1242 research outputs found
Sort by
Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања
Get PDFПримена индивидуалног приступа у настави темељи се на уважавању
интересовања, потреба и могућности ученика и представља важно
обележје савремене организације наставе. Стварање услова за оптимални
развој ученика у складу са њиховим индивидуалним могућностима често
представља велики изазов за учитеље. Циљ рада био је да се испита
повезаност стручног усавршавања учитеља у различитим областима рада
са применом индивидуалног приступа у настави читања. Приказани су
резултати секундарнe анализe података добијених путем упитника за
учитеље у истраживању PIRLS 2021 у Србији. Узорак je чинио 221 учитељ.
За обраду података коришћен је хи-квадрат тест како би се утврдило
да ли постоји значајна разлика у учесталости примене индивидуалног
приступа у настави читања у односу на то да ли су се учитељи у претходне
две године стручно усавршавали у некој од следећих области: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама
читања; (б) интегрисање писмености у наставни програм; (в) бављење
језичким потребама ученика у оквиру подучавања читања; (г) интегрисање
савремених технологија у наставу читања; (д) настава повезана са
дигиталном писменошћу; (ђ) бављење диференцираном наставом према
потребама и интересовањима ученика; (е) процена способности читања
код ученика. Резултати истраживања су показали да постоји статистички
значајна разлика у учесталости примене индивидуалног приступа у настави
оних учитеља који су се стручно усавршавали само у следећим областима: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама читања (χ 2 (2, 211)= 7.05, p = .03); (б) процена способности читања код ученика (χ
2 (2, 208)= 8.48, p = .01). Није очекиван налаз да примена индивидуалног
приступа у настави није повезана са стручним усавршавањем учитеља у
области диференцијације наставе према потребама и интерасовањима
ученика. Полазећи од тога да се диференцијација наставе према потребама
и интересовањима ученика налази у основи индивидуалног приступа,
можемо да претпоставимо да се учитељи осећају довољно компетентним и
да немају потребе за стручним усавршавањем у овој области. Ипак, резултати
истраживања наводе и на закључак да би требало испитати и перспективе
учитеља о карактеристикама програма стручног усавршавања који би
допринели учесталијој и квалитетнијој примени индивидуалног приступа у
настави читања.ЗБOРНИК РЕЗИМЕА XXX нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa” PIRLS 2021: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈ
A phenomenological analysis of teacher experiences during professional learning on the implementation of the question formulation technique
Get PDFУ овој студији испитујемо како лична и професионала уверења и вредности наставника утичу на процес професионалног учења у школи. Фокус професионалног учења био
је на примени Технике формулисања питања – ТФП (Question Formulation Technique
– QFT1
). Подаци су прикупљени кроз полуструктурисане интервјуе у којима су учествовале две наставнице, које предају математику и географију у основној школи. Примењена је Интерпретативна феноменолошка анализа (ИФА) у оквиру које су дефинисане две метатеме: Традиционални наставник који ставља нагласак на атмосферу и
Квалитет мотивације и ангажованости током примене Технике формулисања
питања. Резултати показују да лична и професионална уверења и вредности заједно
чине „кондезовано искуство” наставника које одређује квалитет и врсту мотивације и
понашање током професионалног учења у школи. Наставнице су истакле да су ученици
били више ангажовани, и то на бихејвиоралном, когнитивном и социоемоционалном
плану. Функције ТФП у настави математике и географије су остварене у великој мери и то највише у стварању атмосфере на часу у којој је постављање питања вредност сама
по себи.In this study, through an in-depth analysis of teachers’ reflections, we examined how personal
and professional beliefs influenced school-based professional learning during teachers’
experimentation with the Question Formulation Technique – QFT1
. Semi-structured interviews
were conducted with two primary school teachers taught Mathematics and Geography. Two
meta-themes emerged from the interpretative phenomenological analysis: Traditional Teachers
That Focus on the Atmosphere and Quality of Motivation and Engagement During Question
Formulation Technique Implementation. Teachers’ condensed experiences were shaped by
their personal and professional beliefs and values. This determined the quality and type of
motivation and behaviour during school-based professional learning. Teachers emphasized that
