1581 research outputs found
Sort by
At the crossroads of nation and market: Serbia's postcommunist transition in a comparative and historical perspective
No full textU članku se kroz komparativni istorijski pristup analizira ekonomska i politička tranzicije Srbije u kontekstu i interakciji sa tranzicionim putanjama šireg postkomunističkog regiona. Članak daje fokusirani pregled novije literature o karakteristikama i varijantama kapitalizma u postkomunističkoj Evropi, a zatim ovako razvijen teorijski i komparativni okvir primenjuje na slučaj Srbije. Osnovna teza teksta je da su tok i ishod tranzicije u Srbiji ostali određeni zaostatkom u regionalnoj trci za privlačenje stranog kapitala do kojeg je došlo još 1990-ih. Dugoročno ograničivši atraktivnost zemlje za strana ulaganja, Prva tranziciona decenija oblikovala je ekonomske i političke izbore dostupne kasnijim vladama Srbije. Onemogućivši pronalaženja odgovora na problem masovne nezaposlenosti, skroman priliv stranog kapitala otežao je konsolidaciju demokratije u prvoj deceniji 2000-ih. Tek u poslednjoj deceniji, Srbija je, u delimično izmenjenim međunarodnim okolnostima, pronašla način da privuče veću količinu stranog kapitala kroz specijalizovanje za radno intenzivne, izvozno orijentisane industrijske grane sa niskom dodatnom vrednošću. Ovakav model razvoja, iako dugoročno suboptimalan, rešio je problem masovne nezaposlenosti, na taj način doprinoseći legitimaciji autoritarne vladavine Aleksandra Vučića.In the article post-communist economic and political transition of Serbia is analyzed within and in interaction with the transition trajectories of the wider postcommunist region. The article provides a focused overview of the recent literature on the characteristics and variations of capitalism in post-communist Europe, followed by an application of this theoretical and comparative framework to the case study of Serbia. The main thesis is that the trajectory and outcome of Serbia’s transition were largely determined by the country falling behind in the regional race to attract foreign capital in the 1990s. Limiting the country’s long-term attractiveness for foreign investment, the first transitional decade shaped the economic and political choices available to subsequent Serbian governments. By making it impossible to find answers to the problem of mass unemployment, the modest inflow of foreign capital made it difficult to consolidate democracy in the first decade of the 2000s. Only in the last decade, in partially changed international circumstances, Serbia found a way to attract more foreign capital through specialization in labor-intensive, export-oriented industries with low added value. This model of development, although suboptimal in the long term, solved the problem of mass unemployment, thus helping legitimize authoritarian rule of Aleksandar Vučić
Donald Tramp 2.0: ključni izazovi, strateške opcije i „nova“ velika strategija Sjedinjenih Američkih Država
No full textThe victory of Donald Trump in the US presidential election of November 5, 2024, has reignited academic debate concerning the future grand strategy of the United States. This paper seeks to contribute to that debate by analysing the current global context and evaluating the strategic options at Washington’s disposal. Specifically, we address two central research questions: first, what strategic options are available to Donald Trump, and second, which grand strategy will likely be chosen by the 47th president of the United States? We argue that, despite the unconventional nature of Trump’s first presidential term, his strategic priorities have remained broadly consistent with those of previous administrations, particularly regarding the preservation of US primacy and the maintenance of a favourable balance of power in key regions—the Indo-Pacific, Europe, and the Persian Gulf. The paper further explores the dominant strategic options available to Trump, including isolationism, offshore balancing, selective engagement, and deep engagement. We predict that Trump is unlikely to significantly alter the grand strategy from his first term, opting instead for selective engagement. Methodologically, the paper employs content analysis, comparative methods, and genealogical analysis to examine Trump’s strategic options within a dynamic global context.Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD 5. novembra 2024. godine, rasplamsala je akademsku debatu o budućoj Velikoj strategiji Sjedinjenih Američkih Država. Cilj ovog rada je da doprinese debati kroz analizu trenutnog globalnog konteksta i strateških opcija Vašingtona. Nastojaćemo da odgovorimo na dva istraživačka pitanja: prvo, koje su strateške opcije na raspolaganju Donaldu Trampu i drugo, koju će Veliku strategiju odabrati 47. američki predsednik. U radu tvrdimo da su, uprkos tome što je Trampov prvi mandat bio obeležen neuobičajenim pristupom, njegovi strateški prioriteti ostali prilično konzistentni prioritetima prethodnih administracija, posebno u pogledu očuvanja primata SAD i održavanja povoljne ravnoteže snaga u ključnim regionima – Indo-Pacifiku, Evropi i Persijskom zalivu. Dalje istražujemo dominantne strateške opcije koje su na raspolaganju Donaldu Trampu, a pre svega izolacionizam, uravnotežavanje s obale, selektivno angažovanje i duboko angažovanje, i iznosimo predviđanje da Tramp neće menjati veliku strategiju iz prvog mandata – selektivno angažovanje. U radu koristimo metod analize sadržaja, uporedni metod i geneološku analizu kako bismo adresirali Trampove strateške opcije u živopisnom globalnom kontekstu
Humanitarian Assistance during the Armed Conflict – Seventy-Five Years Later
No full textУсвајање Женевске конвенције о заштити грађанских лица током рата (IV Женевске конвенције) сматра се једним од највећих, ако не и највећим достигнућем, Дипломатске конференције одржане 1949. године. Тиме су крунисани вишедеценијски напори да се цивилном становништву, истина, цивилном становништву које се налази под влашћу непријатеља на окупираној територији и тзв. непријатељским цивилима, гарантује заштита. Из тог нуклеуса нарашће током времена, пре свега усвајањем Допунских протокола 1977. године, респектабилни систем норми. Саставни део тог система су и правила која се односе на хуманитарну помоћ цивилном становништву која, као и систем у целини, представљају деликатан баланс између принципа хуманости и принципа војне потребе. У овом раду испитаћемо главне правце развоја института хуманитарне помоћи. Покушаћемо да одговоримо на питање да ли је, седамдесет и пет година после конституисања института и како су се надали хуманитарни посланици широм света, дошло до кристализације права на хуманитарну помоћ цивилном становништву, са посебним нагласком на правну природу понуде хуманитарних актера и услова њеног пружања на терену. Ово истраживање мотивисано је озбиљним изазовима са којима се хуманитарни актери суочавају у вршењу свог мандата у савременим оружаним сукобима.The adoption of the Geneva Convention relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War (IV Geneva Convention) is considered one of the greatest, if not the greatest, achievements of the Diplomatic Conference held in 1949. This crowned the decades-long efforts to give the civilian population, the truth, the civilian population that is under the rule of the enemy in the occupied territory and the so-called enemy civilians, guarantees protection. From that nucleus, a respectable system of norms will grow over time, primarily with the adoption of the Additional Protocols in 1977. An integral part of that system are the rules related to humanitarian aid to the civilian population, which, like the system as a whole, represent a delicate balance between the principle of humanity and the principle of military necessity. In this paper, we will examine the main directions of development of the Institute of Humanitarian Aid. We will try to answer the question of whether, seventy-five years after the constitution of the institute and as the humanitarian deputies around the world had hoped, the right to humanitarian aid to the civilian population has crystallized, with a special emphasis on the legal nature of the offer of humanitarian actors and the conditions for its provision in the field. This research is motivated by the serious challenges that humanitarian actors face in carrying out their mandate in contemporary armed conflicts
Нормативно деловање Европске уније у сајбер простору: Функције међународног права и глобални контекст
No full textСајбер простор је постао кључна арена за пројекцију норми и вредности у глобалној политици. Овај рад испитује како Европска унија користи четири функције међународног права (нормативну, заштитну, комуникацијску и легитимацијску) да би остварила своје нормативне циљеве у сајбер простору. Иако је нормативни оквир ЕУ подробно истражен у литератури, недовољно је познато како ЕУ користи међународно право као инструмент за пројекцију својих вредности на глобалном нивоу. Стога је примарни фокус на „Изјави Савета о заједничком тумачењу међународног права у сајбер простору” (2024), која између осталог реафирмише примену Повеље УН, међународног хуманитарног права и права људских права у дигиталном домену. Кроз квалитативну анализу кључних кодова у самом тексту, показује се како ЕУ успоставља јединствене стандарде понашања (нормативна функција), штити критичну инфраструктуру и људска права (заштитна функција), олакшава мултилатерални дијалог (комуникацијска функција) и легитимише своје политике позивајући се на универзалне принципе (легитимацијска функција). Рад илуструје улогу ЕУ као нормативног лидера у сајбер безбедности
