rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Roditeljstvo i zatvor
Get PDFRad je posvećen temi koja je relativno zapostavljena u naučnim i stručnim krugovima, bez obzira na njen nesporan društveni značaj. U pitanju su prava i položaj roditelja upućenih na izdržavanje zatvorske kazne, kao i status i zaštita njihove dece. Izlaganja su koncipirana tako da autorke prvo predstavljaju pregled literature koja se odnosi na probleme i izazove sa kojima se susreću roditelji u zatvoru i deca zatvorenih roditelja. Iako o datoj temi postoje izvesna neslaganja, nesporno je da su posledice odvojenosti od roditelja mahom negativne, te da je potreban organizovan i strateški pristup njihovom sprečavanju i saniranju. Potom sledi osvrt na prakse koje su se do sada pokazale kao korisne, kao i sumiranje relevatnih pravnih akata i rukovodnih načela. Autorke zaključuju da na globalnom nivou, kao i u Srbiji, postoji raskorak između prava koja su zagarantovana na normativnom nivou i zaštite i podrške koju faktički uživaju kako zatvorenici, tako i njihova deca. Ovakvo stanje stvari se suštinski suprotstavlja ostvarivanju najboljeg interesa deteta, te iziskuje ulaganje posebnih napora radi upoznavanja sa problemom, a potom i za njegovo plansko rešavanje
Language and executive functions in patients with transcortical motor aphasia and Broca’s aphasia
No full textThis study investigated language and executive functions (EF) in
people with transcortical motor aphasia (TMA) and Broca’s aphasia
(BA). Participants included 19 patients with TMA, 19 patients with BA,
and 25 healthy controls. Verbal Fluency tests, Stroop tests and Trail-
Making tests were administered to all participants, and the Boston
Diagnostic Aphasia Examination (BDAE) was administered to partici-
pants with aphasia. Results showed that (1) both groups of patients
with aphasia had poorer performance on Verbal Fluency tests, Stroop
tests and Trail-Making tests than healthy controls; (2) participants
with BA had superior performance on Stroop tests and Trail-Making
tests, but not on Verbal Fluency tests, than participants with TMA,
and (2) the performance on Verbal Fluency tests, Stroop tests and
Trail-Making was significantly correlated with the performance on
BDAE for participants with TMA, but not for participants with BA.
These results suggest that EF deficits are present in both patients
with TMA and those with BA. They also show that the relationship
between EF deficits and language impairments in people with apha-
sia might depend on the type of aphasia, aspects of language, and
the components of EF measured
Vodič kroz literaturu o ukotvljavanju
No full textU osnovi efekta ukotvljavanja stoji nekoliko kognitivnih procesa koji imaju isti ishod
– konvergenciju numeričkih procena ka dostupnim, makar i arbitrarnim brojevima.
Efekat je robustan, trajan, lako se demonstrira i replicira, otporan je na ekspertizu i
intervencije i prisutan u različitim domenima. U radu su prikazane različite paradigme
ukotvljavanja i razmotreni moderatori efekta, kako oni koji se tiču same kotve i karakteristika
situacije suđenja i odlučivanja, tako i oni koji se tiču odlika donosioca sudova i
odluka. Prodiskutovani su i nužni i granični uslovi pojave fenomena, dat pregled postojećih
teorijskih modela i prikazane predložene tehnike za neutralizovanje efekta
Самоефикасност у раду са децом са сметњама у развоју
No full textУвереност наставника у сопствену способност за рад са уче- ницима са сметњама у развоју чини кључни предуслов за успешну реали- зацију наставног процеса. Циљ: Циљ истраживања био је утврђивање самоефикасности наставника за извођење наставног процеса са децом са сметњама у развоју, разлике које постоје у перципираној самоефикас- ности у односу на врсту школе, те повезаности година старости и рад- ног искуства наставника са перципираном самоефикасношћу. Метод: У истраживању је учествовало 85 наставника (54 наставника из редовних школа и 31 наставник из специјалних школа). За процену самоефикаснос- ти наставника коришћена је Скала ефикасности наставника за инклу- зивну праксу (The Teacher Efficacy for Inclusive Practices