1242 research outputs found
Sort by
Ready for change? Psychometric properties of the stage of change scale for early education and care 2.0
Get PDFВ статье представлены выводы о психометрических
свойствах Стадия переме́ной шкалы для раннего образования и ухода 2.0,
предназначенной для профессионалов дошкольного образования в Сер-
бии. Также обсуждается важность мониторинга готовности к изменениям
во время программ профессионального развития или других инициатив по
улучшению качества (как программы изменения поведения в отношении
здоровья).The paper presents findings on the psychometric properties of
The Stage of Change Scale for Early Education and Care 2.0 adapted for ECEC professionals in Serbia. In addition, it discusses the importance of monitoring
readiness for change during professional development programs or other quality
improvement initiatives (like health-behaviour change programmes).Приверженность вопросам психического здоровья :
программа IV Международной научно-практической конференции.
Москва, РУДН, 5–7 октября 2023 г
Cultural competencies in education: results from self-assessment of high school teachers
Get PDFUvod: Kulturalne kompetencije, kao skup vrednosti, znanja, stavova
i veština potrebnih za razumevanje i poštovanje kulturalno različitih
pojedinaca, te uspostavljanje pozitivnih i konstruktivnih odnosa sa
njima, smatraju se važnim aspektom profesionalnog razvoja nastavnika u
okvirima interkulturalnog obrazovanja.
Cilj: Uvid u nivo razvijenosti kulturalnih kompetencija nastavnika srednje
škole – u domenima kulturalne svesnosti, znanja i veština, uz sagledavanje
uticaja pola i starosti ispitanika na rezultate samoprocene.
Metode: Uzorak je činilo 254 nastavnika (78,7% ženskog pola), starosti od
23 do 63 godine (M = 45,7; SD = 9,11), iz osam beogradskih srednjih škola.
Podaci su prikupljeni Kontrolnom listom za samoprocenu kulturalne
kompetencije (Cultural Competence Self-Assessment Checklist), koju čini
36 stavki na četvorostepenoj skali Likertovog tipa (α = .95), grupisanih u
tri podskale: kulturalna svesnost (α = .77), kulturalno znanje (α = .91) i
kulturalne veštine (α = .92).
Rezultati: Nastavnici srednje škole poseduju zadovoljavajući nivo
kulturalnih kompetencija (M = 3,13; SD = .47), pri čemu u najvećoj meri
raspolažu kulturalnim znanjem (M = 3,38; SD = .52), zatim kulturalnim
veštinama (M = 3,10; SD = .59) i, na kraju, kulturalnom svesnošću (M =
2,88; SD = .49). Mlađi i nastavnici ženskog pola procenjuju sopstveni nivo
ukupnih kulturalnih kompetencija višim u odnosu na starije (r = 0,21, p
< 0.01) i nastavnike muškog pola (t(214) = -2,26, p < 0,05). Najznačajnije
razlike, kada je u pitanju pol nastavnika, beleže se na nivou kulturalnih
veština (t(240) = -3,24, p < 0,01), dok su u odnosu na starost, razlike
najizraženije u domenu kulturalnog znanja (r = 0,23, p < 0,01).
Zaključak: Iako nastavnici svoje kulturalne kompetencije ocenjuju na
relativno visokom nivou, prostor za njihovo unapređivanje postoji.
Opravdano bi bilo implementirati programe stručnog usavršavanja
koji bi, kroz jačanje kulturalne svesnosti, znanja i veština nastavnika,
doprineli demokratskoj kulturi, interkulturalnom obrazovanju i kulturalno
kompetentnoj praksi u obrazovnom radu.Introduction: Cultural competencies, as a set of values, knowledge,
attitudes and skills needed for understanding and respecting culturally
different individuals, and establishing positive and constructive relations
with them, are considered an important aspect of the professional
development of teachers in the framework of intercultural education.
Aim: An insight into the level of cultural competencies of high school
teachers – in the domains of cultural awareness, knowledge and skills,
while looking at the influence of gender and age of respondents on the
results of self-assessment.
