Procter & Gamble (United Kingdom)
Veterinar - Repository of the Faculty of Veterinary MedicineNot a member yet
5141 research outputs found
Sort by
Review of the application of microbiological criteria for foods in Bosnia and Herzegovina
No full textПравлник о микробиолошким критеријумима за храну у Босни и Херцеговини (БиХ) је већ 12 година на снази. Он је идентичан Уредби комисије Европске уније о микробиолошким критеријумима за храну (Службени лист Европске уније 2075/2005). Правилници о микробиолошким критеријумима за храну на нивоу БиХ, Републике Српске (РС) и Федерације БиХ (ФБиХ) произлазе из одговарајућих Закона о храни, док Правилници о микробиолошким критеријумима за храну животињског поријекла (РС и ФБиХ) произлазе из одговарајућих Закона о ветеринарству. Заинтересоване стране (субјекти у пословању храном, лабораторије, инспекција), у тренутку објаве правилника нису биле спремне за примјену микробиолошких критеријума за храну. Лабораторије су биле у најнезахвалнијој позицији. С једне стране биле су у фази увођења ISO (Међународна организација за стандардизацију) метода дефинисаних правилником, с друге што хитнијом акредитацијом истих, а с треће, можда и најзахтјевније, као спона између инспекције и субјеката у пословању храном, преузимајући односно прихватајући улогу тумача захтјева правилника, јер се подразумијевало да лабораторије знају да тумаче захтјеве правилника. До данас, ниједна званична обука заинтересованих страна није одржана од стране законодавне власти. У ријетким случајевима, поједине лабораторије су, самоиницијативно, одржале обуке за мањи број учесника. У погледу примјене микробиолошких критеријума за храну, они су и даље прилична непознаница када су у питању субјекти у пословању храном и инспекција. Најчешћи изазови су следећи: јасно разлучивање критеријума безбједности хране од критеријума хигијене процеса, план узорковања (узорак који се састоји од пет јединица), граничне вриједности, појам готове хране односно хране спремне за јело и интерпретација резултата. Када су у питању критеријуми безбједности хране, углавном се врше анализе на Listeria monocytogenes (готова храна) и Salmonella (мљевено месо, прерађевине од меса, сладолед, свјеже месо живине), а када су у питању критеријуми хигијене процеса, то је број аеробних колонија (мљевено месо), Escherichia coli (мљевено месо и прерађевине од меса) и Salmonella (трупови живине). У мањем обиму врше се анализе на Enterobacteriaceae (пастеризовано млијеко и слични производи), коагулаза позитивне стафилококе и Escherichia coli (сир), док су анализе труповa на број аеробних колонија, Escherichia coli, Salmonella и Campylobacter занемарљиве, односно на нивоу статистичке грешке.Regulation on microbiological criteria for foods in Bosnia and Herzegovina has been in force for 12 years, and it is harmonized with Commission regulation (EC) No 2073/2005. Regulations on microbiological criteria for foods in Bosnia and Herzegovina, Republic of Srpska (RS) and Federation of Bosnia and Herzegovina (FB&H) arise from established Food Law regulations while regulations on microbiological criteria for food of animal origin (RS and FB&H) arise from their Veterinary laws. When this regulation was issued, interested parties such as food business operators, laboratories and inspection bodies were not ready for the application of microbiological criteria for foods. During that period laboratories had a very demanding role because they had to implement ISO standards (International Organization for Standardization) and conduct accreditation for methods set out by the regulations, but also, they were connection between the inspection bodies and food business operators accepting to interpret regulatory requirements which was a great challenge to them. It was understood that laboratories knew how to interpret them, but up to this date not a single official training was held by the legislative body. Some laboratories held training on their own, but only for a small number of participants. Application of microbiological criteria for foods still remains a challenge for food business operators and inspection bodies. The most common challenges are clear distinction between food safety criteria and process hygiene criteria, sampling plan (sample composed of five units), limit values, understanding the concept of ready-to-eat food and interpretation of results. As for food safety criteria, tests for Listeria monocytogenes (ready-to-eat food) and Salmonella (minced meat, meat preparations, ice cream, fresh poultry meat) are mostly performed, but for process hygiene criteria, tests include Aerobic colony count (minced meat), Escherichia coli (minced meat and meat preparations) and Salmonella (poultry carcasses). On a smaller scale tests for Enterobacteriaceae (pasteurised milk and similar products), coagulase-positive staphylococci and Escherichia coli (сheese) are performed, while tests on carcasses for Aerobic colony count, Escherichia coli, Salmonella and Campylobacter are negligible, at the level of statistical error respectively.Zbornik radov
