1242 research outputs found
Sort by
Zadovoljstvo različitim aspektima života i pozitivna očekivanja od budućnosti kod srednjoškolaca - specifičan značaj zadovoljstva školom
Full text linkThe existing empirical subject matter testifies to a significant correlation between life satisfaction and positive future expectations among high school students. However, there is a lack of research situating more concretely the role of satisfaction with various aspects of life in relation to positive future expectations. Hence, this research focuses on the importance of satisfaction with various aspects of life among Belgrade high school students for their positive future expectations, with a particular emphasis on examining the role of school satisfaction. This research was conducted during the second semester of the 2021/22 academic year, on a sample of 215 Belgrade high school students. The results indicate that satisfaction with different aspects of life and satisfaction with life in general, have significant positive correlations with positive future expectations. Positive future expectations have the strongest correlation with self-satisfaction, while their lowest correlation is with school satisfaction. Despite its weak correlation with positive future expectations, satisfaction with school has proven to be a significant moderator of the strongest relationship identified - self-satisfaction and positive future expectations. In other words, the findings reached in this research point to the conclusion that activities planned in the context of the development of school satisfaction can compensate for the negative impact of self-satisfaction, prompting more positive future expectations. Considering that empirical endeavors so far have focused mostly on identifying a link with positive developmental outcomes, this research can serve as a starting point for a more detailed understanding of the mechanisms for encouraging positive future expectations among high school students.Postojeća empirijska građa svedoči o značajnoj vezi zadovoljstva životom sa pozitivnim očekivanjima od budućnosti kod učenika srednjih škola. Međutim, u deficitu su istraživanja koja situiraju konkretniju ulogu zadovoljstva različitim životnim aspektima za pozitivna očekivanja od budućnosti. Stoga je ovo istraživanje usmereno na sagledavanje značaja zadovoljstva različitim aspektima života kod učenika beogradskih srednjih škola za njihova pozitivna očekivanja od budućnosti, s posebnim akcentom na ispitivanje uloge zadovoljstva školom. Istraživanje je sprovedeno tokom drugog polugodišta školske 2021/22. godine, na uzorku od 215 učenika beogradskih srednjih škola. Rezultati ukazuju na to da zadovoljstvo različitim aspektima života i zadovoljstvo životom generalno ostvaruju značajne pozitivne veze s pozitivnim očekivanjima od budućnosti. Najsnažnije veze pozitivna očekivanja od budućnosti ostvaruju sa zadovoljstvom sobom, dok se najslabija korelacija beleži sa zadovoljstvom školom. Uprkos slaboj povezanosti s pozitivnim očekivanjima od budućnosti, zadovoljstvo školom pokazuje se značajnim moderatorom najjače konstatovane veze - zadovoljstva sobom i pozitivnih očekivanja od budućnosti. Drugim rečima, nalazi dobijeni u ovom istraživanju upućuju na zaključak da planirane aktivnosti u kontekstu razvoja zadovoljstva školom mogu kompenzovati negativan uticaj zadovoljstva sobom i uticati na pozitivnija očekivanja od budućnosti. S obzirom na to da su dosadašnja empirijska stremljenja mahom bila fokusirana na utvrđivanje veze s pozitivnim razvojnim ishodima, ovo istraživanje može poslužiti kao polazna osnova za detaljnije sagledavanje mehanizama podsticanja pozitivnih očekivanja od budućnosti kod učenika srednjih škola
School Staff Perceptions of Academic Research – Survey Data
No full textThis dataset contains responses from a survey conducted among school staff in Serbia as part of the study “Academic Research Through the Lens of School Staff: Why They Choose (Not) to Participate.” The aim of the research was to explore how school staff perceive academic research and what factors influence their willingness to participate in it.
