Procter & Gamble (United Kingdom)
Veterinar - Repository of the Faculty of Veterinary MedicineNot a member yet
5141 research outputs found
Sort by
The Water Buffalo (Bubalus bubalis) as an autochthonous genetic and diary resource in Republic of Serbia
No full textAutochthonous breeds are considered as valuable reservoirs of genetic diversity
owing to their capacity to adapt under specific ecological and economic conditions.
Among these, the water buffalo (Bubalus bubalis) holds particular importance in
European agriculture, especially in Italy, Romania, Bulgaria, and parts of the
Balkans. In Serbia, buffalo populations have traditionally been concentrated along
major river basins. Most herds are found in central and southern Serbia, restricted to
areas where traditional buffalo husbandry has been maintained due to geographic
factors and cultural practices. However, according to FAO data, their numbers have
markedly declined over the past decades, with some local populations approaching
extinction. Over the past five years, the Serbian water buffalo population has ranged
between approximately 1,100 and 1,600 head, having a peak in 2022. According to
the most recent records, the population now numbers just under 1,500 animals. In
general, water buffalo are classified into Swamp and River subspecies, each with
unique production traits and geographic distribution. Swamp buffalo are primarily
kept in South and Southeast Asia, where they serve as draught animals and produce
modest quantities of milk and meat. In contrast, River buffalo, which predominate
in Europe, have been selectively bred for high milk yields and are the foundation of
traditional dairy industries that produce specialty cheeses highly valued by
consumers. Buffalo milk is characterized by its rich composition, containing 6–8%
fat, elevated protein levels, and a high proportion of total solids, making it
particularly suitable for processing into mozzarella and various traditional cheeses. In addition to their valuable milk traits, buffaloes are recognized for their ability to
thrive under suboptimal conditions, their effective feed utilization, and their
resilience to various infectious diseases. Conservation of this genetic resource is
fundamental for maintaining adaptive capacity and supporting the socio-economic
sustainability of rural production systems. It is essential to implement selection and
conservation programs and promote the valorization of buffalo-derived products in
order to preserve this culturally valuable species in Europe
Strategic response to the re-emergence of foot-and-mouth disease in Europe: national preparedness and biosecurity reinforcement in Serbia
No full textIntroduction
Foot-and-mouth disease (FMD) was re-confirmed in Europe on January 10, 2025, in Germany after a 37-year absence,
followed by cases in Hungary (March 6) and Slovakia (March 21). FMD remains one of the most severe and economically
damaging transboundary animal diseases, with morbidity up to 100%. While adult cattle mortality rarely exceeds 5%, the
EU currently mandates culling all animals on infected farms, resulting in total (100%) mortality.
Objectives
In light of the unfavorable epidemiological developments, the Republic of Serbia has launched targeted education programs
for veterinarians and commercial livestock producers. The agenda included raising awareness on caprine and ovine pox,
peste des petits ruminants; however, primary emphasis was placed on FMD as the most critical threat.
Material and Methods
The education programs were divided into three core segments: current epidemiological trends, clinical and differential
diagnosis, and the implementation of biosecurity measures as a cornerstone of reducing the risk of incursion pathogens to
the countries and farms. Particular attention was given to the Operational Manual for Implementation of the Crisis Plan for
Control and Eradication of Foot-and-Mouth Disease (Ministry of Agriculture, Forestry, and Water Management – Veterinary
Directorate of the Republic of Serbia).
Results
A “round table” discussion followed, yielding key conclusions:Urgent strengthening of biosecurity protocols is crucial to
prevent pathogen incursion;Border control (land and air) is the first line of defense;A new Order on Preventive Measures for
FMD Introduction into Serbia (Official Gazette RS, No. 6/2025) has been enacted;Human activity- direct or indirect (vehicles,
clothing, footwear) and air transmision poses the highest risk;Monitoring of workers’ movements is essential due to travel
to possibe FMD-affected countries;Passive surveillance represents one of the most effective methods for early disease
detection.
