1242 research outputs found
Sort by
Saradnjom do boljeg rešenja, a vežbom do uspešne saradnje: PEER trening za podsticanje veština kolaborativnog rešavanja problema u srednjoškolskoj populaciji
Full text linkОвај рад представља први приказ садржаја и резултата евалуације једног програма за подстицање вештина
сарадње и тимског решавања проблема код младих. Реч је о тренингу који је осмишљен у оквиру пројекта
PEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), а заснован на PEER моделу успешне сарадње, који је већ
представљен нашој научној и стручној јавности. Сходно поставкама тог модела, истоимени (PEER) тренинг
има четири основна сегмента. Први сегмент посвећен је формулисању и утврђивању правила
конструктивног дијалога и размене идеје; други подразумева рад на препознавању и уважавању особина
личности односно индивидуалних разлика у тимском раду; трећи сегмент тиче се вештина из области
емоционалне интелигенције и подстиче правилно уочавање, разумевање и регулисање емоција током
сарадње; најзад, четврти део тренинга бави се умешношћу чланова тима да користе спољне ресурсе –
превасходно дигиталне изворе података – који су од помоћи у решавању проблема с којим се тим суочава.
Сваком сегменту посвећен је по један трочасовни блок, с тим што првом сегменту претходи и кратка уводна
сесија (која служи узајамном упознавању и упознавању учесника са програмом рада), док се последњи
улива у завршну рекапитулацију и евалуацију тренинга. Целокупан тренинг одвија се у четири дана и
састоји од низа групних вежби и интерактивних задатака. Тренинг је први пут реализован у марту текуће
године, а полазници су били ученици другог разреда из шест београдских средњих школа (три гимназије,
три средње стручне школе), при чему је у свакој школи тренингом обухваћена по једна група величине N
= 21. Искуства тренера потврђују да тренинг може успешно да се изведе према предвиђеном сценарију;
истовремено, евалуације учесника указују на то да је садржај тренинга за њих релевантан (просечне оцене
релевантности четирију сегмената износе 3,39–3,58, на скали од 1 до 4) и да су њиме стекли одговарајуће
вештине (просечне оцене самоопажене компетентности су у распону 3,61–3,80). Ипак, уочен је и простор
за даље унапређивање тренинга, пре свега у смислу диференцијације материјала и начина рада с обзиром
на образовни профил, те на ниво зрелости и заинтересованости ученика.Ovaj rad predstavlja prvi prikaz sadržaja i rezultata evaluacije jednog programa za podsticanje veština
saradnje i timskog rešavanja problema kod mladih. Reč je o treningu koji je osmišljen u okviru projekta
PEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), a zasnovan na PEER modelu uspešne saradnje, koji je već
predstavljen našoj naučnoj i stručnoj javnosti. Shodno postavkama tog modela, istoimeni (PEER) trening
ima četiri osnovna segmenta. Prvi segment posvećen je formulisanju i utvrđivanju pravila
konstruktivnog dijaloga i razmene ideje; drugi podrazumeva rad na prepoznavanju i uvažavanju osobina
ličnosti odnosno individualnih razlika u timskom radu; treći segment tiče se veština iz oblasti
emocionalne inteligencije i podstiče pravilno uočavanje, razumevanje i regulisanje emocija tokom
saradnje; najzad, četvrti deo treninga bavi se umešnošću članova tima da koriste spoljne resurse –
prevashodno digitalne izvore podataka – koji su od pomoći u rešavanju problema s kojim se tim suočava.
