3683 research outputs found
Sort by
Uticaj različitih intraoralnih skenera na poziciju digitalnog analoga prilikom upotrebe titanijumskog i „peek“ „scanbody“-ja - diplomski rad
No full textUvod: S obzirom na sve širu primenu digitalnog otiska pomoću intraoralnih skenera u savremenoj stomatološkoj praksi, tačnost digitalnog otiska ima veliki značaj, posebno u oblasti implantologije, gde je za uspešnu terapiju neophodan precizan prenos pozicije implantata u digitalni format. Ključnu ulogu u prenošenju položaja implantata putem digitalnog otiskivanja ima upotreba „scanbody“-ja koji predstavljaju precizno izrađene komponente koje služe za prenos trodimenzionalne prostorne informacije o položaju implantata u softversko okruženje.
Cilj rada: Ispitivanje uticaja različitih intraoralnih skenera kao i materijala „scanbody“-ja na tačnost digitalnog otiska.
Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno upotrebom tri različita intraoralna skenera: : „Trios3Shape“, „Mediti700“ i „Sirona Primescan“, kao i dve vrste „scanbody“-ja, titanijumski i „peek“. Izrađeno je po deset digitalnih skenova za obe vrste „scanbody“-ja sa sva tri intraoralna skenera pojedinačno. Zatim, šezdeset digitalnih skenova ubačeno je u program „Zeiss Inspect Software“ radi poređenja i preklapanja digitalnih modela.
Rezultati: Analizom dobijenih podataka utvrđeno je da postoji statistički značajan uticaj vrste „scanbody“-ja na tačnost skeniranja (p < 0,05). Rezultati su pokazali da ne postoji statistički značajan uticaj vrste intraoralnih skenera na tačnost digitalnog skena modela sa „peek“ „scanbody“-jem (p = 0,448), ali da postoji statistički značajan uticaj vrste intraoralnog skenera na tačnost skena modela sa titanijumskim „scanbody“-jem (p < 0,0001).
Zaključak: Vrsta skenera, kao i vrsta „scanbody“-ja, mogu značajno uticati na tačnost digitalnog otiska
Zbornik rezimea referata i radova XL Simpozijuma zdravstvenog vaspitanja u stomatologiji
No full textZbornik rezimea referata i radova XL Simpozijuma zdravstvenog vaspitanja u stomatologiji „Preventivne strategije kod specifičnih grupa pacijenata“, Kruševac, 21. juni 2024. godin
MISSLEADINGS AND MISSUSES OF THERAPEUTIC TOOLS IN THERAPY OF OSTEOPOROTIC PATIENTS
No full textObjectives: This study aims to report some of possible missuses in the therapy of osteoporotic
patients in the population of olds.
Methods: In this study 119 partially edentulous and completely edentulous patients – 79 woman
and 40 men from 67 to 83 years were observed, orally and systemically treated of osteoporosis.
Results: The main intentions in oral therapy (within the scope of systemic therapy) of these
osteoporotic patients regardsː selected and sporadic use of biphosphates (bisphosphonates),
restricted use of calcitonin, priority of DEXA and parallel beam scanner prior to using of cone beam
tomography, avoidance of unilaterally established occlusal scheme in prosthodontic dental
construction and frequent recalls because of the pronounced need for relining and rebasing of
removable dentures.
Conclusion: Selected principles and advices should be applied in oral therapy of all of osteoporotic
patients.Oral Presentation: OP 10
Kompozitni kočići: faktori uspeha u protetskoj rehabilitaciji
No full textProtetska rehabilitacija endodontski lečenih zuba često uključuje upotrebu kanalnih kočića različitih vrsta, u pogledu materijala, oblika i dizajna.
Savremeni zahtevi estetske stomatologije, kao i potreba za keramičkim nadoknadama, podstakli su razvoj kompozitnih kočića. Pored estetike, koja se postiže zahvaljujući boji kočića sličnoj prirodnom zubu, njihova glavna prednost leži u modulu elastičnosti sličnom dentinu (40 KPa). To omogućava fiziološki prenos okluzalnog opterećenja, čime se smanjuje rizik od vertikalne frakture korena zuba.