students were more behaviourally, cognitively, and socio-emotionally engaged. The functions of
the QFT in Mathematics and Geography classes were considerably fulfilled, mostly in creating a
classroom atmosphere where asking questions was valued
Scaffolding the learning during the first wave of the COVID-19 pandemic - secondary school students’ perspective
Get PDFПандемија изазвана вирусом COVID-19 била је природни експеримент за преиспитивање
различитих теорија, друштвених феномена и појавa у новом контексту. У овом раду нас
интересује да ли се у новонасталим околностима већа подршка за учење реализовала
у асиметричним или симетричним интеракцијама. Конкретно, фокусирали смо се на
главне актере подршке при учењу од куће код средошколаца и испитивали њихову перцепцију у различитим временским периодима првог таласа пандемије. Поред тога, циљ
овог рада укључивао је опис садржаја подршке коју су ученици добијали од различитих
образовних актера. У експлоративном истраживању лонгитудиналног типа пратили смо
160 средњошколаца у периоду од 12 недеља обуставе редовне наставе у школама. Кроз
три испитивања у различитим временским интервалима наставе на даљину утврђено је
да су из перспективе ученика главни актери подршке учењу били професори и вршњаци.
Не тако малу подршку учењу пружили су и родитељи, посебно у периоду најдуже забране
кретања током пандемије. С друге стране, средњошколци су слабо препознали стручне
сараднике као образовне актере који су им пружали подршку учењу. Садржај подршке
који је долазио од наведених актера односио се на когнитивне, мотивационе, емоционалне и организационе аспекте учења.The COVID-19 pandemic was a natural experiment that allowed for the reexamination of
various theories and social phenomena in a novel context. This study aimed to determine
whether under these novel circumstances, greater support was provided in asymmetric or
symmetric interactions. More specifically, we focused on the main actors in the provision of
remote learning support to secondary school students and we examined students’ perceptions
in different time periods during the first wave of the pandemic. Another aim was to describe
the content of the support provided to students by various actors in education. This longitudinal
exploratory research followed 160 secondary school students over the course of 12 weeks
during which regular classes were not held at schools. Three research cycles conducted during
different remote learning periods revealed that students perceived teachers and peers as the
main actors in the provision of learning support. Parental learning support was not negligible,
especially during the longest movement ban during the pandemic. Conversely, students seldom
recognized school counselors as educational actors providing learning support. The content
of the support provided by the abovementioned actors related to the cognitive, motivational,
emotional, and organizational aspects of learning
PIRLS 2021 – nacionalni izveštaj o rezultatima istraživanja čitalačke pismenosti
Get PDFЧиталачка писменост је једна од најзначајнијих компетенција које ученици стичу
током свог образовног процеса. Читалачка компетенција уз разумевање
прочитаног, као једна од најзначајнијих вештина, чини темељ за усвајање нових
знања током образовања и касније током целог живота.
Вештина читања је једно од утемељења интелектуалног развоја сваког појединца,
са једне стране, док са друге стране можемо слободно рећи да на читалачкој
писмености сваког појединца заправо почива успех друштва у целини како у
његовом социјалном, друштвеном тако и у економском и политичком смислу.
Процена и добро познавање нивоа читалачких компетенција ученика као и
фактора који подстичу њихов развој значајни су приликом доношења одлука,
креирања образовних политика и правовремено постављање циљева у
образовању који доприносе подизању квалитета наставе и учења у овом домену,
али и у свим другим доменима, јер како смо раније навели, читање је у основи
прикупљања информација и, коначно, учења.
Носилац истраживања ПИРЛС 2021 у Републици Србији био је Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања (у даљем тексту Завод) уз
подршку Владе Републике Србије и Министарства просвете, а у сарадњи са
Институтом за педагошка истраживања из Београда. Истраживање ПИРЛС 2021
је спроведено у 169 изабраних основних школа, са укупно 256 узоркованих
одељења на укупном узорку од 4.699 ученика.Čitalačka pismenost je jedna od najznačajnijih kompetencija koje učenici stiču
tokom svog obrazovnog procesa. Čitalačka kompetencija uz razumevanje
pročitanog, kao jedna od najznačajnijih veština, čini temelj za usvajanje novih
znanja tokom obrazovanja i kasnije tokom celog života.
