1581 research outputs found
Sort by
Social reality in the political columns of Bogdan Tirnanić
No full textУ раду се анализирају колумне Богдана Тирнанића
објављене у недељнику НИН у периоду од 2003. до 2007. године. Колумне овог новинара одликује тематска, жанровска,
језичка и стилска специфичност, док аутор аналитички, сатирично-ироничним стилом и еклектично промишља реалност. Истраживање почива на хипотези да су колумне
Богдана Тирнанића биле аутентичне, критичке слике друштвено-културних односа у којима је стварао. Као и у осталим
новинарским жанровима којима се бавио, Тирнанић је и у
случају политичке колумне успео да текст трансцендира из
друштвено-политичког тематског корпуса у естетско-гносеолошку категорију у складу са постулатима литерарног но-
винарства.
У раду се анализирају жанровске одреднице колумне,
са посебним акцентом на политичку колумну аутора и приказ друштвене стварности у њеном оквиру. Циљ рада јесте
да се кроз анализу садржаја пет одабраних колумни Богдана
Тирнанића покаже у којој мери ауторове колумне искорачују из жанра или га превазилазе и прелазе у литерарнo новинарство. Задатак рада јесте да укаже на сложеност
Тирнанићевих колумни, његову способност антиципације и
непрестано меандрирање стилско-језичког и тематског корпуса као посебне карактеристике ауторског приступа, који је
сродан новинарству и литератури.This paper analyzes the political columns of Bogdan Tirnanić
published in the weekly NIN between 2003 and 2007. The columns of
this journalist are characterized by thematic, genre, linguistic and
stylistic specificity, while the author eclectically analyzes reality in an
analytical, satirial-ironic style. As in the other journalistic genres he
dealt with, Tirnanić managed to transcend the text from a socio-political
thematic corpus to an aesthetic-gnoseological category in the form of a
political column.
This paper analyzes the genre determinants of the column, with a
special emphasis on the author's political column and the presentation
of social reality within its framework.The analysis of the contents of five
selected columns by Bogdan Tirnanić shows to what extent the author's
columns step out of the genre, when they transcend it and move into
literary journalism. In addition, the complexity of Tirnanić's columns,
his ability to anticipate and the constant meandering of the stylististic-
linguistic and thematic corpus stand out as a special feature of the
journalist's approach. Style and language are observed
metalinguistically in the work and show the affinity of Bogdan Tirnanič's
style with literary journalism.
It is concluded that in the analyzed columns, Tirnanić overcame
genre boundaries, thereby influencing the understanding of this
journalistic genre in contemporary media discourse.The work
represents a contribution to the study of analytical journalistic genres,
i.e. non-fictional texts which are rarely the subject of study in our
country
Godfrey Baldacchino and Anders Wivel, eds. Handbook on the Politics of Small States, Cheltenham : Edward Elgar, 2020
No full textIf politics is understood as the art of the possible, then small states are the artists of world politics trying to work their way up under the inevitably constraining conditions of the international system. If one takes the title of Harold Lasswell’s 1936 book Politics: Who Gets What, When, How as a leitmotif, then small states would be getting little, or an amount proportionate to their relatively low weight, in the global distribution of power, ideas, interests and identities. Godfrey Baldacchino and Anders Wivel, two of the most reputable small states scholars and the editors of this volume, have mustered a group of authors to underpin the politics of small states as a relevant, yet specific, domain of politics. They propose that small states’ way of politics is anchored in responding to three core ‘dilemmas’: the nationalist/cosmopolitan dilemma, the democratisation/group think dilemma and the influence/ autonomy dilemma (8-10). The first dilemma captures the ways states con- struct and maintain their respective narratives in a domestic and international context. The second dilemma acknowledges the downsides stemming from the modus operandi in small political communities that may rely on personal- ism, corruption or mature democratic governance. The third dilemma is closest to what small states do in world politics historically: defending themselves or having influence in the web of interdependent relations in society, trade or security
