1242 research outputs found
Sort by
Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији
Full text linkПоред увида у степен развијености читалачке писмености ученика у
Србији, односно степена на коме образовни систем успева да развије ове
компетенције, студија PIRLS омогућава и да анализирамо праведност самог
образовног система, као једног од показатеља његовог квалитета. Велика
међународна образовна истраживања која су спроведена и у Србији током
претходних десетак година показала су пораст неједнакости у образовању.
Када је у питању читалачка писменост, благи пораст неједнакости међу
петнаестогодишњацима могуће је уочити у налазима последња два циклуса
истраживања PISA која су организована у Србији (PISA 2012 и PISA 2018).
Такође, пораст неједнакости документују и резултати истраживања TIMSS
(TIMSS 2015 и TIMSS 2019) којим се испитују знања из математике и природиних
наука међу ученицима четвртог разреда основне школе. Имајући на уму ове
налазе, корисно је испитати значај социјалног статуса за постигнуће на PIRLS
тестовима. Као показатељ социјалног статуса коришћена је скала кућног
социоекономског статуса коју су дефинисали организатори истраживања.
Коришћена је проста линеарна регресија, при чему је социоекономски
статус био предиктор, а постигнуће ученика на тесту зависна варијабла.
Резултати су показали да је социјални статус значајан предиктор који
објашњава приближно једну петину варијансе постигнућа на тесту читалачке
писмености (R2=0.204, F(1, 3972)=1016.466, p<0,01). Ови налази указују, између
осталог, на то да образовни систем у Србији не успева да у истој мери развије
читалачку писменост код деце различитог социјалног статуса, те упућује на
то да би, осим декларативног залагања за једнакост у образовању које је
приметно у Стратегији развоја образовања, било потребно да се концепција
садашњег образовног система детаљније преиспита (његова структура,
компетенције наставника, образовни садржаји), као и да се формулишу
конкретне образовне политике у смеру умањења неједнакости.ЗБOРНИК РЕЗИМЕА XXX нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa” PIRLS 2021: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈ
Towards a more equitable education: from research to change
Full text linkBook of proceedings : 29th International Scientific Conference “Educational Research and School Practice”, December 1st, 202
Приказ научне монографије Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању
No full textМонографија под називом Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању, ауторки Миље Вујачић и Рајке Ђевић, објављена је 2022. године, у издању Института за педагошка истраживања из Београда. Имајући у виду да је успостављање, подстицање и одржавање узајамне прихваћености међу свим ученицима у одјељењу један од кључних аспеката инклузивног образовања, окосницу ове монографије чине важна питања која се тичу образовања ученика који имају тешкоће у развоју у одјељењима редовне основне школе. Рукопис је настао као резултат настојања ауторки да постојећа сазнања у овој области обогате и прошире додатним увидима, и на тај начин допринесу бољем разумијевању социјалног положаја ученика који имају тешкоће у развоју у групи вршњака
Teaching in an online environment during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia: parents’ opinion
Full text linkРодитељи су неминовно суочени са већим захтевима везаним за
процес савременог образовања своје деце, посебно у условима какви су
били креирани током пандемије COVID-19, што изискује и додатни ан-
гажман не само наставника, већ и школе и креатора образовне политике,
да би се остварили позитивни ефекти у образовању ученика. Циљ истра-
живања представљао је испитивање мишљење родитеља ученика гимна-
зија и средњих стручних школа о начинима и квалитету реализовања
наставе у онлајн окружењу током пандемије COVID-19 у Србији. Узор-
ком је обухваћено 275 родитеља ученика средњих школа, сва четири раз-
реда, са територије Републике Србије. Мишљење родитеља је испитано
помоћу Гугл упитника који је конципиран за потребе овог истраживања.