Conclusions
The Republic of Serbia recognized the importance of FMD prevention and implemented necessary measures
Salmonellosis as a reality in poultry production - risks and challenges
No full textInfekcija salmonelom uvijek je aktuelna briga u živinarskoj proizvodnji. Pojava salmoneloze kod živine može
imati ozbiljne posljedice po javno zdravlje, što dovodi do bolesti koje se prenose hranom, te posljedičnih ekonomskih
gubitaka u cijelom prehrambenom lancu. Ono što je ključno u prevenciji izbijanja bolesti jeste jasno
utemeljena strategija kontrole jata i objekata za proizvodnju živine. Postoji nekoliko faktora koji mogu predisponirati
jata živine za infekciju salmonelom. Prije svega, to su stresni uslovi (prenaseljenost, oscilacije temperature
unutar objekta), slab imunološki sistem ptica, kvalitet i način ishrane, zdravstvena ispravnost vode,
uzorkovanje, neracionalna upotreba antibiotika, te generalno loša praksa upravljanja jatom. Neophodno je konstantno
primjenjivati stroge biosigurnosne protokole, kako bi se spriječilo unošenje i širenje infekcije. Vakcinacija
protiv salmonele može samo da pomogne u smanjenju prevalence i intenzitetu infekcije u jatima živine, ali
ne i da je totalno eliminiše iz jata ukoliko je već prisutna. Pravilna i kvalitetna ishrana ključ je dobrog imunološkog
sistema. Kontrola vode za napajanje u objektima za uzgoj, u pogledu mikrobiološke ispravnosti, mora
da bude redovna. Neracionalna upotreba antibiotika doprinijela je prisustvu sojeva salmonela otpornih na antibiotike,
što predstavlja veliki rizik za zdravlje, kako životinja, tako i ljudi. Redovna kontrola objekata za uzgoj
živine i savjesno uzorkovanje su definitivno najsigurniji koraci dobre prakse upravljanja jatom, jer omogućavaju
brzo otkrivanje infekcije i pronalazak rješenja. Sve ovo je moguće samo ukoliko se prikazuje realno
stanje zdravstvenog statusa jata. Pravilno uzorkovanje je ovde ključni faktor, koji je, ukoliko je sprovedeno na
adekvatan način, preduslov za tačnost laboratorjskih rezultata, te, kao takvo, može da prevenira nepoželjne pojave,
odnosno da ih minimalizuje, pravovremenom reakcijom. U suprotnom, neadekvatno uzorkovanje, iz bilo
kog razloga, utiče na tačnost laboratorijskih rezultata, koje privremeno, u većini slučajeva, dovodi do „povoljne
situacije“, odnosno ukazuje na dobro zdravstveno stanje jata, a posljedično do veoma nepovoljne, na prvom
mjestu kada je u pitanju salmoneloza. Specifičnost živinarske proizvodnje je konstantno prisustvo rizika i izazova,
koji se, u praksi, ne smanjuju, nego se, naprotiv, svakim danom povećavaju i postaju složeniji. S jedne
strane su izazovi u smislu preduzimanja ili nepreduzimanja određenih aktivnosti, što, s druge strane, smanjuje
ili povećava rizike. Najveći izazov je proizvesti za što kraće vrijeme (minimalno trajanje proizvodnog ciklusa,
skraćenje perioda odmora objekta), što veću količinu (jaja, meso, jednodnevni pilići, pilenke i sl.), sa što manjim
troškovima (hrana, veterinarske i laboratorijske usluge- vakcinacija, klinički pregled, obdukcija, analiza
hrane za životinje, vode za piće, feces na salmonelu, titar antitijela kao imuni odgovor na vakcinaciju, brisevi
kao kontrola efikasnosti sprovedene dezinfekcije i sl.). Ovo automatski povlači rizike, koji, od minimalnih,
u trenutku mogu da postanu maksimalni, a, ne rijetko i totalni. Veliki izazovi i visok rizik mogu dovesti kako
do velikih dobitaka, tako i do velikih gubitaka. U svemu ovome ključno je adekvatan menadžment proizvodnjom
i upravljanje rizicima.Salmonella infection is always a current concern in poultry production. The occurrence of salmonellosis in poultry
can have serious consequences for public health, leading to foodborne diseases and consequent economic
losses throughout the food chain. What is crucial in the prevention of disease outbreaks is a clearly based strategy
for controlling flocks and poultry production facilities. There are several factors that can predispose poultry
flocks to salmonella infection. First of all, these are stressful conditions (overcrowding, temperature fluctuations
inside the facility), weak immune system of the birds, quality and method of feeding, water quality,
sampling, irrational use of antibiotics, and generally poor flock management practices.