Svakom segmentu posvećen je po jedan tročasovni blok, s tim što prvom segmentu prethodi i kratka uvodna
sesija (koja služi uzajamnom upoznavanju i upoznavanju učesnika sa programom rada), dok se poslednji
uliva u završnu rekapitulaciju i evaluaciju treninga. Celokupan trening odvija se u četiri dana i
sastoji od niza grupnih vežbi i interaktivnih zadataka. Trening je prvi put realizovan u martu tekuće
godine, a polaznici su bili učenici drugog razreda iz šest beogradskih srednjih škola (tri gimnazije,
tri srednje stručne škole), pri čemu je u svakoj školi treningom obuhvaćena po jedna grupa veličine N
= 21. Iskustva trenera potvrđuju da trening može uspešno da se izvede prema predviđenom scenariju;
istovremeno, evaluacije učesnika ukazuju na to da je sadržaj treninga za njih relevantan (prosečne ocene
relevantnosti četiriju segmenata iznose 3,39–3,58, na skali od 1 do 4) i da su njime stekli odgovarajuće
veštine (prosečne ocene samoopažene kompetentnosti su u rasponu 3,61–3,80). Ipak, uočen je i prostor
za dalje unapređivanje treninga, pre svega u smislu diferencijacije materijala i načina rada s obzirom
na obrazovni profil, te na nivo zrelosti i zainteresovanosti učenika.71. Конгрес психолога Србије, Палић, 24–27. мај 2023
Teachers’ disciplinary practices and prosocial behavior in high school students
Full text linkDisciplinary practices refer to procedures teachers use in school to manage student
behavior and promote self-discipline. The aim of this study is to examine the use of positive,
punitive, and SEL disciplinary techniques and their effects on students’ prosocial behavior.
The research sample consisted of 766 students (61.1% female) aged 15 to 19 years (M = 16.36, SD
= 1.04). Teachers’ disciplinary techniques were assessed using the Delaware Positive, Punitive, and
SEL Techniques Scale (four-point Likert-type scale, α = .87). The scale consists of three subscales
measuring students’ perceptions of the use of positive behavior techniques (6 items, α = .88),
punitive/corrective techniques (6 items, α = .74), and social emotional learning techniques (6
items, α = .88). Data on prosocial behavior were collected using the prosocial subscale of the
Strengths and Difficulties Questionnaire (5 items, α = .84). The data show that secondary teachers
use all three groups of disciplinary techniques to about the same extent, although SEL and positive
disciplinary techniques are used to a slightly greater extent. Results indicate that teacher
techniques are statistically significantly correlated with student prosocial behavior (r(764) = .40, p =
<.001). The strongest positive correlation was found between SEL learning techniques and
prosocial behavior (r(764) = .48, p = < .001), then with positive behavior techniques (r(764) = .39, p = <
.001), while a very weak negative correlation was found between punitive techniques and
prosocial behavior (r(764) = -.11, p = < .01). This correlation remains even when respondents’ age
and gender are taken into account. The results of this study suggest that in the school context, it
may be useful to plan interventions that promote the use of SEL and positive disciplinary practices
which can be effective for prevention of behavioral problems among students.Book of abstract:19th International Conference DAYS OF APPLIED PSYCHOLOGY 2023; Transformative Processes in Society, Environment, Organization, and Mental Health Practic
Establishing friendly relations with primary school peers
Full text linkУ нашој земљи ретка су истраживања која су у фокусу имала испитивање пријатељских односа међу вршњацима у оквиру школског контекста, посебно оних које остварују ученици који имају тешкоће у развоју. Стога, циљ нам је био да добијемо увид у квантитет остварених пријатељских односа међу ученицима у одељењима редовне основне школе и да испитамо у којој мери развојне специфичности ученика (ученик има тешкоће у развоју / ученик нема тешкоће у развоју), пол, узраст, општи успех и ниво образовања мајке и оца предвиђају остваривање пријатељстава са вршњацима. Учествовало је укупно 120 ученика (28 девојчица и 92 дечака) из 36 одељења четвртог и осмог разреда осам основних школа са територије града Београда. Половину укупног узорка чинили су ученици који имају тешкоће у развоју, а другу половину ученици који немају развојне тешкоће. Примењена је социометријска техника вршњачких номинација (пријатељски однос је остварен уколико два ученика један другог номинују у оквиру питања Наведи до три ученика из одељења са којима би волео/ла да се дружиш). У обради података, поред дескриптивне статистике, примењен је регресиони модел који припада генерализованим линеарним моделима (Поасонова регресија). Резултати указују на то да број остварених пријатељстава ученика расте са узрастом, бољим школским успехом и вишим нивоом образовања родитеља, те да ученици који немају развојне тешкоће остварују већи број пријатељских односа са вршњацима у поређењу са ученицима који имају тешкоће у развоју. Налази регресионог модела потврђују да узраст и развојне специфичности ученика статистички значајно предвиђају остваривање пријатељских односа са вршњацима, док то није потврђено за пол, школски успех и ниво образовања мајке и оца. За ученике који немају тешкоће у развоју већа је вероватноћа да остваре пријатељске односе у поређењу са вршњацима који имају развојне тешкоће. Такође, за ученике осмог разреда већа је вероватноћа да остваре узајамни избор са вршњацима од ученика четвртог разреда. Издвојене су кључне импликације и предлози за будућа истраживања.In our country, there have been few studies focusing on the exploraion of friendly relations
