1581 research outputs found
Sort by
Advancement of the Geneva Conventions: Yugoslavia’s Efforts at the Diplomatic Conference on the Reaffirmation and Development of International Humanitarian Law (1974–1977)
No full textСедамдесет и пет година након усвајања Женевских конвенција, неоп ходно је критички сагледати њихов развој и примену у савременим оружаним сукобима. Дипломатска конференција о реафирмацији и развоју међународног хуманитарног права (1974–1977) представљала је кључни моменат у еволуцији овог права, посебно кроз усвајање два Допунска протокола. У овом контексту је улога Југославије била значајна, али недовољно истражена. Овај рад има за циљ да анализира процедурална и садржинска залагања Југославије током конференције, фокусирајући се на питања попут учешћа народноослободилачких покрета и квалификације сукоба, као и забране употребе одређених конвенционалних оружја. Рад посвећује посебну пажњу улози Југославије у оквиру Покрета несврстаних, који је, иако у почетку веома активан, са временом на конференцији доживео опадање координације и заједничких иступања. Теза од које рад полази је да је Југославија активно допринела прогресивном развоју међународног хуманитарног права, посебно у области заштите бораца и цивилног становништва, залагањем за признавање нових врста међународних оружаних сукоба, као и у залагању за забрану одређених врста оружја. Иако неки од предлога нису одмах усвојени, њихов утицај је би значајан за каснији развој ове правне области. Иако се Југославија номинално залагала за развијање и хашког и женевског права, рад показује да је посебан акценат стављен на женевско право, доприносећи прогресивном развоју на том плану. Кроз преглед званичних инструкција југословенској делегацији, извештаја са конференције и архивске грађе Министарства спољних послова Србије и архиве Министарства спољних послова Швајцарске, рад ће осветлити начела која су водила југословенску политику у овим преговорима.Seventy-five years after the adoption of the 1949 Geneva Conventions, it is necessary to take a critical look at their development and application in modern armed conflicts. The Diplomatic Conference on the Reaffirmation and Development of International Humanitarian Law (1974–1977) represented a key moment in the evolution of this law, especially through the adoption of two Additional Protocols. In this context, the role of Yugoslavia was significant, but insufficiently researched. This paper aims to analyze the procedural and substantive commitments of Yugoslavia during the conference, focusing on issues such as the participation of national liberation movements and the qualification of the conflict, as well as the prohibition of the use of certain conventional weapons. The paper pays special attention to the role of Yugoslavia within the Non-Aligned Movement, which, although initially very active, experienced a decline in coordination and joint appearances over time at the conference. The thesis from which the work starts is that Yugoslavia actively contributed to the progressive development of international humanitarian law, especially in the area of protection of combatants and civilians, by advocating for the recognition of new types of international armed conflicts, as well as in advocating for the prohibition of certain types of weapons. Although some of the proposals were not immediately adopted, their influence was significant for the subsequent development of this legal field. Although Yugoslavia nominally advocated for the development of both Hague and Geneva law, the paper shows that special emphasis was placed on Geneva law, contributing to progressive development on that front. Through a review of the official instructions to the Yugoslav delegation, reports from the conference, and archival materials of the Ministry of Foreign Affairs of Serbia and the archives of the Ministry of Foreign Affairs of Switzerland, the paper will shed light on the principles that guided Yugoslav policy in these negotiations
Never-Ending Transition: Energy Justice-Development Nexus in the Western Balkans
No full textThe chapter aims to examine the applicability of energy justice and its principles to the Western Balkans context. The notion of transition is not unknown in the Western Balkans and dates back to the late 1990s and the beginning of the 2000s. A perception of never-ending transition persists in the eyes of citizens in the region, while countries are struggling to catch up with the EU level of development. The concept of energy justice is slowly entering the public discourse in the Western Balkans, which is evident from the recent initiatives under the auspices of the Energy Community. Integrating the energy justice principles into existing policies should help achieve development goals and foster ongoing transition
Caught in the middle: Local researchers’ experience of mundane ethical harms in crisis settings