The dataset includes anonymized responses from 557 participants from primary and secondary schools across Serbia. Data were collected using an online questionnaire consisting of closed-ended and one open-ended question.***Dataset contents:*** School_Staff_Perceptions_of_Academic_Research.csv (81.04Kb)
README.txt (915bytes
The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education
Full text linkThe application of sociometric techniques is commonplace in research on social relations
between students included in a model of inclusive education and their peers. Since the
acceptance of children with developmental disabilities is a crucial prerequisite to a more
equitable education, this paper aims to explore the advantages and shortcomings of
the application of sociometric techniques, which are most commonly associated with
the positivist paradigm in the study of contemporary pedagogical concepts such as
inclusion.Book of Proceedings: The 29th International Scientific Conference “Educational Research and School Practice“ Towards a More Equitable Education: From Research to Change,1. December, 202
Odnos studenata prema vlastitoj jezičkoj praksi, samoproceni pismenosti i njihovo razumevanje pročitanog
Full text linkФункционална, вишеструка, контекстуална писменост („нова писменост”) је доминантни концепт у савременој теорији, истраживањима и образовној политици. Иако функционална писменост садржи више различитих димензија, највећи значај имају језичка
и читалачка писменост. У досадашњим истраживањима о писмености испитаници су
најчешће били ученици до почетка средње школе, док су друге популације (на пример
млади и одрасли) често биле занемарене. У овом експлоративном истраживању у фокусу
је функционална писменост (превасходно њена два домена: читалачка и језичка писменост) студентске популације. С тим у вези, циљ овог рада јесте да се утврди какве су,
из перспективе студената, њихове језичке праксе и како процењују властиту писменост.
Истовремено, мерили смо постигнуће испитаника на задацима читалачке писмености и
разматрали односе између наведених варијабли. У истраживању је учествовало 225 студената факултета друштвених наука Универзитета у Београду који су онлајн попуњавали композитни упитник. Резултати указују на то да студенти: а) високо процењују своју
писменост, али да њихов успех на задацима читалачке писмености није с тим у складу; б)
да је језичка пракса композитна варијабла у којој су читање и писање на различит начин
повезани са успехом на задацима читалачке писмености. У раду је предложен модел од носа ових варијабли. На крају је указано на педагошке интервенције које могу допринети
унапређивању и развијању функционалне писмености студената у целини.Funkcionalna, višestruka, kontekstualna pismenost („nova pismenost”) je dominantni koncept u savremenoj teoriji, istraživanjima i obrazovnoj politici. Iako funkcionalna pismenost sadrži više različitih dimenzija, najveći značaj imaju jezička i čitalačka pismenost. U dosadašnjim istraživanjima o pismenosti ispitanici su najčešće bili učenici do početka srednje škole, dok su druge populacije (na primer mladi i odrasli) često bile zanemarene. U ovom eksplorativnom istraživanju u fokusu je funkcionalna pismenost (prevashodno njena dva domena: čitalačka i jezička pismenost) studentske populacije. S tim u vezi, cilj ovog rada jeste da se utvrdi kakve su, iz perspektive studenata, njihove jezičke prakse i kako procenjuju vlastitu pismenost. Istovremeno, merili smo postignuće ispitanika na zadacima čitalačke pismenosti i razmatrali odnose između navedenih varijabli. U istraživanju je učestvovalo 225 studenata fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu koji su onlajn popunjavali kompozitni upitnik. Rezultati ukazuju na to da studenti: a) visoko procenjuju svoju pismenost, ali da njihov uspeh na zadacima čitalačke pismenosti nije s tim u skladu; b) da je jezička praksa kompozitna varijabla u kojoj su čitanje i pisanje na različit način povezani sa uspehom na zadacima čitalačke pismenosti. U radu je predložen model od nosa ovih varijabli. Na kraju je ukazano na pedagoške intervencije koje mogu doprineti unapređivanju i razvijanju funkcionalne pismenosti studenata u celini
What makes peer collaborative problem solving productive or unproductive: A qualitative systematic review
