Procter & Gamble (United Kingdom)
Veterinar - Repository of the Faculty of Veterinary MedicineNot a member yet
5141 research outputs found
Sort by
Seroprevalence analysis of specific infectious diseases in wild ruminants across Serbia
No full textЗначај дивљих животиња у ширењу и одржавању заразних болести у ветеринарској медицини је често занемарен, посебно њихов утицај на отежавање искорењивања болести код домаћих животиња, истичући потребу за темељним истраживањем. У овој студији смо хтели да одредимо серопреваленцију и просторну дистрибуцију одабраних заразних болести међу популацијама дивљих преживара и то: обичног јелена, јелена лопатара, срне и муфлона у Србији. Анализирано је 259 узорака серума дивљих преживара. Узорци су тестирани на присуство антитела на низ патогена, укључујући вирус плавог језика, Шмаленберг вирус, вирус говеђе дијареје/бордерске болести, Capripox вирус, вирус Западног Нила, херпес вирус 1 говеда, Кју грознице, Brucella spp. и Leptospira spp. Присуство антитела на Capripox вирус и Leptospira spp. није детектовано, што сугерише њихово одсуство у проучаваној популацији. Код једног узорка детектовано је присуство антитела на вирус говеђе дијареје/бордерске болести са 98,8% поузданости, што имплицира да је преваленција ове болести врло ниска у популацији и да је могућност за ереадикацију сасвим извесна. Надаље, антитела против Brucella spp. и Кју грознице детектована су код неколико животиња, тачније код једне, односно три јединке, док су антитела на херпес вирус 1 говеда пронађена у 20,85% узорака. Серопреваленција за векторске болести је износила 20,5% за Шмаленберг вирус, 34,3% за грозницу Западног Нила и 38,6% за болест плавог језика. Ови резултати наглашавају сложене факторе које утичу на здравље дивљих животиња, укључујући преваленцију болести код домаћих животиња, карактеристике патогена, услове околине и утицај вектора. Стога је неопходно размотрити дивље животиње не само као фактор ризика већ као кључан извор информација за разумевање преваленције болести и механизме њиховог ширења.The often-overlooked importance of wildlife in spreading and maintaining animals' infectious diseases, especially their impact on complicating the eradication of diseases in domestic animals, highlights the need for thorough research. In this study, we wanted to ascertain the seroprevalence and spatial distribution of selected infectious diseases among wild ruminant populations in Serbia. An analysis was performed testing 259 wild ruminant sera samples, for the presence of antibodies to certain pathogens, including bluetongue virus, Schmallenberg virus, Bovine viral diarrhoea/border disease virus, Capripox virus, West Nile fever virus, Bovine herpes virus-1, Coxiella burnetii, Brucella spp., and Leptospira spp. Antibodies against Capripox virus and Leptospira spp., were not detected, suggesting their absence in the studied population. Antibodies against Bovine viral diarrhoea/border disease virus were detected in only one sample with 98.8% confidence, implying a minimal presence of Bovine viral diarrhoea and potentially indicating a status of near eradication within the examined population. Furthermore, antibodies against Brucella spp. and Coxiella burnetii were detected only in a few animals, one and three animals, respectively, while Bovine herpes virus-1 antibodies were found in 20.85% of the samples. Seroprevalence for vector-borne diseases was recorded at 20.5% for Schmallenberg disease, 34.3% for West Nile fever, and 38.6% for Bluetongue. These results elucidate the complex interdependencies influencing the health of wildlife, which include the prevalence of diseases in domestic animals, pathogen traits, environmental conditions, and vector capabilities. Therefore, it is imperative to consider wildlife not solely as a vector of risk, but as a pivotal source of information for the understanding of disease prevalence and the mechanisms of its spread..Zbornik kratkih sadržaj
Stress, inflammation and immunity oral fluid biomarkers in gilts with porcine reproductive and respiratory syndrome