among peers in the school context, especially those established among the pupils with developmental
difficulties. Therefore, our goal was to get an insight into the quatity of the established friendly relations
among pupils in regular primary school classes and to examine to what extent the developmental
specificities of the pupils (pupils with developmental difficulties/pupils without developmental
difficiulties), gender, age, general school achievement, and mother’s and father’s level of education
predict friendships with peers. A total of 120 pupils (28 girls and 92 boys) from 36 classes of the fourth
and eighth grades from eight primary schools from the territory of the city of Belgrade participated in
our research. A half of the total sample consisted of pupils with developmental difficulties, while the
other half consisted of pupils without developmental difficulties. We applied a socio-metric technique
of peer nominations (a friendly relationship is established if two pupils nominate each other in
the question „Name up to three pupils that you would like to be friends with“). In terms of data
processing, apart from descriptive statistics, we applied a regression model that belongs to generalized
linear models (Poisson’s regression). The results indicate that the number of established friendships
increases with pupils’ age, better school achievement, and parents’ higher level of education, and that
pupils without developmental difficulties make more friendships with their peers than pupils with
developmental difficulties. The findings of the regression model confirm that age and developmental
specificities statistically highly predict the level of peer friendships, whereas this was not confirmed
relative to pupils’ gender, school achievement, and parents’ level of education. The pupils without
developmental difficulties are more likely to make friends with their peers than the pupils with
developmental difficulties. In addition, the eighth-grade pupils are more likely to establish mutual
friendships than the fourth-grade pupils. We selected the key implications and offer suggestions for
further research
Скала Нова еколошка парадигма из перспективе еколошких наратива будућих учитеља и васпитача
Full text linkСкалом Нова еколошка парадигма (НЕП скала) испитује се еколошки поглед
на свет, a резултати се могу користити и за процену ефикасности еколошког васпитања и
образовања и пројектовање образовне политике. Упркос широкој употреби, скала је предмет
критика. У намери да проверимо претпоставке истраживача о проблематичности тврдњи
у скали, те подстакнути ширим контекстом примене НЕП скале, приступили смо квалитативном истраживању. Циљ је био да боље сагледамо размишљања испитаника која стоје иза
њихових процена тврдњи у НЕП скали. Узорак су били студенти Учитељског факултета Универзитета у Београду. Коришћени инструменти су НЕП скала и протокол за интервју. Подаци
су обрађени помоћу програма за квалитативна истраживања MAXQDA 12. У раду износимо
део резултата ширег истраживања. Упоредна анализа одговора у скали и наратива испитаника указала је на учесталу неусклађеност између ове две категорије одговора о првој, шестој и
једанаестој тврдњи НЕП скале. Тиме је доведена у питање могућност да се НЕП скалом утврде
стварни ставови испитаника поводом ових тврдњи. Анализом наратива испитаника идентификоване су карактеристике тврдњи, које су у основи наведених проблема, а неке су изостајање еколошког контекста, неодређеност делова тврдње, сложеност формулације. Већ ови
резултати сугеришу да је ради објективнијег увида у нечији еколошки поглед на свет неопходно
ревидирати спорне тврдње у скали или је користити у комбинацији са интервјуом.The New Ecological Paradigm scale (NEP scale) examines the environmental view of the
world and the results can be used for assessing the effectiveness of environmental education and
planning future educational policies. Despite its widespread use, the scale is subject to criticism. In
order to check the researchers’ assumptions about the problematic nature of the statements in the
scale, and encouraged by the broader context of the NEP scale application, we decided to conduct a
qualitative research. The goal was to gain a better insight into the respondents‘ thoughts underlying
their evaluations of the statements in the NEP scale. The sample consisted of the students of the
Teacher Education Faculty, University of Belgrade. The NEP scale and the interview protocol were the
instruments used in the research. The data were processed using the program for qualitative research
MAXQDA 12. In the paper, we present a part of the results of a wider research. A comparative analysis
of the responses in the scale and the respondents‘ narratives indicated a frequent discrepancy between
these two categories of the responses in the 1st, 6th and 11th statements of the NEP scale. This called
into question the possibility of using the NEP scale to determine the actual attitudes of the respondents
regarding these claims. The analysis of the respondents‘ narratives identified the characteristics of
the claims, which are the basis of the mentioned problems, and some of them include the absence
of the environmental context, the vagueness of the parts of the specific claim, the complexity of the
