Procter & Gamble (United Kingdom)
Veterinar - Repository of the Faculty of Veterinary MedicineNot a member yet
5141 research outputs found
Sort by
Comparison of antibiofilm activity of biocide on biofilm producing Enterococcus spp. isolates from drinking water
No full textBakterije iz roda Enterococcus spadaju u multirezistentne bakterije, kojima produkcija
biofilma olakšava opstanak u nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine. Biofilm je bakterijska
zajednica zaštićena polisaharidnim omotačem, unutar koje su mikroorganizmi
organizovani zavisno od svojih metaboličkih potreba. Biofilm se najbolje stvara u vodenoj
sredini, omogućavajući dugotrajnu kontaminaciju vodenih ekosistema, a samim tim
i vode za piće.
Cilj istraživanja bio je dokazivanje prisustva bakterija iz roda Enterococcus u vodi za
piće koja se koristi u farmama brojlerskih pilića i ispitivanje sposobnosti izolata da produkuju
biofilm, uz dodatnu analizu antibiofilm aktivnosti dezinficijenasa koji se koriste
u dezinfekciji vode za piće.
Istraživanje je vršeno tokom 2023. godine i obuhvata 150 uzoraka vode za piće porijeklom
sa farmi brojlerskih pilića. Detekcija Enterococcus spp. vršena je metodom
BAS EN ISO 7899-2. Sposobnost produkcije biofilma je urađena u mikrotitarskoj ploči
uz pomoć kristal violet boje. Stvoreni biofilm je zatim podvrgnut tretmanu sa NaOCl
(0,004% i 0,4%) i H2O2 (0,0005% i 3%), nakon čega je mjerena antibiofilm aktivnost
biocida spektrofotometrijski na osnovu biomase biofilma.
Od ukupno 16 izolovanih sojeva, 10 (62,5%) je klasifikovano kao snažni produktori, a
6 (37,5%) kao umjereni produktori biofilma. Vodonik peroksid je pokazao znatno bolju
antibiofilm aktivnost u odnosu na varikinu u nižim koncentracijama (p=0,007), dok
između viših koncentracija nije bilo statistički značajne razlike (p=1).
Bakterije iz roda Enterococcus su odlični produktori biofilma, koji im omogućava
preživljavanje u vodenim ekosistemima, uključujući vodu za piće. Ovo je veoma značajno
sa aspekta „Jedno zdravlje“, imajući u vidu da bakterije iz roda Enterococcus ne
smiju biti prisutne u vodi za piće, a njihovo prisustvo ukazuje na fekalnu kontaminaciju vode. Biocidi u višim koncentracijama podjednako efikasno uklanjanju biofilm, dok u nižim koncentracijama vodonik peroksid bolje eradikuje biomasu enterokoknog biofilma u odnosu na varikinu.Bacteria from the genus Enterococcus belong to the multiresistant bacteria, whose biofilm
production facilitates survival in adverse environmental conditions. Biofilm is a
bacterial community protected by a polysaccharide coat, within which microorganisms
are organized depending on their metabolic needs. Biofilm is best formed in an aquatic
environment, enabling long-term contamination of aquatic ecosystems, and therefore
drinking water.
The aim of the research was to prove the presence of Enterococcus bacteria in drinking
water used in broiler chicken farms and to examine the ability of isolates to produce
biofilm, with an additional analysis of the antibiofilm activity of disinfectants used in
drinking water disinfection.
The research was conducted during 2023 and includes 150 samples of drinking water
originating from broiler chicken farms. Detection of Enterococcus spp. it was performed
using the BAS EN ISO 7899-2 method. The ability to produce biofilm was
measured in a microtiter plate using crystal violet dye. The created biofilm was then
subjected to treatment with NaOCl (0.004% and 0.4%) and H2O2 (0.0005% and 3%),
after which the antibiofilm activity of the biocide was measured spectrophotometrically
based on the biomass of the biofilm.
Out of a total of 16 isolated strains, 10 (62.5%) were classified as strong producers, and
6 (37.5%) as moderate biofilm producers. Hydrogen peroxide showed significantly better
antibiofilm activity compared to variquin at lower concentrations (p=0.007), while
there was no statistically significant difference between higher concentrations (p=1).