Dodatne prednosti uključuju biokompatibilnost i manju potrebu za uklanjanjem zubnog tkiva tokom ugradnje, u poređenju s livenim nadogradnjama. Ove karakteristike čine kompozitne kočiće dugotrajnijim rešenjem. Od 1990. godine u kliničkoj praksi posebno se koriste kompozitni kočići ojačani staklenim vlaknima (FRC kočići), koji nude odličnu estetiku, odgovarajući modul elastičnosti i relativno nisku cenu. Ovi kočići se sastoje od staklenih vlakana, neorganskog punila i smolne matrice, s tim da preko 50% zapremine čine staklena vlakna orijentisana duž uzdužne ose kočića.
Fiksiranje fiberglas kočića često je praćeno nedoumicama oko dubine preparacije, izbora cementa i pravilne pripreme kanala. Ovo predavanje će razjasniti ključne zablude, pružiti preporuke zasnovane na dokazima i dati smernice za optimalnu adheziju i dugotrajnu stabilnost kočića.
Kompozitni kočići imaju i svoje nedostatke. Budući da se industrijski proizvode, prečnici kočića su standardizovani i ne moraju uvek odgovarati lumenu kanala korena. To može zahtevati dodatno širenje kanala korena ili korišćenje kočića manjeg prečnika. Klinička istraživanja pokazuju da stopa uspešnosti terapije endodonski lečenih zuba sa kompozitnim kočićem više zavisi od stepena prilagođenosti kompozitnog kočića anatomiji kanala korena, nego od vrste cementa koji se koristi za njihovo cementiranje.
Cilj ovog predavanja je da analizira ključne faktore koji utiču na dugotrajnost endodontski lečenih zuba rehabilitovanih kompozitnim kočićima, kao i da predstavi najnovije trendove u razvoju ovih nadoknada
Bisfosfonati u stomatologiji: implikacije i primena - diplomski rad
No full textBisfosfonati su antiresorptivni lekovi koji se koriste u terapiji različitih oboljenja kosti kod kojih dolazi do pojačane razgradnje koštanog tkiva. Cilj ovog rada je da se predstave farmakološke karakteristike bisfosfonata, implikacije njihove primene od značaja za stomatologiju, kao i potencijal za njihovu primenu u stomatologiji.
Primarni mehanizam dejstva bisfosfonata zasniva se na inhibiciji funkcije osteoklasta, čime se smanjuje koštana resorpcija. Bisfosfonati se široko primenjuju u terapiji osteoporoze, Padžetove bolesti, malignih bolesti sa metastazama u kostima, multiplog mijeloma i hiperkalcemije uzrokovane malignitetima.
Glavno neželjeno dejstvo dugotrajne primene bisfosfonata je bisfosfonatima-uzrokovana osteonekroza vilica (BRONJ; bisphosphonate related osteonecrosis of the jaw). Mehanizam nastanka BRONJ-a još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali je najverovatnije multifaktorijalan. Dovodi se u vezu sa dugotrajnom inhibicijom osteoklastne aktivnosti i smanjenim remodelovanjem kosti, zbog čega se vremenom u kostima usled mehaničkog opterećenja nakupljaju mikrotraume i avitalna kost koja ostaje neuklonjena. Primećeno je da invazivne stomatološke intervencije često deluju kao okidači, te vađenje zuba može biti povod za nastanak osteonekroze. Faktori rizika za nastanak BRONJ-a takođe uključuju hirurške intervencije, ugradnju implantata, neadekvatne protetske radove, hronične infekcije usne duplje, oboljenja parodoncijuma i parodontalne hirurške zahvate koji narušavaju integritet alveolarne kosti i sluznice.
U poslednjim decenijama, bisfosfonati, pored svoje primarne uloge u lečenju bolesti koštanog sistema, primenjuju se i u stomatologiji. S obzirom da imaju slab helatni efekat, 2005. godine je etidronat predložen kao irigans u protokolu kontinuirane helacije zbog kompatibilnosti sa hipohloritom. Klodronat, još jedan lek iz grupe bez-azotnih bisfosfonata, predložen je kao alternativa etidronatu 2020. godine
Analiza dentalnih i skeletnih parametara nakon rane terapije malokluzija II klase - diplomski rad
No full textUvod: Terapija skeletnih nepravilnosti u okviru malokluzija II klase, najčešće se sprovodi primenom modifikacije rasta u periodu pubertetskog ubrzanja rasta. Indikacije za ranu terapiju malokluzija II/1 klase su povećani rizik od traume, traumatski dubok preklop sekutića i razlozi psihološke prirode. Primenjena terapija u periodu kasne mlečne i rane mešovite denticije bi trebalo da bude manjeg obima i složenosti kako bi se ostvarila bolja saradnja sa pacijentom.