It is necessary to constantly apply strict biosecurity protocols, in order to prevent the introduction and spread
of infection. Vaccination against salmonella can only help reduce the prevalence and intensity of infection in
poultry flocks, but not completely eliminate it from the flock if it is already present. Proper and high-quality
nutrition is the key to a good immune system. The control of water for feeding in breeding facilities, in terms
of microbiological correctness, must be regular. The irrational use of antibiotics has contributed to the presence
of antibiotic-resistant salmonella strains, which poses a great risk to the health of both animals and humans.
Regular control of poultry breeding facilities and conscientious sampling are definitely the safest steps of good
flock management practice, as they enable quick detection of infection and finding a solution. All this is possible
only if the real health status of the flock is shown. Proper sampling is a key factor here, which, if carried
out in an adequate manner, is a prerequisite for the accuracy of laboratory results, and, as such, can prevent undesirable
phenomena, that is, minimize them, by reacting in a timely manner. Otherwise, inadequate sampling,
for any reason, affects the accuracy of laboratory results, which temporarily, in most cases, leads to a “favorable
situation”, that is, indicates a good health condition of the flock, and consequently to a very unfavorable one, in
the first place when it comes to salmonellosis. The specificity of poultry production is the constant presence of
risks and challenges, which, in practice, do not decrease, but, on the contrary, increase and become more complex
every day. On the one hand, there are challenges in the sense of undertaking or not undertaking certain
activities, which, on the other hand, reduces or increases risks. The biggest challenge is to produce as much as
possible (eggs, meat, day-old chicks, chicks, etc.) in the shortest possible time (minimum duration of the production
cycle, shortening the rest period of the facility), with as little costs as possible (food, veterinary and
laboratory services - vaccination, clinical examination, autopsy, analysis of animal feed, drinking water, feces
for salmonella, antibody titer as an immune response to vaccination, swabs as a control of the effectiveness of
the disinfection carried out, etc.). This automatically entails risks, which, from minimal, can become maximal
in a moment, and, not infrequently, total. Big challenges and high risk can lead to both big gains and big losses.