No full textCollaborative problem-solving (CPS) has been widely recognized as a key competence that youth should attain through education (OECD, 2024), given the complex challenges in contemporary world which cannot be tackled by individual endeavors (Graesser et al., 2018). While CPS has been shown to be more effective than individual learning and traditional teacher instruction (Gillies, 2016), research warns that peer collaboration in school settings is often unproductive (Asterhan & Schwarz, 2016; He et al., 2023; Rapanata, 2023). This highlights the need for a tool to help adolescents collaborate and solve problems more efficiently, while also enabling teachers to monitor and guide the process. Our goal was to create a set of rules for successful CPS based on scientific research exploring adolescents' collaboration in school contexts. We focused on this population because adolescence is a critical period for the development of the cognitive and socio-emotional skills necessary for effective collaborative interaction (Howe & Zachariou, 2017; Kuhn, & Crowell, 2011; Piaget, 1960/1999). To achieve this, we relied on findings from our recent review of CPS in adolescence (Baucal et al., 2023), which extracted dimensions that distinguish productive from unproductive peer groups engaged in CPS. In line with our goal, we excluded dimensions related to individual characteristics of participants and focused specifically on four group-related dimensions of collaboration: (1) Cognitive Exchange among group members, (2) Socio-Emotional Aspects of peer interaction, (3) Regulation of Group Activities related to the task, and (4) Regulation of Group Activities related to interpersonal relationships. Next, we examined research findings for each dimension to identify key features that contribute to productive collaboration and successful problem-solving. For each dimension, we identified specific indicators to form the basis of guiding rules. Key terms for Cognitive Exchange (CE) included: exchanging arguments, justifying answers, offering diverse ideas and opinions, critically evaluating ideas, and co-constructing knowledge. For the Socio-Emotional (SE) dimension, indicators were: interdependence, respect, inclusivity, tolerance, reciprocity, a warm group climate, and an openness to differing opinions. The Task Regulation (TR) was related to: task orientation, good planning, monitoring progress toward goals, metacognitive regulation, and high task-related regulation. The indicators of Group Regulation (GR) dimension are: awareness of group dynamics, regulation of interpersonal relationships, group norms for behavior, strengthening collective effort, appropriate division of labor, and encouraging active participation. Based on these indicators, we developed eight guiding rules—two for each of the four dimensions. Additionally, we included one rule emphasizing the importance of reaching a consensus on the final solution. The aim was to create a concise set of rules understandable for students. The resulting tool, grounded in scientific evidence from research on adolescents’ CPS, consists of nine simple guiding sentences that are universally applicable in various group work scenarios. The rules for successful CPS can be used by adolescents during group work or by teachers to enhance students’ collaborative efforts in class. The significance of the constructed tool lies in the evidence-based strategies embedded within it that enhance CPS among adolescents, thereby supporting both student learning and effective teaching practices. Methodology, Methods, Research Instruments or Sources Used To create set of rules enhancing adolescents’ collaboration while solving problems we relied on the findings from our recent review study about CPS in adolescence including 160 scientific articles published between 2012-2022 (Baucal et al., 2023). That final sample originates from the starting sample including 5256 papers identified through a search of key scientific databases (PsycInfo, Web of Science - WoS, and Education Resources Information Centre - ERIC). In accordance with the main goal of the present study, we analyzed results related to the dimensions distinguishing productive from unproductive adolescents’ peer groups engaged in CPS. We have neglected dimensions related to the individual characteristics or abilities of participants, and focused exclusively on the four dimensions related to the group aspects of collaboration: (1) Cognitive exchange among group members; (2) Socio-emotional aspects of peer interaction, (3) Regulation of group activities focused on the task; and (4) Regulation of group activities focused on interpersonal relationships. Next, we examined research findings for each dimension to identify key features that contribute to productive collaboration and successful problem-solving. For each dimension, we identified specific indicators to form the basis of guiding rules. Key terms for Cognitive Exchange (CE) included: exchanging arguments, justifying answers, offering diverse ideas and opinions, critically evaluating ideas, and co-constructing knowledge. For the Socio-Emotional (SE) dimension, indicators were: interdependence, respect, inclusivity, tolerance, reciprocity, a warm group climate, and an openness to differing opinions. For Task Regulation (TR), the focus was on: task orientation, good planning, monitoring progress toward goals, metacognitive regulation, and high task-related regulation. The Group Regulation (GR) dimension included: awareness of group dynamics, regulation of interpersonal relationships, group norms for behavior, strengthening