1581 research outputs found
Sort by
The role of think tanks in modeling the European union enlargement policy: a case study of the model of staged accession to the EU
No full textУ овом раду аутори истражују улогу и утицај тинк тенкова на обликовање политике проширења Европске уније. Фокусирани на реформске процесе кроз које ова политика пролази након избијања рата у Украјини, аутори за студију случаја узимају Модел фазног приступања израђен и промовисан од стране два тинк тенка: београдског Центра за европске политике (ЦЕП) и бриселског Центра за студије европских политика (ЦЕПС). Након
критичког прегледа литературе о улози тинк тенкову у процесима креирања јавних политика,
у раду су укратко представљени развој и основне карактеристике политике проширења ЕУ, као специфичне форме композитне јавне политике. Потом се методама анализе садржаја истражује студија случаја којом се показује колики је утицај Модел фазног приступања, као предлог који је дошао од стране тинк тенк организација, успео да оствари на званичну политику проширења ЕУ. Теоријском и емпиријском анализом, рад доприноси разумевању
улоге тинк тенкова у кандидодавању тема у јавном простору и (не)посредном утицају на процесе креирања јавних политика, потврђујући значај тинк тенк организација као извора експертске и критичке мисли којом се може утицати на доносиоце одлука.In this paper, the authors examine the role and impact of think tanks on shaping the European Union’s enlargement policy. Focusing on the reform processes that this policy undergoes following the war in Ukraine, the authors have chosen the Staged Accession Model to the EU, developed and advocated by two think tanks: the Belgrade Centre for European Policy (CEP) and the Brussels Centre for European Policy Studies (CEPS), as a case study. Following a critical review of the literature on the role of think tanks in the process of developing public policies, the paper briefly outlines the evolution and main characteristics of the EU’s enlargement policy, as a unique form of composite public policy. Subsequently, by applying methods of content analysis,
the case study examines the level of impact that the Staged Accession Model, as a proposal that came from think tank organisations, has managed to exert on the official EU enlargement policy. Through both theoretical and empirical analysis, the paper enhances understanding of the role that think tanks play in introducing topics into public discourse and their (in)direct impact on the processes of public policy formulation. Research findings proved the importance of think tanks as sources of expertise and critical thought in influencing policymakers
U.S. National Interest and International Law: Shaping the Norms for Cyberspace
No full textThis paper explores the influential role of U.S. national interests in shaping international cyberspace laws and norms. As the birthplace of the Internet and a principal force in its ongoing evolution, the United States leverages its technological and legal prowess to guide the development of global policies that resonate with its national interests. The analysis delves into key U.S. strategic documents and international engagements that illuminate how American principles are embedded in the governance of cyberspace. Despite its historical and contemporary leadership, the U.S. approach strategically balances asserting domestic priorities with fostering international cooperation. This balance aims to establish a coherent and secure global cyberspace architecture, while also navigating the complex interplay between national sovereignty and universal digital governance. The paper highlights the necessity of a specialized legal framework to address unique cyber challenges, advocating for a nuanced understanding of how international cyber norms can align with diverse national interests
Creative writing as an alternative to contemporary journalism
Full text linkУ теоријској литератури све чешће се cycpeћe појам
„суноврат новинарства” који указује да ова професија
пролази кроз једну од својих најтежих фаза. Та фаза
обележена је процесом таблоидизације и свођења
искључиво на једну од новинарских функција – забаву.
Као одговор на новонастале светске медијске трендове
намеће се литерарни журнализам. Главни циљ овог
рада је да кроз студију случаја Србије истражи и
опише да ли се и у којој мери елементи књижевног
језика, као саставног дела литерарног журнализма и
креативног писања, могу пронаћи у недељној штампи.
Квантитативно-квалитативна анализа спроведена је у
Недељнику. Резултати идентификују нове новинарске
праксе и облике изражавања.Nedeljnik belongs to the type of the most modern weekly
press in Serbia. In the crisis of the print media time, it has
been surviving on the market for more than a decade and
creating a new, creative public by placing texts created in
creative writing. This magazine introduces new journalistic
practices and genres by combining journalistic and literary
techniques. Literary journalism is represented in journalistic
texts and the works of writers. Nedeljnik is the best indicator
that literary journalism can survive in the digital age. As
well is also at a time when the audience is mostly informed
on the Internet and looking for more entertaining and less
educational texts.Рад је представљен онлајн на научном скупу „Језик, књижевност, алтернативе”, априла
2021. године
Evropske integracije Zapadnog Balkana tokom rata u Ukrajini – privid ili stvaran podsticaj ka punopravnom članstvu?