No full textMost literature on research ethics originates from the perspectives of international researchers and, to a lesser extent, research subjects. This article goes beyond the prevailing understanding of ethical misconduct as a failure to secure informed consent, data breaches, coercion, or misuse of data. Instead, it seeks to develop the notion of ‘mundane ethical harms’ in conflict- and disaster-affected research, which are rooted in and shaped by the systemic power inequalities between researchers across global Northern and global Southern institutions. This article centres on mundane ethical harms from the perspective of local researchers. Drawing on interviews and workshops from the Balkans, Colombia, and Nepal, we show that local researchers are caught between formal ethical frameworks – often biomedical in origin or defined in the global North – and local understandings of, and demands for, ethical practice. Acknowledging that regional and contextual experiences and understanding of ethics matter and may differ, we highlight commonalities of ethical harms that were consistent across the three regions to inform more context-sensitive procedural ethics across global North–South research collaborations. We argue that mundane ethical harms highlight the limits of procedural ethics that may be unintentional but tend to obscure the harms experienced by those caught in the middle of an unequal research environment
Јудина издаја
No full textУ настојању да расветли мистерију Јудине издаје, аутор разматра
јеванђелске извештаје, од којих покушава да створи кохерентну целину. Мада постоје
делимичне разлике у јеванђелским описима Јудине издаје, чини се да се овај Исусов ученик
коначно од
лучио на издају тек након што је, по примљеном залогају (причешћу) Сатана
ушао у њега. Док је раније Сатана Јуду споља искушавао страшћу среброљубља, после
недостојног причешћивања настанио се у њему. Иако су готово сви сагласни са тим да
је у Гетсиманском
врту Јуда пољупцем указао на Исуса, било је оних који поричу да је
Јуда извршио самоубиство вешањем. Они сматрају да је преживео покушај самоубиства
и остатак живота провео у великој патњи. За разлику од преовлађујућег схватања да је
Јуда издао Христа збо
г среброљубља, поједини књижевници и езотеричари сматрају да
је морао да постоји неки дубљи мотив. Већина њих настоји да рехабилитује Јуду, увера
-
вајући нас да је Јуда свесно пристао да понесе љагу издајника зарад неког вишег циља,
нпр. да би
омогућио Христову жртву за спас човечанства. Након разматрања више
маштовитих, али теолошки неутемељених претпоставки о Јудиној личности, аутор
упозорава на неопходност духовне будности, јер ће у тешким временима која следе свако
бити у искушењу да изда Хр
иста.In
an
effort
to
shed
light on a mystery of Judas’s betrayal, the author considers Gospel
accounts and tries to create from them a coherent whole. Although there are partial
differences
in Gospels’ descriptions of Judas’s betrayal, it seems that this disciple of Jesus finally decided to
betray only after he received a morsel (communion) upon which Satan entered into him. While
earlier, Satan was tempting Judas from the outside
by the passion if avarice, after taking
communion unworthily, he settled in Judas. Although almost everyone agrees that in the Garden
of Gethsemane Judas indicated to Jesus by a kiss, there are some who deny that he survived the
suicide attempt and spent
the rest of his life in great suffering. Unlike the prevailing
understanding that Judas betrayed Christ because of averice, certain writers and esothericists
cinsider that there must have been some deeper motive. Most of them try to rehabiliate Judas,
assu
ring us that Judas consciously agreed to bear the shame of traitor for the sake of some higher
purpose, e. g. to enable Christ’s sacrifice for salvation of mankind. After considering several
imaginative, but theologically unfounded assumptions about Judas’
s personality, the author
warns of the necessity of spiritual vigilance, because in difficult times that will follow, everyone
will be tempted in batray Christ
The Balkan Peace Index: Three Years of Measuring Peace
No full textThe Balkan Peace Index (BPI) was created in 2022 as part of the research project entitled Monitoring and Indexing Peace and Security in the Western Balkans (MIND). It emerged in response to critiques of universal peace measurements that fail to consider local contexts, such as the Global Peace Index (Džuverović 2023; Tepšić 2024). BPI sought to address these theoretical and methodological issues by implementing a ‘local turn’ in peace measurement and indexing (Džuverović 2024). Empirically, it focused on accurately assessing the quality of peace in the Western Balkans, a region still experiencing considerable political instability several decades after the so-called Yugoslav wars (1991–2001). In addition to integrating ‘local voices’, a key innovation of BPI is its use of an algorithmic approach called Decision Expert Model (DEX) (Džuverović et al. 2024b)