collective effort, appropriate division of labor, and encouraging active participation. Based on these indicators, we formulated eight guiding rules—two for each of the four dimensions. The aim was to create a concise, understandable set of rules that could be easily comprehend by adolescents. Additionally, we included one rule emphasizing the importance of reaching a consensus and participation in decisions regarding the final solution. Conclusions, Expected Outcomes or Findings The rules for successful CPS, grounded in scientific research, consist of nine simple guiding sentences (two for each dimension, plus one for consensus establishment): • Cognitive Exchange (CE): "The more ideas we consider, the more certain we are that we’ve selected the best one." "We expound every idea, weigh arguments, and devise solutions." • Socio-Emotional (SE): "We foster a good atmosphere, even when we think differently." "We are all equal and respect one another." • Task Regulation (TR): "We wisely use our time to work on the task." "We monitor our progress and contemplate our next step." • Group Regulation (GR): "We are all responsible for group work." "We help everyone contribute to the group." • Consensus: "We strive to involve everyone in decision-making." The rules related to SE, GR, and consensus focus on fostering collaborative relationships within the team, while those related to CE and TR emphasize the problem-solving process. This aligns with the two broad aspects of CPS typically identified in research (Graesser et al., 2018; Hesse et al., 2015): the cognitive aspect, which pertains to task approach and process regulation, and the socio-emotional aspect, which involves group dynamics and communication. The resulting tool can be used by adolescents during group work or by teachers to support and enhance students' collaborative efforts in class. Its scientific significance lies in its foundation on rigorous CPS research among adolescents, providing evidence-based insights into effective group interaction. Practically, it provides a straightforward set of rules that can be easily implemented in educational settings by teachers or researchers’ interventions aiming to improve peer collaboration and enhance the learning process. By combining scientific rigor with real-world applicability, this tool can support the development of critical skills for both students and educators, fostering more productive and meaningful collaborative experiences
Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању
Full text linkНаучну монографију „Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању”,
чије су ауторке Миља Вујачић и Рајка Ђевић, објавио је 2022. године Институт за педагошка истраживања (Београд). Монографија представља резултат
истраживања образовне праксе у области инклузивног образовања у београдским основним школама чији је циљ био да се испита социјална прихваћеност
ученика који имају тешкоће у развоју. Заступљеност различитих облика дискриминације ученика у образовноваспитном систему представља проблем савремене друштвене заједнице, при чему су ученици који имају тешкоће у развоју
изложени највећем ризику. С друге стране, прихваћеност ученика који имају
тешкоће у развоју од стране вршњака у инклузивном образовном контексту
предуслов је њиховог успешног развоја, о чему сведочи садржај ове монографије. Ауторке приступају темељној анализи различитих аспеката феномена
социјалне прихваћености ученика који имају тешкоће у развоју у одељењима
редовне школе. Социјална прихваћеност је, према њиховим речима, условљена
бројним чиниоцима који се односе на самог ученика, али такође и на вршњаке,
наставнике, школу и друштво у целини.Приказ књиге: Вујачић, Миља, Ђевић, Рајка, "Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању" (2022),
[https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_859
Characteristics of play interaction in twins with autism spectrum disorder
Full text linkИгра је природно стање у коме деца уживају, али и вежбају различите когнитивне,
друштвене и моторичке вештине. Посматрање игре у природном окружењу за учење помаже практичарима и истраживачима да развију прикладне интервенције. Досадашња
истраживања заснована на запажањима у природном окружењу за учење указују на велики јаз између понашања деце са аутизмом и њихових вршњака. Иако се аутизам релативно често јавља код близанаца, нема много истраживања која се баве њиховим игровним интеракцијама. Циљ овог истраживања био је да се утврди доминантан тип игре и
интеракције код три пара близанаца код којих је дијагностикован поремећај из спектра
аутизма у свакодневном школском окружењу, дужину трајања интеракција, најчешће покретаче интеракција и постојање разлика у њиховом трајању у зависности од тога ка
коме су биле усмерене. У овом истраживању учествовало је шест дечака са аутизмом,
односно три пара близанаца. Подаци су прикупљени коришћењем упитника (The general
questionnaire; ZQYT; GARS-3), као и путем опсервација (The Social Interaction Coding