No full textThe author examines the existence of specific progress in the Western Balkans (WB) within the process of European integration, taking into account the context of the war in Ukraine and the current status of the European Union (EU) on the international scene. The starting point is that the EU aims to be the most significant actor in the WB, and maintaining such perception in light of the new geopolitical situation is of utmost importance. In this spirit, the EU strives to preserve its role as a transformative force that keeps the region stable and reform-oriented, providing a new impetus to the European perspective of the WB countries, but without a genuine intention to accelerate the accession process. Through the theoretical paradigm of social constructivism, the author explores whether the EU’s enlargement policy instruments lead to a deepening of the European integration process by opening accession negotiations with the Republic of Albania and the Republic of North Macedonia and granting candidate status to Bosnia and Herzegovina. Through content analysis and comparative methods, the author addresses whether the progress in the integration process is illusory or a genuine encouragement toward full membership. Firstly, the author presents learned lessons from the accession process of the Republic of Serbia and the Republic of Montenegro, whose (un)successes are reflected to other WB states. Additionally, the author examines the relationship between the Ukrainian war and the enlargement policy, exploring the geopolitical moment of the WB integration process. To conclude, the integration progress of the mentioned WB states is caused by a combination of geopolitical and regional factors, which maintain the global actorness of the EU in WB without a more promising membership perspective, considering the other WB countries’ experience.Autor ispituje postojanje konkretnog napretka Zapadnog Balkana (ZB) u procesu evropskih integracija, uzevši u obzir rat u Ukrajini i aktuelni status Evropske unije (EU) na međunarodnoj sceni. Polazno stanovište je da EU nastoji da bude najznačajniji akter na ZB, te da joj je od iznimne važnosti da održi takvu percepciju u svetlu nove geopolitičke situacije. U tom duhu EU nastoji da očuva ulogu transformativne sile koja održava region stabilnim i reformski orijentisanim, davanjem novog impulsa evropskoj perspektivi država ovog područja, ali bez stvarne namere za ubrzavanjem procesa pristupanja. Autor kroz teorijsku paradigmu socijalnog konstruktivizma utvrđuje da li instrumentima politike proširenja EU dovodi do produbljivanja evropskih integracija ZB otvaranjem pristupnih pregovora sa Republikom Albanijom i Republikom Severnom Makedonijom, i davanjem statusa kandidata za članstvo Bosni i Hercegovini. Detaljnom analizom sadržaja i upotrebom komparativne metode odgovara se na pitanja da li se čini samo privid napretka ZB u procesu integracija ili se vrši stvaran podsticaj ka bržem i izglednijem punopravnom članstvu. Kako bi se sveobuhvatno sagledao proces evropskih integracija ZB, autor analizira stanje i naučene lekcije iz procesa pristupanja Republike Srbije i Republike Crne Gore, čiji se (ne)uspesi preslikavaju na ostale države ZB. Dodatno, autor ispituje odnos rata u Ukrajini i politike proširenja, istražujući geopolitički momenat napretka zemalja ZB u procesu integracije. Iz priloženog se zaključuje da je napredak pomenutih država ZB u evropskim integracijama uzrokovan spletom geopolitičkih i regionalnih faktora, koji održava globalno akterstvo EU na ovom području, ali bez izglednijeg članstva imajući u vidu iskustva drugih država ZB
Vuk Branković - The Biggest Serbian Traitor or Slandered Patriot?
No full textДок међу Србима преовладава уверење, које почива на
народној епској традицији, да је Вук Бранковић највећи српски издајник,
зато што је изневерио кнеза Лазара у судбоносном боју на Косову пољу
1389. године, критичка историографија сматра да нема доказа о његовој
издаји, да му је она неправедно приписана. Подсетивши да се тек од 1601.