Veština čitanja je jedno od utemeljenja intelektualnog razvoja svakog pojedinca,
sa jedne strane, dok sa druge strane možemo slobodno reći da na čitalačkoj
pismenosti svakog pojedinca zapravo počiva uspeh društva u celini kako u
njegovom socijalnom, društvenom tako i u ekonomskom i političkom smislu.
Procena i dobro poznavanje nivoa čitalačkih kompetencija učenika kao i
faktora koji podstiču njihov razvoj značajni su prilikom donošenja odluka,
kreiranja obrazovnih politika i pravovremeno postavljanje ciljeva u
obrazovanju koji doprinose podizanju kvaliteta nastave i učenja u ovom domenu,
ali i u svim drugim domenima, jer kako smo ranije naveli, čitanje je u osnovi
prikupljanja informacija i, konačno, učenja.
Nosilac istraživanja PIRLS 2021 u Republici Srbiji bio je Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu Zavod) uz
podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete, a u saradnji sa
Institutom za pedagoška istraživanja iz Beograda. Istraživanje PIRLS 2021
je sprovedeno u 169 izabranih osnovnih škola, sa ukupno 256 uzorkovanih
odeljenja na ukupnom uzorku od 4.699 učenika
Supplementary information for the article: Džinović, Vladimir, Sanja Grbić, и Dragan Vesić. 2023. „Defining the Self in Terms of Power, Plurality and Social Embeddedness–The Model of the Agonistic Self“. Culture & Psychology 29(2):336–77. doi: 10.1177/1354067X231156595.
No full textThe paper offers an analytical framework for conceptualization and research of thestructure and dynamics of the agonistic self, relying on Hermans’ dialogical self theoryand Foucault’s analytics of power. In a multiple-case study, 9 teachers participated in atwo-phase Agonistic Self Interview. A deductive-inductive thematic analysis of the datayielded an analytical framework comprising 4 categories: Functions of Voices, PowerRelations (with two sub-categories: Forms of Exercising Power and Practices forExercising Power and Resistance), Types of Relations Between Voices, and InstitutionalContext. The paper offers the analytical concept of a strategic situation along withnovel methodological tools for the research and analysis of the self as embedded ininterpersonal relationships and sociocultural and institutional context. The psychologicalrelevance of the findings is discussed in terms of relations between dominanceand maintaining plurality within the self and relations between the stability and socialcontextualization of the self. Supplementary material comprises Functions of voices in an example of one of the participants – Tea, as well as the excerpts from the first and the second interview with the same participant.Accepted manuscript: [http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1154]Published manuscript: [https://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1156
Relation between student achievement and social status in oecd and post-Yugoslav countrie
Get PDFIn the contemporary global context of economic crisis, it is important
to explore what effect social position has on educational practices and
to investigate educational inequalities. Having in mind that post-Yugoslav
societies have a shared past of being part of the same socialist country and
that they all experienced the process of post-socialist transformation, we
wanted to compare the significance of social status for student achievement
on the PISA testing between post-Yugoslav countries and OECD
countries. Besides, bearing in mind that post-Yugoslav countries have had
different paths and dynamics in the process of post-socialist transformation,
our goal is to compare them on the same relationship between student
achievement on external testing and socioeconomic variables. Since
we tend to use a comparative approach, we utilise the data of PISA testing
on 15-years old students. In order to observe the tendencies, we use the
data from two waves of study (2012 and 2018). For the analysis of student
achievement, we rely on students’ reading performance scores, while the
PISA Index of economic, social and cultural status is used as a proxy for
social status. The results reveal a stronger correlation between social status
and student achievements in OECD countries than in post-Yugoslav
ones. This finding might suggest that the socialist legacy is still protecting
against an increase in educational inequalities. Furthermore, the results
show differences in the correlation between the examined variables among
post-Yugoslav countries, reflecting influences of the post-socialist transformation
dynamic as well as of previous legacy.Book of abstract: International Conference Sociological Perspectives on Contemporary Post-Yugoslav Societies Belgrade, 26–27 May 202
Teachers’ perspectives on challenges in inclusive education – a research overview
Get PDFn 2009, the adoption of the Law on the Fundamentals of the Education System in
Serbia established a legal framework for the implementation of inclusive education.