The importance of trust and strong business relationships between doctors of veterinary medicine and animal owners for mutual satisfaction
No full textУспостављање чврстог и позитивног пословног односа између доктора ветеринарске медицине и власника животиња представља кључни елемент у обезбеђењу здравља и благостања животиња. Овај однос је изграђен на повјерењу, комуникацији и обостраном задовољству, а не само на ветеринарским интервенцијама. Основна компонента успјешне сарадње је ефективна комуникација, која омогућава власницима да разумију дијагнозе, приједлоге лијечења и могуће исходе. Доктори ветеринарске медицине треба да користе јасан и лако разумљив језик приликом објашњавања медицинских термина и процедура. Власници животиња често могу бити уплашени или збуњени, па је важно да доктори ветеринарске медицине буду стрпљиви и отворени за питања. Едукација власника о здравственој заштити и превенцији болести такође игра важну улогу у изградњи повјерења. Доктори ветеринарске медицине могу организовати радионице или информативне састанке, гдје би власници могли да уче о вакцинацији, исхрани и општим здравственим питањима. Пружање писаних материјала, као што су брошуре или онлајн ресурси омогућава власницима да сами буду информисани у своје вријеме. Професионализам и етика у раду доктора ветеринарске медицине доприносе стварању повјерења и осигурава дуготрајну сарадњу. Доктори ветеринарске медицине треба да се придржавају високих етичких стандарда, да буду поштени у својим дијагнозама и препорукама и да увијек поступају с поштовањем. Разумијевање потреба животиња и њихових власника неопходно је за прилагођавање ветеринарско медицинских услуга. Када власници виде да доктор ветеринарске медицине разумије њихове и потребе њихових љубимаца, то доприноси изградњи чврстог повјерења и посвећености. Успостављање доброг пословног односа и повјерења захтијева вријеме и напор, али су резултати вриједни. Задовољни власници животиња не само да ће се вратити, већ ће и препоручити ове услуге другима, што може довести до раста праксе и боље здравствене заштите животиња.Establishing a strong and positive business relationship between doctors of veterinary medicine and animal owners is key to ensuring the health and well-being of animals. This relationship is built on trust, communication, and mutual satisfaction, not just on veterinary interventions. Effective communication is fundamental for owners to understand diagnoses, treatment proposals, and possible outcomes. Doctors of veterinary medicine should use clear, easy-to-understand language when explaining medical terms and procedures. Pet owners can be scared or confused, so it is important for doctors of veterinary medicine to be patient and open to questions. Educating owners about health care and disease prevention also plays an important role in building trust. Doctors of veterinary medicine can organize workshops or informational meetings where owners learn about vaccinations, nutrition, and general health issues. Providing written materials, such as brochures or online resources, allows owners to stay informed by themselves in their own time. Professionalism and ethics in veterinary practice contribute to creating trust and ensuring long-term cooperation. Doctors of veterinary medicine should adhere to high ethical standards, be honest in their diagnoses and recommendations, and always act with respect. Understanding the needs of animals and their owners is essential for tailoring veterinary services. When owners perceive that a doctor of veterinary medicine understands their and their pets' needs, it fosters strong trust and commitment. Building a good business relationship and trust takes time and effort, but the results are worth it. Satisfied animal owners will not only return but will also recommend these services to others, leading to practice growth and improved animal health care.Zbornik radov
Characteristic morphological changes in the brain of old dogs