године Вук Бранковић експлицитно помиње као изајник, аутор разматра
разлоге који су допринели томе да се о Вуку створи таква крајње негативна представа. Занимљиво је да се у годинама након саме битке не говори
ни о поразу ни о издаји. Тек када су постале јасне њена катастрофалне
последице, створена је потреба да се установи разлог пораза. Издајник је
могла бити само угледна личност која је преживела крваву битку, а Вук
Бранковић је највише одговарао таквој представи. За разлику од кнеза
Лазара који се определио за Царство небеско, који је проглашен светитељем, Вук Бранковић је преживео, што је сугерисало да се определио за земаљско царство. Подсетивши на родољубиву и уметничку снагу Косовског
предања, аутор закључује да треба разликовати историјску и уметничку
истину. Но чак и ако Вук Бранковић није издао, представа о архетипском
издајнику имала је веома значајну улогу у опстанку српског народа и у
његовим борбама за слободу.Among the Serbs, there is a prevailing belief based on a folk tradition
that Vuk Branković is the greatest Serbian traitor for betraying Prince Lazar during the
fateful Battle of Kosovo in 1389. However, historians believe that there is no evidence of
his betrayal and that it was unfairly attributed to him. As explicit references to Vuk Branković as a traitor only emerge in historical discourse starting from 1601, the author investigates reasons that contributed to the creation of such an extremely negative image of
Vuk. In the subsequent years following the battle, narratives of defeat or betrayal were
absent. Only when it was clear what the catastrophic consequences for the Serbian people
were after Kosovo battle, which was initially not recognized as a Serbian defeat, did the
need to establish the reason for this defeat arise. It became convenient to attribute the
role of traitor to a respectable person who had survived the conflict and Vuk Branković
emerged as the prime candidate. Unlike Prince Lazar, who opted for The Kingdom of
Heaven and was thus canonised, Vuk Branković survived, which suggested that he opted
for the earthly realm. The rivalry for influence between Lazar’s family and Vuk Branković following Prince Lazar’s death as well the battle near Gračanica involving the
despot Stefan Lazarević and Djuradj Branković, further complicated Branković’s legacy.
Moreover, the historical conflation of the Battle of Kosovo with the so-colled Second
Battle of Kosovo in 1448 likely intensified negative conditions of the accusations against Vuk. Not only did the despot Djuradj Branković refuse to join the forces of Janko Hunyadi after realising that the defence against the Turks was poorly prepared, but the Wallachian duke Dan was ideed a traitor as he switched to the Turkish side. These events of
1448, particulary the treachery thar occurred, were anachronistically projected back
onto the 1389 battle narrative. As a reminder of the patriotic and artistic strength of Kosovo’s tradition, the author concludes that historical and artistic truth should be distinguished. Even if Vuk Branković was not the traitor history has painted him to be, the
archtype of traitor has played a pivotal role in the cultural memory and resilience of the
Serbian people in their quest for liberty
Challenges to the meaningful political participation of older people in Serbia
No full textКроз дескрипцију обима, односно учесталости различитих облика политичке партиципације, као и потенцијалних фактора, овај рад указује на неке од кључних проблема учешћа старијих особа у политичким процесима у Србији. Извршени су преглед претходних истраживања политичке партиципације старијих особа у Србији и анализа емпиријских података о неким од показатеља политичке партиципације репрезентативног узорка грађана/-ки Србије старијих од 65 година (гласачка партиципација и оријентација), као и потенцијалним факторима (интересовање за политику, гласачка мотивација, рецепција кампање, информисање о политици). Идентификован је међугенерацијски јаз у погледу гласачке партиципације, где старије особе нешто ревносније излазе на изборе од свих млађих грађана/-ки, као и изразит јаз у погледу гласачке оријентације, где око 85% старијих грађана гласа за популистичке странке које су и раније обављале власт. Ове разлике тумаче се у светлу генерацијских разлика у политичким преференцијама, где старије особе више од млађих преферирају ауторитарну политичку културу, као и драстичних разлика у политичком информисању, где старије особе готово искључиво прате традиционалне медије, као и телевизије и штампу, на којима постоји дисбаланс у репрезентацији свих политичких актера. У раду се дискутује о потенцијалним начинима за побољшање квалитета гласачке партиципације и обима и квалитета других облика политичке партиципације.In this paper, different forms of participation of elderly people in the political life of Serbia are described, and some of the obstacles to achieving optimal levels and quality of political participation by this social group are identified. A review of previous research on political participation of elderly people in Serbia and an analysis of empirical data on some indicators of political participation of a representative sample of citizens of Serbia over 65 years of age (voter turnout and orientation), as well as potential factors (interest in politics, voter motivation, campaign reception, information about politics) were conducted. An intergenerational gap was identified in terms of voter turnout, where older people are slightly more diligent about going to the polls than all younger citizens, as well as a pronounced gap in terms of voter orientation, where about 85% of elderly citizens vote for populist parties that have previously been in power. These differences are interpreted in light of generational differences in political preferences, where older people prefer authoritarian political culture more than younger people, as well as drastic differences in political information, where older people almost exclusively follow traditional media such as television and print media, which are biased regarding the representation of all political actors. The paper discusses potential ways to improve the quality of voter participation and the scope and quality of other forms of political participation
Segmenting anti-gender sentiment and untangling its sociopsychological roots
No full textWhile the term 'anti-gender sentiment' may suggest a common motivation behind opposition
to various gender equality policies and measures, the reality is that these initiatives apply to
diverse aspects of life and interactions among men, women, and sexual and gender minorities.