wording. These results suggest that, in order to gain a more objective insight into one‘s environmental
worldview, it is necessary to revise the disputed claims in the scale or use it in combination with an
intervie
Emergence of computational/algorithmic thinking and its impact on the mathematics curriculum
Full text linkThe so-called fourth industrial revolution, based upon widespread use of data analytics, rapid refinements in artificial intelligence and its applications, and near universal access to high-speed Internet supporting cloud storages, has created economic and social conditions that require an increasing supply of ICT skilled workers. If one of the important purposes of school mathematics is to help young people to understand these conditions and prepare them to take part in this revolution in their future work, then, among other issues, computational/ algorithmic thinking (CT/AT), which underpins the above conditions, can be expected to assume a more visible place in the mathematics curriculum of the future. This chapter summarises recent research on CT/AT and outlines current trends, challenges and possible directions for the future of school mathematics curriculum that should foster developing CT/AT
Thematic Working Group 4 - Fostering self-regulatory skills in learners in digital learning environments
Full text linkA notable trend in learning and teaching that has been accentuated by the COVID pandemic is a move towards online, blended or hybrid learning scenarios. This particularly affects higher education but also extends to K-12 education, though the manifestations vary. Learning in diverse technology-supported learning environments poses certain challenges to students. For example, there are higher demands on students' abilities to plan, manage and reflect their learning in such environments - abilities that are part of students' competence to self-regulate their own learning (Azevedo, 2009).
The importance of students’ self-regulated learning (SRL) has long been recognized in research and practice. Theories of SRL, i.e., the ways learners monitor, reflect on and regulate their motivation, cognition, metacognition & emotions in order to learn, have been developed and refined over a number of years since they emerged from educational psychology approximately 20 years ago (Panadero, 2017). Research has shown positive correlations between the use of SRL-strategies, learning processes and academic outcomes in face-to-face learning settings (Broadbent & Poon, 2015). Evidence for the importance of SRL-skills specifically in online and blended learning scenarios has also been accumulating (ibid.). Compared to face-to-face settings, SRL might be even more important because students are more often having to work without teacher support and thus need to be able to learn autonomously (Xu et al., 2023).
However, the relationship between SRL-skills, technology-supported learning environments and learning outcomes is complex and multi-directional. In recent years, research into SRL and how it may be supported by technologies has proliferated. At the same time, there is a need for orientation in the field. The aim of Thematic Working Group 4 (TWG4) was therefore to review what research has to say about the challenges of SRL in technology-supported learning environments and how these findings can be applied to the design of learning environments that effectively support SRL. This eBook report presents results of an international discussion of the members of TWG4 over several months in 2022 and 2023. The review of evidence from research publications enabled us to identify a number of challenges related to fostering SRL in technology-supported learning environments and to propose recommendations for researchers, practitioners and policy makers.EDUsummIT 2023, May 29th – June 1st, 2023 Kyoto, Japa
Cooperative learning and promoting equity in education
Full text linkOver the past several years, education systems in countries around the world have
undergone numerous changes. During the COVID-19 pandemic, social distancing
policies and remote learning exacerbated the issue of inequity in education (Tadić,
2021). Within this context, the implementation of inclusive education was fraught with
problems, both in our country and worldwide (Medar & Ratković, 2021; Parmigiani et
al., 2020). In line with the Sustainable Development Goals of the United Nations and
the global education goal of ensuring inclusive and quality education, contemporary
authors have highlighted the necessity of implementing cooperative learning with the
aim of ensuring equal learning opportunities for all students (Prieto-Saborit et al., 2021;
Prieto-Saborit et al., 2022). Hence, this paper expounds the possibilities of cooperative
learning implementation in the context of maximizing equity in education.Book of Proceedings: The 29th International Scientific Conference “Educational Research and School Practice“ Towards a More Equitable Education: From Research to Change,1. December, 2023
Тестирање разумевања прочитаног у дигиталном окружењу (digitalpirls 2021): поглед у будућност за Србију
Full text linkДигитални текстови се описују као текстови који поред приказаних речи
и реченица на екрану садрже и низ хипертекстуалних ознака, као што су
хиперлинкови ка другим дигиталним документима и специфичне функције
за претрагу (клизна трака – енгл. Scroll bar, мени и сл.) који омогућавају
интерактивнији приступ тексту у односу на папирну верзију (OECD, 2013).