Добијени подаци обрађени су квантитативном (применом дескриптивне
статистике) и квалитативном анализом. Резултати указују на то да су го-
тово сви ученици имали адекватне ресурсе (техничке), да је готово поло-
вина родитеља понекад (једанпут до два пута седмично) активно учест-
вовала у реализовању онлајн наставе свог детета, као и да више од две
трећине родитеља сматра да је онлајн настава лошија и недовољно свр-
сисходна у односу на традиционалну наставу. Родитељи сугеришу да су
школски предмети, који припадају природним наукама, њиховој деци
били посебно захтевни током онлајн наставе. На основу налаза овог ис-
питивања може се закључити да је потребно да се истакне улога и значај
родитеља у различитим видовима одвијања наставног процеса у целини,
као и да се детаљније размотри који аспекти сарадње између родитеља и
школе представљају посебне изазове. Такође, добијени налази нам омо-
гућавају креирање препорука за превазилажење кључних препрека при
реализацији онлајн наставе.Parents inevitably meet ever-increasing requirements when it comes
to the process of modern education of their children, especially in the conditions
during the COVID-19 pandemic, when additional engagement of not
only teachers, but also of schools and educational policy-makers was required
in order to achieve positive effects in students’ education. Therefore, the aim
of the paper is to analyse the opinion of parents of students in secondary and
vocational schools regarding the classes held in an online environment during
the COVID-19 pandemic in Serbia. The parents filled out a questionnaire (it
contained closed and open-ended questions) which was designed for the purpose
of the research. The questionnaire was created in the online tool Google
Forms. Quantitative and qualitative methodology was applied. The results indicate
that vast majority of parents had adequate resources (technical) to realise
this type of teaching, almost half of them sometimes (once or twice a
week) actively participated in their children’s online teaching, i.e. helped their
children respond to the requirements. Overall, more than two-third of parents
believe that online teaching was insufficiently focused and not good enough
compared to traditional teaching. Furthermore, the parents’ emphasis that the
school subjects belonging to natural sciences were particularly demanding for
their children during online classes. Based on the research results, it can be
concluded that it is necessary to underline the role and importance of parents
in various aspects of the teaching process as a whole, and also to indicate that
it is necessary to consider in more detail which aspects of the cooperation between
parents and schools posed considerable challenges.Kњига сажетака: Међународна научна конференција Образовање у време пандемије Covid-19: искуства и поуке, 1–3. јун 2023., Београ
School engagement of high school students : Gender and age differences
Full text linkSchool or student engagement is widely recognized as a multidimensional construct that
encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral and emotional. Research
suggests that school engagement is associated with multiple students outcomes, including
academic achievement, school completion, and social-emotional adjustment. Therefore, the
aim of this study is to assess the engagement of high school students and to examine differences
in the level of engagement by gender and age so that we can determine which students are at
greater risk for various negative outcomes. Data on students’ engagement were collected using
the Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale). The results of the
confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead showed that the
items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best represented by one
factor. Thus, the scale consists of only two subscales: cognitive/behavioral engagement (8
items) and emotional engagement (4 items). The sample consisted of 860 students (59.6%
female) from Belgrade secondary schools, aged from 15 to 19 (M =16.38, SD = 1.05). The
results show that students are engaged to a considerable extent at the cognitive/behavioral level
(M = 3.22, SD = 0.66) and to a lesser extent at the emotional level (M = 2.85, SD = 0.91). When
looking at the total scores on the cognitive/behavioral engagement subscale, statistically
significant difference in the level of engagement by gender were found, t(786) = 2.29, p = <
0.05, d = 0.17, indicating a slightly higher engagement of female students, while no such
differences were found on the emotional engagement subscale, t(798) = 1.67, p = .10, d = 0.12.
In addition, a weak negative correlation was found between student age and level of
engagement on the cognitive/behavioral (r = -.15, p < .001) and emotional engagement
subscales (r = -.22, p < .001). In summary, the results of this study showed that high school
students’ engagement is at middle level, with girls being slightly more engaged in
cognitive/behavioral aspects and younger students generally more engaged compared to older
ones. This knowledge is is important from the perspective of prevention science and
strengthening protective factors in the school environment, such as student engagement, that
can contribute to positive developmental outcomes of students.Conference presentation abstract: XXIX scientific conference; Empirical studies in psychology, (March 31-April 2 2023) Belgrade, Serbia
„It’s like the king and his kingdom“: Mapping constellations via the Мodel of the Аgonistic Self methodology (MAS–M)
