комуникације спорије развијају вештине које су неопходне за развој писмености, у односу на вршњаке типичног развоја. Уређаји и апликације, који су део асистивне технологије, овој деци могу да пруже алтернативне начине за приступ писаном тексту, као и посредовање у процесу савладавања читања и писања. Циљ овог рада је био да се прегледом и систематизацијом доступне литературе прикажу уређаји и апликације за превазилажење сметњи у савладавању вештина читања и писања код деце са поремећајима вербалне комуникације. Такође, да се опишу њихове карактеристике, утврде предности и начини употребе, као и фактори који утичу на њихову примену у процесу образовања ученика са овим поремећајима. Резултати истраживања показују да уређаји асистивне технологије и апликације пружају неопходне адаптације за стицање вештина писмености. Ови уређаји нису предвиђени да замене самостално читање и писање у популацији деце типичног и атипичног развоја, већ се користе као подршка особама које имају тешкоће у развоју конвенционалне писмености.Verbal communication disorders are heterogeneous disorders that can have a negative impact on the acquisition of reading and writing skills. It is assumed that the presence of verbal communication disorders, regardless of etiology, is a risk factor for the development of deficits in the development of skills necessary for mastering reading and writing. The aim of this research was to review and systematize the available literature in order to present devices and applications that make it possible to overcome obstacles in the mastery of reading and writing skills in children with verbal communication disorders. Also, to describe their characteristics, identify their advantages and possible uses, as well as the factors that influence their use in the education of students with these disorders. The review of the literature was carried out using the database of the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition and Internet search engines, such as Google Scholar Advanced Search and Research Gate. Research shows that the use of assistive technology to overcome barriers to literacy mastery in children with verbal communication disorders has two basic functions related to stimulating literacy learning and providing an alternative means of accessing written text. Assistive technology used to support this process includes word processing, spell checking, word prediction, speech-to-text or text-to-speech applications. In recent decades, programs and applications to support literacy acquisition have been developed for tablets and cell phones, increasing their availability, portability, user independence and ability to participate equally in social interactions. This improves self-confidence and the development of a positive attitude towards activities that involve reading and writing
Women Crime in Serbia and Social Response
No full textFemale convicts, particularly those imprisoned, constitute particularly vulnerable social group,
whose vulnerability derives from unique pathways that lead women to crime, their overall
position in the society and gender roles internalized through traditional socialization. This is
reflected in the structure of women crime as well. Globally, women constitute minority in the
total number of convicted and incarcerated persons. Consequently, specific needs and
requirements of female convicts, both during the criminal proceedings and in prisons are
neglected and marginalized, which negatively impacts women’s mental and physical health,
well-being, and welfare; diminishing opportunities for effective and efficient reintegration.
Taking that as a starting point, the aim of the paper is to shed light on the crime of adult women
in Serbia, its dynamics, structure and specificities during the last two decades, on the one hand,
and penal policy, on the other. Particular focus is on analyzing the structure of criminal
sanctions imposed to women, and percentage of custodial and non-custodial (alternative or
community-based) sanctions. The paper is based on a triangulation of data collected from
different sources, focusing on official (administrative) data. Based on standards foreseen in the
United Nations Rules for the Treatment of Women Prisoners and Non-Custodial Measures for
Women Offenders (the Bangkok Rules), the paper concludes with arguing for broader use of
non-custodial sanctions for women in Serbia
Аuditory, phonological, and semantic processing in preschool and early school-age children
No full textАудитивна, фонолошка и семантичка обрада су кључне, серијске
компоненте процеса који омогућује размевање значења одређеног аудитивног
стимулуса.
Развијају
се
од
раног
узраста,
али
се
динамика
развоја
и
њихов
међуоднос
мења
током
предшколског и
раног
школског
узраста.
Иако
су
неке
од
ових
способности
значајно
истраживане, у
литератури
постоји
мали
број
радова
који
се
бавио
проучавањем
њиховог
односа у
периоду
од
предшколског
до
раног
школског
узраста.
Циљ:
Због
важности
способности
аудитивне,
фонолошке и
семантичке
обраде
за
овладавање
академским
вештинама,
циљ
овог
рада
је
испитивање
тенденција у
развоју
ових
способности
код
деце
предшколског и
раног
школског
узраста,
као и
њихов
међусобан
однос у
овом
развојном
периоду.