No full textАнализа биомаркера оралне течности представља иновативан приступ провери здравственог статуса животиња. Лучење пљувачне амилазе (amylase, AMY), холинестеразе (cholinesterase, CHE), хаптоглобина (haptoglobin, HPT), аденозин деаминазе (adenosine deaminase, ADA) и матрикс-металопротеиназа (matrix metalloproteinase, MMP) је повећано током стреса, инфламације, имунског одговора, и оштећења пљувачне жлезде. Такође, показано је да је орална течност добар материјал за детекцију вируса репродуктивног и респираторног синдрома свиња (porcine reproductive and respiratory syndrome virus, PRRSV). Циљ ове експерименталне студије је био да се испита да ли су маркери стреса, инфламације, имунитета и оштећења ткива измењени код назимица инфицираних PRRSV-ом. У студију су укључене две групе назимица (2 × n=16), сукцесивно инфициране и PRRSV-пљувачка позитивне, и једна здрава група назимица (n=16), хибрида ландраса и велике беле свиње. Почев од нултог дана (Т0), током наредне четири недеље, узорци оралне течности су прикупљени помоћу памучних конопаца, остављених слободно у обору, током сат и по времена. Концентрације протеина и НРТ-а су одређене спектрофотометријски. Ниво AMY-е, CHE-е и ADA-е, одређен је комерцијалним тестовима. Активност желатинолитичких ММР је процењена електрофорезом на гелу полиакриламида (sodium dodecyl sulfate-polyacrylamide gel electrophoresis, SDS-PAGE). За сваку анализу и групу, резултати су саопштени по тачкама узорковања (Т0-Т4). Хаптоглобин је детектован само у узорцима инфицираних свиња, док је код контрола био немерљив. Инфициране назимице су имале ниже вредности параметара стреса (AMY, CHE) и имунитета (ADA), у поређењу са контролама. Желатинолитичка електрофореза је показала сигнале ММР-2 и -9 код инфицираних, и зимогену и активну форму ММР-9 код контрола. Хаптоглобин и ММР-2 и -9 у обе инфициране групе одраз су локалног инфламаторног одговора пљувачне жлезде. Нижа активност AMY-е и CHE-е у узорцима PRRSV назимица може указати на измењену функцију пљувачне жлезде, која је довела до неочекиваног пада маркера стреса, док нижи ниво ADA-е може бити последица супресије имунског одговора. Аналазирани параметри могу бити значајни за проверу одговора свиња на инфекцију.An innovative approach to assess health status in animals is by analyzing oral fluid biomarkers. Salivary secretion of amylase (AMY), cholinesterase (CHE), haptoglobin (HPT), adenosine deaminase (ADA), and matrix metalloproteinases (MMPs) is altered in stress, inflammation, immune response, and salivary gland injury. Moreover, it was shown that oral fluid is an effective matrix for detection of porcine reproductive and respiratory syndrome virus (PRRSV). This experimental study aimed to investigate if salivary biomarkers of stress, inflammation, immunity and tissue injury are changed in gilts with PRRSV. Two groups, subsequently infected and PRRSV-saliva positive, and one healthy group were included, each consisting of 16 replacement gilts, hybrids of Landrace Large White. Starting from day zero (T0), during the next four weeks, oral fluid samples were collected using cotton ropes, disposed for half-an-hour in the pens. Total protein and HPT concentrations were determined by spectrophotometry. Levels of AMY, CHE, and ADA were evaluated using commercial tests. Gelatinolytic activity of MMPs was estimated by sodium dodecyl sulfate-polyacrylamide gel electrophoresis (SDS-PAGE). For each analyte and group, results were given at all sampling points (T0-T4). The infected groups had detectable while the control had undetectable HPT levels. The infected gilts had lower activity of stress (AMY, CHE) and immunity (ADA) biomarkers, compared to the controls. Gelatinolytic analysis revealed MMP-2 and -9 signals in the PRRSV groups, and zymogen and active MMP-9 in the controls. Haptoglobin and MMP-2 and -9 in both of the infected groups contribute to the local salivary gland inflammatory response. Lower AMY and CHE activity in the oral fluid of PRRSV gilts could indicate altered salivary gland function that led to an unexpected drop in the stress markers, while lower ADA levels can be attributed to the suppressed immune response. All analyzed parameters could be valuable in testing porcine reaction to infection.Zbornik kratkih sadržaj
Pyometra - genitalni problem, a sistemski poremećaj
No full textPiometra (gnojna upala materice) predstavlja najčešće reproduktivno obo
ljenje kod kuja. Karakteriše se nakupljanjem gnojnog sadržaja u lumenu materice.