Улога Европске уније у преговорима о косовском питању: (Не)равнотежа нормативне моћи и стратешког позиционирања
No full textОлакшавање преговора о решавању косовског питања, са чиме се у коштац ухватила
Европска унија оличена у Високом представнику Уније за спољну политику и
безбедност пре више од деценију (2011), и даље се испоставља као једини, свим странама
у спору прихватљив оквир за мирно решавање спора. Скромни резултати у погледу
достизања крајњег циља, нормализације односа, са правом нам стављају у
истраживачки задатак испитивање ефикасности улоге којом ЕУ настоји да увери стране
у спору у сопствени кредибилитет и приволи их постизању и примени одрживих
решења. Отуда је основна намера овог истраживања, пре свега, анализа две димензије
пројектовања моћи ЕУ према региону Западног Балкана: прво, нормативне моћи и
друго, позиционирања ЕУ као стратешког актера. Претпоставка на којој је рад заснован
и коју ћу истраживачки доказивати подразумева да се ЕУ у олакшавању преговора
(не)уравнотежено служи реторичком промоцијом европских вредности и нормативним
деловањем, са једне стране и стратешким прагматизмом, преимућством политичких
интереса са настојањем одржавања регионалне стабилности, са друге стране. Иако ЕУ
свој посреднички ангажман у преговорима превасходно заснива на вредностима попут
помирења, владавине права и добросуседских односа, учестала стагнација процеса,
тенденције демократског дефицита у региону и опажање попустљивости ЕУ према
недемократским праксама отварају питања доследности и кредибилитета њеног
нормативног приступа. Анализом дискурса, званичних изјава актера и релевантних
докумената проистеклих из процеса преговора и европских интеграција, уз општи
преглед кључних фаза процеса преговарања, у раду се испитује мера у којој су европске
вредности суштински присутне у преговарачком процесу. Смештањем преговора о
косовском питању у контекст нормативних тензија и стратешких прилагођавања, рад
доприноси интердисциплинарној дискусији о будућности европских интеграција,
условљавања и вредносно засноване дипломатије у регионима са нерешеним
конфликтима
Bezbednost, inkluzivnost i solidarnost u pokretu: kako biciklističke politike doprinose usvajanju EU vrednosti u svakodnevnom životu
No full textUsvajanjem Evropskog zelenog dogovora (European Green Deal), održivi transport u
gradovima postavljen je kao jedna od neposredno dostupnih politika za smanjenje emisije
ugljen dioksida i politike nulte emisije do 2050. godine. Pored strukturnih promena u načinu
svakodnevnog funkcionisanja grada, strategija mobilnosti promoviše i skup vrednosti koje su
utkane u fundamentalne vrednosti same Evropske unije. Preciznije, promenom svakodnevne
rutine građana EU, menja se i njihova politička kultura, koja produbljuje kvalitet participacije i
orijentisana je ka inkluzivnosti, solidarnosti i ka jednakim i bezbednim uslovima kretanja. Ovaj
rad ima za cilj da analizira strateške politike EU prema biciklističkom saobraćaju kao formi
pametne urbane mobilnosti, sa akcentom na vrednosti koje voženje bicikla kao osnovnog
sredstva kretanja podrazumeva. U radu se polazi od pregleda opšteg okvira Zelenog dogovora
i Novog okvira urbane mobilnosti (zajedno sa T-TEN regulacijom). Dalje, s posebnom pažnjom
se analizira vrednosni sistem koji Evropska deklaracija o biciklizmu iz 2022. godine promoviše.
Konačno, dobijeni rezultati sistemske analize dokumenata se ukrštaju sa postojećim teorijskim
normativnim okvirima o značaju biciklizma za društveni život da bi se izvela hipoteza o
vrednosnim promenama koje se očekuju u društvima koja primene planove EU o urbanoj
mobilnosti
On Shestov’s depiction of Dostoevsky’s and Nietzsche’s situations
No full textУ овом раду настојимо да артикулишемо одређене моменте у мисли Лава Шестова усредсређујући се пре свега на његово дело Достојевски и Ниче – философија трагедије. На ово дело се посебно осврћемо будући да желимо да концептуализујемо оно што именујемо као Шестовљево „сликање ситуација” Достојевског и Ничеа. Ова концептуализација нам је важна да бисмо испитали улогу таквог Шестовљевог „сликања њихових ситуација” у његовом трагању за потпунијим поимањем постојања. Прекретнице у животу и делу Достојевског и Ничеа показују се као значајне за Шестова будући да у њима налази потпору за oсликавање драме која се тиче проширивања опсега искуства постојања и проширивања опсега поимања постојања. Имајући у виду ове прекретнице Шестов ће говорити о подземним аспектима мисли ова два аутора, о неуобичајеној области људског духа – „у којој, није било добровољаца”. Питаћемо се како проширивање опсега искуства постојања (које jе повезано са трагичним догађајима у њиховим животима) намеће нове захтеве спознаји и у каквој су вези ти нови захтеви са Шестовљевим фундаменталнијим схватањем улоге философије, са неким видом „иницијације” у истинско бивање и философирање.