Procter & Gamble (United Kingdom)
Veterinar - Repository of the Faculty of Veterinary MedicineNot a member yet
5141 research outputs found
Sort by
Da li su Srbiji potrebne mobilne klanice?
No full textMobile slaughterhouses were first mentioned in 1960 and were used to process the carcasses
of hunted deer. Today, the use of these facilities for slaughtering animals, processing
carcasses and cooling meat is primarily for the slaughter of farm animals (dairy cows)
that have difficulty moving and cannot tolerate long transport durations. These mobile
units are also used nowadays for the slaughter of lambs (prior to weaning) that are not
used to drinking water, and when the transport is longer than 10 hours. Most often, the use
of mobile slaughterhouses is related to the well‑being of animals, i.e., to mitigating the
numerous stressful situations that animals go through from their place of residence to the
stunning box. However, meat quality is also a factor in the use of these slaughterhouses.
Consumers who are particularly interested in animal welfare are ready to pay a higher
price for meat obtained from animals that are exposed to less stress (which typically arises
from long transport, lack of food and water, overcrowded vehicles or weather conditions).
The other main advantage of mobile slaughterhouses is, in addition to reducing the length
of transport, the forging of direct connections between breeders and slaughterhouses (no
intermediaries, buyers). This is of particular importance for the mountainous areas of
Serbia, where small ruminants are mostly raised in peasant households with a small number
of animals. The use of mobile slaughterhouses would reduce the number of animals
slaughtered by households (small ruminants, piglets) outside veterinary supervision. For
the application of mobile slaughterhouses, a good knowledge of the raw material base
(species and number of animals, volume of animal feed production), demographic data,
roads, energy, water resources, etc., is necessary. Mobile slaughterhouses must meet all
the operating conditions that apply to stationary slaughterhouses.Mobile klanice prvi put se pominju 1960. godine a koristile su se za obradu trupova odstreljene
jelensake divljači. Danas se njihova upotreba za klanje životinja, obradu trupa
i hlađenje mesa odnosi, pre svega, za klanje farmskih životinja ( izlučenih muznih
krava) koje se otežano kreću i teško podnose duži transport kao i za klanje jagnjadi
sisančadi, koja nisu načena da piju vodu a transport je duži od 10 sati. Najčešće se
upotreba mobilnih klanica vezuje za dobrobit životinja, odnosno brojne stresne situacije
kroz koje prolaze životinje od mesta gajenja do boksa za omamljivanja, a zatim
iza kvalitet mesa. Za dobrobit životinja naročito su zainteresovani potrošači koji su
spremni da plate veću cenu mesa dobijenog od životinja koje su bile izložene manjem
stresu (dug transport, nedostatak hrane i vode, prenatrpanost vozila, vremenski uslovi).
Prednosti mobilnih klanica je pored smanjnja dužine transporta i direktna veza između
odgajivača i klaničara (nema posrednika, otkupljivača). Ovo je od posebnog značaja za
brdsko‑planinska područja Srbije u kojima se gaje mali preživari, uglavnom u seljačkim
domaćinstvima, sa mnjim brojem životinja. Upotreba mobilnih klanica uticala bi
i na smanjenje broja životinja zaklanih u domaćinstvima (mali preživari, prasad) i van
veterinarskog nadzora. Za primenu mobilnih klanica neophodno je dobro poznavanje
sirovinske baze (vrsta i broj životinja, obim proizvodnje hrane za životinje) demografski
podaci, saobraćajnice, energija, vodni resursi itd. Mobilne klanice moraju da ispunjavaju
sve uslove za rad koji se odnose na stacionarne klanice
Detection of Scedosporium apiospermum as a cause of bovine mastitis: a case report