As a result, the resistance may originate from distinct socio-psychological roots. In this study,
we aim to segment anti-gender sentiment, by exploring the latent structure of the resistances
against different gender equality measures. This step enables us to achieve the second goal,
which is to investigate differences in socio-psychological determinants of resistance to
different sets of gender equality measures. Using a convenience sampling (N = 624) and esurvey, we examined the support for 22 gender equality measures and assessed beliefs on the
following scales: social dominance orientation, right wing authoritarianism, hostile sexism,
gender system justification, attitudes towards feminism, gender essentialism, gender
conspiracy theories. Exploratory factor analysis indicated that the measures group into 5
factors: support for 1) LGBT rights, 2) reducing gender-based violence and improving worklife balance, 3) reducing workplace gender discrimination, 4) women's bodily autonomy and
reproductive rights, 5) sexual education. Through five separate multiple linear regressions, we
determined that support for measures ensuring LGBT rights (R2 = .75, F(8, 503) = 78.44, p < .01, RWA: β = ..26) and women’s bodily autonomy (R2 = .65, F(8, 503) = 45.74, p < .01, RWA: β = .33) mostly reflect social conservatism, while resistances against measures aimed at reducing sexual violence (R2 = .55, F(8, 503) = 26.99, p < .01) and workplace gender discrimination (R 2 = .57, F(8, 503) = 29.44, p < .01) stem from hostile sexism (β = .28, β = .23), social dominance orientation (β = .13, β = .19) and gender system justification (β = .30, β
= .25). Resistances against sexual education mostly reflect anti-feminism attitudes (R
2 = .43, F(8, 503) = 13.89, p < .01, β = .16). Our results indicate that resistances to various gender
equality measures stem from different psychological needs. Some are reactions to perceived
violations of conventional social norms, while others can be better interpreted through
intergroup relations theories. These results have implications for crafting strategies to
communicate gender equality measures and overcoming resistance
Preparation of Serbia for the EU regional policy and negotiations in Chapter 22: Regional policy and coordination of structural funds
No full textThis paper aims to reflect on the developments, achievements, and challenges for Serbia in the context of preparations to meet EU membership obligations regarding Chapter 22. The analysis is focused on the main domains identified by the European Commission, namely: legislative framework, institutions, administrative capacities, and programming. The paper is divided into several subchapters: the normative framework, the institutional framework for managing the cohesion policy, the political perspective, and the concluding remarks, including recommendations
War in Ukraine and European Union Enlargement Policy: New Candidates, Innovative Proposals, and Geopolitical Maternity Test for the EU
No full textRuska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine stavila je Evropsku uni -ju na najveći test geopolitičke zrelosti do sada. Pored akcija i mera koje je EUpreduzimala u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike, njena rea-kcija na krizu ogledala se i u ponovnom aktuelizovanju politike proširenja EUi promenama koje je ova politika pretrpela. Bivše sovjetske republike koje suranije bile obuhvaćene evropskom politikom susedstva ubrzo su postale pred-met politike proširenja, a dve među njima dobile su status kandidata za članstvo. Rat u Ukrajini je imao posredne reperkusije i na politiku proširenja EU naZapadnom Balkanu. Formalno su otvoreni pristupni pregovori sa Albanijomi Severnom Makedonijom, Bosna i Hercegovina je stekla kandidatski status,dok je tzv. Kosovu odobrena vizna liberalizacija. Dodatno, u javnom diskursuzvaničnika Unije i država članica, sve se eksplicitnije i učestalije naglašava potreba za ubrzanjem pristupnih pregovora sa državama Zapadnog Balkana, uzpovremeno pominjanje njihove postepene, odnosno fazne integracije u EU.Stoga se u ovom radu, metodama diskurzivne analize i analize dokumenata,nastoje prikazati sve promene koje je politika proširenja EU doživela nakonruskog napada na Ukrajinu. Centralna teza koja se u radu dokazuje jeste da je politika proširenja Unije, ma koliko bila predstavljana kao meritokratski proces, primarno rukovođena geopolitičkim i bezbednosnim motivima. Politikuproširenja Unija koristi kako bi ograničila prostor za uticaj trećih, ne-EU akte-ra, u regionima koje smatra svojom interesnom sferom.The Russian invasion of Ukraine in February 2022 put the European Union to the most severe test of geopolitical maturity to date. In addition to actions and measures which the EU undertook within its Common Foreign and Security Policy, its response to the crisis also manifested in the reactivation of the EU enlargement policy and the changes it is currently going through. Former Soviet republics previously covered by the