Protocol). Понашање и интеракције близанаца снимљени су видео-камером. Резултати су
показали да су близанци најчешће учествовали у манипулативној и репетитивној игри,
нешто ређе у релационој, док у симболичкој игри нису учествовали. Није било статистички значајне разлике у трајању интеракција када је иницијатор био близанац у односу на
оне које је започело друго дете, док су интеракције које је иницирао наставник трајале
значајно дуже. Близанци су најмање комуницирали са својим близаначким паром. Додатно, резултати истраживања су показали да је једноставно друштвено усмерено понашање најчешћи тип интеракције, а затим координисано друштвено усмерено понашање.
На основу добијених резултата можемо закључити да близанци са аутизмом најчешће
учествују у два типа игре, као и да интеракције које остварују различито трају у зависности од тога да ли је иницијатор дете или одрасла особа. Игра деце са аутизмом заузима значајно место у образовном контексту. Стога су подаци добијени посматрањем игре
близанаца са аутизмом значајни за практичаре у циљу процене како се карактеристике
постојеће игре могу искористити за планирање интервенција којима ће се унапредити
социјалне интеракције деце са аутизмом.Play is a natural state in which children enjoy and practice various cognitive, social, and motor skills. Play observations in the natural learning environment helps practitioners and researchers to develop appropriate intervention. Previous research based on observations in the natural learning environment indicates a large gap between the behavior of children with autism and that of their peers. Although autism occurs relatively frequently in twins, research on their play interaction is scarce. The aim of this research was to determine the dominant type of play and interaction in three pairs of twins with autism spectrum disorder in an everyday school environment, the duration of interactions, the most frequent initiators of interactions, and whether there was a difference with regard to whom the social interaction was directed. Six boys with autism, i.e., three pairs of twins, participated in this research. Data was collected by employing questionnaires (A general questionnaire; ZQYT; GARS-3), as well as through observations (The Social Interaction Coding Protocol). The twins’ behavior and interaction were recorded by a video camera. The results showed that twins were most frequently involved in manipulative and repetitive play, somewhat less frequently in relational play, while they did not participate in symbolic play. There was no statistically significant difference in the duration of interactions when the initiator was a twin compared to those initiated by another child, while interactions initiated by a teacher lasted significantly longer. The twins interacted with their co-twin least frequently. Furthermore, research results indicated that simple socially directed behavior was the most common type of interaction, followed by coordinated socially directed behavior. The obtained results led to the conclusion that twins with autism most frequently participate in two types of play and that the duration of their interaction varies depending on whether the initiator is a child or an adult. In children with autism, play has a significant role in the educational context. Thus, the data obtained by observing the play of twins with autism is significant for practitioners when evaluating how play characteristics can be used to plan interventions for improving the social interactions of children with autism
Systemic support to professional development of school principals in The Republic of Serbia
Full text linkУ складу са кључним документима којима се регулише професио-
нални развој директора образовних установа у Србији, 2018. године кон-
ципиран је програм обуке како би директори унапредили своје компетен-
ције и припремили се за полагање Испита за лиценцу за директора уста-
нове образовања и васпитања. Програм обуке реализује Завод за унапређи-
вање образовања и васпитања. Циљ рада је да укажемо на допринос ове
системске подршке кроз анализу садржаја, облика учења и резултата евалу-
ације обука, с нагласком на то како су обуке прилагођене условима панде-
мије COVID-19. Анализа показује да су програмски садржаји организовани
око тема које покривају све стандарде компетенција и на тај начин пружају
подршку директорима у решавању задатака у оквиру њихових најважнијих
улога, педагошког лидера и менаџера. Посебан квалитет програма предста-
вља то што је трајање обуке прилагођено радном искуству и образовању ди-
ректора, као и резултатима евалуације квалитета рада установа којима ру-
ководе. Стога, дужина обуке варира од 2 до 13 дана, при чему за највећи број
учесника обука траје 13 дана. Учење се одвија у групама (непосредно и он-
лајн) и индивидуално (искључиво на даљину), чиме је обезбеђена размена
искустава учесника уз уважавање индивидуалних разлика и интересовања.