Inter-municipal cooperation in Serbia – opportunities and practical scope
No full textПредмет овог рада су међуопштинске сарадње сагледане као инструмент који може допринети унапређењу квалитета јавног управљања и демократије унутар једне државе. Циљ је да се представе различите форме међуопштинске сарадње и практични домети у европским државама те да се сагледа да ли је и у којој мери овај инструмент присутан у Републици Србији. У методолошком смислу чланак је првенствено заснован на приступима карактеристичним за студије јавних политика (анализа проблема и прескрипција) али и на општијим методама као што су компаративна метода и класификација. У раду је дат приказ кључних изазова савременог управљања те различитих форми међуопштинских сарадњи уз објашњење на који начин оне могу допринети превазилажењу уочених изазова. Укратко је представљена пракса и врсте међуопштинских сарадњи у европским државама. Потом се ова проблематика анализира у контексту Републике Србије. Закључује се да је међуопштинска сарадња у Србији новија појава, да су тек недавно учињени први кораци ка њеном развоју али и да је реч о једноставнијим формама сарадње које за циљ имају уштеде и ефикасније располагање ресурсима. Још увек нема говора о интегративним формама међуопштинске сарадње које подразумевају заједничко управљање ширим подручјем (регионом). У закључку се дају препоруке у правцу даље афирмације и развоја нових форми међуопштинских сарадњи у Србији које могу бити алтернатива регионалној децентрализацији и тиме значајно допринети квалитету јавног управљања нарочито у контексту равномерног регионалног развоја, демократизације и европских интеграција
Navigating EU enlargement: balancing chronological precedence and geopolitical priorities
Full text linkBy employing a realist approach, the authors investigate how geopolitical factors influence the
EU's decision to expand into regions of strategic importance or vulnerability to major powers’
influence, as a means to enhance its security and projection of power. They also explore the
obstacle posed by the absence of a unanimous stance on "pre-scheduled" accessions, as seen in
the past in Central and Eastern Europe (CEE). The authors argue that the changed geopolitical
landscape in Europe has profoundly influenced the European Union's (EU) enlargement policy.
However, its impact has been asymmetrical in the two main micro-regions: the Western Balkans
on the one hand and the Eastern neighbourhood on the other. The authors contend that the EU's
response has not predominantly been strategic but rather tactical. This phenomenon reflects the
15
longstanding deficiencies in the EU's enlargement policy, coupled with the urgent need to
extend commitments to the eastern partners who face immediate security threats from Russia.
Nevertheless, the authors hypothesise that such tendencies are not advantageous for the Western
Balkans, which face lower direct jeopardy from Russia. Consequently, it becomes a lower
priority for the European Union, despite its chronological precedence in the enlargement
domain. While ideally, both enlargement regions should be granted an "accession timetable"
along with on-ground democratic reforms (similar to CEE), the authors highlight that due to
differing geopolitical dynamics and pressure, the outcomes for the two regions may either
diverge in terms of potential favouring of the new candidates or, perhaps more likely, converge
– meaning that the accession of either region might be postponed until after the invasion of
Ukraine ends
State, clientelism, and extremist groups in Serbia: Between vulnerability and resilience
No full textTürkiye’s foreign policy in the Western Balkans: Where is Neo-Ottomanism today?