Scale). Фактори као што су врста школе, године старости и године радног искуства испитани су посебно конструисаним упитником. Резултати: Резултати истражи- вања показују како наставници имају прилично висок ниво перципиране ефикасности за скалу у целости (AS=85,69, SD=20,09). Висока самоефикас- ност запажена је у областима које се односе на сарадњу (AS=28,98, SD=7,09) и управљање понашањем (AS=28,87, SD=7,58), док је у области извођења ин- клузивне наставе забележен мало нижи ниво самоефикасности (AS=24,41, SD=5,60). Наставници редовних школа су своју ефикасност у управљању понашањем проценили значајно вишом (U=1067,00, p=0,04) у односу на наставнике из специјалних школа. Резултати су такође показали да је самоефикасност у управљању понашањем у статистички значајној вези са годинама старости наставника (rs =0,28, p=0,01), а забележена је и гранична статистичка значајност са годинама радног искуства (rs=0,22, p=0,06). Закључак: Наставници показују прилично висок ниво самоефи- касности за извођење наставног процеса са децом са сметњама у развоју. Разлике које постоје између наставника редовних и специјалних школа по питању самоефикасности у управљању понашањем могу се тумачити кроз повезаност година старости и радног искуства са самоефикасношћу.The teacher’s confidence in their own ability to work with students with disabilities is an important prerequisite for the successful implementation of the teaching process. Goal. The purpose of this study was to determine teacher’s self-efficacy in carrying out the teaching process with children with disabilities, differences in perceived self-efficacy in relation to type of school, and the correlation between age and length of professional experience with perceived self-efficacy. Method. 85 teachers participated in this study (54 from the regular education system and 31 from schools for children with disabilities). The Teacher Efficacy for Inclusive Practices Scale was used to assess teacher’s self-efficacy. Factors, such as type of school, age, and length of professional experience were examined using a specially constructed questionnaire. Results. Results of this study show that the average score across the scale indicates a high level of teacher self-efficacy (AS = 85.69, SD = 20.09). A high level of self-efficacy was observed in the areas of collaboration (AS = 28.98, SD = 7.09) and behavior management (AS = 28.87, SD = 7.58), while the level of self-efficacy for the area of inclusive teaching was slightly lower (AS = 24.41, SD = 5.60). Teachers from regular schools rated their effectiveness in behavior management significantly better (U = 1067.00, p = 0.04) than teachers from special schools. Self-efficacy in behavior management was statistically significantly related to teachers’ age (rs = 0.28, p = 0.01), while a borderline statistical significance was registered for the length of professional experience (rs = 0.22, p = 0.06). Conclusion. Teachers have a fairly high level of self-efficacy in conducting the teaching process with children with disabilities. The differences between regular and special school teachers regarding self-efficacy in behavior management can be interpreted through the association of age and professional experience with self-efficacy
Неуромаркери процесирања аудитивних стимулуса код особа са поремећајем из спектра аутизма
No full textСлушна осетљивост је типична измењеност сензорне обраде код
особа са поремећајем из спектра аутизма (ПСА). Слушна осетљивост
се испољава као повећана осетљивост на звукове из околине и ниска
толеранција на гласне звукове, што може отежати разумевање говора
и дискриминацију одређених звукова од позадинске буке. Истраживања
у овој области указују да особе са ПСА показују измењену кортикалну
активност процесирања једноставних звукова и говора, чему вероватно
доприносе поремећаји у процесу обраде информација.
Циљ рада је да се на основу прегледа литературе и бројних резултата
истраживања која су проучавала кортикалне одговоре на једноставне
звучне стимулусе и једноставне говорне стимулусе, размотре могући
узроци сметњи у обради говормо-језичке информације код особа са ПСА.