Bacteria from the genus Enterococcus are excellent producers of biofilm, which allows
them to survive in aquatic ecosystems, including drinking water. This is very significant
from the point of view of “One Health”, bearing in mind that Enterococcus bacteria must not be present in drinking water, and their presence indicates faecal contamination of the water. Biocides in higher concentrations equally effectively remove biofilm, while in lower concentrations hydrogen peroxide better eradicates enterococcal biofilm biomass compared to variquin.Zbornik radov
Određivanje indeksa prelamanja svetlosti-refraktometrija
No full textПри преласку светлости из средине мање у средину веће оптичке густине долази до преламања и та појава се назива рефракција. Као мерило преламања светлости користи се коефицијент рефракције, који представља однос синуса упадног и угла преламања. Индекс рефракције млека је већи од индекса рефракције воде. На индекс рефракције утичу састојци млка који се налазе у правом раствору (лактоза и део минералних материја). Одрећује се у млечном серуму и користи се за утврђивање да ли је млеко фалсификовано додавањем воде. У пракси се најчешће користи рефрактометар по Абеу и резултат се изражава у посебним јединицама тј.степенима. Степен рефракције млека нормалног хемијског састава просечно износи 39, а креће се од 38 до 42 степени
Problem osvetljenja preparata pri svetlosnom mikroskopiranju u medicinskoj histologiji
No full textПроблем адекватног осветљења хистолошког препарата при микроскопирању може се посматрати из два угла, у односу на сам објекат посматрања и према самој апаратури за микроскопирање. Основни циљ микроскопије је да се претходно адекватно припремљен препарат може посматрати уз примену одговарајућих светлосних параметара. Уколико ови услови нису задовољени само уочавање детаља посматраног објекта биће немогуће или непрецизно тј. нетачно интерпретирано. Без обзира на комодитет микроскопирајуће опреме односно ниво искуства и вештина корисника, грешке при очитавању треба тражити у лошем припремању препарата или у техничким ставкама. Ове друге подразумевају неадекватно осветљење, примену неадекватних филтера као и у самој микроскопској оптици микроскопа. Најчешће се примењују видљива светлост, УВ светлост и ЛЕД осветљење. „MUSE“ микроскопија (Microscopy Ultra high Speed and Efficiency) је данас најприхватљивије решење јер користи камеру у боји уз опаску да је још увек тешко добити квалитетну слику са таласном дужином испод 270 nm (Pathology News, „MUSE microscopy using UV light to make histology rapid and slide-free“). ЛЕД систем такође има ограничење у смислу позиционирања и доступности погодној таласној дужини што остаје отворен задатак пред стручњацима оптичке физике
Biomaterials testing in veterinary medicine
No full textBiomaterijali obuhvataju sve materijale koji poseduju osobine koje
im omogućavaju nesmetanu biološku aplikaciju. Cilj biomaterijala,
kada se primene kao implantati, je ponovno uspostavljanje strukturnog
integriteta oštećenog tkiva organa ili sistema organa. Dostizanje
ovog cilja zavisi od niza faktora, a prvenstveno: od vrste tkiva – organa
koje implantat zamenjuje (privremeno ili stalno), složenosti tehnike
implantacije, fizioloških i tehnoloških zahteva implantata i niza kompleksnih
međusobnih odnosa i svojstava samog materijala.
Materijal mora zadovoljiti praktične zahteve proizvodnje i tržišta
uključujući razumnu cenu, mogućnost serijske proizvodnje, kao i lakoću
aplikacije.
Odgovornost je hirurga da razume ograničenja biomaterijala i
principe implantacije, kako bi se neuspeh primene sveo na minimum.
Od naučnika koji se bave biomaterijalima, očekuje se da razviju implantate
optimalnog dizajna koji će u najvećoj meri iskoristiti prednosti
dostupnog materijala.Biomaterials include all materials possesing properties that enable their unhindered
biological application. When applied as implants, biomaterials aim to restore the structural
integrity of damaged organ tissue or organ systems. Achieving this goal depends on several
factors: the type of tissue or organ the implant replaces (temporarily or permanently), the
complexity of the implantation technique, the physiological and technological requirements,
and a series of complex interrelationships and properties of the material itself.
The material must meet the practical requirements of production and the market,
including reasonable cost, possibility of mass production, and ease of application. The
surgeon must understand the material’s limitations and the principles of implantation to
minimize implant failure. Biomaterials scientists are expected to develop optimal design
implants to maximize the benefits of available materials.Zbornik predavanj
Application of ultrasonography in the diagnostic of mammary gland disease in cows
No full textZbog sve većih zahteva za proizvodnjom mleka, visokoproduktivne
krave imaju povećanu predispoziciju za razvoj mastitisa i drugih
oboljenja mlečne žlezde, što uzrokuje značajne ekonomske gubitke
usled smanjenja količine i kvaliteta mleka. Dijagnostika oboljenja
mlečne žlezde, pored metoda osnovnog kliničkog pregleda, neretko
zahteva uključivanje specijalnih metoda poput brzih mastitis testova,
ali se sve veći značaj pridaje i ultrasonografiji vimena. Ultrazvučni pregled
omogućava vizualizaciju strukturnih promena u parenhimu mlečne
žlezde i pomaže u identifikaciji patoloških stanja, poput apscesa,
hematoma, edema i neoplazmi. Metoda nije invazivna, a pruža detaljne
informacije o unutrašnjim strukturama mlečne žlezde i može ukazati
na promene uzrokovane specifičnim uzročnicima bakterijskih infekcija,
kao što je Trueperella pyogenes ili Staphylococcus aureus.
