1242 research outputs found
Sort by
„Some teachers were interested in whether we will learn something” – high school students about online teaching and learning during the pandemic
Get PDFОнлајн настава представљала је одговор образовног система на
пандемију COVID-19 како би се обезбедио континуитет наставе и учења
у ванредним околностима. Прва искуства су указала да је промена захте-
вала убрзано прилагођавање свих учесника образовног процеса. Спрове-
дено је квалитативно истраживање о карактеристикама онлајн наставе и
учења из перспективе ученика средњих школа. Организоване су четири
фокус групе са 27 ученика, старости између 16 и 17 година. Коришћен је
Водич за групни интервју са питањима о организацији часова, ресурсима
за учење, оцењивању и понашању наставника. Разговори су аудио сни-
мљени и транскрибовани, а на прикупљене податке примењена je дедук-
тивнo-индуктивнa тематска анализа. Издвојено је 14 категорија одговора
које су груписане у четири теме: Онлајн настава као нужност; Подржа-
вајући насупрот неподржавајућем наставнику; Пандемијски стил учења
и Пандемијски стил оцењивања. Настава у онлајн контексту била је за-
хтевна за све актере у погледу њене организације и одржавања мотива-
ције за учењем, као и током праћења и вредновања рада ученика. Добри
наставници су успели да се снађу и подрже ученике у учењу. Ученици
су били свесни ниског квалитета стечених знања и некорисности висо-
ких оцена које нису одговарале њиховим знањима. Закључено је да на-
ставник представља незаменљиву фигуру у подстицању когнитивног, со-
цијалног и емоционалног ангажовања ученика у учењуOnline teaching was the educational system’s response to the COVID-
19 pandemic to ensure the continuity of teaching and learning in extraordinary
circumstances. The first experiences indicated that the change required
rapid adaptation of all participants in the educational process. A qualitative
study was conducted regarding on characteristics of online teaching and learning
from the perspective of high school students. Four focus groups were organized
with 27 students, aged between 16 and 17 years. A Group Interview
Guide was used with questions about lesson organization, learning resources,
assessment, and teacher behaviour. Group discussions were audio-recorded
and transcribed, and a deductive-inductive thematic analysis was applied to
the data. 14 categories of answers were selected, which were grouped into four
topics: Online teaching as a necessity; Supportive versus non-supportive teacher;
Pandemic style of learning, and Pandemic style of assessment. Teaching in an
online context was demanding for all actors in terms of its organization and
maintaining motivation for learning and during the evaluation of student activity
and results. Good teachers managed to cope with and support students in
learning. Students were aware of the low quality of acquired knowledge and the
uselessness of high grades that did not correspond to their knowledge. It was
concluded that the teacher is irreplaceable in encouraging students’ cognitive,
social, and emotional engagement in learning.Kњига сажетака: Међународна научна конференција Образовање у време пандемије Covid-19: искуства и поуке, 1–3. јун 2023., Београ
Conclusion: Future Visions of the Impact of Internationalisation and Globalisation on School Mathematics Curriculum
Get PDFThe ICMI Study 24 Discussion Document and its research questions for theme D focused our attention on drivers that have influenced changes in the school mathematics curriculum. These were addressed in the previous texts of the theme Globalisation and internationalisation, and their impacts on mathematics curriculum reforms. In the Introduction, we identified “international drivers of the curriculum”. In Chap. 21, we examined the evolving definitions of numeracy and mathematical literacy. In Chap. 22 we surveyed the role of international assessments, namely PISA and TIMSS, in shaping curriculum reforms internationally and locally ; and in Chap. 23, we discuss the inclusion of computational (algorithmic) thinking in mathematics curriculum reforms
Web Application Development Achievement: Clarifying the Relationship Between Visual GUI Design and Textual Programming
No full textTo develop web applications, the design of a graphical user interface (GUI design) is combined with textual programming. As these two practices are inevitably interconnected, the relationship between students’ achievements in GUI design and textual programming should be a positive one. In order to improve instruction in web application development, this relationship should be clarified. This clarification is relevant because different kinds of GUI controls are available (e.g., standard input/output controls, data validation controls). These controls differ with respect to the nature and complexity of their properties, which need to be specified, possibly resulting in positive relationships of different strengths. To this end, this study used a sample of 74 second-year undergraduate students, who developed simple web applications through combining visual GUI design in the ASP.NET language and textual programming in C# language