No full textСва жива бића старе, а сам процес старењa представља универзални биолошки процес током којег могу настати бројне промене у свим органским системима, па и у можданом ткиву. Поједине карактеристичне старосне промене су макроскопски видљиве, док се већина може открити хистолошком анализом. Циљ испитивања је утврђивање и описивање карактеристичних промена у мозгу старијих паса. У испитивању је коришћено мождано ткиво 36 паса који су подељени у две групе. Након обдукције, мождано ткиво паса је фиксирано у формалину и стандардно процесуирано. Ткивни исечци су бојени методама: хематоксилин еозин (HE), конго црвено, ПАС (перјодна киселина-Schiff) и имунохистохемијском техником стрептавидин-биотин (ЛСАБ2). Од примарних антитела коришћени су: поликлонско антитело и моноклонско за бета амилоид (Аβ1-14/Аβ1-42), моноклонско антитело за убиквитин и моноклонско антитело за металотионеин I и II. У мозгу паса експерименталне групе, макроскопски је уочено задебљање лептоменинги, кортикална атрофија са сужењем вијуга и проширењем бразда и проширење латералних можданих комора. Микроскопским прегледом можданог ткива установљене су: фиброза менинги и зидова крвних судова, неуронофагија, сателитоза, астроцитоза, астроглиоза, депозити амилоида, накупине липофусцина, присуство убиквитинских гранула и полиглукозанских тела. Најчешће захваћени делови мозга старосним променама су хипокампус, фронтална и паријетална кора. Накупине амилоида су доказане методом бојења конго црвено и имунохистохемијски у зиду церебралних крвних судова и можданом паренхиму. У процесу старења у нервном систему паса настају бројне промене, које захватају све чиниоце нервног ткива као што су неурони, глија ћелије, крвни судови и менинге. Због сличности са старосним промена у можданом ткиву паса и људи, пас се може користити за њихово боље разумевање и описивање као експериментални модел за даља испитивања.All living beings age, and the process of aging itself represents a universal biological process during which numerous changes can occur in all organ systems, including brain tissue. Some characteristic age-related changes are visible macroscopically, while most can be detected only by histological analysis. The aim of this study was to identify and describe the characteristic changes in the brain of elderly dogs. Brain tissue from 36 dogs divided into two groups was used in the study. Following necropsy, the brain tissue was fixed in formalin and processed using standard histological protocols. Tissue sections were stained using the following methods: hematoxylin and eosin (HE), Congo red, PAS (periodic acid-Schiff), and immunohistochemical staining using the streptavidin-biotin technique (LSAB2). Polyclonal and monoclonal antibodies against beta-amyloid (Aβ1-14/Aβ1-42), a monoclonal antibody against ubiquitin, and a monoclonal antibody against metallothionein I and II were used as primary antibodies. In the experimental group, macroscopic examination revealed thickening of the leptomeninges, cortical atrophy with narrowing of the gyri and widening of the sulci, and enlargement of the lateral brain ventricles. Microscopic examination of the brain tissue showed: fibrosis of the meninges and blood vessel walls, neuronophagia, satellitosis, astrocytosis, astrogliosis, amyloid deposits, lipofuscin accumulation, the presence of ubiquitin-positive granules, and polyglucosan bodies. The brain regions most commonly affected by age-related changes included the hippocampus, frontal cortex, and parietal cortex. Amyloid deposits were confirmed by Congo red staining and immunohistochemistry, present both in the walls of cerebral blood vessels and in the brain parenchyma. During the aging process, numerous changes occur in the nervous system of dogs, affecting all components of nervous tissue, including neurons, glial cells, blood vessels, and meninges. Due to the similarities between age-related changes in the brains of dogs and humans, the dog may serve as a valuable experimental model for better understanding and describing these alterations in further studies.Zbornik radov
Practical approach to the diagnosis of subclinical endometritis in dairy cows