Adequate production management and risk management are key in all of this.Zbornik sažetak
Efficient management in poultry farming as a prerequisite for maintaining market competitiveness
No full textМенаџмент у живинарству је сложен и динамичан процес који захтијева интеграцију различитих аспе-
ката управљања. Успјешно управљање у овој области подразумијева стално усавршавање и прилагођа-
вање новим изазовима, планирањем, организовањем, вођењем и контролом свих активности везаних за
узгој, исхрану и здравље живине. С обзиром на растућу потражњу за живинским производима, као и на
све веће захтјеве за квалитетом и безбедношћу, ефикасан менаџмент постаје неопходан за одржавање
конкурентности на тржишту. У овом раду обрађујемо основне елементе менаџмента у живинарству,
укључујући управљање ресурсима, технологију у производњи, здравствену заштиту живине и одржи-
ве методе узгоја. Поред тога, акценат ће бити стављен на важност едукације и обуке кадрова, као и на
прилагођавање на промјене у тржишним условима и регулативама. Управљање ресурсима у живинар-
ству подразумијева оптимално коришћење свих доступних ресурса, укључујући људске, финансијске и
природне ресурсе. Ефикасно управљање ресурсима не само да повећава продуктивност, већ и смањује
трошкове. Важно је развијати стратегије за управљање хранивима, водом и простором, као и за правил-
но планирање радне снаге. Ово укључује и анализу тржишта ради предвиђања потреба и трендова. Ин-
вестиције у савремену технологију и коришћење дигиталних алата и аналитичких платформи могу по-
бољшати ефикасност производње и смањити ризике од обољења живине. Здравствена заштита живине
је од суштинског значаја за одржавање продуктивности и квалитета производа. То укључује редовне
прегледе, вакцинацију, као и примјену превентивних мјера. Образовање узгајивача о најбољим пракса-
ма у здравственој заштити може значајно смањити ризике од епидемија и болести. У последњих неко-
лико година, одрживи узгој постаје све важнији аспект у живинарству. Органска производња, смањење
емисије гасова, као и управљање отпадом су кључни за одрживост. Улагање у еколошке иницијати-
ве не само да побољшава имиџ компаније, већ и задовољава растуће захтјеве потрошача за еколошки
прихватљивим производима.Poultry management is a complex and dynamic process that requires the integration of various aspects of management.
Successful management in this field involves constant improvement and adaptation to new challenges,
as well as planning, organizing, leading, and controlling all activities related to breeding, nutrition, and poultry
health. Considering the growing demand for poultry products and the increasing requirements for quality and
safety, effective management is essential for maintaining competitiveness in the market. This paper covers the
fundamental elements of management in poultry farming, including resource management, production technology,
poultry health protection, and sustainable breeding methods. Furthermore, emphasis will be placed on
the importance of education and training of personnel, as well as adaptation to changes in market conditions
and regulations. Resource management in poultry farming involves the optimal utilization of all available resources,
including human, financial, and natural resources. Effective resource management not only increases
productivity but also reduces costs. Developing strategies for managing feed, water, and space, as well as
workforce planning, is crucial. This includes market analysis to predict the needs and trends. Investments in
modern technology, as well as the use of digital tools and analytical platforms, can enhance production efficiency
and reduce the risks of poultry diseases. Poultry health is vital for maintaining productivity and product
quality. This encompasses regular inspections, vaccinations, and preventive measures. Educating farmers
on best practices in health care can significantly reduce the risks of epidemics and diseases. In recent years,
sustainable farming has become an increasingly important aspect of poultry production. Organic practices, reducing
gas emissions, and waste management are key components of sustainability. Investing in environmental
initiatives not only enhances a company’s image but also meets the growing consumer demand for environmentally