Načelo supsidijarnosti i lokalna samouprava u Srbiji: evropska vrednost u potrazi za institucionalizacijom
No full textNačelo supsidijarnosti jedno je od osnovnih načela organizacije vlasti u Evropskoj uniji (EU),
zasnovano na ideji da se odluke donose na najnižem nivou, čime se podstiče aktivnost
nacionalnih parlamenata i lokalnih i regionalnih vlasti i uključivanje građana. Ovo načelo je
ugrađeno u pravnu tekovinu EU i Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi. Iako nije deo
pravnog sistema Republike Srbije, često se koristi kao referentni okvir za reforme i
modernizaciju javne uprave i lokalne samouprave. Otuda i istraživačko pitanje: U kojoj meri i
na koji način se načelo supsidijarnosti, iako formalno nije deo pravnog sistema Srbije, odražava
u zakonodavstvu i praksi lokalne samouprave? U cilju boljeg razumevanja ovog načela
predstavićemo njegov kratak istorijat, analizirati pravne i strateške dokumente i institucionalnu
praksu u EU i Srbiji. Poseban fokus stavljen je na oblasti koje pokazuju (ne)uspešnu primenu
ovog načela. Uprkos formalno – pravnog izostanka, supsidijarnost se delimično primenjuje, što
otvara pitanje stvarne spremnosti države da evropske vrednosti sprovodi dosledno, a ne samo
deklarativno
Seeking a way in/resisting a way out: labor market dualization and democratic transition in Serbia and Tunisia
No full textStudies investigating the political relevance of labor market dualization have gathered compelling evidence that labor market status shapes workers’ political preferences and their modes of participation, shedding significant light on shifts in partisan politics and socio-economic policies, as well as broader transformations to political systems. Yet, the study of labor market dualization in contexts of democratic transitions, and their role in shaping transitional processes, has been largely uninvestigated. In particular, two fundamental questions, lying at the nexus of labor market segmentation theory and democratic transition theory, remain unanswered: how does the context of democratic transition inform political participation of labor market insiders and outsiders, and what is the impact of their mobilization on transition processes? To answer these questions, the paper considers two instances of dualized labor market mobilization under democratic transition: the Union of Unemployed Graduates in Tunisia during the period 2011–2014, and industrial workers in Serbia in the early 2000s, who were under severe threat to lose their insider status with the shift to a liberalized economy. Drawing on Della Porta et al.’s (2016) theorization of the interactionist and relational dimensions of social movement action, democratization, and revolution, we posit that democratizing regimes are able to exploit demands for labor market insider status to stabilize transition processes. The paper finds that, despite many contextual differences between the two cases, the politics of labor market inclusion and exclusion displayed remarkable similarities. First, both cases show how organized actors in the field of labor contestation were channeled into modes of participation that acquiesced to the technocratic and procedural logic of the transition. Second, in both cases, contestation against the democratic transition’s political economy and its impact on labor market outsiders/future outsiders was able to be assuaged not through systemic change but rather through a strategy of fragmentation and limited concessions. As an implication, we find that while these strategies proved effective at reducing street level contestation they may have also reduced workers’ substantive evaluation of democratic transition, which in turn left Serbia’s and Tunisia’s democracies more vulnerable to the threat of future reversals by populist leaders
Serbian-American Relations: Navigating Historical Alliances, Open Conflicts and Strategic Partnerships
No full textDespite historical alliances, negative perceptions of the U.S. persist due to its role in the 1990s wars and biased media coverage. Nonetheless, Serbia’s government views the U.S. as one of its four key foreign policy partners, especially for security and EU accession support
Unpacking Ethical Dilemmas in Conflict and Disaster Research: Observations From the Balkans
No full textSerbien: Parlamentarisch-präsidentielles System und patronale Strukturen
No full textProteste, eine Revolution, aber auch informelle Netzwerke, politische Einschüchterung und Gewalt spielen eine zentrale Rolle in den multiplen Transformationen des politischen Regimes Serbiens. Nach einem Jahrzehnt autoritärer Herrschaft läutete die Bulldozer-Revolution 2000 eine Periode der Demokratisierung ein. Zwölf Jahre später erfolgte mit dem Regierungswechsel zur Serbischen Fortschrittspartei eine Abkehr von der fragilen Demokratie; Serbien rutschte in einen kompetitiven Autoritarismus ab