Током пандемије, обука је адаптирана на тај начин што је 2 дана реализо-
вано интерактивно, а 2 дана на даљину уместо 4 дана интерактивно. Тако
је трајање онлајн учења продужено са 9 на 11 дана. Упркос отежаним усло-
вима изазваних пандемијом, значајан број директора обухваћен је обуком,
а њихова евалуација обуке је веома висока (3,85 на скали од 1 до 4). Према
подацима Министарства просвете, обуку је до сада завршило 108 директо-
ра предшколских установа и 1322 директора школа, док је испит за лиценцу
положило 773 директора. Разлози релативно мале учесталост изласка ди-
ректора на испит требало би да буду предмет будућих истраживања.Kњига сажетака: Међународна научна конференција Образовање у време пандемије Covid-19: искуства и поуке, 1–3. јун 2023., Београ
What makes peer collaborative problem solving productive or unproductive: A qualitative systematic review
No full textGlobal demands for collaborative problem solving (CPS) have sparked investigations of peer collaboration in the educational context. The aim of this systematic review was to identify and systematize research findings on (a) characteristics of productive and unproductive face-to-face (f2f) or synchronous CPS via digital devices among adolescents in the educational context, (b) training and scaffolding modalities enabling adolescents to engage in productive CPS, and (c) ways of supporting productive CPS by using digital resources. We conducted a thematic analysis of 160 selected papers from a larger corpus and identified six main themes, that is, groups of characteristics of CPS: socio-cognitive aspects; socio-emotional aspects; the quality of task/problem-solving strategies; regulation of group activity oriented towards the task; regulation of group activity oriented towards group members; and participant engagement in CPS. We found that in efforts to contribute to successful CPS, adults (teachers/researchers) can moderate peer interaction in three ways, by focusing on either cognitive processes, group discussions, or classroom management. Regarding the third goal, we identified two major roles of digital resources in adolescent CPS. The first role pertained to ICT as a source of relevant knowledge or a tool for problem solving and the other role was related to peer collaboration and ICT as a tool for scaffolding collaboration. All characteristics that emerged in this review are discussed and concluding comments refer to educational implications
Computational/algorithmic thinking in school mathematics
Full text linkAs a result of the globalization and internationalization of the mathematics curriculum, there is, for example, a rapidly developing interest in including computational/algorithmic
thinking (CT/AT) in mathematics education. After briefy presenting an emerging educational
context regarding the application of CT, this contribution frst examines critical issues of CT/AT
concerning the notion of CT/AT, the state of CT/AT-oriented educational research, and the integration of CT/AT in the school mathematics curriculum. Then, it presents how CT might be
cultivated through data practice and, to this end, data modeling using interactive displays is
applied. The contribution ends with a summary of the issues examined and implications for
research and practice. This contribution is an extended version of a keynote talk delivered at the
symposium “Mathematics in Education.”European Congress of
Mathematics, Portorož, 20–26 June 202