No full textScedosporium apiospermum је опортунистички патогена гљивица која може изазвати различите врсте како локалних тако и дисеминованих инфекција, посебно код имунокомпромитованих људи и животиња, а широко је распрострањена у земљишту и загађеним воденим срединама. Дијагноза и лечење инфекција изазваних са овом гљивицом су изазовни због сличности са другим филаментозним гљивицама попут Aspergillus spp. као и због урођене отпорности на антифугалне агенсе, укључујући амфотерицин Б. Ова студија описује случај дуготрајног маститиса код једне краве на фарми крава у Босни и Херцеговини. Након неуспешне антибиотске терапије и налаза повећаног броја соматских ћелија (6.876.000/ml млека), узорци млека су послати на микробиолошко испитивање где је на Sabouraud агару изолована филаментозна гљивица у чистој култури при чему је бактериолошки налаз био негативан. MALDI-TOF масена спектрометерија показала је идентификацију до нивоа рода Scedosporium. Екстракција ДНК je извршена из гљивичне колоније, након чега су ДНК екстракти послати на секвенцирање целог генома. Добијене секвенце подвргнуте су биоинформатичкој обради података која је обухватала контролу квалитета, уклањање адаптера и база ниског квалитета, док је de novo синтезoм генома и делова генома добијено 300 геномских фрагмената од којих највећи геном чини 1,5 Мb. Од добијених делова генома детектовано је 10.989 кодирајућих секвенци чија је функционална карактеризација извршена поређењем са референтним базама протеина омогућујући увид у факторе патогености. Иако су инфекције вимена узроковане овом гљивицом код животиња изузетно ретке, важно је размотрити улогу овог патогена, посебно код животиња са присуством маститиса нејасне етиологије, историјом трауме или ослабљеним имунским системом јер су правовремена дијагноза и последично адекватно лечење кључни за успешан исход терапије. Такође, ова студија наглашава значај молекуларних метода и секвенцирања у дијагностици и карактеризацији ретких патогена.Scedosporium apiospermum is an opportunistic pathogenic fungus capable of causing both localized and disseminated infections, particularly in immunocompromised humans and animals. It is widely distributed in soil and contaminated aquatic environments. Diagnosing and treating infections caused by this fungus is challenging due to its similarity to other filamentous fungi, such as Aspergillus spp., as well as its intrinsic resistance to antifungal agents, including amphotericin B. This study describes a case of chronic mastitis in a cow from a dairy farm in Bosnia and Herzegovina. Following unsuccessful antibiotic therapy and an increased somatic cell count (6,876,000/ml of milk), milk samples were sent for microbiological examination. A filamentous fungus was isolated in pure culture on Sabouraud agar, while bacterial culture results were negative. MALDI-TOF mass spectrometry showed identification to the level of the genus Scedosporium. DNA extraction was performed from the fungal colony, and the extracted DNA was subsequently sent for whole-genome sequencing. The obtained sequences underwent bioinformatics processing, including quality control, adapter trimming, and removal of low-quality bases. De novo genome assembly resulted in 300 genomic fragments, with the largest fragment being 1.5 Mb. From these assembled genome fragments, 10,989 coding sequences (CDS) were predicted, and their functional characterization was performed by comparison with reference protein databases, identifying potential pathogenicity factors. Although mammary gland infections caused by this fungus in animals are extremely rare, it is important to consider its role, particularly in cases of mastitis with unclear etiology, a history of trauma, or an impaired immune system. Timely diagnosis and appropriate treatment are crucial for a successful therapeutic outcome. Furthermore, this study highlights the importance of molecular methods and sequencing in the diagnosis and characterization of rare pathogens.Zbornik kratkih sadržaj
Calves’ nasal swabs
No full textКомплекс респираторних болест говеда (БРД) је стални здравствени и економски изазов у одгоју говеда како млечних тако и товних раса. Док је епизоотиолошки значај БРД-а у САД процењен на 75% морбидитета и 57% морталитета у одгоју јунади, у Србији се опсежна стратификована опсервација не спроводи, а узорци који стигну на анализу су често појединачни и узорковани тек након неколико неуспешних антибиотиских третмана. Бактеријски узрочници се најчешће изолују post mortem, док је при pre mortem дијагностици из узорака носних брисева најчешће непоуздана. Достављени носни брисеви су најчешће комплет за брис намењени хуманој медицини и због контаминације бактеријама у носном каналу (vestibulum nasi) тешко се уочавају и изолују патогени микроорганизми.