Motivacija za učenje prirodnih nauka i matematike - istraživanje TIMSS u Srbiji
Get PDFStudent motivation is one of the affective components that plays a key role in learning science. Research shows that in developed countries there is a trend of declining students' interest in science and technology. In this paper, the relationships between intrinsic motivation, Self-Concept, and the achievement of the fourth-grade elementary school students in mathematics and sciences were investigated. The authors also present the results of the secondary data analyses obtained in Serbia by means of student questionnaires and knowledge tests in the last two cycles of the TIMSS research in 2015 and 2019. The questionnaire contains two scales in which motivational variables are operationalized: students' attitudes towards mathematics/sciences and mathematical/ scientific self-confidence. Students' attitude is an indicator of an intrinsic motivation, and self-confidence is an indicator of Self-Concept. The results show that students express a high motivation for learning mathematics and sciences and a high level of Self-Concept. A higher level of Self-Concept is accompanied by a higher level of motivation for learning mathematics and sciences. Individual characteristics of students have a greater influence on achievement than the influence of schools and teachers. Students who express a more positive attitude towards mathematics and science and a higher level of selfconcept in these areas also have a higher level of achievement. The influence of mathematical selfconcept on achievement is particularly significant. The obtained results are in accordance with the findings of the earlier research that indicate complex and controversial relationships between intrinsic motivation, Self-Concept, and mathematical achievement, as well as that other constructs, including Self-Concept, can mediate the links between motivation and achievement. The authors point out the possibilities of encouraging students' motivation for learning. If students are trained in the teaching process to organize their own activities, this will contribute to their experience of autonomy and the development of confidence in their own competence, which positively impacts their motivation for learning.Мотивација ученика је једна од афективних компоненти која има кључну
улогу у изучавању науке. Истраживања указују да у развијеним земљама опада интересовање ученика за науку и технологију. У овом раду проучавани су односи између интринзичне мотивације, селфконцепта и постигнућа ученика четвртог разреда основне школе у
математици и природним наукама. Приказани су резултати секундарних анализа података који су добијени у Србији путем упитника за ученике и тестова знања у последња
два циклуса истраживања ТИМСС 2015 и 2019. Упитник садржи две скале у којима су операционализоване мотивационе варијабле: став ученика према математици/природним
наукама и математичко/научно самопоуздање. Став ученика представља индикатор интринзичне мотивације, а самопоуздање је показатељ селфконцепта. Резултати показују
да ученици изражавају високу мотивисаност за учење математике и природних наука и
висок ниво селфконцепта. Виши ниво селфконцепта праћен је вишим нивоом мотивације
за учење математике и природних наука. Индивидуалне карактеристике ученика више
утичу на постигнуће у односу на утицај школе и наставника. Ученици који изражавају
позитивнији став према математици и природним наукама и виши ниво селфконцепта
у овим областима остварују више постигнуће. Посебно је значајан утицај математичког
селфконцепта на постигнуће. Добијени резултати у складу су са налазима ранијих истраживања који указују на комплексне и контроверзне односе између интринзичне мотивације, селфконцепта и математичког постигнућа, као и да други конструкти, међу који ма је селфконцепт, могу посредовати у везама мотивације са постигнућем. Указује се на
могућности за подстицање мотивације за учење код ученика. Ако се ученици кроз процес
наставе оспособљавају да сами организују своје активности, то ће допринети њиховом доживљају аутономије и развоју уверења о сопственој компетенцији, што позитивно утиче