Full text linkOvaj rad predstavlja analizu spoljne politike Turske na Zapadnom Balkanu od dolaska Partije
pravde i razvoja na vlast do danas. Autor najpre pruža uvid u ključne determinante koje su oblikovale spoljnu politiku Turske prema ovom regionu, utvrđujući najvažnije međunarodne, domaće i individualne činioce, ali i istorijske determinante njene politike. Polazeći od koncepta neoosmanizma, autor analizira delovanje Turske u diplomatskoj i ekonomskoj sferi, kako bi odgovorio na pitanje da li je i u kojoj meri Turska uspela da ostvari proklamovane ambicije na Zapadnom Balkanu? Prikazujući i analizirajući najvažnije diplomatske inicijative Turske, autor ukazuje na limitirane domete turskog posredovanja u rešavanju regionalnih sporova. Autor potom analizira ekonomsko prisustvo Turske u regionu, te prikazuje ključne projekte sa učešćem turskih kompanija. Iako je u radu problematizovana teza da se neoosmanizam u potpunosti može izjednačiti sa panislamizmom, nalazi istraživanja potvrdili su da je delovanje Turske na Zapadnom Balkanu u značajnoj meri oslonjeno na religijsku matricu, vidljivu prvenstveno u političkoj, ali delimično i u ekonomskoj sferi.This paper analyses Türkiye’s foreign policy in the Western Balkans from the coming to power
of the Justice and Development Party until the present day. The author begins by providing insights into the key determinants that have shaped Türkiye’s foreign policy towards this region and identifying the most significant international, domestic and individual factors, as well as the historical determinants of its policy. Drawing from the concept of Neo-Ottomanism, the author scrutinises Türkiye’s actions in the diplomatic and economic spheres to address the question of whether and to what extent Türkiye has succeeded in realising its proclaimed goals in the Western Balkans. By showcasing and analysing the most crucial diplomatic initiatives of Türkiye, the author emphasised the limited achievements of Turkish mediation in resolving regional disputes. Furthermore, the paper assesses Turkish economic presence in the region and features key projects that involve Turkish companies. While the paper problematises the notion that Neo-Ottomanism can be equated entirely with Pan-Islamism, research findings confirm that Türkiye’s activities in the Western Balkans are significantly influenced by a religious matrix, primarily noticeable in the political domain, but partially in the economic sphere as well
Journalism and education in times of crisis caused by the covid pandemic 19
Full text linkKorona virus najčešće je spominjan pojam u javnosti od 2019. do 2021. godine. Pandemija kovid virusa 19 uticala je na sve segmente javnog i privatnog života.
Ne postoji oblast koja nije doživela transformaciju ili malformaciju zbog pandemije.
U trenutku kada je čovek savremenog društva poverovao da može da upravlja svetom
i kontroliše sve segmente života, epidemija korona virusa pokazala je da nema veće
iluzije od te. Cilj ovog rada je da definiše kako se pandemija kovida 19 odrazila na već
urušen medijski i obrazovni sistem na ovim prostorima, u momentu gde nakon tekton-
skih istorijskih promena kao što je, pored epidemije, i kraj ideologija o kojima govori
Fukujama i novim tehnološkim izazovima, posebna je uloga obrazovanja i medija koji
su se i pre korone nalazili u krizi. Novija istraživanja ukazuju na to da, bez obzira na
napredak ljudske vrste, većina đaka školovanje završava medijski nepismeno. Pandemija koja je zadesila planetu pokazala je da se u zemljama Zapadnog Balkana pojavila
ova neravnopravnost u odnosu na zemlje Evropske unije, jer Balkan ima siromašniju
populaciju i obrazovni sistem.U oblasti informisanja, kao reakcija na pandemiju, pojavila se infodemija – širenje ogromnog broja netačnih ili polovično tačnih informacija
o kovid virusu koje su uzete iz neproverenih izvora. Autorka ovog rada će, primenjujući
postojeće teorijske koncepte, pokušati da definiše ključne posledice koje je pandemija
kovida 19 ostavila u oblastima medija i obrazovanja.Covid 19 is the most often mentioned term in the public from 2019 until
2021. The pandemic has affected all segments of public and private life. There is no
area that has not experienced transformation or malformation due to the pandemic. At
the moment in which modern man believed that he could control all segments of life,
the COVID pandemic proved it was an illusion. The aim of this paper is to define how
the Covid 19 affected the media and education, in the time of the historical changes, as
Fukujama defines it. Many analysis shows that graduated students are media illiterate,
especially in the Western Balkan countries. The author will discuss the theoretical
concepts of media knowledge and analyze it in a time of crisi
Prekogranična saradnja kao instrument politike izgradnje mira i stabilnosti – špansko iskustvo i mogućnosti primene na našim prostorima
No full textTema ovog rada su prekogranične saradnje lokalnih i regionalnih zajednica tj. vlasti u skladu sa Uredbom EU o Evropskoj grupaciji za teritorijalnu saradnju, na osnovu koje saradnje odnosno međudržavni entiteti dobijaju pravni subjektivitet i sopstvenu upravljačku strukturu. U radu se opisuju ovi oblici saradnje u Španiji i analizira se doprinos ovog instrumenta u očuvanju mira i stabilnosti u regionima koji imaju nacionalne specifičnosti (Galicija) i/ili tendenciju ka secesionizmu (Baskija, Katalonija). Osim toga razmatra se pitanje da li bi primena ovog pristupa u zemljama Zapadnog Balkana bio efektivan način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti
Enhanced economic presence of China in the Western Balkans: geopolitical challenge for the European Union?