Да би се поспешило узорковање носних брисева, током акутне фазе обољења боље је узети трансназални брис грла, иза тонзиларне регије након напајања. У ту сврху се могу користити цитолошки брисеви намењени за дијагностику обољења материце кобила или крава ако су направљени од меког материјала. Брис затим ставити у транспортну подлогу а уколико се тражи и налаз на микоплаземе користити још један брис и транспортну подлогу за молекуларне анализе.
Дијагностика је првенствено усмерена на значајније патогене који су чешће описивани као репираторна патологија јунади као што су: Mannheimia haemolitica, Pasteurella multocida, Histophilus somni, Bibersteinia trechalosi и Micoplasma bovis. Уз анализу урадити и антибиограм по могућности. Потпуно искорењивање бактеријских узрочника комплекса респираторних болест говеда из производње је тежак циљ због присуства великог броја узрочника и серотипова као и различитих извора заразе, па је зато потребно донети правилну стратегију контроле за спречавање ризика од контаминације. Превенција и имплементација биосигурносних мера. Велика је одговорност на узгајивачима на примени постојећих и унапређењу нових стандарда.Bovine respiratory disease complex (BRD) is a constant health and economic challenge in cattle breeding of both dairy and fattening breeds. While the epizootiological significance of BRD in the USA is estimated at 75% of morbidity and 57% of mortality in beef cattle, in Serbia extensive stratified observation is not carried out, and samples that arrive for analysis are often individual and sampled only after several unsuccessful antibiotic treatments. Bacterial pathogens are most often isolated postmortem, while pre-mortem diagnostics from nasal swab samples are most often unreliable. The nasal swabs supplied are most often swab kits intended for human medicine and, due to bacterial contamination in the nasal canal (vestibulum nasi), pathogenic microorganisms are difficult to observe and isolate. To facilitate the sampling of nasal swabs, during the acute phase of the disease, it is better to take a transnasal throat swab, behind the tonsillar region after feeding. For this purpose, cytological swabs intended for the diagnosis of uterine diseases in mares or cows can be used if they are made of soft material. The swab should then be placed in a transport medium and if mycoplasma findings are also sought, another swab and transport medium should be used for molecular analysis. Diagnostics is primarily focused on the most important pathogens that are more often described as respiratory pathology in cattle, such as: Mannheimia haemolitica, Pasteurella multocida, Histophilus somni, Bibersteinia trechalosi and Mycoplasma bovis. An antibiogram should be performed along with the analysis if possible. Complete eradication of bacterial pathogens of the bovine respiratory disease complex from production is a difficult goal due to the presence of a large number of pathogens and serotypes as well as different sources of infection, so it is necessary to adopt a proper control strategy to prevent the risk of contamination. Prevention and implementation of biosecurity measures. Breeders have a great responsibility to implement existing and improve new standards.Zbornik kratkih sadržaj
The investigation effectivenesess of different concentrations of the mycotoxin detoxification agent added to broiler feed, in the presence of T-2 toxin, on performance, organ mass and the residues T-2 toxin and its metabolites in the broiler tissues
No full textEndoparasites of significance for the differential diagnosis of diarrhea in calves
No full textВодећи узрок угинућа телади регистрованих током прве две недеље живота све до 3. и 4. месеца старости, су дијареје праћене дехидратацијом. Најважнију улогу у етиопатогенези дијареја телади имају фактори животне средине, проблеми у исхрани и инфективни агенси, међу којима су од есенцијалног значаја узрочници паразитске етиологије: кокцидије Eimeria spp. и Cryptosporidium spp, цилијата Buxtonella sulcata и флагелата Giardia intestinalis, у виду моноинфекција или мешовитих инфекција. Феко-орални пренос ооциста и циста протозоа се дешава директним контактом са инфицираним домаћинима или индиректно путем контаминиране хране, воде или опреме, а код криптоспоридија и аерогено. Њихов