1581 research outputs found
Sort by
Technics and power - Tadić’s reception of critical thought on technics
Get PDFЉубомир Тадић има значајно место међу ретким српским мислиоцима који су своју пажњу посветили питању односа технике са друштвеном и, у оквиру ње, политичком сфером. Чврсто смештена у шири контекст његове мисли о друштву и политици, Тадићева разматрања технике везана су пре свега за једну кључну тему: однос технике и моћи. Управо повезивање технике и политичке моћи је, по Тадићевом мишљењу, један од суштинских проблема савременог друштва. Уместо да остварује своју еманципаторску функцију и допринесе успостављању темељних људских и друштвених вредности, савремена техника се претвара у инструмент доминације. На тај начин политика се из руку народа измешта у делокруг политичких стручњака. Ову тежњу ка успостављању технократске власти Тадић види као дубоко реакционарну, а технократизам као идеологију смешта недвосмислено у корпус конзервативизма. Тадићеве анализе технике, тачније техничке цивилизације, као специфичног проблема савременог друштва, ослањају се у великој мери на радове немачких филозофа: Хајдегера, Хоркхајмера и Адорна, као и Маркузеа. Његове интерпретације ових аутора, делимично систематизоване у "Парергону", несумњиво представљају врло значајан допринос нашој друштвенонаучној и филозофској мисли о техници. Циљ овог рада је да покуша да кроз анализу дела Љубомира Тадића аргументовано покаже да се друштвенонаучно разматрање технике развијало пре свега у оквиру југословенске филозофије праксе, и да се из њене перспективе може сагледати сложени однос између овог филозофског правца и критичке теорије друштва, пре свега Франкфуртске школе. Својим делом Тадић, наиме, не остаје при пуком усвајању ставова немачких аутора, већ се са њима упушта у дијалог, користећи их као подлогу за изградњу сопствених концепата и закључака о односу технике и моћи.Ljubomir Tadić is among rare Serbian authors who wrote on the topic of the technics and its relationship with social and
political sphere. Firmly embedded into
the wider context of his thought on society and politics, Tadić’s considerations
of the technics are primarily focused on
one important issue - the relation
between the technics and power.
This very connection between the technics and the political power, in Tadić’s view,
is one of the essential problems of the
modern society. Instead of fulfilling its
emancipatory function and contributing
to establishment of fundamentally human
values as foundation of society, modern
technics turns into an instrument of domination. In this manner, politics is removed
from the hands of the people and turned
into the field accessible to experts only.
This tendency toward technocratic forms
of government Tadić sees as deeply reactionary, and thus he emphatically pla-
ces technocratism as an ideology deep within the conservative part of the spectrum.
Tadić’s analysis of the technics, more precisely of the technical civilization as a specific problem of modern society, relies heavily on the works of German philosophers
– Heidegger, Horkheimer and Adorno,
Marcuse. His interpretations of these authors, partially systematized in Parergon,
are undoubtedly a significant contribution to Serbian social and philosophical thought on technics.