на мотивацију за учење.Motivacija učenika je jedna od afektivnih komponenti koja ima ključnu ulogu u izučavanju nauke. Istraživanja ukazuju da u razvijenim zemljama opada interesovanje učenika za nauku i tehnologiju. U ovom radu proučavani su odnosi između intrinzične motivacije, selfkoncepta i postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole u matematici i prirodnim naukama. Prikazani su rezultati sekundarnih analiza podataka koji su dobijeni u Srbiji putem upitnika za učenike i testova znanja u poslednja dva ciklusa istraživanja TIMSS 2015 i 2019. Upitnik sadrži dve skale u kojima su operacionalizovane motivacione varijable: stav učenika prema matematici/prirodnim naukama i matematičko/naučno samopouzdanje. Stav učenika predstavlja indikator intrinzične motivacije, a samopouzdanje je pokazatelj selfkoncepta. Rezultati pokazuju da učenici izražavaju visoku motivisanost za učenje matematike i prirodnih nauka i visok nivo selfkoncepta. Viši nivo selfkoncepta praćen je višim nivoom motivacije za učenje matematike i prirodnih nauka. Individualne karakteristike učenika više utiču na postignuće u odnosu na uticaj škole i nastavnika. Učenici koji izražavaju pozitivniji stav prema matematici i prirodnim naukama i viši nivo selfkoncepta u ovim oblastima ostvaruju više postignuće. Posebno je značajan uticaj matematičkog selfkoncepta na postignuće. Dobijeni rezultati u skladu su sa nalazima ranijih istraživanja koji ukazuju na kompleksne i kontroverzne odnose između intrinzične motivacije, selfkoncepta i matematičkog postignuća, kao i da drugi konstrukti, među kojima je selfkoncept, mogu posredovati u vezama motivacije sa postignućem. Ukazuje se na mogućnosti za podsticanje motivacije za učenje kod učenika. Ako se učenici kroz proces nastave osposobljavaju da sami organizuju svoje aktivnosti, to će doprineti njihovom doživljaju autonomije i razvoju uverenja o sopstvenoj kompetenciji, što pozitivno utiče na motivaciju za učenje
Social-status-related inequalities as a topic in contemporary educational research
Get PDFThroughout the history of sociology of education, the debate on educational inequalities
and their effects on social reproduction has dominated scholars’ attention (Gevric &
Krib, 2012). Constructs such as social class, social status, socioeconomic status (often
reduced to only 3 letters – SES), and cultural, social, or economic capital are at the core
of what we know as sociology of education. These concepts emphasize different aspects
of social status (such as cultural or economic capital) and reflect the perception of social
status as more of a structural (class) or individual characteristic (SES). However, they all
essentially deal with relations between educational practices and some aspects of social
status, understood in this paper as “a hierarchical position in a vertical social order, an
overall social rank, standing, and social worth” (Pakulski, 2006, p. 585).Book of Proceedings: The 29th International Scientific Conference “Educational Research and School Practice“ Towards a More Equitable Education: From Research to Change,1. December, 202
Razumevanje procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela
Get PDFRezilijentnost se široko određuje kao kapacitet sistema da anticipira, adaptira i reorganizuje sebe
u uslovima nedaća na načine koji promovišu i održavaju njegovo uspešno funkcionisanje. Danas nema
spora da je ovaj kapacitet rezultat facilitativnih interakcija sa kopostojećim podređenim i nadređenim
sistemima koji omogućavaju da sistem ili njegovi delovi dobro funkcionišu tokom i nakon napada,
poremećaja ili stresa. Uvažavajući zahtev savremene nauke o rezilijentnosti da se u obzir uzmu multipli
sistemi ili nivoi sistema (biološki, psihološki, socijalni, veštački i prirodni), sve veći broj naučnika, sudeći
po novijim generacijama studija u humanim i prirodnim naukama, preusmerava interesovanje sa
objašnjenja rezilijentnosti unutar jednog sistema na razvijanje multisistemskih modela koji uvažavaju
recipročne interakcije između sistema tokom suočavanja sa spoljašnjim ili unutrašnjim pretnjama njihovoj
stabilnosti. Pregledom literature iz različitih disciplina utvrđeno je da procesi koji promovišu rezilijentnost
mogu biti veoma različiti u zavisnosti od konteksta u kome se pojavljuju, te da se u osnovi razlikuje
najmanje pet procesa koji stoje u vezi sa rezilijentnošću, a to su: perzistencija, rezistencija, oporavak,
adaptacija i transformacija. Prva dva procesa ne zahtevaju menjanje sistema i u tom smislu prethode
aktiviranju rezilijentnosti, dok preostala tri doprinose promenama koje sisteme čine održivijim u
kontekstima nedaća. U radu će biti predstavljeno na koji način sistemi, koji su u riziku da budi preplavljeni
unutrašnjim i spoljašnjim stresorima, mogu, kroz procese perzistencije i rezistencije, nastaviti da
funkcionišu bez promena i zadržati svoje uobičajeno ponašanje, te kako se, kroz procese oporavka,