Методе:
Узорак
је
чинио
61
испитаник
типичног
развоја,
узраста
од
пет
до
осам
година,
који
је
подељен у
три
узрасне
групе. У
сврху
процене
аудитивне,
фонолошке
и
семантичке
обраде
коришћени
су
суптестови
Вудкок-Џонсонове
батерије
тестова
за
процену
когнитивних
способности.
Резултати:
су
показали
да
се
девојчице и
дечаци
не
разликују
значајно у
погледу
постигнућа
на
плану
испитиваних
способности
(p >
0,05).
Анализа
узрасних
разлика
је
показала
да
испитаници
из
најстарије
групе
имају
значајно
боља
постигнућа
од
деце
из
најмлађе
групе,
на
већини
испитиваних
суптестова
семантичке
обраде,
као и
на
плану
фонолошке
обраде
(p <
0,05).
Међутим,
на
плану
аудитивне
обраде
нису
утврђене
разлике
између
посматраних
узрасних
група
(p >
0,05).
Анализа
корелације
је
показала
да
способности
аудитивне,
фонолошке и
семантичке
обраде
значајно
позитивно
корелирају
у
посматраном
узрасном
опсегу
(p
0,05; p ≤
0,01).
Закључак:
Способности
фонолошке и
семантичке
обраде
значајно
се
развијају у
узрасном
периоду
од
пете
до
седме
године,
што
није
случај
са
способношћу
аудитивне
обраде.
Међутим, у
овом
развојном
периоду,
способност
аудитивног
процесирања
је
значајно
повезана
са
способношћу
језичке
обраде,
што
имплицира
значај
аудитивне
обраде
за
овладавање
академским
вештинама
на
школском
узрасту.Auditory, phonological, and semantic processing are key
serial components of the process that enables understanding the meaning
of a specific auditory stimulus. They develop from an early age, but the
dynamics of their development and their interrelationship change during
the preschool and early school years. Although some of these abilities have
been significantly researched, there is limited literature on their relationship
during the period from preschool to early school age. Objective. Due to the
importance of auditory, phonological, and semantic processing abilities for
acquiring academic skills, the aim of this study is to investigate trends in the
development of these abilities in preschool and early school-age children, as
well as their mutual relationship in this developmental period. Methods. The
sample consisted of 61 typically developing children, aged five to eight years,
divided into three age groups. To assess auditory, phonological, and semantic
processing, subtests of the Woodcock-Johnson Battery of Cognitive Abilities
were used. Results showed that girls and boys did not differ significantly in
terms of achievements in the assessed abilities (p > .05). An analysis of age
differences showed that participants from the oldest group had significantly
better achievements than children from the youngest group in most of the
assessed semantic processing subtests, as well as in phonological processing
(p < .05). However, there were no differences in auditory processing among
the observed age groups (p > .05). Correlation analysis showed that auditory,
phonological, and semantic processing abilities correlated significantly in the
observed age range (p < .05; p ≤ .01). Conclusion. Phonological and semantic
processing abilities significantly develop in the age range from five to seven
years, which is not the case with auditory processing ability. However, in this
developmental period, auditory processing is significantly related to language
processing, implying the importance of auditory processing for acquiring
academic skills in school age
(НЕ)ОДОБРАВАЊЕ РОДИТЕЉА И ИЗБОР СТУДИЈА СПЕЦИЈАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ И РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ: ПЕРСПЕКТИВА СТУДЕНАТА
No full textЦиљ рада је испитати како студенти Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР) виде подршку својих родитеља у контексту њиховог избора студија, који су аргументи родитеља који не подржавају њихов избор, и да ли је мотивација студената за упис на ове студије повезана са перципираном родитељском подршком. У оквиру онлајн Упитника, 383 студенткиње и студента прве године су 2021/22, 2022/23. и 2023/24. школске године одговарали на на отворена питања: ,,Да ли су вас родитељи подржавали у одлуци да упишете ФАСПЕР?”, „Зашто су родитељи желели да упишете неки други факултет“, „Зашто сте се одлучили да упишете ФАСПЕР?“. Одговори су анализирани и категорисани тематском анализом садржаја. Удео студената чији упис ФАСПЕР-а нису подржавали родитељи чини скоро 20% (n = 70). Аргументи неодобравајућих родитеља заснивају се на уверењу да постоје алтернативна, адекватнија и перспективнија занимања, мање исцрпљујућа и стресна. Део родитеља показује сумње у компетенције своје деце, а у најређем броју случајева родитељи изражавају бојазан и неповерење у саму професију. Спроведеном хи квадрат анализом није утврђена разлика у мотивацији студената за упис на студије у зависности од тога да ли имају или немају доживљај родитељске подршке