Најновији подаци на OECD.stat и Eurostat сајтовима указују да је у периоду
2016–2022. дошло до значајног пораста процента домаћинстава и појединаца
(16–74 године) који користе ИКТ свакодневно (Eurostat, 2022; OECD.stat, 2023).
Зато читање, писање и комуникација кроз дигиталне медије представљају
једну од кључних компетенција у 21. веку (Educational Council, 2006). У складу
са тим, образовни системи морају да развију систем оцењивања разумевања
прочитаног, који ће бити осетљив на различите, вишеструке и брзо мењајуће
начине на које ученици читају, пишу, уче и саопштавају информације у
савременом контексту (Leu et al., 2017). Један од одговорa на изазов тестирања
разумевања прочитаног текста у дигиталном окружењу понуђен је кроз
оквир digitalPIRLS 2021 (Mullis et al., 2023). У digitalPIRLS 2021 учествовалo је
око половинe образовних ентитета од укупуно 66, док се у PIRLS 2026 очекује
да сви образовни системи на овај начин тестирају своје ученике, укључујући
и Србију. Узимајући у обзир да наши ученици 4. разреда имају ограничено
искуство учења у дигиталном окружењу кроз дигиталне уџбенике и „паметне”
табле и да никада нису били тестирани у домену разумевања прочитаног у
дигиталном окружењу, поставља се питање на који начин образовни систем
у Србији може да им приближи учење и тестирање у дигиталном модалитету
и на тај начин их припреми за искуство које их очекује у истраживању PIRLS
2026. Циљ овог рада јесте да се укаже на досадашња сазнања о разлици у
тестирању разумевања прочитаног у зависности од модалитета (папир vs.
дигитално), ради бољег разумевања какву тачно подршку ученици из Србије
треба да добију у домену разумевања прочитаног у дигиталном окружењу.
Резултати из различитих истраживања објављених у последњих десет
година указују на некохеренту слику када је питању разлика у постигнућу
ученика у зависности од модалитета презентације текста и задатака. Један
број истраживања упућује на то да не постоји разлика у постигнућу ученика
у зависности од тога да ли је текст представљен на папиру или екрану, док
све већи број истраживања указује на предност папирне верзије у односу
на дигиталну верзију (за детаљан преглед видети нпр. Støle et al., 2020). Ова
разлика се објашњава квалитативном разликом у комплексности процеса
разумевања прочитаног текста у зависности од модалитета. Додатне
метаанализе показују да је однос постигнућа у разумевању прочитаног и
модалитета такође одређен факторима на нивоу индивидуланих разлика
између ученика, као и разлика у квалитету подршке на нивоу кућног и
школског окружења (Peras et al., 2023). На основу резултата из претходних
истраживања, можемо са високом извесношћу да предвидимо да ће ученици
4. разреда основне школе у Србији у оквиру студије PIRLS 2026 остварити
нижа постигнућа у односу на истраживање PIRLS 2021. Међутим, очекујемо
да ће на индивидуалном нивоу разлике бити мање изражене (ако уопште
буду забележене) код ученика који имају високо развијене способности које
су повезане са разумевањем прочитаног, као и развијене навике читања
ради уживања. Број књига код куће који је повезан са социоекономским
статусом ученика такође може значајно да утиче на израженост разлика
између модалитета, док на нивоу школских фактора доступност ИКТ-у и
прилика за учење у дигиталном окружењу такође има значајну улогу. Уместо
закључка, указаћемо на потенцијална места подршке развоју компетенција у
вези са разумевањем прочитаног у дигиталном окружењу на које образовни
систем у Србији, учитељи и родитељи могу да се ослоне. На системском
нивоу, потребно је увести промене плана и програма наставе и учења у
складу са карактеристикама курикулума земаља које су релативно језички
и/или културно блиске образовом систему у Србији, а које постижу висока
постигнућа у разумевању прочитаног у дигиталном контексту. Тако су,
на пример, у Русији, Финској, Републици Словачкој, Словенији на нивоу
курикулума јасно наглашене и подржане различите сврхе читања (Reynolds
et al., 2022). Међутим, наведени образовни системи се разликују на нивоу
присуства описа у курикулуму различитих стратегија читања текста у
дигиталном контексту, као и директне усмерености на дигиталну писменост
исказане у системским образовним документима. У ишчекивању промена
на нивоу система, учитељи и родитељи превасходно треба да негују код
ученика вредност читања ради уживања кроз моделовање и подупирање