No full textУ овом раду аутор приказује и анализира утицај Кине на Западном Балкану, настојећи да одговори на питање – да ли оснажено економско присуство Кине у региону може представљати геополитички изазов за Европску унију? У раду је најпре понуђено објашњење кинеског приступа Западном Балкану, те је потом извршен темељен преглед економског присуства Кине у региону. Почевши од пројеката у области саобраћајне инфраструктуре, преко енергетике, све до кинеских инвестиција у остале привредне гране, аутор приказује динамику и интензитет снажења економског утицаја Кине на Западном Балкану. Утврђени обрасци кинеског економског деловања у региону стављени су у контекст европских интеграција држава Западног Балкана. Уместо закључка, аутор на истраживачко питање о геополитичком ривалству Кине и ЕУ на Западном Балкану одговара укључивањем детерминанти измењеног међународног окружења. Потреба уравнотежавања Русије након њеног напада на Украјину Кину све више претвара у (не)вољног партнера ЕУ која би, на бази већ постојећих заједничких интереса Брисела и Пекинга на Западном Балкану, кинеско присуство у региону могла све мање перципирати као геополитички изазов.This paper presents and examines China’s influence in the Western Balkans, aiming to determine if increased economic presence of China in the region poses a geopolitical challenge for the European Union. The study begins by explaining China’s approach to the Western Balkans and then conducts a thorough review of its economic activities in the region. From transportation infrastructure projects, through energy, all the way to Chinese investments in other economic sectors, the author showcases the dynamic and growing intensity of China’s economic influence in the Western Balkans. Determined patterns of Chinese economic behaviour in the region are contextualised within the framework of the Western Balkans’ European integration. Rather than providing a conventional conclusion, the author addresses the research question concerning the geopolitical rivalry between China and the EU in the Western Balkans by adopting the lenses of the evolved international environment. The ongoing necessity of balancing against Russia, particularly following its invasion on Ukraine, is gradually positioning China as a (un)willing partner of the EU. Consequently, this changing dynamic could lead the EU to reassess its perception of China as a geopolitical challenger in the Western Balkans, capitalising on the existing common interests between Brussels and Beijing in the region
The role of information – communication technology in transport reforms a case study of Belgrade
No full textThe ubiquity of the Information – Communication Technology – ICT has sparked significant interest in smart city initiatives. Smart transportation systems are integral to this concept. Our research explores its potential impact on transportation enhancements, notably in Belgrade. The central research question revolves around whether employing ICT in transportation can effectively address Belgrade's transportation challenges. Our study focuses on relevant scientific literature in areas like local democracy, public policy, and public administration about smart cities. Taking a multidisciplinary approach, we draw on insights from various disciplines, employing fundamental scientific methods including literature reviews, case studies, and comparative analyses. Our research begins with a descriptive analysis of prominent global smart city projects, particularly emphasizing transportation improvements. We explore intelligent transportation systems and their implementations in cities like Copenhagen, Vienna, and Barcelona. The data we gather forms the basis for crafting an intelligent transportation policy and instigating reforms in Belgrade, charting past and future transportation changes