Iako ultrasonografija ne predstavlja alternativu mikrobiološkoj analizi
mleka i određivanju broja somatskih ćelija, ipak može biti vredan dijagnostički
alat koji olakšava otkrivanje i praćenje različitih oboljenja
mlečne žlezde. Prednosti obuhvataju objektivniju procenu stanja vimena
i mogućnost primene u rutinskoj veterinarskoj praksi sa ciljem
poboljšanja zdravstvenog stanja mlečne žlezde krava.Due to the increasing demands for milk production, highly productive cows have an
increased predisposition to the development of mastitis and other diseases of the mammary
gland, which causes significant economic losses due to a decrease in the quantity and quality
of milk. Diagnosis of mammary gland diseases, in addition to basic clinical examination
methods, often requires the inclusion of special methods such as rapid mastitis tests, but
increasing importance is also attached to udder ultrasonography. Ultrasound examination
enables the visualization of structural changes in the parenchyma of the mammary gland
and helps in the identification of pathological conditions, such as abscesses, hematomas,
edema and neoplasms. The method is not invasive and provides detailed information
about the internal structures of the mammary gland and can indicate changes caused
by specific bacterial infections, such as Trueperella pyogenes or Staphylococcus aureus.
Although ultrasonography is not an alternative to the microbiological analysis of milk and
the determination of the number of somatic cells, it can still be a valuable diagnostic tool
that facilitates the detection and monitoring of various diseases of the mammary gland.
The advantages include a more objective assessment of the condition of the udder and the
possibility of application in routine veterinary practice with the aim of improving the health
of the mammary gland of cows.Zbornik predavanj
Morphometric analysis of ovaries and follicles and their relationship with oocyte quality in embryo donor cows
No full textThis study aimed to evaluate the morphological characteristics of ovaries, follicles, and corpora lutea in heifers, primiparous, and multiparous cows using ultrasound, and to assess the potential of ultrasound for follicle quality evaluation in embryo donor cow selection. Thirty cows, of which there were 10 heifers, 10 primiparous cows, and 10 multiparous cows, were examined using a 5 MHz transrectal ultrasound probe (Caresono Technology Co., Ltd, HD 9300, China). In ten reproductive-age cows (2.5 to 5.5 years), corpora lutea were observed in 7 right ovaries, follicles in 2, and no structures in 1. In ten heifers, corpora lutea were present in 4 right ovaries, with 2 also exhibiting follicles. Left ovaries in heifers showed corpora lutea in 5 and follicles in 3. In ten late-parity cows, corpora lutea were found in 6 right ovaries, and follicles in 5. Left ovaries of late-parity cows showed corpora lutea in 6, follicles in 6, corpora lutea and follicles in 3, and 1 non-functional ovary. Heifers exhibited statistically significantly smaller right ovary length and width (p < 0.05) compared to primiparous and multiparous cows. The examination also revealed smaller left ovaries in heifers compared to the other examined cows, though the difference was not statistically significant. Ultrasound alone cannot contribute to making definitive decisions regarding the selection of embryo donor cows. Apart from determining ovarian morphometric characteristics, it is necessary to assess hormone concentrations, particularly Anti-Müllerian hormone
Ishrana autohtonih rasa domaćih životinja u održivim sistemima gajenja
No full textU održivim sistemima razvoja stočarstva, daje se prednost autohtonim vrstama i
rasama domaćih životinja jer su one pre svega proizvod specifičnih uslova:
klimatskih, istorijskih, ekonomskih, a sa druge strane otporne su na bolesti i
imaju duži vek iskorišćavanja. Autohtone rase su nastale na određenom
geografskom području i prilagođene su uslovima života sa tog područja. U
Srbiji imamo nekoliko autohtonih rasa goveda, ovaca, svinja i živine koje su
adaptirane na klimatske uslove tradicionalnog uzgoja na ovom području. Sa
druge strane, pod pritiskom društva, a i same poljoprivredne zajednice,
proizvodnja namirnica animalnog porekla kreće se prema sistemu proizvodnje
koji uključuje bolji tretman i dobrobit životinja, vodi računa o našim, ali i
