1581 research outputs found
Sort by
What message is Russia sending us: Russian cultural diplomacy in Serbia at the beginning of the 21st century
No full textУ светлу новог приступа промоцији Руске Федерације у свету, аутор текста разматра њену културну дипломатију у Републици Србији. Основно питање
на које тражи одговор је каква је вредносна оријентација руског деловања у Србији
на овом плану и о којим средствима деловања је реч. Аутор налази да су главни
правци персуазивног деловања Руске Федерације истоветни њеним политичким циљевима у Србији и да је представа о Русији као заштитиници Срба у основи његове
вредносне оријентације. Најзначајније недостатке у персуазивном деловању Русије
аутор налази у одсуству проруски оријентисане културне елите у Србији и телевизијског канала.In the light of new approach to the promotion of the Russian Federation in the
world, the author discusses its cultural diplomacy in the Republic of Serbia. The basic research question in the paper is related to the value orientation of Russia’s cultural diplomacy
in Serbia. He tries to identify the most important means of communication used by Russia’s
cultural diplomacy in Serbia, as well. The author finds that the main directions of the persuasive actions of the Russian Federation are harmonized with its political goals in Serbia and
that the idea of Russia as a protector of Serbs is the basis of its value orientation. He finds the
most significant shortcomings in Russia’s persuasive actions in the absence of a pro-Russian
cultural elite in Serbia and a television channel
International relations (IR) in Yugoslavia and post-Yugoslav states
No full textIn this article, we study how the discipline of International Relations (IR) emerged in post-war socialist Yugoslavia and how it evolved during and after the Cold War with the disintegration of Yugoslavia. In particular, we show that IR emerged in Yugoslavia in the 1950s and throughout the Cold War developed as a Marxist-inspired endeavour in support of self-management socialism at home and non-alignment and active peaceful coexistence abroad. After the collapse of Yugoslavia, its IR community was fragmented along the national lines, disillusioned with Marxism and preoccupied with practical war efforts and state-building, which implied a close interest in statecraft, strategy, geopolitics and realism. Since the early 2000s, IR communities from the region have been reconnecting both with the post-Yugoslav area and keeping up with Western and global IR trends. This has implied greater pluralism and diversity in approaches, focusing on post-conflict reconstruction and regional integration, and a gradual turn towards the liberal, critical and constructivist scholarship
The pluralism of services and providers of community services for the elderly – an overview of the home care service for the elderly in Serbia
Get PDFСтарење популације представља један од веома важних изазова савременог
друштва. Полазећи од претпоставке да је питање социјалне подршке старијим осо
бама једно од важнијих за остварење бољег квалитета живота, рад је имао за циљ
испитивање тога какву социјалну подршку старије особе требају, очекују и имају од
примарне социјалне мреже, те њену повезаност са перцепцијом квалитета њиховог
живота. Подаци су прикупљени методом испитивања – упитником, који је посебно
конструисан за сврхе овог истраживања. Истраживање је спроведено на подручју
целе Босне и Херцеговине обухватајући 43 општине. Популацију су чиниле особе
старије од 65 година, а узорак 523 испитаника који живе у властитим домаћинстви
ма и 58 испитаника који су смештени у институције социјалне заштите.
Резултати су показали да старије особе имају највећу потребу за емоционалном
подршком, те да постоји разлика у погледу очекивања, али и остварене социјалне
подршке између старијих особа које живе у властитим домаћинствима у поређењу
са онима које живе у институционалном смештају. Истраживањем се потврдио зна
чај социјалне подршке за бољи квалитет живота старијих особа у Босни и Херцего
вини. Резултати овог истраживања би требали и могли послужити као аргументи и смернице у подручју социјалног рада са старијима у циљу побољшања квалитета
живота и развијања међугенерацијске солидарности.Population aging is one of the world’s most pressing challenges, and the greatest
influence on demographic trends in the 21st century. The Republic of Serbia is faced by a
drastically altered demographic structure and increases in the elderly population (both
numerically and proportionally), and this requires an adequate policy response. The aim
of this paper is to analyse research on the needs of the elderly and home care services upon the territory of the Republic of Serbia, and to provide evidence-based recommendations
for further development. The paper is based on a content analysis of the existing scientific
literature and documentation, with a review of the need for more efficient planning and
distribution of services in the community, as well as the necessity and need to establish
a pluralism of services, also being presented. The conclusion relates to the need for
improvements to the social care system, a strengthening of the personnel structure and
volunteer centres, as well as an adjustment of policies to better cater to the needs of the
elderly in order to provide the highest quality care, higher levels of inclusion, and respect