Uprkos čestoj pojavi i velikom značaju koje ima, poznavanje epidemiologije, etiolo
gije i patogeneze ovog oboljenja nije potpuno. Piometra je multifaktorijalno oboljenje
koje može dovesti do sistemskog inflamatornog odgovora i posledičnog otkazivanja
unutrašnjih organa. Cilj ovog rada jeste rekapitulacija i pregled literaturnih podataka,
kao i sagledavanje novih tendencija u dijagnostici i terapiji piometre kod kuja.Zbornik radov
Anestezija i analgezija kod carskog reza kuje
No full textCarski rez je najčešće urgentna intervencija, kako u humanoj, tako i u veteri
narskoj medicini. Anesteziju gravidne kuje treba vrlo oprezno obaviti, jer se moraju
uzeti u obzir sve fiziološke promene koje nastaju u toku graviditeta, kao i uticaj anes
tetika na same plodove.
Anestetici, analgetici i sedativi prolaze krvno-moždanu barijeru, ali se takođe i
njihov transport vrši preko placente do ploda, iz tog razloga nije moguće anestezirati
samo majku, a da anestezija nema efekte i na plodove. Preporučuju se anestetici
koji imaju kratko vreme delovanja, koji se brzo metabolišu i imaju minimalan negati
van uticaj na plodove.
Prilikom izbora odgovarajućeg analgetika i anestetika treba znati da kuje kod
kojih je neophodno obaviti carski rez spadaju u grupu visoko rizičnih pacijenata. Gra
vidne kuje su izložene hipoventilaciji, hipoksiji, hiperkapniji, pojačanom radu srca,
povraćanju i regurgitaciji.
Reverzibilni anestetici se preporučuju iz razloga da vreme trajanja anestezije
bude što kraće, a doze inhalacionih anestetika su minimalne. Primena α2-agonista
u premedikaciji, propofola u indukciji i održavanje opšte inhalacione anestezije sa
sevofluranom uz lokalnu analgeziju su samo jedna od mnogobrojnih kombinacija
koje mogu dovesti do uspešno obavljene intervencije kako za kuju tako i za plodove.Zbornik radov
Influence of supplemented nutrition on the motility and epigenetic- related gene expression of boar sperm
No full textProceeding
Uticaj standarda dobrobiti i biosigurnosne prakse na upotrebu antibiotika kod životinja u zatočeništvu
No full textOtpornost na antibiotike u veterinarskoj profesiji, osim što progresivno otežava kontrolu zaraznih bolesti kod životinja, može povećati rizik da se rezistentni mikroorganizmi prenesu sa životinja na ljude bilo direktno – kontaktom ili hranom životinjskog porekla, ili indirektno – usled kontaminacije životne sredine (voda, vazduh, zemljište ili stajnjak). Pretnja od rezistencije na antimikrobne lekove je globalni zdravstveni problem, a zloupotreba lekova se često smatra glavnim faktorom. Prema tome, razumna upotreba antimikrobnih sredstava kod životinjskih vrsta u zatočeništvu (farmske životinje, životinje u zoovrtovima, kućni ljubimci i laboratorijske životinje) je najvažnija i trebala bi da se oslanja na efikasne strategije koje uključuju promovisanje dobrobiti životinja i biosigurnosne prakse. Antimikrobna rezistencija dovodi do neuspeha kliničke antimikrobne terapije i izaziva hitnu globalnu zabrinutost za javno zdravlje. Dok su antimikrobni lekovi bili redovni dodaci stočnoj hrani radi održavanja i