This paper shows that thought about technics in Serbia had developed primarily wit-
hin Yugoslav philosophy of practice, and
that it can be used as an illustration of the
complex relationship between this school
of thought and the critical theory of society,
primarily of the Frankfurt school. Namely, in
his works Tadić does not only passively
adopt the ideas of other authors, but uses
them as a starting point for dialogue and a
foundations for his own concepts and conclusions about the relationship between the
technics and the power
Political informing through social media across Europe - factors and effects
Get PDFSocial media play a significant role in political informing across Europe and the rest of the world. That is why the political consequences of social media use have become one of the prominent issues in contemporary social research. In line with that, this paper investigates how the use of social media for political informing is associated with the state of democracy in European countries and how individual satisfaction with the level of democracy and the political activism of citizens are affected by social media use. We have used data from the latest European Value Survey, conducted in 2017-2018. Our data sample included 30 countries with the referent number of more than 56000 respondents involved in the survey. The main finding of our research is that a deficit of democracy leads people to use social media as a part of their political informing repertoires. This finding applies to both, those who live in undemocratic circumstances and those who live in developed democracies but have a negative personal perception of democratic procedures in their country. It seems that once citizens are "forced" to use social media for political informing, they, in turn, become influenced by media content displayed there and by other peoples' ideas. In other words, the very use of social media makes them even more critical of democracy and consequently more politically active, which brings them back to social media
Democratic innovations in Serbia: a misplaced trust in technology
No full textThis article compares the results of three projects from Serbia, which share the assumption that the power of information and communication technologies (ICTs) can improve communication between the government and the citizens, and increase, to a limited extent, citizens' participation. Using interviews and document analysis, it investigates the intended objectives and actual results of the projects. The key findings are that none of these projects can be unequivocally seen as a success, although they fail in different ways and to the various degrees. These results will primarily contribute to the underdeveloped body of knowledge about democratic innovations in Eastern Europe, but will also help to identify the factors of success (or failure) of this type of technologically-based democratic innovations
Evropski parlament i reforma zajedničkog evropskog sistema azila
Get PDFMigrant crisis and large number of asilym seekers created pressure to re-form the Common European asylum System (CEaS). in 2016 the European Commission proposed a reform package that should be adopted according to ordinary legislative procedure. The goal of this article is to analyse the role of EU institutions, and especially European Parliament, in the process of adop-tion of Dublin IV, the centerpeice of CEaS reform package. The main thesis is that European Parliament, although supportive of CEaS reform, remains a secondary actor compared to EU member states which are unable to achieve an agreement on the most important elements of the reform. Recent elec-tions for the European Parliament raise the issue whether the Parliament's stance would be changed, but another question is even more important -what would be, having in mind member states positions, the fate of the pro-posed reform package.Migrantska kriza koja je zahvatila Evropsku uniju (EU) poslednjih godina, sa velikim brojem tražilaca azila u zemljama članicama, nametnula je neophodnost promene zajedničkog evropskog sistema azila. Reforma predložena 2016. godine obuhvata paket legislativnih predloga koji treba da budu usvojeni po redovnoj zakonodavnoj proceduri. Cilj ovog rada je da analizira ulogu institucija EU, a posebno Evropskog parlamenta, u dosadašnjem toku usvajanja Dablina IV kao ključnog dela predloženog reformskog paketa, kao i da pokuša da predvidi njegov stav u daljem procesu. Osnovna teza rada je da Evropski parlament, iako jedan od promotera promene zajedničkog evropskog sistema azila, ostaje sekundaran akter u odnosu na zemlje članice koje u Savetu EU ne uspevaju da postignu dogovor o najvažnijim elementima reforme. Visoko politizovano pitanje azila i migracija je u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta u najvećoj meri narušilo koheziju EPP-a, ali i pokazalo da su poslanici iz zemalja koje imaju najviše primedbi na predložene reforme glasali češće u skladu sa nacionalnim prioritetima nego sa politikom partijske grupe. Nedavno održani izbori za Evropski parlament otvaraju dilemu da li će stav Parlamenta biti promenjen, ali se postavlja i drugo pitanje - kakva će, uzimajući u obzir stavove zemalja članica, biti sudbina predloženih reformi
Uticaj medija na decu iz perspektive nacionalne dečje linije