Поред тога, размотра се и утицај буке на перцепцију говора. На основу
предочених показатеља, намеће се закључак о неопходности и значају
даљих истраживања у области испитивања неуромаркера процесирања
аудитивних стимулуса код особа са ПСА, која би имала примену не само
у дијагностици већ и рехабилитацији деце са овим све чешће присутним
неуроразвојним поремећајем
Assessing theory of mind abilities in schizophrenia and bipolar disorder: A psychometric study of the Faux Pas Recognition test in Serbian
Get PDFTheory of Mind (ToM) is a social-cognitive ability to understand the mental states of others. ToM functions are compromised in the case of mental disorders characterized by cognitive impairments. The Faux Pas Recognition test (FPRT) is considered a good measure of verbal aspects of ToM as it measures social adaptation through the adequate interpretation of potentially sensitive and awkward social situations. However, data on FPRT psychometric properties is somewhat limited. The aim of the present study is the psychometric evaluation of the FPRT in Serbian population. The adapted version in Serbian has been administered to 268 healthy participants, 30 patients with schizophrenia and 31 with bipolar affective disorder. The results show a high internal consistencies of Faux Pas stories (α = .954), Control stories (α = .929) and overall test (α = .936). Both Horn’s parallel analysis and confirmatory factor analysis indicated that a single-factor solution is optimal, supporting the premise of a general ToM ability underlying performance across test. The Faux Pas test showed good discriminative power in differentiation between individuals from healthy and clinical populations making it a useful clinical instrument
Prednosti i nedostaci upotrebe digitalnih tehnologija kod osoba sa autizmom – Perspektive roditelja i stručnjaka
Get PDFSklonost mnogih osoba sa autizmom ka upotrebi savremenih digitalnih tehnologija moguće je koristiti u različite svrhe, od intervencija namenjenih poboljšanju njihovih komunikacionih sposobnosti, preko aplikacija za učenje, do specifičnih digitalnih resursa usmerenih na profesionalno osposobljavanje, obezbeđivanje participacije u aktivnostima lokalne zajednice i strukturisanje slobodnih aktivnosti. Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje prednosti i nedostataka upotrebe digitalnih tehnologija kod osoba sa autizmom. Istraživanje je realizovano u okviru projekta „IDEAL: Inkluzivna digitalna edukacija za učenje osoba sa autizmom“, a podaci su prikupljeni tokom dve fokus grupe. Obe fokus grupe realizovane su onlajn, a prisustvovalo im je 13 ispitanika, sedmoro stručnjaka sa višegodišnjim iskustvom u radu sa osobama sa autizmom i šestoro roditelja. Jedna od tema obrađenih tokom grupnog intervjua odnosila se na iskustva ispitanika u vezi sa korišćenjem primenjene tehnologije kod osoba sa autizmom. Rezultati pokazuju da čak i stručnjaci sa sličnim radnim stažom i stepenom obrazovanja imaju veoma različita iskustva i stavove po ovom pitanju. Kao najveće prednosti korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija oni navode: visok stepen motivisanosti osoba sa autizmom, mogućnost poboljšanja akademskih i veština komunikacija, kao i vlastitu motivaciju da usavrše digitalne veštine. Kao najveće nedostatke oni navode: smanjene prilike za komunikaciju uživo, povećane rizike za viktimizaciju u digitalnom prostoru i potrebu za pojačanim nadzorom i kontrolom. S druge strane, roditelji kao najveće prednosti ističu bolju organizaciju slobodnog vremena, kao i veće mogućnosti za učenje na daljinu. Prema njihovom iskustvu deca sa autizmom vole da prate video-snimke i preferiraju ekrane osetljive na dodir umesto korišćenja miša. Kao glavne nedostatke roditelji navode frustriranost njihove dece sa autizmom ako se digitalni uređaj pokvari ili prekine internet veza, ekscesivno korišćenje tehnoloških sredstava i preteranu ekcitiranost, kao i mogućnost da određeni sadržaji dodatno provociraju nesigurnost i anksioznost. Dobijeni podaci ukazuju na potrebu da se, prilikom procene različitih aspekata korišćenja savremenih digitalnih tehnologija kod osoba sa autizmom, vodi računa o različitim iskustvima i perspektivama roditelja i stručnjaka
Neuropsychological deficits in children and adolescents with traumatic brain injury
Get PDFUvod. Traumatska povreda mozga se relativno često događa u populaciji dece i adolescenata. To je
inače najčešći tip stečene lezije mozga u detinjstvu. Može da se dogodi u bilo kom periodu, s tim
što su deca uzrasta do dve godine i adolescenti od 15-18 godina najčešće žrtve moždane traume.