Thus, conditions were met for ensuring educational equity and access for all children,
including children with developmental disabilities. This legal framework provided a
starting point for the practical implementation of inclusive education in which different
actors, teachers in particular, face numerous challenges and adopt new roles. Generally,
research has shown that during the implementation of inclusive education, teachers
face various difficulties that greatly affect their overall attitude towards the process and
their success in performing the new roles they are expected to fulfill (Shen et al., 2015).
Some of the key problems researchers have highlighted include teachers’ insufficient
or inadequate preparation for teaching in inclusive settings (Weiss et al., 2018), along
with a lack of adequate support at the school and education system levels (Kupper et
al., 2020; as cited in Leijen et al., 2021). Teachers tend to struggle with the incongruity
between what is expected of them in an inclusive setting and their pre-established
understanding of the educational process based on the traditional pedagogical paradigm.
Since teachers do not feel sufficiently competent and prepared to adopt a differentiated
approach to teaching, what emerges as their greatest concern is how to simultaneously
organize joint learning activities for all students in a class (McTighe & Brown, 2005).
Insufficient teacher training and a lack of adequate support negatively affect teachers’
motivation and lead to various forms of resistance and negative attitudes towards the
implementation of inclusive education (Shen et al., 2015).Book of Proceedings: The 29th International Scientific Conference “Educational Research and School Practice“ Towards a More Equitable Education: From Research to Change,1. December, 2023
ISBN: 978-86-7447-16
Parents’ perception about the role of personal assistants for children with developmental disabilities
Get PDFIntroduction: By exercising the right to a personal assistant, direct support
is provided to the child, enabling him or her to be as autonomous as
possible in fulfilling his or her personal needs, activities, and obligations.
Aim: The aim of this descriptive study was to examine parents’ perception
on the role of personal assistants, the areas in which the service of
personal assistants is most prevalent, as well as areas that are important
for the development of children with disabilities, for which there is no
support in our educational system.
Method: The sample consisted of parents of 104 elementary and high
school pupils aged 7 to 15 from the territory of southeastern Serbia.
The adapted questionnaire consisted of 28 questions related to the
satisfaction of parents of children with developmental disabilities with
the participation of personal assistants was used.
Results: The results of this study showed that the support of a personal
assistant is most prevalent in the area of movement, 88.4%, maintaining
personal hygiene, 58.7%, while 52.9% of pupils needed support in
communicating with the teacher and peers. According to the parents’
perception, the largest number of pupils with developmental disabilities
with the support of personal assistants achieved better socialization,
76.9%. Furthermore, they corrected undesirable forms of behavior, 40.4%.
All the parents stated that support is necessary in learning and solving
everyday tasks in class, as well as help with homework. In addition, 82,7%
of the parents stated that they need daily help in studying after classes
and help in learning at home.