(енгл. scafollding) у овој активности. Додатно, учитељи треба да наставе да
подржавају развој општих стратегија у вези са разумевањем прочитаног
текста на папиру, као кључног фактора за остваривање високих постигнућа
без обзира на модалитет презентације текста.ЗБOРНИК РЕЗИМЕА XXX нaучнa кoнфeрeнциja
„Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”
PIRLS 2021: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈ
Карактеристике кућног окружења и развој читалачких компетенција: кластер анализа података из студије PIRLS 2021
Full text linkУ овом истраживању испитујемо потецијалне разлике између различитих
група ученика када су у питању ресурси у кућном окружењу, као и праксе и
ставови њихових родитеља које се односе на подршку развоју читалачких
компетенција. Додатно је тестирано да ли се добијене разлике одражавају
на постигнућа у домену разумевања прочитаног. Хијерархијском кластер
анализом (метод Ward) обухваћене су следеће варијабле: ставови родитеља
о читању и о школи; процене родитеља о развијености вештина почетног
читања и писања код њихове деце пре поласка у школу; активности које
подстичу развој ране писмености; социоекономски статус; дужина похађања
система предшколског васпитања и образовања. Добијене су четири групе
ученика према карактеристикама кућног окружења: (1) Кластер 1 (36%)
(најнижи социоекономски статус, родитељи умерено воле да читају за
себе, исказују поверење према школи; деца су најкраће била део система
предшколског васпитања и образовања); (2) Кластер 2 (37,2%) (високи
социоекономски статус, родитељи изразито воле да читају за себе, веома
учестало подржавају развој ране писмености, високо процењују дечије
компетенције на нивоу почетног читања и писања); (3) Кластер 3 (10,4%)
(високи социоекономски статус, родитељи воле да читају за себе, присутан је
средњи ниво учесталости активности које подржавају развој ране писмености
и родитељи исказују високо неповерење према школи); (4) Кластер 4 (16,4%)
(релативно низак социоекономски статус, високи проценат деце која похађају
предшколско васпитање и образовање дуже од три године, као и високо
исказано поверење у школу). Разлике у општем постигнућу из разумевања прочитаног су статистички значајне за идентификоване кластере: Кластер 1
(496,95) < Кластер 4 (516,37) < Кластер 3 (539,04) < Кластер 2 (549,75). Слични
односи су добијени и на нивоу појединих домена садржаја (књижевни
vs. информативни текстови), као и за процесе који се тичу разумевања
прочитаног (проналажење/ закључивање vs. тумачење/ интегрисање/
вредновање). Резултати истраживања указују на значај праћења специфичних
контекстуалних и културних карактеристика подршке образовном процесу
на нивоу кућног окружења, како би предложени програми подршке за
родитеље били утемељени на релевантним подацима.ЗБOРНИК РЕЗИМЕА XXX нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa” PIRLS 2021: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈ
Classroom practice and student motivation
Full text linkMotivation to learn is a very complex and dynamic phenomenon, which
depends on the situation or context in the classroom and school. This paper
analyzes various theoretical approaches and empirical findings on student
motivation and actualizes important didactic-methodical points of support for
developing motivation in classroom practice. It starts from the assumption
that the teacher’s understanding of the student’s motivation for learning can
be considered within the framework of the “meanings” that arise between the
teacher’s conception of teaching and the learning process, as well as the way
in which they observe their own role in that process. Supporting teachers to
learn and reflect on motivational theories and strategies can, in the long run,
lead to changes in their motivational beliefs as well as to improving classroom
practice. Although many questions related to this problem are still open, the
paper concludes that teachers’ actions designed as continuous, planned and
systematic dealing with the motivational side of school learning can represent
a significant potential in developing motivation for learning, as well as a way
to improve many educational and educational solve problems at school more
successfully.Book: [https://www.ipisr.org.rs/images/publikacije/motivation-in-education.pdf