Traumatska povreda mozga predstavlja jedan od vodećih uzroka neuropsiholoških poremećaja i
prekida toka normalnog razvoja kod dece. U ovom radu razmatrani su poremećaji pažnje,
pamćenja, jezika, egzekutivnih funkcija i socijalne kognicije. Cilj. Cilj nam je da pružimo
sveobuhvatan prikaz neuropsiholoških deficita kod dece i adolescenata koji su pretrpeli traumatsku
povredu mozga. Metode. Za pretragu relevantne literature korišćene su specijalizovane baze
podataka i pretraživači, pomoću ključnih reči na srpskom i engleskom jeziku. Rezultati. Opisani su
znaci i simptomi kognitivnih poremećaja u odnosu na težinu povrede i uzrast na kome je ona
nastala. Istaknute su posledice rano stečene povrede mozga na razvoj kognicije i psihosocijalno
funkcionisanje. Takođe, opisane su metode procene kognitivnih funkcija i pristupi u rehabilitaciji
dece sa kognitivnim poremećajima uzrokovanim traumom mozga. Zaključak. Povreda mozga u
detinjstvu i adolescenciji dovodi do prolaznih i dugoročnih kognitivnih i bihevioralnih poremećaja.
Iako se dugoročni neuropsihološki deficiti mogu ispoljiti i kod blage povrede mozga, oni se tipično
sreću kod dece i mladih sa teškom povredom. Pojava traumatske povrede u detinjstvu zahteva
sistematsko praćenje i uključivanje dece i mladih sa neuropsihološkim posledicama u proces
rehabilitacije i druge vidove podrške.Introduction. Traumatic brain injury occurs relatively often in the population of children and
adolescents. It is also the most common type of acquired brain lesion in childhood. It can happen at
any time, the most common victims of brain trauma being children under the age of two and
adolescents aged 15-18. Traumatic brain injury is one of the leading causes of neuropsychological
disorders and disruption of normal development in children. In this paper, disorders of attention,
memory, language, executive functions and social cognition are discussed. Aim. Our goal is to
provide a comprehensive overview of neuropsychological deficits in children and adolescents who
have suffered a traumatic brain injury. Methods. Using keywords in Serbian and English,
specialized databases and search engines were used to find relevant literature. Results. We describe
the signs and symptoms of cognitive disorders in relation to the severity of the injury and the age
at which it occurred. The consequences of early acquired brain trauma on the development of
cognition and psychosocial functioning are emphasized. We also describe methods of assessing
cognitive functions and approaches to the rehabilitation of children with cognitive disorders caused by
traumatic brain injury. Conclusion. Brain injury in childhood and adolescence leads to transient and
long-term cognitive and behavioural disorders. Although longer-term neuropsychological deficits
can also occur with mild injury, they are typically found in children and youth with severe brain
injury. The occurrence of traumatic brain injury in childhood requires systematic monitoring and
inclusion of children and young people with neuropsychological consequences in the
rehabilitation process and other types of support
Sex-Specific Associations Between Lifestyle Factors and Sick Leave in the Serbian Working Population: Findings from the National Health Survey
No full textBackground/Objectives: Sick leave is influenced by various modifiable lifestyle factors and sex differences. This study investigates the associations between body mass index, fruit and vegetable consumption, physical activity, smoking, and alcohol consumption and sick leave among Serbia’s working population, with emphasis on sex differences. Methods: Data from the 2019 National Health Survey of Serbia were analyzed, involving a sample of 4652 individuals. Chi-square tests and logistic regression models assessed the relationships between lifestyle factors and sick leave. Results: Among the participants, 15.8% reported sick leave in the past 12 months, with higher rates among women in both short-term (13.9% vs. 10.6%) and long-term (3.4% vs. 2.2%) sick leave. This study identifies obesity (OR = 2.6), poor dietary habits (fruit OR = 2.1; vegetables OR = 2.8), smoking (OR = 1.9), and risky alcohol consumption (OR = 4.1) as key predictors of sick leave in men, while smoking (OR = 1.8) and risky alcohol consumption (OR = 3.1) are major predictors in women. The inconsistent association between diet, physical activity, and sick leave may be attributed to differences in reporting accuracy, differing definitions of healthy intake, or the influence of unmeasured lifestyle factors. Conclusions: Smoking and risky alcohol consumption increase the odds of sick leave for both sexes. Interventions targeting smoking cessation and mitigating risky alcohol consumption could significantly decrease sick leave rates. While fruit and vegetable consumption, along with physical activity, showed inconsistent effects in both sexes, further studies are warranted to elucidate their roles