No full textГлобално говедарство, а нарочито производња млека, пролази кроз период значајних промена. Масовна примена савремених репродуктивних технологија, укидање квота за млеко унутар земаља Европске Уније, повећање величине стада, као и промене у системима производње и аграрној политици, значајно су утицали на генетску структуру у млечном говедарству. У том контексту, супклинички ендометритис (СЦЕ) је постао значајан проблем у менаџменту репродукције и оправданости производње. Супклинички ендометритис карактерише одсуство клинички видљивих знакова болести. Једини показатељ да је запаљење присутно је повећан број полиморфонуклеарних ћелија (ПМН) у цитолошком препарату добијеном брисом ендометријума. Стога, за дијагностику СЦЕ су поред рутунских, неопходне и додатне дијагностичке методе. Дисфункција ПМН представља главни механизам настанка СЦЕ. Етиолошки чиниоци који се доводе у везу са СЦЕ су продужени инфламаторни одговор, бактеријска контаминација, метаболички и минерални дисбаланси, односно неадаптација на постпартални период. Супклинички ендометритис резултује смањеном стопом концепције након првог вештачког осемењавања, а тиме и продужењем сервис периода. Дијагностика се заснива на утврђивању процента ПМН у цитолошком размазу ендометријума након 21. дана после тељења. Дијагностички „златни стандард“ не постоји, али цитолошке технике – попут „Cytobrush“, „Cytoprint“ методе и лаваже материце показују највећу поузданост. Ултразвук и биопсија се користе као допунске методе. У последњих неколико година интезивно се испитује и улога биомаркера. У литератури и у стручној академској заједници постоји широка дискусија у вези с преваленцијом СЦЕ. Разлог томе је несистематичност дијагностичких критеријума, сходно данима узорковања материјала и граничним вредностима. Имајући у виду комплексну етиопатогенезу и дијагностичке изазове, неопходна су даља истраживања ради дефинисања стандардизованих протокола за рану и поуздану дијагностику СЦЕThe global cattle industry, particularly dairy production, is undergoing significant transformation. The widespread implementation of modern reproductive technologies, abolition of milk quotas within EU member states, herd size expansion, and changes in production systems and agricultural policy have substantially influenced the genetic structure of dairy cattle. In this context, subclinical endometritis (SCE) has emerged as a relevant issue in reproductive management and production efficiency. SCE is characterized by the absence of clinical signs. The only indication of underlying inflammation is an elevated number of polymorphonuclear cells (PMNs) in cytological smears obtained by endometrial cytological samples. Therefore, in addition to routine examinations, supplementary diagnostic techniques are essential. PMN dysfunction is considered a central mechanism in the development of SCE. Etiological factors associated with SCE include prolonged inflammatory response, bacterial contamination, metabolic and mineral imbalances, and inadequate adaptation to the postpartum period. SCE results in reduced conception rates following first artificial insemination and consequently prolongs the service period. Diagnosis is based on the percentage of PMNs in cytological smears of the endometrium collected after the 21st day postpartum. Although a diagnostic “gold standard” has not been established, cytological techniques such as the Cytobrush, Cytoprint method, and uterine lavage have demonstrated the highest reliability. Ultrasonography and biopsy serve as auxiliary methods. In recent years, biomarkers have also been intensively investigated. Scientific discourse continues regarding SCE prevalence, largely due to inconsistent diagnostic criteria related to sampling timing and threshold values. Given the complex etiopathogenesis and diagnostic challenges, further research is required to develop standardized protocols for early and reliable detection of SCE.Zbornik radov
Biosigurnosne prakse na farmama autohtonih rasa domaćih životinja
No full textBiološka bezbednost je ključna u upravljanju stočarskom proizvodnjom i
usmerena je na sprečavanje unošenja, širenja i prenošenja uzročnika bolesti. Za
autohtone rase domaćih životinja, biosigurnosne prakse su posebno važne zbog
njihovih jedinstvenih genetskih osobina i prilagođavanja specifičnom okruženju.
Autohtone rase su poznate po izdržljivosti i otpornosti na lokalne bolesti, ali i
dalje zahtevaju odgovarajuće upravljanje radi obezbeđenja njihove održivosti i
produktivnosti.
Cilj rada je da se ukaže na najznačajnije biosigurnosne principe i prakse
biosigurnosti u proizvodnji autohtonih rasa domaćih životinja, koji uključuju:
izolaciju i karantin, monitoring zdravstvenog stanja životinja, sanitaciju i
održavanje higijene, kontrola kretanja životinja, ljudi, i opreme, gazdovanje
otpadom, očuvanje genetike i otpornosti na bolesti, nadzor i vođenje evidencije,
obuka i podizanje svesti i izradu planova za vanredne situacije.