adaptacije i transformacije, sistemi pod stresom ili nakon napada mogu kretati ka novom režimu
ponašanja, odnosno menjati na način da budu održiviji u kontekstima nedaća. Dodatno, u cilju
razumevanja procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela, biće ukazano na značaj uvažavanja
praga stabilnosti, sprega povratnih informacija i kompromisa između sistema, te činjenice da procesi
rezilijentnosti nisu agentični, tj. da sistemi ne biraju jednu strategiju suočavanja u odnosu na druge, već,
umesto toga, optimizuju svoje funkcionisanje korišćenjem kopostojećih sistema za resurse koji različite
strategije čine manje ili više izvodljivim.Zbornik rezimea (Elektronski izvor); Međunarodna stručno-naučna кonferencija Dani defektologa Srbije, Zlatibor, 16-19. februar 202
Prikaz knjige “Vršnjačka prihvaćenost u inkluzivnom obrazovanju”
Get PDFНаучна монографија Вршњачка прихваћеност у инклузивном
образовању настала је као резултат намере ауторки др Миље Вујачић и др Рајке Ђевић да обогате постојећу истраживачку грађу
о социјалној прихваћености ученика који имају тешкоће у развоју
у одељењима редовних основних
школа у нашој средини, као једном
од кључних аспеката инклузивног
образовања. Осим Предговора,
Литературе и Индекса аутора, монографију чини пет поглавља, која
су садржајно и логички увезана
Capacity for mentalization in adolescents: The contribution of parenting styles
Get PDFАуторитативни стил родитељства и висок капацитет за ментализацију код адолесцената у литератури су препознати као снажан протективни фактор у очувању менталног
здравља адолесцената. Циљ овог истраживања представља испитивање предиктивног
доприноса васпитних стилова родитеља капацитету за ментализацију код адолесцената.
У истраживању је учествовало 200 средњошколаца (54,5% дечака; просечна старост испитаника је 17 година). Резултати вишеструке регресионе анализе указују да, када је реч
о васпитном стилу мајке, димензије ауторитативног стила (регулација и повезаност)
значајно позитивно доприносе капацитету за ментализацију, док димензије ауторитарног стила (вербална хостилност и необјашњавање) значајно негативно доприносе
развоју ове рефлективне функције. Када је реч о васпитном стилу оца, димензија ауторитативног васпитног стила која значајно доприноси развоју ментализације јесте регулација, а негативан допринос показују димензије ауторитарног стила – необјашњавање и
принуда. Главни закључак истраживања јесте да димензије ауторитативног стила родитељства (повезаност и регулација) значајно доприносе развоју капацитета за ментализацију код адолесцената, док димензије ауторитарног родитељског стила (вербална хостилност мајке, необјашњавање оба родитеља и принуда оца), негативно доприносе
развоју ментализације. Основне педагошке импликацијe рада односе се на подстицање позитивних стилова родитељства чиме би се унапредио свеукупни развој детета, те и
развој капацитета за ментализацију.An authoritative parenting style and a high capacity for mentalization in adolescents have been recognized in the literature as a strong protective factor in preserving the mental health of adolescents. The aim of this research was to examine the predictive contribution of parenting styles to adolescents’ capacity for mentalization. Two hundred high school students participated in the research (54.5% boys; the average age of the respondents was 17 years). The results of multiple regression analysis indicate that, when it comes to the parenting style of the mother, the dimensions of an authoritative style (regulation and connection) contribute significantly positively to an adolescent’s capacity for mentalization, while the dimensions of an authoritarian style (verbal hostility and non-reasoning) contribute significantly negatively to the development of this reflective function. When the father’s parenting style is taken into account, the dimension of an authoritative parenting style that significantly contributes to the development of mentalization is regulation, while the non-reasoning and physical coercion dimensions of an authoritarian style show a negative contribution. The main conclusion of the research is that the dimensions of an authoritative parenting style (connection and regulation) significantly contribute to the development of mentalization capacities in adolescents, while the dimensions of the authoritarian parenting style (verbal hostility of the mother, non-reasoning of both parents andphysical coercion of the father) negatively contribute to the development of mentalization. The basic pedagogical implications of the paper lead towards encouraging positive parenting styles, which would improve the overall development of children, as well as the development of their capacity for mentalization