No full textBuilding on the Dialogical Self Theory (DST) and the Model of Agonistic Self (MAS), this paper introduces the Model of Agonistic Self Methodology (MAS-M). This methodological approach employs constellations as the interpretative framework for the qualitative analysis of data on the self-in-context. Constellations are defined as wider patterns of interactions between voices of the self-in-context, which follow specific and repetitive scenarios. In order to develop MAS-M, reflexive thematic analysis was performed on individual reports written after interviewing nine elementary school teachers. The data gathering procedure involved a two-stage interview process employing the previously developed Agonistic Self Interview (ASI), which was introduced into the standard MAS-M procedure. We identified six constellations, whose structure and dynamics we described at the formal level: the King and His Kingdom constellation, Crisis Intervention, Defense of Purpose, Value Conflict, Temporary Inclusion of Sidelined Perspectives, and Reflection. In this paper, we discuss the psychological function of each of the identified constellations, along with the possibility of their application as a practical, diagnostic, and research framework.Accepted manuscript: [https://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1157
Zadovoljstvo poslom u populaciji nastavnika tokom prvog talasa pandemije KOVID 19
Full text linkПандемија изазвана вирусом корона у осетном је паду у 2023. години, али сама пандемија донела нам
је бројне увиде о функционисанју различитих актера образовног система. Велики терет током
пандемије поднели су наставници. Циљ овог истраживања усмерен је на испитивање задовољства
наставничким послом током ванредних околности и наставе на даљину. Истраживање је спроведено у
првом таласу ковид 19 пандемије у периоду од марта до јуна 2020. године. У истраживању је
учествовало 1400 наставника који раде у Републици Србији, од чега је 87% било жена. Просечне године
радног стажа испитаника јесу: M = 10.49, SD = .23. Узорак је пригодан и чинило га је 36% учитеља/ица,
40% предметних наствника/ца запослених у основним школама, 15% наставника/ца запослених у
средњим школама и 6% наставника/ца који рада у гимназијама. Испитаници су попунили електронски
упитник који је садржао скалу задовољства на послу преузету из упитника за наставнике из TALIS
2018 истраживања која се односила на њихова осећања током припрема и организације наставе на
даљину. На Ликертовој скали од 1 до 4, наставници/це су процењивали учесталост јављања одређених
емотивних стања (од 1 = никад до 4 = веома често). Резултати истраживања су показали да су
испитаници у нашем узорку најчешће били преплављени новим обавезама и захтевима (M = 3.22, SD =
.87). Са друге стране, најмање су осећали отпор и одлагали активности које су везане за њихов посао
(M = 1.41, SD = .65), што је податак који говори о наставничкој спремности и посвећености раду у
ванредним околностима. Значајан је податак да су се наставници осећали исцрпљено и уморно (M =
2.73, SD = .94), али и фрустрирано у вези са изазовима са којима се суочавају (M = 2.59, SD = 1.03). У
исто време, сличан број наставника у оваквим околностима је био повишеног активитета и осећао се
ентузијастично и оптимистично (M = 2.57, SD = .83). Резултати су показали и да није било значајних
рaзлика у емотивним доживљајима између наставника у односу на тип школе (основна или средња
школа) у којој раде: преплављеност новим обавезама и захтевима – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; отпор и
одлагање обавеза – F(1, 1397) = .58, p = .446; осећај исцрпљености и умора – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
фрустрирано изазовима – F(1, 1397) = .67, p = .411; ентузијастично и оптимистично – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Резултати овог истраживања пружају драгоцене податке важне за образовне импликације
усмеренe на наставничку професију и говоре о емотивним капацитетима и изазовима са којима се
суочавају наставници у ванредним околностима.Pandemija izazvana virusom korona u osetnom je padu u 2023. godini, ali sama pandemija donela nam
je brojne uvide o funkcionisanju različitih aktera obrazovnog sistema. Veliki teret tokom
pandemije podneli su nastavnici. Cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje zadovoljstva
nastavničkim poslom tokom vanrednih okolnosti i nastave na daljinu. Istraživanje je sprovedeno u
prvom talasu kovid 19 pandemije u periodu od marta do juna 2020. godine. U istraživanju je
učestvovalo 1400 nastavnika koji rade u Republici Srbiji, od čega je 87% bilo žena. Prosečne godine
radnog staža ispitanika jesu: M = 10.49, SD = .23. Uzorak je prigodan i činilo ga je 36% učitelja/ica,
40% predmetnih nastvnika/ca zaposlenih u osnovnim školama, 15% nastavnika/ca zaposlenih u
srednjim školama i 6% nastavnika/ca koji rada u gimnazijama. Ispitanici su popunili elektronski
upitnik koji je sadržao skalu zadovoljstva na poslu preuzetu iz upitnika za nastavnike iz TALIS
2018 istraživanja koja se odnosila na njihova osećanja tokom priprema i organizacije nastave na
daljinu. Na Likertovoj skali od 1 do 4, nastavnici/ce su procenjivali učestalost javljanja određenih
emotivnih stanja (od 1 = nikad do 4 = veoma često). Rezultati istraživanja su pokazali da su
ispitanici u našem uzorku najčešće bili preplavljeni novim obavezama i zahtevima (M = 3.22, SD =
.87). Sa druge strane, najmanje su osećali otpor i odlagali aktivnosti koje su vezane za njihov posao
(M = 1.41, SD = .65), što je podatak koji govori o nastavničkoj spremnosti i posvećenosti radu u
vanrednim okolnostima. Značajan je podatak da su se nastavnici osećali iscrpljeno i umorno (M =
2.73, SD = .94), ali i frustrirano u vezi sa izazovima sa kojima se suočavaju (M = 2.59, SD = 1.03). U
isto vreme, sličan broj nastavnika u ovakvim okolnostima je bio povišenog aktiviteta i osećao se
entuzijastično i optimistično (M = 2.57, SD = .83). Rezultati su pokazali i da nije bilo značajnih
razlika u emotivnim doživljajima između nastavnika u odnosu na tip škole (osnovna ili srednja
škola) u kojoj rade: preplavljenost novim obavezama i zahtevima – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; otpor i
odlaganje obaveza – F(1, 1397) = .58, p = .446; osećaj iscrpljenosti i umora – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
frustrirano izazovima – F(1, 1397) = .67, p = .411; entuzijastično i optimistično – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocene podatke važne za obrazovne implikacije
usmerene na nastavničku profesiju i govore o emotivnim kapacitetima i izazovima sa kojima se
suočavaju nastavnici u vanrednim okolnostima.71. Конгрес психолога Србије, Палић, 24–27. мај 2023
Academic emotions and procrastination in adolescents: can emotional intelligence buffer effects of negative emotions in school?