poboljšanja zdravlja i produktivnosti životinja, njihova prekomerna upotreba u ishrani dovela je do porasta antimiktrobne rezistencije. Iako su preduzete mere za smanjenje nerazumne upotrebe antimikrobnih sredstava kroz različite politike i smernice, upotreba ovih lekova u neterapeutske svrhe kod životinja kao što su promovisanje rasta, profilaksa i metafilaksa, ostaje rasprostranjena u mnogim regionima sveta. Na primer, preventivne mere kao što su biosigurnost i vakcinacija, su neophodne, ali nisu dovoljne da obezbede visoke standarde u sistemima proizvodnje svinja. Restriktivno, nestimulativno okruženje i mnoge zootehničke prakse koje izazivaju bol i stres predisponiraju svinje na različite bolesti usled imunosupresije izazvane stresom. U tom kontekstu, antibiotici se koriste kao deo koji održava zdravlje i visok nivo proizvodnje na farmama svinja. Smatra se da se unapređenjem dobrobiti životinja u zatočenistvu i obezbeđenjem biosigurnosne prakse smanjuje upotreba antimikrobnih sredstava i promoviše zdravlje i produktivnost životinja. To uključuje različite mere koje se odnose na pravilne sanitarne uslove (dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija), efikasno čišćenje farmi (smeštaj u kojima obitavaju životinje), pozitivan odnos čoveka prema životinjama, obezbeđenje okruženja koje odgovara potrebama životinja u kojima će životinje moći da ispolje svoje prirodne oblike ponašanja na koje su visoko motivisane, da zadovolje odgajivačke i proizvodne ciljeve svojih vlasnika, a da pri tome ostanu fizički, bihejvioralno i emocionalno intaktne kao i mere radi sprečavanja unošenja i širenja infektivnih agenasa kao što su ograničeno kretanje, karantin, izolacija životinja, ograđivanje i transport. Veterinari su među malobrojnim zdravstvenim radnicima koji imaju ovlašćenje da prepisuju antibiotike u mnogim jurisdikcijama, što predstavlja značajnu odgovornost da se obezbedi razumna upotreba i minimizira rizik po javno zdravlje.Zbornik radov
Značaj primene insekticida, njihov uticaj na životnu sredinu i ekološki prihvatljive mere remedijacije
No full textInsekticidi (odnosno antiektoparazitici) imaju veoma značajnu ulogu u zaštiti
ljudi, životinja i biljaka od brojnih insekata ili ektoparazita. Zahvaljujući primeni
ovih sredstava iskorenjene su razne zarazne bolesti, olakšano je suzbijanje i lečenje
ektoparazitoza kod ljudi i životinja, te je unapređena i povećana poljoprivredna
proizvodnja. Iako su postignuti, (može se slobodno reći) grandiozni rezultati u
suzbijanju zaraznih bolesti, nažalost još uvek postoje određeni regioni u svetu, gde
neke zarazne bolesti (malarija) odnose veliki broj ljudskih života. Insekticidi su (kao
što je već rečeno) značajno doprineli i povećanju poljoprivredne proizvodnje. Zbog
toga se danas često može čuti mišljenje da je poljoprivredna proizvodnja postala
praktično nemoguća bez primene pesticida. To je svakako uticalo da se ova sredstva
danas, takoreći masovno koriste širom sveta. Upravo navedene činjenice, odnosno
ovakva primena insekticida, koja je često i neracionalna, izaziva sve veću zabrinutost.