паразитизам доводи до значајних економских губитака услед повећаних трошкова превенције и лечења, високог морбидитета и морталитета. Криптоспоридије су најважнији цревни паразити преживара са зоонозним потенцијалом, који без обзира на пол, доминантно инфицирају телад проузрокујући неонаталне дијареје. Eimeria spp. су облигатни интрацелуларни паразити дебелог црева, који код младих животиња изазивају синдром малапсорпције. Buxtonella sulcata колонизује зид дебелог црева телади на сиси и након одбијања, доводећи до вилозне атрофије и компликација постојећих патолошких промена секундарним бактеријским инфекцијама. Giardia intestinalis инфицира гастроинтестинални тракт људи и животиња, изазивајући самоограничавајућу дијареју. Од осам молекуларно диференцираних генотипова ове флагелате (А-Х), за говеда су инфективни генотип Е (специфичан за говеда) и генотип А (специфичан за људе), док за генотипове Б и Ц и даље није потврђен инфективни потенцијал код говеда. Учестала појава обољења праћеног дијарејом код млађих јединки, са последичним економским штетама, и широк спектар очекиваних етиолошких агенаса, указује на потребу да се клиничари благовремено упознају са етиопатогенезом, епизоотиологијом и аспектима диференцијалне дијагностике наведених узрочника.The leading cause of calf mortality recorded during the first two weeks of life up to the third and fourth month of age is diarrhea accompanied by dehydration. Environmental factors, nutritional issues, and infectious agents play the most important roles in the etiopathogenesis of calf diarrhea, among which parasitic pathogens are of particular significance. These include protozoa of parasitic etiology such as Eimeria spp. and Cryptosporidium spp., the ciliate Buxtonella sulcata, and the flagellate Giardia intestinalis, which can cause both single and mixed infections. Fecal-oral transmission of oocysts and cysts occurs through direct contact with infected hosts or indirectly via contaminated food, water, or equipment, while in the case of Cryptosporidium, airborne transmission is also possible. Their parasitism leads to significant economic losses due to increased costs of prevention and treatment, as well as high morbidity and mortality rates. Cryptosporidium spp. are the most important intestinal parasite of ruminants with zoonotic potential, predominantly infecting calves regardless of sex and causing neonatal diarrhea. Eimeria spp. are obligate intracellular parasites of the large intestine that cause malabsorption syndrome in young animals. Buxtonella sulcata colonizes the walls of the large intestine in both suckling and weaned calves, leading to villous atrophy and complications of existing pathological changes due to secondary bacterial infections. Giardia intestinalis infects the gastrointestinal tract of humans and animals, causing self-limiting diarrhea. Of the eight molecularly differentiated assemblages of this flagellate (A–H), assemblages E (cattle-specific) and assemblages A (human-specific) are infectious to cattle, while the infectivity potential of genotypes B and C in cattle has not yet been confirmed. The frequent occurrence of diarrhea-related disease in younger animals, along with the resulting economic losses and the wide range of potential etiological agents, underscores the need for clinicians to be promptly familiarized with the etiopathogenesis, epidemiology, and differential diagnostic aspects of these pathogens.Zbornik radov
Canine fibrosarcomas – a three-year retrospective review and tumor grading
No full textФибросаркоми су малигни тумори мезенхимског порекла, који се јављају код различитих врста животиња. Код паса се најчешће јављају у кожи и поткожју и карактеришу се израженом локалном инвазивношћу и различитим метастатским потенцијалом. Циљ ове студије био је да се спроведе ретроспективна анализа фибросаркома дијагностикованих на Катедри за патологију Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду у периоду од 2022. до 2024. године, са посебним освртом на патохистолошку градацију тумора, приказаном у односу на старост, пол и расу пацијената, као и локализацију тумора. Укупно је патохистолошки прегледано и градирано 60 ткивних исечака према француском систему градирања, базираном на диферентованости ћелија, броју митоза и присуству