European Neighborhood Policy quickly became subjects of the Enlargement Policy, with two among them attaining candidate country status. The War in Ukraine had indirect repercussions on the EU enlargement policy in the Western Balkans as well. Accession negotiations were formally opened with Albania and North Macedonia, Bosnia and Herzegovina attained candidate status, while Kosovo was granted visa liberalisation. Moreover, within the public discourse of both EU officials and EU member states, there is an increasingly explicit emphasis on the need to accelerate the accession process of the Western Balkan countries, with often references to their gradual or staged integration into the EU. Therefore, this study seeks to portray all the changes that the EU enlargement policy has undergone following the Russian aggression on Ukraine, by using methods of discourse analysis and document analysis. The central thesis being argued in this study is that the EU enlargement policy, despite being presented as a meritocratic process, is primarily driven by geopolitical and security considerations. The Union deploys its enlargement policy to limit the influence of third, non-EU actors in regions that it considers to be within its sphere of interest
Сtrategies of local sustainable development in the region of AP Vojvodina – participation of young people in creating strategies
No full textКључно питање овог рада су домети општина и градова АП Војводине у партиципацији грађана, приликом планирања локалног одрживог развоја. До одговора на ово питање долазимо тако што најпре образлажемо значај одрживог развоја, његову локалну димензију и неопходност партиципације грађана (електронска и традиционална). Потом је извршен „површински” сегмент анализе – анализира се стање локалних стратегија на подручју АПВ (њихово постојање и јавна доступност), односно склоност општина и градова Војводине ка стратешком управљању и одрживом развоју. Други сегмент анализе је продубљен, базиран је на емпиријској анализи узорка 312 испитаника од 18 до 25 година старости и фокусира се на стварну укљученост грађана приликом креирања и реализације локалних развојних докумената са посебним фокусом на младе и њихова гледишта на ова питања. У раду су изнети налази истраживања тј. перцепција младих људи када је реч о укључивању у локалне послове, одрживи развој и о партиципацији уопште. Иако живимо у информационом добу у коме постоје технолошки, али и формално-правни услови за партиципацију грађана, она се и даље процењује као недовољна. Стога сe у раду елаборирају разлози овакве ситуације и нуде смернице за унапређење ове области. У раду су коришћени примарни и секундарни извори. Анализом докумената дошли смо до података у вези са предметом истраживања. Реч је, превасходно, о квалитативној анализи примарних извора података, као и анализи домаће и стране релевантне литературе. Уз емпиријско истраживање, извршена је анализа постојећих студија у овој области. Дакле, коришћена је метода анализе (дескриптивна и експланаторна анализа) и метода синтезе, са циљем да се аргументовано дође до разумевања сложене целине.The key issue of this paper is the scope of municipalities and cities of AP Vojvodina in the participation of citizens when planning local sustainable development. To find an answer to this question, the importance of sustainable development is explained first, its local dimension next, as well as the necessity of citizen participation (electronic and traditional). Then, a “surface” segment of the analysis was performed – the state of local strategies in the APV area (their existence and public availability) is analyzed, ie the tendency of municipalities and cities of Vojvodina towards strategic management and sustainable development. The second segment of the analysis is deepened, focusing on the real involvement of citizens in the creation and implementation of local development documents, with a special focus on young people (15–25 years of age) and their views on these issues. The paper presents the research findings, i.e. the perception of young people when it comes to involvement in local affairs, sustainable development, and participation in general. Although we live in an information age in which there are technological, but also formal and legal conditions for citizen participation, it is still assessed as insufficient. Therefore, the paper elaborates on the reasons for this situation and offers guidelines for improving this area. Primary and secondary sources were used in the paper. By analyzing the documents, we obtained data related to the research subject. It is primarily a qualitative analysis of primary data sources, but also an analysis of domestic and foreign relevant literature. Along with empirical research, an analysis of existing studies in this area was performed. Therefore, the method of analysis (descriptive and explanatory analysis) and the method of synthesis were used, to understand the complex whole based on the described and explained basic concepts and processes