Jedan od najvažnijih razloga za to, jeste svakako porast razvoja rezistencije
kod insekata, a time i smanjenje efikasnosti insekticida. Pored toga, ne manji značaj
ima i sve veće zagađenje životne sredine. O tome se takođe u poslednje vreme sve
više priča i u našoj zemlji, pa će se u budućnosti morati voditi više računa. Ovo pre
svega iz razloga, što primena insekticida (naročito ukoliko je neracionalna) može
delovati štetno, ne samo na neciljne, odnosno korisne insekte, kao što su pčele, već i
druge organizme, a posebno one u zemljištu i vodi. Ako se ovom doda i činjenica da može nastati i potencijalna kontaminacija lanca ishrane, onda su to svakako faktori
koji mogu dovesti do poremećaja ravnoteže u pojedinim ekosistemima.
Cilj ovog rada je upravo da ukaže na moguće štete neracionalne primene insekticida,
da se istakne značaj razumne primene insekticida i predlože mere za njenu
primenu.Zbornik radov
Assessment of thymol and Agaricus bisporus extract genotoxic and antigenotoxic effects on a continuous honey bee cell line
No full textPositive health benefits to both humans and animals, including honey bees, of bioactive compounds such as natural essential oils and mushroom’s extracts have been demonstrated. In
this study, the honey bee (Apis mellifera L.) continuous cell line AmE-711 was used to assess
the genotoxic and antigenotoxic potential of three concentrations of thymol (0.01, 0.1, and 1
mg/mL) and Agaricus bisporus extract (0.1, 0.2, and 0.4 g/mL) using the alkaline Comet assay.
Cells in positive control were treated with 100 µM H2O2 and negative control cells were left
untreated. In order to test the antigenotoxic effect, all tested concentrations of thymol and A.
bisporus extract were co-incubated with H2O2. The Trypan blue exclusion test was used to
verify the level of thymol and the A. bisporus extract cytotoxicity. A. bisporus extract did not
exhibit genotoxic potential at any of the tested concentrations, as well as thymol at the lowest
concentration. On the other side, higher concentrations of thymol increased DNA damage in
AmE-711 honey bee cells. All tested concentrations of thymol did not exhibit any antigenotoxic
effect. Moreover, thymol increased the H2O2-induced DNA migration. However, all
concentrations of A. bisporus extract demonstrated antigenotoxic effects against H2O2-induced
DNA damage. While A. bisporus extract is not genotoxic to honey bee cells, and has promising
antigenotoxic properties, the obtained results indicate that thymol exhibits genotoxic effects on
cultured honey bee cells, suggesting that it should be applied carefully in beekeeping practice
to avoid potential negative effects on honey bees.Book of abstract
Past, present and future of the Tsigai sheep. Win or lose?
No full textThis overview highlights the significance of conserving the Tsigai sheep, an old native
transboundary breed, and emphasizes the importance of conducting a longitudinal assessment
of its population status. The analysis of the FAO statistical database and the national sheep
yearbooks over a 15-year period reveals fluctuations in the population size of Tsigai sheep in
the Republic of Serbia. Several factors, including bio-geographic, agro-economic, sociocultural
and others, have influenced Tsigai sheep management. The observed population
dynamics show a low point in 2009 with 1788 evidenced individuals, followed by a fluctuating
increase, reaching its peak in 2023 with 5865 evidenced individuals in Serbia. It's noted that the
breed has an endangered status if the total population size falls below 10,000 breeding ewes
according to national and international regulations. Although the population has stabilized in
recent years, this breed in the Republic of Serbia is still categorized as endangered and
vulnerable. Challenges to the population include uncontrolled crossbreeding with more
productive breeds like Ille de France, Würtemberg and Suffolk. Economic and demographic
reasons, contributing to this with erosion of the population, being a significant concern. Despite
economic factors, the importance of conserving Tsigai sheep is underscored by cultural,
historical and heritage considerations. Long-term supportive measures are deemed essential not
only for economic reasons but primarily to ensure the survival of the breed, reflecting its
cultural, historical and heritage valueProgramme and abstract