friendly products.Zbornik sažetak
Nove smernice EU za zaštitu glodara prilikom upotrebe zamki
No full textGlodari su važni nosioci mnogih patogena, posebno zoonoza. Uz pomoć hemijskih,
bioloških i mehaničkih pristupa sprovođenja kontrole glodara, vrši se njihova
kontrola nad veličinom populacije. Najrasprostranjeniji način kontrole glodara
je hemijska metoda. U skladu sa Evropskom uredbom 528/2012, trend je, da se
antikoagulansi isključe iz upotrebe. Međutim, pošto nemamo pouzdane alternative
za proveru pouzdanosti drugih metoda deratizacije, svim antikoagulantnim
sredstvima su proširili upotrebljivost. U 2018. godini, na inicijativu nemačkog Saveznog
ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost,
organizovana je radionica Evropske unije kako bi se ispitalo testiranje i sertifikacija
zamki za kontrolu glodara iz Švedske i Novog Zelanda. Kao rezultat radionice,
organizovana je radna grupa NoCheRo (No Chemical Rodenticides), koja je
postavila smernice za ispitivanje mehaničkih zamki glodara, što je predstavljeno
u ovom radu.Zbornik radov
Influence of pre-mortem conditions on stress indicators and beef quality
No full textОсновни циљ истраживања је утврђивање услова пре клања говеда - од фарме, током транспорта, истовара и боравка у депоу и њиховог утицаја на показатеље стреса и одабране параметре квалитета меса, укључујући и испитивање зрења меса и мутација гена одговорних за размекшавање меса говеда. Истраживање је спроведено, на укупно 345 бикова, расе домаће шарено говече у типу сименталца, у две кланице комбинованог типа, намењене за клање говеда и свиња (А и Б) и једној кланици само за клање говеда (Ц). Преваленција трупова са повредама, као индикатора нарушене добробити је износила 40,6% (95% интервал поверења, ИП = 35,4-46,0). Утврђен је 2,94 пута већи ризик од појаве повреда код говеда која су купљена на пијаци у односу на говеда која су транспортована директно са фарми (P = 0,0001). Узимајући у обзир тип кланице, уочена је 6,86 вероватноћа присуства повреда код говеда на кланици А (P = 0,0001) и 4,76 вероватноћа на кланици Б (P = 0,0001) у односу на кланицу Ц, као референтну категорију. Од укупног броја утврђених повреда, 40,7% су биле тешке, захватајући мишићне делове и углавном локализоване на задњим деловима трупа. Вероватноћа појаве тежег облика повреде је била већа код говеда која су имала повреде веће од 16 cm у односу на говеда која имају мање повреде на трупу (однос вероватноће, OВ = 3,10, 95% ИП = 1,42-6,78, P = 0,005).Присуство типичног тамног, тврдог и сувог (DFD) меса је износило 34,1% (95% ИП = 27,8-40,8) и утврђено је на кланици А и Б, уз потпуно одсуство на кланици Ц. Фактори ризика који су утицали на развој DFD меса су били дужина транспорта, сезона и присуство повреда на трупу. Говеда транспортована на релацији краћој од 100 km, са боравком у депоу краћим од 3 часа су имала 2,67 пута већи ризик за развој DFD меса у односу на говеда чији је транпорт био дужи од 100 km, са боравком у депоу дужим од 3 сата (P = 0,004). Вероватноћа појаве DFD меса је била 5,01 пута већа током зиме (P = 0,0001) и 3,45 пута већа током пролећа (P = 0,008) у односу на летњу сезону. Као трећи препознати фактор ризика, са повредама на трупу шансе за развој DFD меса су биле 2,59 пута веће у односу на говеђе трупове без присутних повреда (P = 0,003). Утврђен је интерактивни ефекат дужине транспорта и сезоне на концентрацију глукозе (P = 0,02), лактат дехидрогеназе (LDH) (P = 0,01), аспартат аминотрансферазе (AST) (P = 0,05), протеина топлотног стреса (Hsp 70) (P = 0,02), магнезијума (Мg) (P = 0,01), Ц-реактивног протеина (CRP) (P = 0,01) и укупних протеина (P = 0,01) у крви говеда. Није потврђен заједнички ефекат дужине транспорта и сезоне са присуством повреда на трупу, као једног од показатеља нарушене добробити, на биохемисјке показатеље крви (P > 0,05). Концентрација глукозе (P = 0,0001), лактата (P = 0,0001), креатин киназе (CK) (P = 0,02), Мg (P = 0,0001), као и однос неутрофила и лимфоцита у крви (P = 0,05) су били повећани код говеда транспортованих на релацији краћој од 100 km са мање од 3 сата боравка у депоу у односу на говеда транспортована дуже од 100 km и веременом проведеним у депоу дужим од 3 сата. С друге стране, утврђене су веће вредности аланин аминотрансферазе (ALT) (P = 