resursima životne sredine, a u isto vreme rezultira i proizvodima koji ne sadrže
neželjene ostatke hemikalija. Prve značajnije potrebe potrošača za organski
proizvedenom hranom javljaju se sredinom prošlog veka paralelno sa
promocijom organskih bašti. Autohtone rase koje se efikasno gaje u različitim
ekosistemima (šumskim, pašnjacima) uz kombinaciju proizvodnje hrane za
njihovu prehranu, donose ne samo mogućnost očuvanja genetičkih resursa ovih
životinja, već i ekonomski povoljan ambijent za stvaranje profita i isplative
proizvodnje. U ovom radu prikazan je botanički sastav biljaka na pašnjacima u
opštini Dimitrovgrad, Srbija, kao značaj resurs i nutritivna strategija za ishranu autohtonih rasa životinja. Vraćanje tradicionalnom načinu uzgoja i ispaše
ovaca i goveda doprinelo bi ne samo obnovi biljnih vrsta i povećanju njihove
sposobnosti za opstanak, već i povećanju broja domaćih autohtonih vrsta
životinja sa ovih područja. Takođe, tradicionalno gajenje domaćih svinja u
šumama i na obalama ravničarskih reka su jedan od sistema koji zavređuju
pažnju kada je u pitanju očuvanje ugroženih autohtonih rasa.Zbornik predavanj
Heartworm – not just a problem for carnivores
No full textСрчани црв Sarconema eurycerca је нематода из суперфамилије Filarioidea, која изазива обољење код птица водених станишта - лабудова и дивљих гусака. Овај паразит је једини патогени облик микрофиларије пронађен у циркулишућој крви код птица. Sarconema eurycerca има индиректан животни циклус који захтева развој ларви у прелазном домаћину – ваши (Trinoton anserinum), у којој сазревају и размножавају се. Нова птица домаћин постаје заражена када је ваш убоде и унесе инфективне ларве у крвоток. Ларве мигрирају до миокарда, где се развијају до полне зрелости. Циклус се наставља ослобађањем микрофиларија у крвоток птице. Инфестација ваши је највише присутна током сезоне гнездилишта, када је могућност инфекције највећа. Клинички знаци инфекције нису увек присутни, а инфекција се не може дијагностиковати искључиво на основу клиничких симптома. У пролеће 2021. године, први пут је детектована инфекција срчаним црвом у Србији, код три угинула лабуда на територији Јужнобачког округа. Забележене лезије током обдукције обухватале су увећано срце и пругаста крвављења у миокраду, док je мноштво (> 10) танких, белих, кончастих паразита, дужине 3 - 10 cm било видљиво слободно у епикарду или причвршћено дубље у миокраду. Микроскопски су забележена крвављења, али без запаљенског инфилтрата у ткиву око паразита. У литератури су описане дегенеративне и инфламаторне лезије у миокраду са накупинама хетерофила, макрофага и лимфоцита, као и фрагментација и лизирање мишићних влакана и интерстицијална фиброза. У периоду након 2021. године, у Србији је забележена инфекција срчаним црвом код 14 од укупно 28 лабудова прегледаних током обдукције. Угинули лабудови су анализирани у оквиру националног мониторинга на авијарну инфлуенцу. Ови налази указују на значајну присутност и могући утицај Sarconema eurycerca на популације лабудова у Србији, посебно имајући у виду да је инфекција потврђена код значајног процента анализираних птица. Ова инфекција је већ забележена у Италији, Аустрији, Пољској, Холандији, Енглеској и Турској, али остаје недовољно истражена у остатку Европског континента. Недостатак података о спектру домаћина, учесталости и значају као фактора смртности, чини ову инфекцију важним питањем за здравље дивљих птица у Европи.The heartworm Sarconema eurycerca is a nematode belonging to the superfamily Filarioidea, which causes disease in wild waterfowl—swans and geese. This parasite is the only pathogenic microfilaria found in the circulating blood of birds. Sarconema eurycerca has an indirect life cycle that requires larval development in an intermediate host - louse (Trinoton anserinum), where they mature and reproduce. A new avian host becomes infected when an infected louse bites it, introducing infectious larvae into the bloodstream. The larvae migrate to the myocardium, where they develop into sexually mature worms. The cycle continues with the release of microfilariae into the bird’s bloodstream. Lice infestation is most prevalent during the nesting season, when the risk of infection is highest. Clinical signs of infection are not always present, and diagnosis cannot be made solely based on clinical symptoms.