Method: The sample consisted of 254 teachers (78.7% female), aged 23
to 63 (M = 45.7; SD = 9.11), from eight Belgrade high schools. Data were
collected with the Cultural Competence Self-Assessment Checklist, which
consists of 36 items on a four-point Likert-type scale (α = .95), grouped
into three subscales: cultural awareness (α = .77), cultural knowledge (α =
.91) and cultural skills (α = .92).
Results: High school teachers report a satisfactory level of cultural
competence (M = 3.13; SD = .47), whereby they have the most cultural
knowledge (M = 3.38; SD = .52), followed by cultural skills (M = 3.10; SD
= .59) and, finally, cultural awareness (M = 2.88; SD = .49). Younger and
female teachers estimate their own level of overall cultural competence
higher than older (r = 0.21, p < 0.01) and male teachers (t(214) = -2.26, p
< 0.05). The most significant differences, when it comes to the teacher’s
gender, are recorded at the level of cultural skills (t(240) = -3.24, p < 0.01),
while in relation to age, the differences are most pronounced in the
domain of cultural knowledge (r = 0.23, p < 0.01).
Conclusion: Although teachers rate their cultural competence at a
relatively high level, there is room for improvement. It would be desirable
to implement professional development programs that, through the
strengthening of cultural awareness, knowledge and skills of teachers,
would contribute to democratic culture, intercultural education and
culturally competent practice in educational work
Karakteristike i prevencija femicid–suicid slučajeva učinjenih vatrenim oružjem u intimnoj partnerskoj relaciji
Get PDFПредмет истраживања су случајеви фемицид–суицида у интимној партнерској релацији учињени
ватреним оружјем. Циљ је утврдити карактеристике ове врсте фемицида у Србији и мапирати
институционалне потешкоће у њиховом препознавању и процесуирању како би се дале препоруке за
унапређење институционалне праксе. Методологија укључује анализу садржаја медијских чланака за
16 таквих случајева у периоду 2019–2022. године, транскрипата са три фокус групне дискусије одржане
са професионалцима у систему заштите жена од насиља и интервјуа са две жене које су преживеле
насиље/претњу ватреним оружјем. Резултати су показали специфичност ове врсте фемицида –
дешавају се у ванбрачним и бившим везама у којима најчешће нема заједничке деце, присутан је знатан
јаз у годинама међу партнерима, убиства су планирана, постоји историја насиља, љубоморе и различите
врсте контролишућег понашања, као и конзумирање алкохола и извесне менталне тешкоће. Раздвајање
партнера представља „тачку прелома” за учиниоца, али је пре ње постојала узлазна линија насиља.
Овакви случајеви се не пријављују институцијама, а када се пријаве, не постоји међуинституционална
усаглашеност у процени ризика и одређивању мера заштите. Стога би требало изградити пирамиду
превенције у процесном сагледавању феномена и деловању. Основу пирамиде чинила би примарна
превенција којом се испитују претпоставке, услови и узроци феномена ради спречавања ризико
фактора у општој популацији, обухвата деловање медија и образовног система. Средњи део пирамиде
чинила би секундарна превенција којом се настоји спречити продубљивање проблема координираним
деловањем полиције, тужилаштва, здравствених установа, служби за ментално здравље, центра за
социјални рад, организација цивилног друштва и служби безбедности. На врху пирамиде налазила би
се терцијарна превенција, процес(уирање) везано за тешке претње или за већ учињено дело насиља, а укључила би деловање тужилаштва, суда, судских вештака, као и унапређење законских одређења и
стварање спецификованог оквира за рад.Predmet istraživanja su slučajevi femicid–suicida u intimnoj partnerskoj relaciji učinjeni vatrenim oružjem. Cilj je utvrditi karakteristike ove vrste femicida u Srbiji i mapirati institucionalne poteškoće u njihovom prepoznavanju i procesuiranju kako bi se dale preporuke za unapređenje institucionalne prakse. Metodologija uključuje analizu sadržaja medijskih članaka za 16 takvih slučajeva u periodu 2019–2022. godine, transkripata sa tri fokus grupne diskusije održane sa profesionalcima u sistemu zaštite žena od nasilja i intervjua sa dve žene koje su preživele nasilje/pretnju vatrenim oružjem. Rezultati su pokazali specifičnost ove