Pravovremeno i sistematsko sprovođenje biosigurnosnih procedura je
neophodno za održavanje zdravlja i produktivnosti autohtonih rasa domaćih
životinja. Uključivanjem ovih praksi u svakodnevno upravljanje proizvonjom na
farmi, odgajivači mogu puno doprineti očuvanju ovih rasa; one su neprocenjive
u smislu njihove prilagodljivosti, otpornosti na lokalne bolesti i genetske raznolikosti. Održavanje biosigurnosti na najvišem mogućem nivou ne samo da
štiti životinje već doprinosi zdravlju farmske populacije, zdravlju potrošača,
stanju okruženja i bezbednosti hrane.Zbornik predavanj
Non-surgical approach to pyometra treatment in dogs and cats
No full textPiometra je ozbiljno gnojno zapaljenje materice, koje se najčešće javlja kod starijih kuja i mačaka tokom lutealne faze ciklusa, kao posledica produženog delovanja progesterona na endometrijum. Hormonski uslovljene promene dovode do smanjene kontraktilnosti miometrijuma i zatvaranja cerviksa, što pogoduje razvoju bakterijske infekcije i akumulaciji gnojnog sadržaja. Dva osnovna pristupa lečenju piometre kod pasa i mačaka obuhvataju hirurški pristup ili konzervativnu nehiruršku terapiju. Prilikom hirurškog tretmana istovremeno se uklanja purulentni sadržaj i prevenira oslobađanje toksina, međutim ovakav pristup dovodi do ireverzibilnog steriliteta, a u težim slučajevima dolazi do značajnog povećanja rizika. Kod pacijenata kod kojih hirurški tretman predstavlja rizik, bilo zbog lošeg opšteg stanja, starosti, komorbiditeta ili potrebe za očuvanjem reproduktivne funkcije kod visokovrednih jedinki, konzervativni terapijski pristup je opravdana alternativa. Takođe, i kao deo pripreme rizičnih pacijenta za hirurški tretman, savetuje se konzervativni pristup. On podrazumeva agresivnu simptomatsku i potpornu terapiju (intravenska rehidracija, antibiotska terapija, korekcija elektrolita i acidobaznog statusa) u kombinaciji sa specifičnom hormonskom terapijom. Najčešće korišćeni hormonski protokol uključuje primenu aglepristona, selektivnog antiprogesteronskog preparata, koji deluje blokiranjem receptora za progesteron, čime se omogućava otvaranje cerviksa i evakuacija sadržaja. U cilju pojačanja uterine kontraktilnosti i potpunijeg pražnjenja materice, terapija se može kombinovati sa prirodnim prostaglandinima (dinoprost) ili njihovim analozima, kao i primenom oksitocina. Dopaminski agonisti (npr. kabergolin) mogu dodatno ubrzati regresiju lutealnog tkiva smanjenjem sekrecije prolaktina. Individualna procena svakog pacijenta, praćenje kliničkog odgovora i redovna ultrasonografska kontrola, ključni su za uspeh konzervativnog pristupa. Pravilno sprovedena, ova terapija može omogućiti izlečenje bez hirurške intervencije i očuvanje fertiliteta kod priplodnih jedinki.Pyometra is a serious purulent inflammation of the uterus that most commonly occurs in older bitches and queens during the luteal phase of the cycle, as a result of prolonged progesterone activity on the endometrium. Hormone-induced changes lead to decreased myometrial contractility and cervical closure, which promotes bacterial infection and accumulation of purulent material. The two main approaches to treating pyometra in dogs and cats include surgical intervention or conservative, non-surgical therapy. Surgical treatment allows for immediate removal of purulent contents and prevention of toxin release; however, it results in irreversible sterility and carries increased risk in more severe cases. In patients where surgical treatment presents a risk, due to poor general condition, age, comorbidities, or the need to preserve reproductive potential in high-value animals, conservative therapy is a justified alternative. It is also recommended as a preparatory step in high-risk patients prior to surgery. This approach involves aggressive symptomatic and supportive therapy (intravenous rehydration, antibiotic treatment, correction of electrolyte and acid-base imbalances) combined with specific hormonal therapy. The most commonly used hormonal protocol includes administration of aglepristone, a selective progesterone receptor antagonist, which facilitates cervical opening and uterine drainage. To enhance uterine contractility and more complete evacuation, therapy may be combined with natural prostaglandins (dinoprost) or their analogues, as well as oxytocin. Dopamine agonists (e.g., cabergoline) can further accelerate luteal regression by suppressing prolactin secretion. Individual assessment of each patient, monitoring of clinical response, and regular ultrasonographic evaluation are key to the success of the conservative approach. When properly conducted, this therapy can lead to full recovery without surgical intervention and preservation of fertility in breeding animals.Zbornik radov