Full text linkAcademic procrastination is defined as a tendency to needlessly put off or delay intended
activities related to school/college, such as studying or exam taking. Procrastination is often
accompanied by negative emotional experiences, which are supposedly less pronounced in
individuals with higher emotion management ability, as one of the most important aspects of
emotional intelligence (EI). This study sought to (a) examine the relationship between
academic emotions (both positive and negative) and academic procrastination, and (b)
determine the role that EI plays within this relationship. Study sample consisted of 281 high
school students from Serbia (Mage = 84.3 % female). All participants self-assessed academic
emotions (AEQ), academic procrastination (APS), and trait EI (TEIQue-AF); they were also
administered with two ability EI tests, measuring emotional vocabulary (VET) and emotional
management (TUE). Prior to other analyses, a factor analysis revealed a tripartite structure of
the AEQ: School helplessness, School dissatisfaction, and School fulfillment. A total of six
mediation analyses were applied, with one of these three AEQ factors serving as a predictor,
trait or ability EI alternatively inspected as a mediator, and academic procrastination as a
criterion. Results of these analyses have confirmed that both School helplessness and School
dissatisfaction were positively, while School fulfillment was negatively related to academic
procrastination. In addition, trait EI served as a partial mediator of this relationship, while the
same mediation effect was absent for ability EI. Finally, trait EI also negatively directly affected
academic procrastination. Our current findings give support for further and more detailed
examination of mutual relationships between emotions experienced at school, tendency to
procrastinate, and EI. Such studies would improve our understanding of the effects that
students’ emotions have on their engagement in school obligations, and thus outline possible
pathways to reduce procrastination.Book of abstracts: Prezentovano na međunarodnoj konferenciji 26. Dani Ramira i Zorana Bujasa;Zagreb, 28. – 30. rujna 2023
Impacts of TIMSS and PISA on Mathematics Curriculum Reforms
Full text linkInternational assessment studies generally contribute to curriculum reform by highlighting certain aspects of curriculum needing improvement, usually attained though the recognition and application of some studies’ components. By focusing on the question “How have international studies driven school mathematics curriculum reforms?”, this chapter examines the role of international studies TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study) and PISA (Programme for International Student Assessment) in reforms in different countries. Emphasis is placed on examining components applied in (re)designing and implementing curriculum improvements. After presenting the global influences of TIMSS and PISA worldwide, the influences of these international studies are examined in case studies from four economically and geographically diverse countries. The chapter ends with a critical summary of the findings presented and outlines directions for further research
Student engagement and prosocial behavior in high school students
Full text linkSchool o r s tudent e ngagement i s w idely r ecognized a s a m ultidimensional c onstruct
that encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral, and emotional.
Previous research has linked student engagement to various positive developmental
outcomes such as academic achievement, prosocial behavior, and sense of belonging to
the school. Examining school engagement and its relationship with prosocial behavior
is especially important in high school, when engagement is known to decline. Therefore,
the aim of this study is to examine whether adolescents’ school engagement is
associated with prosocial behavior among high school students.
The research sample consisted of 766 students (61.1% female) from four high schools in
Serbia, age from 15 to 19 (M = 16.36, SD = 1.04). School engagement was assessed by Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale, α = .90). The results
of the confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead
showed that the items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best
represented by one factor. Thus, the scale consists of only two subscales:
cognitive/behavioral engagement (8 items, α = .89) and emotional engagement (4
items, α = .90). Data on prosocial behavior were collected using the prosocial subscale
of The Strengths and Difficulties Questionnaire (5 items, α = .84).
The results show that school engagement is statistically significantly positively
correlated with students’ prosocial behavior. Students with higher scores on the
engagement scale exhibit more prosocial behaviors (r = .64, p = <.001). In addition, a
stronger relationship is found between students' cognitive-behavioral engagement and
prosocial behaviors (r = .65, p = <.001), compared to emotional engagement (r = .46, p =
<.001). The correlation remains significant even when age and gender of respondents
are taken into account.
The results of this study suggest that school engagement can be a powerful resource
for prevention practice and the promotion of prosocial behavior, and that it would be
useful to plan interventions that promote active engagement of students in school.Knjiga sažetaka: Savremeni trendovi u psihologiji 2023, Novi Sad, 26-28. oktobar 202