Conclusion: Parents expressed their satisfaction with the support of
personal assistants, however, they also indicate the need to expand the
competences of personal assistants, so therefore, attention should be
focused on their education and permanent engagement in the school.Zbornik rezimea: 12. međunarodni naučni skup Specijalna
edukacija i rehabilitacija danas, Beograd, Srbija, 27–28. oktobar 2023. godin
Učinak motivacijskih poticaja i vremenske perspektive na predviđanje emigracijskih namjera mladih i djelovanja potencijalnih migranata: slučaj Srbije
No full textThis article aims to test the predictive potential of frequently researched socio-demographic and motivational incentives and time perspectives as a still unexplored
personal-level factor affecting the strength of youth emigration intentions and the
agency of potential migrants (i.e., activities related to emigration). We tested the
incremental validity of motivational incentives and time perspectives in predicting
emigration intention and potential migrants’ agency, after accounting for sociodemographic variables. Furthermore, to strengthen the estimation of the effect of
education on outmigration propensity, we included respondents’ grade attainment
in their current educational level (upper secondary education), their highest intended level of education, and their parents’ level of education. Drawing on psychosocial conceptualisations (Bandura, 2001; Zimbardo and Boyd, 1999) this quantitative
study was conducted on a representative sample of 1973 students enrolled in the
final grade of upper secondary schools in Serbia. A three-step hierarchical multiple
regression analysis was employed for this purpose. The results reveal that emigration intention, as well as potential migrants’ agency, cannot be predicted only based
on socio-demographic characteristics. However, motivational incentives are important correlates of both emigration intention and migrants’ agency. Social motivational incentives tend to reduce both emigration intention and migrants’ agency, while
economy-related motivational incentives tend to increase emigration intention and
migrants’ agency. On the other hand, while time perspectives are not significantly related to emigration intention, they do appear as significant predictors of migrants’
agency. Concretely, present hedonistic and future time perspective orientations tend
to increase migrants’ agency. The findings indicate the need for a more differentiated
approach in theoretical, empirical and policy considerations.Cilj je rada ispitati prediktivni potencijal često istraživanog učinka sociodemografskih čimbenika i motivacijskih poticaja te rijetko istraživanog čimbenika osobnosti,
označenog pojmom vremenska perspektiva, na snagu emigracijskih namjera mladih i djelovanje potencijalnih migranata, tj. aktivnosti povezane s emigracijom. U
radu se provjerava inkrementalna valjanost motivacijskih poticaja i vremenske perspektive za predviđanje namjera iseljavanja i djelovanja potencijalnih migranata, uz
kontrolu sociodemografskih varijabli. Također, kako bi se istražila važnost učinka
obrazovanja na želju za iseljavanjem, u analizu je uključen školski uspjeh ispitanika
na trenutačnoj obrazovnoj razini (srednje obrazovanje), najviša željena razina obrazovanja i najviši stupanj završenog obrazovanja roditelja. Na temelju psihosocijalnih
konceptualizacija (Bandura, 2001; Zimbardo i Boyd, 1999), ovo kvantitativno istraživanje provedeno je na reprezentativnom uzorku od 1 973 učenika završnih razreda
srednjih škola u Srbiji. U tu svrhu provedena je trorazinska hijerarhijska regresijska analiza. Rezultati pokazuju da se emigracijske namjere i s njima povezano djelovanje
potencijalnih migranata ne mogu predvidjeti samo na temelju sociodemografskih
karakteristika. No, motivacijski poticaji važni su korelati emigracijskih namjera i
djelovanja migranata. Društveno usmjerena motivacija teži smanjenju namjera iseljavanja i djelovanja potencijalnih migranata, dok motivacija vezana uz ekonomske
čimbenike teži povećanju namjera iseljavanja i djelovanja migranata. S druge strane,
vremenske perspektive nisu statistički značajno povezane s namjerama iseljavanja,
ali se pokazuju kao značajni prediktori djelovanja migranata. Konkretnije, hedonistički aspekt vremenske perspektive sadašnjosti i vremenske perspektive budućnosti imaju tendenciju povećati djelovanje potencijalnih migranata. Nalazi istraživanja
upućuju na potrebu diferenciranog pristupa u razmatranju teorijskih, empirijskih i
javnopolitičkih pitanja
Internet kao resurs u saradničkom rešavanju problema: prikaz treninga
Get PDFУ овом раду, изложићемо један аспект тренинга креираног у оквиру пројекта „Сарадњом до решења:
PEER модел оснаживања младих за конструктивни дијалог и тимски рад” који се реализује у оквиру
програма Идеје, Фонда за науку Републике Србије. Циљ рада је представљање тренинга намењеног
унапређењу вештина младих у коришћењу интернета као ресурса у сарадничком решавању проблема.
С обзиром на то да су дигиталне компетенције препознате као вештине од изузетне важности у
будућности, наше интересовање је било усмерено на оснаживање ове вештине код средњошколаца.