0,02), AST (P = 0,0001), кортизола (P = 0,0001) и фибриногена (P = 0,05) у крви бикова чији је транспорт био дужи од 100 km. Toком зиме, концентрација глукозе (P = 0,001), лактата (P = 0,02) и албумина (P = 0,0001) у крви је била највећа, док је концентрација фибриногена била најмања (P = 0,0001). Током лета вредности хематокрита (P = 0,001) и укупних протеина (P = 0,0001) крви испитиваних говеда су биле највеће. Током јесени, говеда су имала највећу концентрацију Mg (P = 0,0001) и кортизола (P = 0,02) у крви...The main objective of the research was to determine the conditions before the slaughter of cattle - from the farm, during transport, unloading, and lairage and their impact on stress indicators and selected parameters of meat quality, including the examination of meat aging and mutations of genes responsible for tenderisation of beef meat. The research was conducted on 345 bulls, domestic Simmental crossbreed, in two combined slaughterhouses intended for slaughtering cattle and pigs (A and B) and one slaughterhouse only for cattle (C). The prevalence of bruised carcasses, as an indicator of impaired welfare, was 40.6% (95% confidence interval, CI = 35.4-46.0). A 2.94-fold risk of bruising was found in cattle bought at the market than in cattle transported directly from the farm (P = 0.0001). Considering the type of slaughterhouse, a 6.86 likelihood of bruising was observed in cattle at slaughterhouse A (P = 0.0001) and a 4.76 likelihood at slaughterhouse B (P = 0.0001) compared to slaughterhouse C, as the reference category. Of the total number of bruises found, 40.7% were severe, affecting muscular parts and mainly localized in the hindquarters. The likelihood of developing a more severe bruise was higher in cattle with bruises greater than 16 cm than those with more minor injuries (odds ratio, OR = 3.10, 95% CI = 1.42-6.78, P = 0.005).The occurrence of typical dark, firm, and dry (DFD) meat was 34.1% (95% CI = 27.8-40.8) and was found in slaughterhouses A and B, with a complete absence in slaughterhouse C. Risk factors that influenced the development of DFD meat were the transport length, season and the presence of bruises on the carcass. Cattle transported less than 100 km, with a lairage time less than 3 hours, had a 2.67-fold higher risk of developing DFD meat than cattle whose transport was longer than 100 km, with lairage longer than 3 hours (P = 0.004). The probability of DFD meat was 5.01 times higher during the winter (P = 0.0001) and 3.45 times higher during the spring (P = 0.008) compared to the summer season. As a third identified risk factor, carcasses with bruises were 2.59 times more likely to develop DFD meat than those carcasses without bruises (P = 0.003). An interactive effect of transport length and season on the concentration of glucose (P = 0.02), lactate dehydrogenase (LDH) (P = 0.01), aspartate aminotransferase (AST) (P = 0.05), heat shock protein (Hsp 70) (P = 0.02), magnesium (Mg) (P = 0.01), C-reactive protein (CRP) (P = 0.01) and total protein (P = 0.01) in the blood of cattle was determined. The interactive effect of transport length and season with bruises on the carcasses, as the indicator of impaired welfare, on biochemical blood parameters was not confirmed (P > 0.05). The concentration of glucose (P = 0.0001), lactate (P = 0.0001), creatine kinase (CK) (P = 0.02), Mg (P = 0.0001), and the ratio of neutrophils to lymphocytes in the blood (P = 0.05) were increased in cattle transported less than 100 km with less than 3 hours of lairage compared to cattle transported more than 100 km and with lairage time longer than 3 hours. On the other hand, higher values of alanine aminotransferase (ALT) (P = 0.02), AST (P = 0.0001), cortisol (P = 0.0001), and fibrinogen (P = 0.05) were found in the blood of bulls whose transport was longer than 100 km. During winter, the concentration of glucose (P = 0.001), lactate (P = 0.02), and albumin (P = 0.0001) in the blood was the highest, while the concentration of fibrinogen was the lowest (P = 0.0001). During summer, the values of hematocrit (P = 0.001) and total protein (P = 0.0001) in the blood of the examined cattle were the highest. During autumn, the cattle had the highest concentration of Mg (P = 0.0001) and cortisol (P = 0.02) in the blood..