Uvid u evolutivno poreklo cirkovirusa pasa u populaciji divljih mesojeda primenom TMRCA analize
No full textCirkovirus pasa (CanineCV) predstavlja nedavno otkriveni patogen koji se sve češće detektuje kod domaćih pasa i divljih mesojeda, a dovodi se u vezu sa različitim kliničkim formama oboljenja. Divlji mesojedi poput zlatnih šakala (Canis aureus) i lisica (Vulpes vulpes) su široko rasprostranjene oportunističke vrste, a ujedno i poznati rezervoari velikog broja uzročnika. U prethodnoj studiji izvršili smo molekularnu karakterizaciju devet sojeva CanineCV poreklom od zlatnih šakala i jedne crvene lisice sa teritorije Srbije. Iako je sprovedena filogenetska analiza ukazivala na prisustvo dva genotipa virusa (genotipovi 4 i 5), nova vremenski skalirana filogenetska rekonstrukcija otkrila je složeniju evolutivnu sliku. Korišćenjem BEAST softvera identifikovali smo tri genetski divergentne i visoko podržane monofiletske grupe među sojevima CanineCV poreklom od divljih mesojeda. Analiza je otkrila najmanje četiri nezavisna perioda introdukcije virusa u ispitivanu populaciju životinja. U okviru genotipa 5 izdvajaju se linija prisutna kod šakala sa zajedničkim pretkom iz perioda oko 2003. godine koja je evolutivno povezana sa starom linijom (≈1975.) severnoevropskog porekla prisutnom kod lisica. Genotip 4 detektovan kod šakala sadrži dve evolutivno odvojene linije: stariju, čiji zajednički predak datira iz perioda oko 1987. godine i uklapa se u širi klaster sa sekvencama pasa i divljih mesojeda poreklom iz Evrope i Amerike (sa dominantnim udelom sekvenci iz Italije) i noviju (≈ 2017.) koja ukazuje na skoriju introdukciju virusa. Dobijeni nalazi naglašavaju genetsku raznolikost i kompleksne puteve cirkulacije CanineCV u jugoistočnoj Evropi, te značaj vremenski utemeljenih filogenetskih metoda u ispitivanjima virusa divljih životinja.Zbornik radova i kratkih sadržaj
Veza između dobrobiti životinja i održivog razvoja - poseban osvrt na produkciju svinja
No full textDobrobit životinja promoviše visoku produktivnost, efikasno korišćenje prirodnih resursa, niže emisije gasova staklene bašte po kg proizvedenog mleka, mesa, jajne vune i kože, smanjenje potrebe za antimikrobnim sredstvima, zaštitu poljoprivrednika i potrošača od zoonoza koje se prenose hranom i drugih zoonoza, obezbeđenu egzistenciju za poljoprivrednike i bezbednost hrane i povećava poverenje potrošača u stočarski sektor. Održivi stočarski sistemi se opisuju kao proizvodni sistemi koji su „etički, ekonomski održivi, ekološki ispravni i društveno prihvatljivi, kako sada tako i u budućnosti“. Svinjarska proizvonja igra važnu ulogu u globalnoj proizvodnji hrane, ali se suočava sa rastućim izazovima, uključujući rastuće troškove ulaganja, zagađenje životne sredine i sve veći pritisak na prirodne resurse. Održivi razvoj svinjarske proizvodnje oslanja se na inovativne sisteme smeštaja, prakse upravljanja usmerene na dobrobit životinja i zakonodavne mere koje poboljšavaju dobrobit životinja.Zbornik radova i kratkih sadržaj
Classification of broiler breast meat: Defining red, soft and exudative meat as a new quality class
No full textThis study aimed to describe a new broiler meat quality class—red, soft, and exudative
(RSE) meat—and to propose novel classification criteria. Two-step cluster analysis assigned
132 broilers into five meat quality classes using ultimate pH, drip loss, and L* values:
pale, soft, and exudative (PSE); pale, firm, and nonexudative (PFN); RSE; red, firm, and
nonexudative (RFN); and dark, firm, and dry (DFD) meat. PSE meat showed the lowest
plasma superoxide dismutase activity, highest malondialdehyde activity, greater live and
carcass weights, higher breast and leg yields, the lowest initial and ultimate pH, highest
initial temperature, the lightest colour (the highest L* and b* values, and the lowest a* value),
and the greatest drip, thawing, and cooking losses. RFN meat had the highest superoxide
dismutase activity, lowest malondialdehyde activity, and remained within the optimal
range for ultimate pH, drip loss, and L* value, generally occupying a midpoint between
PSE and DFD meat. RSE meat shared the poor water-holding capacity of PSE but differed
by showing a colour similar to RFN and an optimal ultimate pH. PFN meat had firmness
comparable to RFN, with appropriate water-holding capacity and optimal ultimate pH,
but an undesirably pale colour resembling PSE. DFD meat displayed the highest initial and
ultimate pH, lowest drip, thawing, and cooking losses, darkest colour (the lowest L* value),
and lowest protein content. This study provides the first evidence of RSE meat in broilers
and proposes a classification system based on ultimate pH, drip loss, and L* values to
distinguish five quality classes. Further studies are required to validate these findings and
develop preventive strategies