Тренинг је имао неколико циљева: а) подстаћи коришћење дигиталних ресурса за решавање проблема,
пре свега у виду трагања за информацијама; б) упознати учеснике са могућностима које пружа
интернет као метаизвор информација; ц) развити критички однос учесника према доступним
информацијама, пре свега у погледу њихове поузданости. Тренинг је реализован током марта 2023.
године у шест средњих школа из Београда (три гимназије и три средње стручне школе). Укупно 126
ученика другог разреда средње школе је завршило тренинг у целости (55% женског пола). Део тренинга
усмерен ка дигиталним компетенцијама реализован је у оквиру једног дана, у трајању од три сата. У
првом делу тренинга учесници су, кроз вођене групне активности, дошли до заједничког одређења
појма ресурса и њихове улоге у сарадничком решавању проблема. Уз то, кроз обуку и заједнички рад
упознати су са адекватним стратегијама претраживања информација на интернету. У другом делу,
учесници су обучени за примену критеријума процене релеватности и тачности информација
добијених путем заједничке интернет претраге. Потом, учеснике смо упознали са популарном алатком
за интернет претрагу – ChatGPT, уз наглашавање његове предности у односу на уобичајене
претраживаче, али и ограничења која се тичу праћења извора информација. Завршна активност тицала
се примене наученог, кроз тимски рад, на друштвено и научно релевантном проблему. Резултати
евалуације учесника о квалитету обуке о дигиталним ресурсима биће искоришћени као важан извор података за даље унапређење тренинга. Такође, ефекте тренинга проценићемо накнадним анализама
квалитета сарадње и продуката групног рада ученика укључених у пројекат.U ovom radu, izložićemo jedan aspekt treninga kreiranog u okviru projekta „Saradnjom do rešenja:
PEER model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad” koji se realizuje u okviru
programa Ideje, Fonda za nauku Republike Srbije. Cilj rada je predstavljanje treninga namenjenog
unapređenju veština mladih u korišćenju interneta kao resursa u saradničkom rešavanju problema.
S obzirom na to da su digitalne kompetencije prepoznate kao veštine od izuzetne važnosti u
budućnosti, naše interesovanje je bilo usmereno na osnaživanje ove veštine kod srednjoškolaca.
Trening je imao nekoliko ciljeva: a) podstaći korišćenje digitalnih resursa za rešavanje problema,
pre svega u vidu traganja za informacijama; b) upoznati učesnike sa mogućnostima koje pruža
internet kao metaizvor informacija; c) razviti kritički odnos učesnika prema dostupnim
informacijama, pre svega u pogledu njihove pouzdanosti. Trening je realizovan tokom marta 2023.
godine u šest srednjih škola iz Beograda (tri gimnazije i tri srednje stručne škole). Ukupno 126
učenika drugog razreda srednje škole je završilo trening u celosti (55% ženskog pola). Deo treninga
usmeren ka digitalnim kompetencijama realizovan je u okviru jednog dana, u trajanju od tri sata. U
prvom delu treninga učesnici su, kroz vođene grupne aktivnosti, došli do zajedničkog određenja
pojma resursa i njihove uloge u saradničkom rešavanju problema. Uz to, kroz obuku i zajednički rad
upoznati su sa adekvatnim strategijama pretraživanja informacija na internetu. U drugom delu,
učesnici su obučeni za primenu kriterijuma procene relevatnosti i tačnosti informacija
dobijenih putem zajedničke internet pretrage. Potom, učesnike smo upoznali sa popularnom alatkom
za internet pretragu – ChatGPT, uz naglašavanje njegove prednosti u odnosu na uobičajene
pretraživače, ali i ograničenja koja se tiču praćenja izvora informacija. Završna aktivnost ticala
se primene naučenog, kroz timski rad, na društveno i naučno relevantnom problemu. Rezultati
evaluacije učesnika o kvalitetu obuke o digitalnim resursima biće iskorišćeni kao važan izvor podataka za dalje unapređenje treninga. Takođe, efekte treninga procenićemo naknadnim analizama
kvaliteta saradnje i produkata grupnog rada učenika uključenih u projekat.71. Конгрес психолога Србије, Палић, 24–27. мај 2023