некрозе. Највећи број тумора био је градуса II (50%), док су градуси I и III били једнако заступљени (по 25%). Просечна старост оболелих паса износила је 9,7 година, док су фибросаркоми најчешће били локализовани на екстремитетима (26,7%), а потом у усној дупљи, леђима и слезини. Некроза је била присутна у 76,7% случајева, а митотски индекс се кретао од 1 до 7 митоза на 10 видних поља великог увеличања микроскопа (2,37 mm2). Патохистолошка градација може бити значајан прогностички фактор, па већина анализираних фибросаркома има средње изражену биолошку агресивност. Услед потенцијалних варијација у интерпретацији патохистолошких карактеристика и субјективности патолога, неопходна су даља истраживања, како би се обезбедила већа прецизност у процени степена малигнитета тумора и прогнози за оболелу животињу. Упркос њиховој релативно ниској учесталости, правилна хистопатолошка класификација и градација ових тумора има велики значај за клиничку прогнозу и терапијско одлучивање.Fibrosarcomas are malignant tumors of mesenchymal origin that occur in various animal species. In dogs, they most commonly arise in the skin and subcutis and are characterized by marked local invasiveness and variable metastatic potential. The aim of this study was to conduct a retrospective analysis of fibrosarcomas diagnosed at the Department of Pathology, Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade, from 2022 to 2024, with a special focus on histopathological grading in relation to patient age, sex, breed, and tumor localization. A total of 60 tissue samples were histopathologically examined and graded according to the French grading system, based on cell differentiation, mitotic count, and the presence of necrosis. Most tumors were classified as Grade II (50%), while Grades I and III were equally represented (25% each). The average age of affected dogs was 9.7 years. Fibrosarcomas were most commonly localized on the limbs (26.7%), followed by the oral cavity, back, and spleen. Necrosis was present in 76.7% of the cases, and the mitotic index ranged from 1 to 7 mitoses per 10 high-power fields (2.37 mm²). Histopathological grading may serve as an important prognostic factor, with the majority of analyzed fibrosarcomas demonstrating moderate biological aggressiveness. Due to potential variability in the interpretation of histopathological features and subjectivity among pathologists, further research is necessary to ensure greater accuracy in malignancy assessment and prognosis for affected animals. Despite their relatively low incidence, proper histopathological classification and grading of these tumors are of great importance for clinical prognosis and therapeutic decision-making.Zbornik radov
Phylogeographic analysis of clade 2.3.4.4b H5N1 in Serbia reveals repeated introductions and spread across the Balkans
No full textHighly pathogenic avian influenza (HPAI) H5N1 continues to pose a major threat to animal
and public health. Since its emergence, clade 2.3.4.4b has become the dominant global
lineage, associated with widespread outbreaks in Europe. This study aimed to characterise
the H5N1 strains detected in backyard chickens in Serbia and investigate their phylogenetic
and phylogeographic relationships with historical and currently circulating strains in Serbia
and the broader region. Samples collected in 2024 were tested by qRT-PCR, and positive
samples were propagated in MDCK cells. Whole genome sequencing of isolated virus was
performed using the MinION Mk1C platform (ONT, Oxford, UK). Bayesian phylogenetic
and phylogeographic analyses were conducted using BEAST X and SPREAD3 v.9.6. The
results revealed three independent introductions of H5N1 into Serbia between 2020 and
2024. The spatiotemporal diffusion patterns confirmed both north–south and west–east
viral spread from Northern and Central Europe into the Balkans. Additionally, Serbia was
identified as a critical transit and divergence point in the regional transmission network,
highlighting its role in the spread of H5N1 betweenWestern and Eastern Europe. These
findings underscore the importance of continued genomic surveillance in both domestic
and wild bird populations to better understand and reduce HPAI spread
The synergistic effect of transport distance and season on poultry mortality during transport to slaughterhouses