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Шестов; Достојевски; Ниче; сликање ситуације; подземно; живот; трагичноIn this paper, the aim is to articulate certain moments in the thought of Lev Shestov, focusing primarily on his work Dostoevsky and Nietzsche - The Philosophy of Tragedy. Special attention is paid to this work while seeking to conceptualize what is termed Shestov’s “depiction of situations” of Dostoevsky and Nietzsche. This conceptualization is important for examining the role of such “depictions” in Shestov’s pursuit of a fuller understanding of existence. The turning points in the lives and works of Dostoevsky and Nietzsche emerge as significant for Shestov, as he finds in them the basis for illustrating a drama concerning the expansion of the range of existential experience and the broadening of the understanding of existence. In light of these turning points, Shestov speaks of the underground aspects of the thought of these two authors, especially of an unusual realm of the human spirit “in which there were no volunteers.” An inquiry is made into how the expansion of existential experience (linked to the tragic events in their lives) imposes new demands on cognition and how these new demands relate to Shestov’s more fundamental understanding of the role of philosophy itself, that is, to a certain form of “initiation” into true being and philosophizing
How to Understand Patriotism? The Legacy of Contemporary Normative Disputes
No full textPredmet ovog istraživanja je nasleđe savremenih normativnih sporova o značenju patriotizma. U fokusu su rasprave koji su vođene unutar moralne filozofije i političke filozofije počevši od sedamdesetih godina, pa do kraja dvadesetog veka. Osnovna teza teksta je da su ove rasprave patriotizam situirale na samoj granici dve discipline što je dovelo do dvostruke normativne opterećenosti pojma. Pozicija graničnog pojma sa sobom je nosila sukobljena, a neretko i kontradiktorna normativna očekivanja. Ovo se ilustruje kroz primere najuticajnijih etičkih i političkih teorija patriotizma tog vremena. Kao jedan mogući način prevazilaženja poteškoća proisteklih iz dvostruke normativne opterećenosti pojma, u tekstu se predlaže da se etički i politički sadržaj jasnije razgraniče tako što će se vezati za posebne dimenzije patriotske privrženosti. Patriotsku privrženost se može analitički razložiti na predmet patriotske privrženosti - ono prema čemu je patriota privržen i na prirodu patriotske provrženosti - oblik njenog ispoljavanja. Razlozi za pristrasnost su uvek politički i proizilaze iz predmeta patriotske privrženosti, dok način na koji se patriotizam iskazuje podleže moralnoj proceni.The subject of this research is the legacy of contemporary normative disputes about the meaning of patriotism. The focus is on the debates that took place within moral philosophy and political philosophy from the 1970s until the end of the the twentieth century. The main thesis of the article is that these debates positioned patriotism at the very boundary between the two disciplines, which led to the concept`s dual normative burden. The position of a boundary concept carried with it conflicting and often even contradictory, normative expectation. This is illustrated through examples of the most infuental ethical and political theories of patriotism of that period. As one possible way of overcoming the difficulties arising from the dual normative burden of the concept, the article suggests that its ethical and political content be more clearly distinguished by linking them to specific dimensions of patriotic allegiance. Patriotic allegiance can be analytically divided into the object of patriotic allegiance – that to which the patriot is attached, and the nature of patriotic allegiance – the form in which it is expressed. The reasons for partiality are always stem from the object of patriotic allegiance, while the manner in which patriotism is expressed is subject of moral evaluation
Savremena spoljna politika Srbije : kontinuitet i promene
No full textOdluka da se posvetimo ozbiljnom istraživačkom zadatku i pripremimo monografiju, koja je pred vama, doneta je pre svega vođena željom da
se postojeći naučni korpus studija spoljne politike obogati sveobuhvatnim
istraživanjem spoljnopolitičkih problema, promena i politika Republike
Srbije u periodu od 2001. godine do momenta objavljivanja. Pisanje ove
monografije trajalo je dve godine, tokom kojih smo nastojali da izdvojimo i analiziramo kontinuitete i promene u spoljnoj politici naše države
od početka 21. veka do danas. Iz procesa izrade ove studije izlazimo i sami
sa uvećanim i sistematičnijim saznanjima o složenostima spoljne politike
Srbije i njenim različitim nijansama