for the rights and participation of the elderly in all spheres of social life
The Citrus Coalition and the Outlines of Contemporary Constitutional Patriotism in Germany
Get PDFU radu se analizira značaj programske saglasnosti između Zelenih i FDP u formiranju koalicije
nakon izbora za Bundestag 2021. Autor brani tezu da je moguće kreiranje održive koalicije
između ideološki suprostavljenih partija. Glavni argument je da uprkos trendu ublažavanja
ideoloških razlika i dominaciji teme klimatskih promena tokom predizborne kampanje, osnovu za formiranje tzv. “citrus” koalicije nije predstavljao politički pragmatizam, utilitarna namera za vršenjem vlasti, već bazični konsenzus političkih aktera koji počiva na ideji ustavnog
patriotizma. U prvom delu autor pruža teorijski pregled koncepta ustavnog patriotizma. U
drugom delu ustavnom patriotizmu suprotstavlja elemente postdemokratije i ideološkog približavanja različitih političkih opcija.The paper analyzes the importance of program compliance between the Greens and the FDP in forming a coalition after the Bundestag election 2021. The author argue that it is possible to create a sustainable coalition between ideologically opposed parties. The main argument is that despite the trend of mitigating ideological differences and the dominance of the climate change topic during the election campaign, the basis for the formation of the “Citrus” coalition was not political pragmatism, a utilitarian intention to exercise power, but a consensus of political actors based on the idea of constitutional patriotism. In the first part, the author provides a theoretical overview of the concept of constitutional patriotism. In the second part, he opposes constitutional patriotism with elements of post-democracy and ideological rapprochement of different political options
Mogućnosti za objektivno sagledavanje učinka vlasti u doba dezinformacija
No full textUtvrđivanje objektivnog učinka rada jedne konkretne vlasti u današnje vreme predstavlja izazovan posao, naročito na područjima sa slabo razvijenom političkom kulturom. Predstavnici vlasti (i mediji koje vlast kontroliše) ga preuveličavaju i glorifikuju, dok taj isti učinak opoziciono nastrojeni akteri diskredituju. Nameće se pitanje: šta je u takvom diskursu istina i da li se ona može objektivno ustanoviti? Odgovor na ovo pitanje je pozitivan i leži u doslednoj primeni saznanja naučnih disciplina kao što su: Nauka o organizaciji i (javnom) upravljanju i Studije javnih politika. Veoma važan element objektivnog utvrđivanja efekata rada vlasti jesu razvojni indikatori za brojne oblasti javnih politika (zdravstvo, obrazovanje, turizam, saobraćaj, itd.) koji se već primenjuju u razvijenijim državama, a naročito su dobro ustanovljeni na nivou EU. Oni se zasnivaju na dobro organizovanim i lako dostupnim javnim podacima i kvalitetnoj statističkoj službi. Fokus ovog rada nije samo na tehnikama utvrđivanja objektivnog učinka vlasti već i na društvenim uslovima koje treba obezbediti u Srbiji kako bi njihova primena zaživela u praksi. U izgradnji tih uslova važnu ulogu imaju obrazovne institucije, koje se staraju o odgoju budućih generacija novinara, politikologa i uopšte svih ljudi koji se na različite načine uključuju u javni život
Theorising the impact of the Covid-19 crisis on European health integration: Crisis-induced reforms
Get PDFBy looking into the case of the latest EU health policy reforms, the author analyses whether the European integration theories are equipped for an explanation of integration outcomes during the Covid-19 pandemic. The author primarily considers theories that hypothesise crises as a critical factor in integration dynamics, i.e., neofunctionalism and post-functionalism. In the last decade, multiple crises have been hitting the European Union (EU), and there have been many attempts to theorise their impact on European integration. Nevertheless, the answers are far from clear-cut regarding whether crises have been beneficial or detrimental to further integration, either in terms of its scope (widening the EU policy areas and/or membership) or level (increasing the EU institutions' competences and/or capacities). After analysing how the crisis has been handled and the reforms taken in the health policy sector, the author concludes that post-functionalist expectations about the crisis triggering Euroscepticism and identity-driven mass politicisation, thereby precluding further integration, have not materialised so far. On the contrary, the Covid-19 crisis has led to an increase in the EU's capacities in some essential policy sectors. Health policy is one. So far, this policy has seen reforms that neofunctionalism would call a build-up - a transfer of more authority to supranational institutions without expanding its formal mandate. As neofunctionalism would expect, the coronavirus crisis triggered an elite politicisation that created an environment conducive to further integration rather than disintegrative outcomes.Posmatrajući slučaj najnovijih reformi zdravstvene politike Evropske unije (EU),
autorka analizira sposobnost teorija evropske integracije da objasne ishode procesa
integracije tokom pandemije Kovid-19. Autorka prevashodno uzima u obzir teorije koje
pretpostavljaju da su krize ključan činilac u dinamici integracije, a to su