No full textThis study investigated the combined effects of transport distance and season on poultry mortality rates (end-oflay
hens, broiler chickens, turkeys, and ducks) during transport to slaughterhouses. Retrospective data analysis
included all poultry shipments from Czech farms to Czech slaughterhouses from 2017 to 2023. In total,
11,503,789 end-of-lay hens, 807,874,546 broiler chickens, 1,075,070 turkeys, and 28,012,184 ducks were
transported in the monitored period. The highest mortality rates were observed in laying hens (1.212 %) and
broiler chickens (0.884 %) during winter when transported over very long distances (301 km and more). For
ducks, peak mortality (0.589 %) was found during summer transport over the distances of 201–300 km (no ducks
were transported for longer distances). In turkeys, the highest mortality (0.598 %) was recorded in autumn over
distances of 51–100 km, likely due to the limited number of birds transported over longer distances (97 % of
turkeys transported within 100 km) and during extreme-temperature seasons. These findings highlight the need
for species-specific transport management strategies, particularly for vulnerable categories such as end-of-lay
hens and broiler chickens
Prevalence and co-infection patterns of porcine viral pathogens in wild boars from Serbia and the entity of Republic of Srpska
No full textEradication of Brucella оvis infection from sheep flock
No full textИнфекција са Brucella ovis је заразно обољење са првенственим оштећењем пасеменика овнова (epydidimitis) које за последицу има неплодност (врло често повремена), а код оваца узрокује ендометритис оваца, а побачаји или превремено јагњење су ретка појава. Сузбијање у стадима оваца се обично своди на уклањање серопозитивних овнова или овнова са клинички испољеним знацима инфекције. Овакав приступ често не доводи до жељеног резултата односно до искорењивања заразе из стада, а за последицу може имати дугогодишње искључивање генетски високовредних овнова из стада. Епизоотиолошке особености инфекције са Brucella ovis и првенствено занемаривање значаја оваца као могућих носилаца Brucella ovis, а тиме извора заразе за друге јединке у стаду, доприносе неуспеху у искорењивању ове заразе односно одржавању инфекције у стаду. При постављању програма за искорењивање инфекције у стаду узимају се у обзир начин држања оваца и припуста, технологија одгоја јагњади и приплодног подмлатка и могућности спровођења биосигурносних мера. Воља власника и његово активно учешће у спровођењу препоручених мера такође има велики значај у успеху програма искорењивања инфекције са Brucella ovis. Тачни подаци о дешавањима у стаду (о приплоду, груписању оваца итд.) су врло корисни у скраћивању времена искорењивања инфекције из стада и смањењу трошкова искорењивања.Brucella ovis infection is a contagious disease with primary damage of the epididymis in rams (epididymitis) resulting in infertility (very often intermittent), and in ewes causing endometritis, while abortions or premature lambing are rare. Control in sheep flocks is usually reduced to the removal of seropositive rams or rams with clinical manifestation of the disease. This approach often does not lead to the desired result, meaning the eradication of the infection from the flock, and may result in the long-term exclusion of genetically high-value rams from the flock. The epizootiological characteristics of Brucella ovis infection and neglect of the importance of sheep as possible carriers of Brucella ovis, and thus a source of infection for other individuals in the flock, contributes to the failure of eradication and maintenance of infection in the flock. When setting up a program for the eradication of infection in a herd, the way of keeping sheep and lambs, the technology of raising lambs and breeding animals and the possibilities of implementing biosecurity measures are taken into account. The will of the farmer and his active participation in the implementation of the recommended measures is also of great importance for the success of the eradication program of infection with Brucella ovis. Accurate data on events in the herd (mating, grouping, etc.) are very useful in shortening the time and costs of the eradication process.Zbornik kratkih sadržaj