Online classes of serbian language and literature during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia: teachers’ perspective
Get PDFИмајући у виду околности у оквиру којих се одвијала настава током
пандемије, као и чињеницу да дотад савремена технологија није била оба-
везан посредник између наставника и ученика у редовној настави, реали-
зовано је истраживање чији је циљ био да се испита мишљење наставника
српског језика и књижевности о изазовима са којима су се сусретали током
реализовања наставе овог предмета за време пандемије COVID-19 у Репуб-
лици Србији. У истраживању су учествовали наставници који предају у ос-
новним школама. Коришћен је упитник (садржао је питања затвореног и от-
вореног типа) који је конципиран за потребе овог истраживања. Упитник
је креиран у веб-алату Google forms. Примењена је квантитативна и квали-
тативна методологија. Резултати показују да су наставници српског језика
и књижевности највише користили платформу Google Classroom, да је две
трећине њих искусило тешкоће приликом реализовања наставе, као и да је
већина њих сагласна да ученици нису напредовали током онлајн наставе као
што напредују приликом одвијања традиционалне наставе. Такође, већина
њих истиче да нису могли да реализују садржаје из свих трију наставних об-
ласти (језик, књижевност, језичка култура) и да је најмање заступљена била
језичка култура која изискује функционалну примену стеченог знања. Дати
налази, између осталог, упућују на закључак да је потребно да се подстакне
отварање нових истраживачких питања у овом домену, због чињенице да
се током наставе српског језика и књижевности, посебно у основној шко-
ли, стиче једна од кључних компетенција за напредовање у свим школским
предметима.Due to the circumstances in which teaching was organised during the
pandemic, as well as the fact that until that moment modern technology was
not an obligatory intermediary between teachers and pupils in regular classes,
research was conducted to analyse the opinion of Serbian language and literature
teachers about the challenges they faced while teaching the school subject
during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia. The teachers
who teach in primary schools participated in the research. A questionnaire designed
for the purpose of the research was used (it contained closed and openended
questions). The questionnaire was created in the online tool Google
Forms. Quantitative and qualitative methodology was applied. The results indicate
that the Serbian language and literature teachers mostly used the platform
Google Classroom, and two-third of them experienced certain difficulties
while teaching. Moreover, most of them agreed that their pupils did not
make as much progress during the online classes as in traditional classes. Additionally,
most of them underlined that they could not realize the contents of all
three teaching areas (language, literature, and language culture) as well as that
language culture, which requires the functional application of acquired knowledge,
was the least present. The results, among other things, point to the conclusion
that it is necessary to encourage raising new research questions in this
domain, due to the fact that one of the key competencies for advancement in all
other school subjects is acquired, especially in primary schools, in the classes of
Serbian language and literature.Kњига сажетака: Међународна научна конференција Образовање у време пандемије Covid-19: искуства и поуке, 1–3. јун 2023., Београ
The most significant learning stories: TIMSS assessment items as a prompt for professional learning
Get PDFEducation policymakers in Serbia recognized that schools and teachers should include
the results of International Large-scale Assessments (ILSAs) in further plans for
improving the quality of teaching (Official Gazette of the Republic of Serbia, 14/2018).
According to Đerić et al. (2020) and Mullis et al. (2020), in TIMSS 2019, teachers
from Serbia identified Improving Students’ Critical Thinking or Problem-Solving
Skills (MATH: 54%; SCI: 56%) as one of the greatest needs for further professional
development (PD). Thus, it is crucial to design effective PD programs to help teachers
connect the TIMSS framework and data with their practice. Moreover, PD programs
need to be constructed within a Universal Design for Learning (UDL) framework to
promote inclusive pedagogy (Sanger, 2020; Schreffler et al., 2019). With this in mind,
we developed a PD program entitled TIMSS 2019 for Teachers: Quest for Quality
Questions (TIMSSQs).Book of Proceedings: The 29th International Scientific Conference “Educational Research and School Practice“ Towards a More Equitable Education: From Research to Change,1. December, 202