vrste femicida – dešavaju se u vanbračnim i bivšim vezama u kojima najčešće nema zajedničke dece, prisutan je znatan jaz u godinama među partnerima, ubistva su planirana, postoji istorija nasilja, ljubomore i različite vrste kontrolišućeg ponašanja, kao i konzumiranje alkohola i izvesne mentalne teškoće. Razdvajanje partnera predstavlja „tačku preloma” za učinioca, ali je pre nje postojala uzlazna linija nasilja. Ovakvi slučajevi se ne prijavljuju institucijama, a kada se prijave, ne postoji međuinstitucionalna usaglašenost u proceni rizika i određivanju mera zaštite. Stoga bi trebalo izgraditi piramidu prevencije u procesnom sagledavanju fenomena i delovanju. Osnovu piramide činila bi primarna prevencija kojom se ispituju pretpostavke, uslovi i uzroci fenomena radi sprečavanja riziko faktora u opštoj populaciji, obuhvata delovanje medija i obrazovnog sistema. Srednji deo piramide činila bi sekundarna prevencija kojom se nastoji sprečiti produbljivanje problema koordiniranim delovanjem policije, tužilaštva, zdravstvenih ustanova, službi za mentalno zdravlje, centra za socijalni rad, organizacija civilnog društva i službi bezbednosti. Na vrhu piramide nalazila bi se tercijarna prevencija, proces(uiranje) vezano za teške pretnje ili za već učinjeno delo nasilja, a uključila bi delovanje tužilaštva, suda, sudskih veštaka, kao i unapređenje zakonskih određenja i stvaranje specifikovanog okvira za rad71. Конгрес психолога Србије, Палић, 24–27. мај 2023
Civic identity as the basis of social health of youth
Get PDFВ статье представлена структура социального здоровья
и его компонента – гражданской идентичности. На основе анализа компо-
нентов данного феномена представлены основные направления формиро-
вания и развития гражданской идентичности у молодежи.The article presents the structure of social health and its
component – civic identity. Based on the analysis of the components of this
phenomenon, the main directions of the formation and development of civic
identity among young people are presented.Приверженность вопросам психического здоровья :
программа IV Международной научно-практической конференции.
Москва, РУДН, 5–7 октября 2023 г
Through an atmosphere of fairness to safer schools
Get PDFIn the post-Columbine era, schools worldwide have come to view school safety through
a school security lens. After the recent school shooting in Serbia, we seem to be inclined
to repeat the same pattern here, even though it has been shown that formal control in
schools (e.g., surveillance measures) is not effective in reducing misconduct, or at least
not as effective as a positive school climate might be (Fisher et al., 2019; King & Bracy,
2019; Tanner-Smith et al., 2018). Authoritative discipline theory suggests (Gregory
& Cornell, 2009) that schools that set high expectations for behavior (e.g., fairness
of school rules) and promote warm support (e.g., good teacher-student relationships)
increase school safety and reduce the likelihood of students violating school rules (Bear
et al., 2014). Findings indicate that a positive school climate is closely related to greater
school safety (Cornell, 2021; Kutsyuruba et al., 2015) and less school victimization,
including bullying (Gutvajn et al., 2021) and cyberbullying (Yang et al., 2021). The
fairness of school rules is usually considered to be an indicator of informal social control,
effective in maintaining school safety (Fisher et al., 2019).Book of Proceedings: The 29th International Scientific Conference “Educational Research and School Practice“ Towards a More Equitable Education: From Research to Change,1. December, 202
The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy
Get PDFEnvironmental problems have gained prominence in light of the emerging global
environmental crisis and its devastating impact on all living beings (Beck, 1992; Ehrlich
& Ehrlich, 2013; Rockstrom et al. 2009). Therefore, there is a need for environmentally
literate citizens who understand the essence of these problems and are ready to respond
to the challenges they pose. Research has shown that societies and social groups react to
ecological problems differently. Socioeconomic factors are important since social groups differ in terms of their ecological knowledge and awareness as well as environmental