Get PDFInformation technologies at the threshold of the third decade of the 21st century represent a significant factor in the psychosocial development of children and youth. The content presented by the media (using contemporary audio-visual effects) ranges from informative, through educational, entertainment, to sensational and shocking. Media content draws attention and leaves a strong impression on children, and often, provokes reactions of agitation. Children are trying to find ways to overcome this anxiety using a variety of strategies, and one of them is the need to talk about it. On the national child's line, a modern telephone and counseling support service for children and young people, there is a tendency for an increased number of calls from children that are presumed to be related to certain media events. This paper will present findings of research on the impact of disturbing media content on children as well as observations by children's counselors on calls related to sensationalist media content. The findings will be interpreted in relation to children's reactions and strategies for overcoming feelings of distress with calls during discussions with telephone counselors on the child's line.Informacione tehnologije na pragu treće decenije XXI veka predstavljaju značajan činilac u psiho-socijalnom razvoju dece i mladih. Sadržaji koje mediji prezentuju (uz korišćenje savremenih audiovizuelnih efekata), su u rasponu od informativnih, preko edukativnih, raznovrsnih zabavnih, pa sve do senzacionalističkih i šokantnih. Medijski sadržaji privlače pažnju i na decu ostavljaju snažan utisak, a neretko, izazivaju reakcije uznemirenja. Deca pokušavajući da iznađu načine prevazilaženja tog uznemirenja koristeći razne strategije, a kao jedna od njih ističe se i potreba za razgovorom. Na dečijoj liniji, savremenoj usluzi savetodavne telefonske podrške deci i mladima zapažena je tendencija povećanog broja poziva dece za koje se pretpostavlja da mogu biti povezani sa određenim medijskim dešavanjima. U ovom radu biće prikazani nalazi istraživanja o uticaju uznemirujućih medijskih sadržaja na decu kao i zapažanja savetnika dečije linije o pozivima povezanim sa senzacionalističkim medisjkim sadržajima. Nalazi će biti tumačeni u odnosu na reakcije dece i strategije prevladavanja osećanja uznemirenosti pozivima tokom razgovora sa telefonskim savetnicima na dečijoj liniji
Penetration, Overlay, Governmentality: The Evolving Role of NATO in the Western Balkan Security Dynamics
No full textAccording to the Regional Complex Security Theory (RSCT) external involvement in regional security can take either the form of penetration or overlay. We theorise governmentality as the third form of external involvement aimed to responsibilise regions in order to govern them indirectly and at a distance. We illustrate our argument in a study of NATO's role in the Western Balkans since the dissolution of Yugoslavia. In particular, we posit that the predominant role of NATO in the region has evolved over time from penetration in the 1990s, through overlay in the early 2000s, to today's governmentality
Facing the Yugoslav Crisis: “proposals for a New Commonwealth” – Contributions and Views of Academician Stanovčić
No full textU ovom članku autor analizira antiratni angažman akademika
Vojislava Stanovčića (1930–2017), koji je bio vezan za predloge za rešavanje
jugoslovenske krize u periodu od 1992. do 1994. godine u okviru projekta
’Za Novu zajednicu’ (pod pokroviteljstvom Fondacije za mir i rešavanje kriza
iz Cuga). U tom smislu on daje i hronologiju aktivnosti koje su pratile ovaj
projekat sa posebnim osvrtom na stanovišta akademika Vojislava Stanovčića
kada su u pitanju principi na kojima treba da počiva zamišljanja Nova zajednica, koju bi konstituisale države nastale na području nekadašnje Jugoslavije.
To su prevashodno načela ljudskih prava, vladavine prava, demokratizacije,
slobodnog tržišta i pravne države. Duboko verujući u trajnu povezanost i
višestruku prožetost postjugoslovenskih prostora početkom i tokom sukoba,
akademik Vojislav Stanovčić je često napominjao da je nužno ponuditi jasnu
demokratsku alternativu brojnim autoritarnim tendencijama u ovom regionu.
Zato su i predlozi ’Za Novu zajednicu’ bili upravo sasvim suprotni od tadašnje
turobne realnosti oružanih sukoba i masovnih kršenja ljudskih prava.In this article, the author analyses the anti-war engagement of academician Vojislav Stanovčić (1930–2017) related to the proposals for resolving the
Yugoslav crisis in the period from 1992 to 1994 within the project “For a New
Commonwealth” (under the auspices of the Foundation for Peace and Crises
Management from Zug). In this sense, he also gives a chronology of the activities
that accompanied this project, with a particular emphasis on academician Vojislav
Stanovčić’s views regarding the principles on which the “New Commonwealth”
should be based and which would be constituted by the countries that emerged
from the former Yugoslavia. These are primarily the principles of human rights,
the rule of law, democratization, the free market and the legal state. Since he had
a firm belief in the lasting connection and the multiple permeation of the postYugoslav space at the beginning and during the conflict, academician Vojislav
Stanovčić often noted that it was necessary to offer a clear democratic alternative
to numerous authoritarian tendencies in this region. Therefore, the proposals for
the “New Commonwealth” represented the exact antithesis of the then gloomy
reality of armed conflicts and massive violations of human rights
Role of local governments in social protection – learning from experiences
Get PDFСоцијална политика спаде у заједничке политике земаља
Европске Уније јер ова област значајно доприноси квалитету
живота становника и заштити посебно осетљивих социјалних
група.