Cilj rada: Cilj istraživanja je da se ustanove promene skeletnih, dentalnih i mekotkivnih parametara, nastale nakon primene prefabrikovanih miofunkcionalnih aparata u terapiji malokluzije II klase u ranoj mešovitoj denticiji.
Materijal i metode: Istraživanjem je obuhvaćeno 14 pacijenata uzrasta od šeste do devete godine kod kojih je sprovedena terapija malokluzije II/1 klase primenom LM aktivatora na Klinici za ortopediju vilica, Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Na profilnim teleradiogramima pacijenata pre i nakon terapije, ispitivani su skeletni, dentoalveolarni i mekotkivni parametri iz kefalometrijske analize Beograd 2020. Analiza telerendgena izvršena je u programu Onyx Ceph3TM. Vrednosti parametara pre i posle terapije su poređene primenom t-testa za vezane uzorke.
Rezultati: Nakon terapije došlo je do statistički značajnog povećanja vrednosti: ugla SNB (74,21 ± 3,91 – 76,5 ± 4,33), SGo ( 61,21 ± 4,09 – 66,13 ± 5,05), NMe(97,07 ± 4,28 – 101,34 ± 4,82), corpus maxillae (42,5 ± 3,87 – 45,00 ± 3,01), corpus mandibulae (61,21 ± 3,72 – 64,00 ± 3,70), ramus mandibulae (40,79 ± 5,10 – 45,5 ± 6,77). Parametri koji su pokazali značajno smanjenje nakon terapije su: ugao ANB (6,51 ± 2,20 – 5,35 ± 2,9), ugao SN/MP (34,93 ± 5,37 – 32,08 ± 6,36), zbir uglova Bjorkovog poligona (395,40 ± 5,28 – 393,28 ± 6,08), položaj gornje usne u odnosu na estetsku liniju po Ricketts-u (0,71 ± 2,49 – 1,25 ± 1,76).
Zaključak: Primenom miofunkcionalnog aparata u ranoj terapiji malokluzija II/1 klase došlo je korekcije skeletnih parametra koje su doprinele poboljšanju izgleda lica i okluzije. Miofunkcionalni aparati se mogu primeniti u ranoj terapiji malokluzija II klase, uz praćenje pacijenata i tokom daljeg rasta
Izrada radnih modela sa pokretnim radnim patrljcima u fiksnoj protetici - diplomski rad
No full textRadni model je bitan u izradi zubne nadoknade od početka do kraja procesa.
Postoje različiti materijali za izradu radnih modela. Najčešće su to gipsevi, koji se mešaju sa vodom, u zavisnosti od toga koji je tip gipsa. Gips je dosta precizan materijal, dovoljno je čvrst i tvrd, otporan je na visokim temperaturama...
Bitno je da radni deo sa pokretnim radnim patrljcima bude izliven od najfinijeg i najkvalitetnijeg tipa gipsa, kako ne bi došlo do oštećenja radnih patrljaka i demarkacije.
Postoji nekoliko metoda izrade radnih modela. To su: konvencionalni način, di lok i pinedks sistem. Pored ovih metoda, u savremenoj zubnoj tehnici, radni modeli se mogu 3D štampati, ali ovaj način izrade zahteva dobru opremu i sisteme za izradu.
Konvencionalni način predstavlja ručnu postavu mesinganih kočića na obeleženim mestima, radni deo radnog modela se izliva od gipsa tip 4, a baza od gipsa tip 3. Ovaj način izrade je dosta sporiji u odnosu na ostale.
Di lok sistem, predstavlja izradu modela pomoću kalupa, bez postave kočića. Ovaj način izrade nije toliko čest u praksi.
Pindeks sistem je najzastupljeniji način izrade radnih modela, jer postupak nije toliko komplikovan, ali zahteva veliku preciznost. Za ovu metodu se koristi pindeks aparat, koji buši rupe za postavu pinova