affect, behavior, and activism.Book of Proceedings: The 29th International Scientific Conference “Educational Research and School Practice“ Towards a More Equitable Education: From Research to Change,1. December, 202
Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају
Get PDFУ педагошкој литератури указано је на допринос породице за остваривање
позитивних исхода у образовању деце. У домену читања препознат је значај
образовних очекивања родитеља и њихове подршке у раном учењу за
обликовање позитивне слике ученика о себи и његову заинтересованост да
читају у школи. У складу са тим, реализовано је истраживање чији је циљ да
се испита утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање ученика
и њихову мотивацију да читају у четвртом разреду. Узорак је чинило 4037
ученика четвртог разреда (48,4% девојчица) из 169 школа у Србији који су
учествовали у истраживању PIRLS 2021. У овој студији предикторску варијаблу
представаљају образовне аспирације родитеља, док су критеријумске
варијабле: самопоуздање ученика у домену читања и мотивација ученика
за читање. Медијаторске варијабле које посредују између предиктора и
критеријума су: 1) развојно-подстицајне активности родитеља у области
читалачке писмености; 2) родитељске перцепције вештине почетног
читања и писања деце на раном узрасту и 3) ученичке процене сопствене
ангажованости у настави читања. Примењено је моделовање структуралним
једначинама како би се тестирао модел односа између испитиваних
варијабли. Утврђено је да предикторска варијабла предвиђа позитивно
и статистички значајно обе критеријумске варијабле. Модел показује да
постоји двојак утицај образовних аспирација родитеља на критеријумске и
медијаторске варијабле. У првом случају, образовне аспирације остварују
непосредан утицај и то само на самопоуздање као критеријум. У другом
случају, образовне аспирације родитеља индиректно утичу на самопоуздањ ученика у области читања и мотивацију ученика да читају посредством
наведених медијаторских варијабли. Може се закључити да су висока
образовна очекивања родитеља значајна за обликовање позитивног
доживљаја деце о томе колико су добра у домену читања. Поред образовних
очекивања, подстицајне читалачке активности родитеља на раном узрасту и
њихова слика о почетним вештинама читања код деце представљају важне
механизме за развијање ученичке мотивације за читање. Импликације налаза
упућују на значај вредновања образовања у породици, будући да образовна
очекивања родитеља утичу на однос ученика према читању у настави.ЗБOРНИК РЕЗИМЕА XXX нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa” PIRLS 2021: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈ
The pedagogy of handwriting in english language teaching: a comprehensive analysis of resources and challenges in serbia’s elementary schools
Get PDFEstablishing good handwriting habits in the earliest grades is very important for the entire schooling. It affects school performance and promotes learning. In Serbia, pupils start learning Cyrillic letters in Grade 1, while the Serbian Latin alphabet is taught in the second term in Grade 2. When it comes to ELT, there is no official introduction to the English Roman alphabet and children are expected to acquire the new script from Grade 3 and use it efficiently. In this paper, we analysed the learning resources for English (student’s books and workbooks) used in Grades 1 and 2 to determine the type of writing activities given, whether they provide sufficient support to develop writing skills, and how they can be improved. Based on the results, recommendations are given to improve the teaching instruction.The paper was presented at the 7th International Conference ELLS 2023 English Language & Literature Studies: Modern Perspectives and Beyond, 20–22 October 202
Odnos između postignuća i društvenog položaja učenika u Zapadnoj Evropi i post-jugoslovenskim državama
Get PDFIn the contemporary global context of growing inequalities, it is
important to explore what effect socio-economic status has on educational practices
and to investigate educational inequalities. Having in mind that post-Yugoslav
societies have a shared past of being a part of the same socialist country, we wanted
to compare the importance of socio-economic status in post-Yugoslav countries and