Primena fitoterapije u očuvanju zdravlja
No full textFitoterapija, kao oblik konvencionalne i tradicionalne medicine, predstavlja jedan od najstarijih
i najšire primenjivanih sistema terapije ljudi i životinja u svetu. U zdravstvenoj zaštiti životinja, upotreba lekovitih
i drugih biljaka u preventivne svrhe, kao potporne (adjuvantne) terapije ili kao potpune terapije ima ogroman
potencijal, bilo da se radi o pojedinačnim ili o kombinovanim biljnim lekovitim sredstvima koja deluju sinergistički.
Najčešće se upotrebljavaju dekokti i infuzi za peroralno unošenje i svež, neprerađen ili prokuvan biljni materijal
za direktno aplikovanje kod spoljašnje upotrebe. Takođe se pripremaju i složeni lekoviti preparati — vodeni,
alkoholni, vodeno‑alkoholni i uljani ekstrakti, tinkture, macerati, rastvori, kupke, kreme i masti. Efekti korišćenja
biljnih preparata usmereni su uglavnom na stimulisanje pojedinih funkcija organizma i potenciranje njegovih
odbrambenih sposobnosti. Farmakološki aktivni sastojci biljaka omogućavaju antioksidativnu zaštitu, sprečavaju
porast mikroorganizama, koriste se u tretmanu egzo i endoparazitoza, mogu se upotrebiti kao zamena nekih
antibiotskih promotora rasta. Primena biljaka, koje pored biološki aktivnih sastojaka, sadrže i pojedine nutritivne
elemente, značajna je u terapiji hroničnih bolesti životinja, koje često nastaju kao posledica nutritivnog deficita
Mikrobiološki status vode za piće sa brojlerskih farmi i sposobnost stvaranja biofilma izolovanih patogenih bakterija
No full textВода је есенцијална храњива материја у развоју бројлерских пилића, који је
конзумирају у великим количинама. Обезбјеђење безбједне и квалитетне воде
кључно је у очувању здравља јединке. Биофилм представља заштитни механизам
бактерија да се групишу и преживе неповољне услове у спољашњој средини.
Најчешће се формира на преласку између водене средине и ваздуха или водене
средине и чврстог супстрата у природи. Истраживање је вршено током 2023.
године и обухвата 150 узорака воде поријеклом са фарми бројлерских пилића.
Лабораторијско испитивање воде вршено је методама BAS EN ISO 6222, BAS EN
ISO 9308 и BAS EN ISO 7899-2. Циљ истраживања је утврђивање
микробиолошког статуса воде поријеклом са фарми живине, као и испитивање
способности продукције биофилма изолованих патогених бактерија из воде, који
бактерије врло лако и ефикасно стварају у воденом екосистему, а који значајно
може допринијети стварању антимикробне резистенције. Микробиолошким
испитивањем утврђено је 64,67% задовољавајућих и 35,33% незадовољавајућих
узорака воде за пиће. Вода за пиће на фармама бројлерских пилића има веома
неповољан микробиолошки статус, посебно са становишта неповољног утицаја
патогених бактерија на ову осјетљиву категорију живине. Поступак дезинфекције
воде потребно је преиспитати и значајно побољшати, посебно имајући у виду
значајну употребу бунарске и изворске воде, те повољне услове за стварање
биофилма у системима за напајање. Сојеви Escherichia coli показали значајно боље стварање биофилма на температури 25°C у односу на 37°C, као и у односу
на изолате Enterococcus spp.Related to an English-language version of the following article:[https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/4705