Предмет анализе je улогa локалне власти (Европски
стандарди и стање у Србији) као ниво који је најближи
грађанима, те има могућност да креира политике, програме и
пакет социјалних услуга које кроји према потребама грађана.
Циљ рада је да идентификује капацитете које су локалне
власти изградиле у овој области, те поља на којима је могуће
подићи квалитет рада у Србији (учење из искуства и добре
праксе других, успешних земаља).
Теоријско методолошки приступ: биће приказано стање
у Србији (истраживање о субсидијаритету), начин рада као и
компаративна искуства у свету.
Очекивани резултати и закључак рада: Чланак ће указати
на стање у Србији и на простор који постоји да би се системски
ојачали капацитети локалних власти у овој области: 1. Значај стратешког планирања локалне власти уз свест
да социјална заштита мора бити сагледана контекстуално и
мултидисциплинарно;
2. Значај већег укључивања грађана у креирање пакета
услуга да би одговориле потребама конкретних становника;
3. Боље информисање грађана о понуди (јавног и
приватног сектора), боља контрола услуга социјалне заштите
(квалитет индикатора, квалитет база података) као и квалитет
контролних инструмената: инспекције, ИТ пакети: грађанин
инспектор. Испитивање задовољства грађана услугама, уз
могућност корекцију слабости је изузетно важан аспект о коме
власти морају бринут
Izbori za Evropski parlament - od nacionalnih izbora drugog reda do evropeizovanog drugorazrednog takmičenja
Get PDFBy analyzing the case of the 2019 European Parliament elections, the article examines the hypothesis about the second-order character of elections to the European Parliament. Moving within the theoretical framework that has been developing since the first direct EP elections in 1979, we critically examine the conditions in which the last electoral cycle took place and we look for the novelties that could have impacted the changing of this prevalent paradigm. Although we find certain changes that contribute to the 'Europeanization' of these elections, we conclude that the most previous hypotheses are still valid confirming that we are still dealing with the secondorder electoral contest. The last European Parliament elections, as well as the subsequent European chief executive election process, brought new circumstances that could even contribute to maintaining the second-order character of the EP elections.Rad nastoji da ispita tezu o drugorazrednom značaju izbora za Evropski parlament na primeru izbora iz 2019. godine. Oslanjajući se na teorijski okvir za posmatranje izbora za Evropski parlament kao drugorazredne nacionalne izborne arene, koji se razvijao od prvih neposrednih izbora 1979. godine, kritički se preispituju uslovi u kojima se odvijao poslednji izborni ciklus i novine koje su mogle uticati da se ovakva slika o izborima promeni. Autori zaključuju da je do određenih promena došlo, pre svega u pravcu "evropeizovanja" ovih izbora, međutim, da je još uvek validna većina pretpostavki da se radi o drugorazrednom izbornom takmičenju. Prilikom izbora iz 2019, kao i naknadne procedure izbora šefa izvršne vlasti Evropske unije, došlo je do novih okolnosti koje bi čak mogle i doprineti da se drugorazredni karakter izbora za Evropski parlament nastavi
Teorijsko nasleđe Pitera Bergera i Tomasa Lukmana
Get PDFTema ovog broja Glasnika Etnografskog instituta jeste teorijsko nasleđe Pitera Bergera i Tomasa Lukmana, čiji rad je ostavio izuzetnog traga u društvenim naukama i mnogim humanističkim disciplinama. Povod za ovakvu temu broja jeste nedavna smrt obojice autora - Tomasa Lukmana u maju 2016. godine, samo nekoliko dana posle simpozijuma održanog povodom pedesetogodišnjice prvog izdanja Društvene konstrukcije stvarnosti, na njegovom i Bergerovom alma mater u Beču, a Pitera Bergera samo godinu dana kasnije. Njihovo kapitalno delo, Društvena konstrukcija stvarnosti: rasprava o sociologiji znanja, smatra se jednom od najznačajnijih socioloških knjiga svih vremena, čiji uticaj prevazilazi disciplinarne okvire