neofunkcionalizam i postfunkcionalizam. U poslednjoj deceniji, EU su pogađale
višestruke krize i bilo je dosta teorijskih pokušaja da se objasni njihov uticaj na evropsku
integraciju. Međutim, na pitanje da li su krize bile podsticajne ili štetne po integraciju,
bilo po njen obuhvat (širenje oblasti delovanja i/ili članstva EU), bilo po nivo (uvećavanje
ovlašćenja i/ili kapaciteta institucija EU), odgovori su daleko od jednoznačnih. Nakon
analiziranja faktičkog bavljenja krizom i reformi koje su preduzete u oblasti zdravstvene
politike, autorka zaključuje da se nisu ostvarila očekivanja postfunkcionalista da će kriza
izazvati evroskepticizam i identitetski motivisanu masovnu politizaciju i time sprečiti
napredovanje integracije. Upravo suprotno, kriza izazvana Kovid-19 pandemijom
ishodovala je uvećanjem kapaciteta EU u nekim od ključnih oblasti, među kojima je i
zdravstvena politika. Do sada je ova politika doživela reforme koje bi neofunkcionalizam
nazvao „nadgradnjom” (buid-up) – davanje dodatnih ovlašćenja nadnacionalnim
institucijama bez uvećanja njihovih formalnih nadležnosti. Kao što bi neofunkcionalisti
očekivali, kriza je pokrenula politizaciju među elitama što je, umesto dezintegrativnih
ishoda, stvorilo pogodno okruženje za napredovanje integracije
The importance of institutional design for conflict management in plural societies: the example of the Western Balkans
Get PDFOsnovna odlika pluralnih društava su duboke podele po etničkim, verskim, jezičkim ili ideološkim linijama. Usled takve društvene strukture, i u pojedinim slučajevima ratne istorije,
prilično je teško uspostaviti mir i demokratski poredak. U tekstu se analizira učinak konsocijalnog modela demokratije na prostoru Zapadnog Balkana. Autor zastupa tezu da je
konsocijacija uspešna, s obzirom na to da je cilj konsocijalnih aranžmana uspostavljanje i
održanje mira u društvima zahvaćenim sukobima. Iako postoje određene mane, inherentne
konsocijalnoj demokratiji, bilo kakvo radikalnije odstupanje od postojećeg modela može voditi obnavljanju ratnih sukoba.The basic characteristics of plural societies are deep divisions along ethnic, religious, linguistic or ideological lines. Due to such a social structure, and in some cases of war history, it is
quite difficult to establish a functional and democratic order. The paper analyzes the effect
of the consociational model of democracy in the Western Balkans. The author argues that consociation is successful, given that the goal of consocial arrangements is to establish and
maintain peace in societies affected by conflict. Although there are certain flaws inherent in
consociational democracy, any more radical deflection from the existing model can lead to
a resumption of war conflicts
(Re)positioning of the European Commission on the natural gas market: from a leader of energy market liberalization to the "energy regulator"?
Get PDFU radu se razmatra pozicija Evropske komisije na tržištu prirodnog gasa,
i to u razdoblju od usvajanja Prvog energetskog paketa pa sve do usvajanja
trenutno važećeg, Trećeg energetskog paketa. Cilj istraživanja jeste da se analizira
uloga Evropske komisije u odnosu na proces liberalizacije i integracije tržišta
prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Metode korišćene u radu se, pre svega, odnose
na analizu akata sadržanih u energetskim paketima, ali i komparaciju različitih
legislativnih rešenja u tri energetska paketa. U tom smislu, rad treba da pruži
odgovor na pitanje da li je Evropska komisija postala novi „evropski regulator” na
tržištu gasa, i to zahvaljujući ovlašćenjima koja su joj dodeljena energetskim
paketima, naročito Trećim energetskim paketom. Zaključak istraživanja jeste da
zakonodavac nije predvideo dodeljivanje uloge energetskog regulatora Komisiji,
ali joj je dodelio dalekosežna ovlašćenja – naročito prilikom odlučivanja o izuzeću
nove energetske infrastrukture. U poslednjem delu rada ukazano je i na
legislativne izmene koje je Komisija inicirala, i koje idu u pravcu proširenja
domena primene Trećeg energetskog paketa, samim tim snažeći dalje poziciju
Komisije na energetskom tržištu.This paper deals with the position of the European Commission on the
natural gas market, in the period from the adoption of the First Energy Package to
the adoption of the Third Energy Package. The aim of this paper is to analyse the role
of the European Commission regarding the process of liberalization and integration
of the natural gas market in the European Union. The methods used in this paper
include the analysis of the acts contained in energy packages, but also the comparison
of different legislative solutions in three energy packages. In that sense, the posed
research question is whether the European Commission has become a new
“European regulator” on the gas market, thanks to the powers granted to it by energy
packages, especially the Third Energy Package. The conclusion of the research is that
the legislator did not envisage assigning the role of energy regulator to the
Commission, but granted it far-reaching powers - especially when deciding on the
exemption of new energy infrastructure. The last part of the paper covers legislative
changes initiated by the Commission, which go in the direction of expanding the
scope of implementation of the Third Energy Package, thus further strengthening
the Commission’s position on the energy market