countries with longer capitalist tradition from Western Europe. Besides, bearing in
mind Serbia’s specific path towards capitalism, our goal is to compare it to other
countries on the same relationship between student achievement on the external
testing and socioeconomic variables. Since we tend to use a comparative approach,
we utilize the data of PISA study. In order to observe the tendencies, we use the data
from two waves of study (2012 and 2018). For analysis of student achievement, we
rely on the students’ scores on the reading, Mathematics and Science performance
while the PISA’s Index of economic, social and cultural status was a proxy for the
socio-economic status. Results are revealing that there is a stronger correlation
between socio-economic status and student achievements in Western Europe
compared to post-Yugoslav countries and that there are significant differences in
the correlation between examined variables among post-Yugoslav countries.U savremenom globalnom kontekstu rastućih društvenih
nejednakosti, važno je istražiti uticaj društvenog položaja na obrazovne prakse i
ispitati obrazovne nejednakosti. Imajući na umu da post-jugoslovenska društva
dele istu socijalističku prošlost, želeli smo da uporedimo značaj društvenog porekla
u post-jugoslovenskim zemljama sa zemljama Zapadne Evrope koje imaju dužu
kapitalističku tradiciju. Osim toga, uzimajući u razmatranje specifičan put Srbije
ka kapitalističkom uređenju, naš cilj je da uporedimo Srbiju sa drugim državama
uzimajući u razmatranje istu vezu između postignuća učenika na eksternim
testiranjima znanja i socioekonomskih varijabli. Pošto smo želeli da upotrebimo
komparativni pristup, koristili smo rezultate PISA studije. Kako bismo utvrdili
tendencije, koristili smo podatke iz dva ciklusa ove studije (iz 2012. i 2018.
godine). U analizi postignuća učenika, oslonili smo se na rezultate učenika u
vezi sa čitalačkim, matematičkim kompetencijama i kompetencijama u vezi sa
prirodnim naukama, dok smo koristili indeks ekonomskog, društvenog i kulturnog
statusa koji se koristi u PISA testiranju kao proksi za društveni položaj. Rezultati
otkrivaju da postoji jača povezanost između društvenog položaja i postignuća
učenika u Zapadnoj Evropi u poređenju sa post-jugoslovenskim državama i
da postoje značajne razlike u korelaciji između ispitivanih varijabli među postjugoslovenskim državama
Bridging the Gap: The Affective Dimension of Learning Outcomes in Environmental Primary and Secondary Education
Get PDFThere is growing evidence of the power of the affective dimensions for pro-environmental behavior, as well as of existing gaps between the dimensions of learning outcomes in recent environmental education literature. Based on the need to address that gap, this article explores the integration of the cognitive (ecological knowledge and cognitive skills), the affective and the behavioral domain in the learning outcomes of subjects related to the environment within Serbian elementary and general secondary education. This analysis was performed on the second cycle of the elementary school curricula and the general secondary education curricula for the following compulsory subjects: biology, chemistry and geography. It uses the holistic framework of EE goals, as defined by the Tbilisi Declaration as well as the concept of environmental literacy, as defined by the authors of the National Environmental Literacy Assessment used in the US, which distinguish four components of environmental literacy: ecological knowledge, cognitive skills, environmental affects and pro-environmental behavior. The results clearly show the dominance of the cognitive when compared with the affective and behavioral dimensions in both primary and secondary education. The focus of education on measurable outcomes offers firm structure for planning and evaluation, but underestimates the importance of preferences, values, enjoyment and does not facilitate rewarding the main source of pro-environmental behavior. Starting from the holistic and whole school approach to environmental education, the authors re-emphasize the need to bridge the existing gap and to provide policy support to teachers in developing their own as well as students’ environmental engagement and resilience