In the spring of 2021, heartworm infection was detected for the first time in Serbia in three deceased swans from the South Bačka District. Necropsy revealed gross lesions, including an enlarged heart and streak-like hemorrhages in the myocardium, while multiple (>10) thin, white, thread-like parasites, measuring 3–10 cm in length, were visible either freely on the epicardium or embedded deeper in the myocardium. Microscopically, hemorrhages were noted without associated inflammatory infiltrates around the parasites.
Literature data also describes degenerative and inflammatory myocardial lesions characterized by the accumulation of heterophils, macrophages, and lymphocytes, along with muscle fiber fragmentation, lysis, and interstitial fibrosis.
In Serbia, over the following years, heartworm infection was recorded in 14 out of 28 swans examined during necropsy as part of national monitoring for avian influenza. These findings indicate a significant prevalence and potential impact of Sarconema eurycerca on swan population in Serbia, particularly given the relatively high infection rate among examined birds. This disease has already been documented in Italy, Austria, Poland, the Netherlands, England, and Turkey but remains insufficiently studied in other parts of the European continent. The lack of data on host range, prevalence, and its role as a mortality factor makes this infection an important issue for the health of wild birds in Europe. Further research is needed to determine the full epidemiological impact of Sarconema eurycerca, including its potential to spread to other avian species, the ecological factors influencing its transmission, and the long-term effects on infected birds.Zbornik kratkih sadržaj
Aspergillosis in african grey parrot – case report
No full textАспергилоза птица је гљивична инфекција углавном респираторног система која се јавља код великог броја птица (домаћа живина и дивље птице), а нарочито код птица грабљивица, водених птица, пингвина и великих папагаја. Узрочник су гљивице рода Aspergilus и то нарочито A. fumigatus, а понекад A. flavus, A. niger и A. terreus. Велики значај у патогенизи обољења има анатомска грађа респираторног система птица, који пружа идеалне услове за инкубацију и раст гљивица. Сматра се да је аспергилоза опортунистичка инфекција,а најчешћи пут преношења је инхалација спора гљивица. Клиничке манифестације аспергилозе код птица обухватају пнеумонију, инфекцију ваздушних кеса и генерализовану системску инфекцију. Системска инфекција је најчешће последица имуносупресије.
Леш афричког сивог папагаја (Psittacus erithacus) донет је на обдукцију у Ветеринарски специјалистички институт Јагодина. Власник је прво приметио потешкоће при храњењу и да птица често кљун држи отвореним. Касније је уочио да птица отежано дише и промене у гласу. На обдукцији је уочена конгестија јетре, хеморагични дуоденитис, задебљање ваздушних кеса и присуство жућкастих чворића различитих облика и величине на плућима.
Након макроскопског прегледа узорковано је ткиво плућа. Део ткива је узоркован за микробиолошка испитивања и на стандардним подлогама за раст гљивица извршена је идентификација колонија Aspergilus spp. Други део узорка ткива плућа послат је на Факултет ветеринарске медицине у Београду на Катедру за патологију ради хистопатолошке дијагнозе.
Хистопатолошки у препаратима ткива плућа обојених хематоксилином и еозином уочени су мултифокални грануломи који су се карактерисали централним еозинофилним некротичним подручјем које је окружено вишеједарним гигантоцитима и епителоидним ћелијама. У некротичном подручју запажене су разгранате гљивичне хифе које су се бојиле позитивно методом по Грокоту. Такође, у ткиву плућа су запажена крвављења, хемосидерофаге, фокални депозати фибрина и едемска течност. Поменути налаз карактеристичан је за аспергилозу плућа.
Хистопатологија и микробиологија заједно са осталим дијагностичким методама (имунохистохемија и молекуларне методе) представљају основ за постморталну дијагностику аспергилозе.Avian aspergillosis is a fungal infection basically of the respiratory system that occurs in a large number of birds (domestic poultry and wild birds), especially in birds of prey, waterfowl, penguins and large parrots. The causative agent is fungi of the genus Aspergillus, especially A. fumigatus, and sometimes A. flavus, A. niger and A. terreus. The great importance in the pathogenesis of the disease is the anatomical structure of the bird's respiratory system, which provides ideal conditions for the incubation and growth of fungi. Aspergillosis is considered an opportunistic infection, and the most common route of transmission is inhalation of fungal spores. Clinical manifestations of aspergillosis in birds include pneumonia, air sacs infection and generalized systemic infection. Systemic infection is mainly a consequence of immunosuppression.
The carcass of African Grey parrot (Psittacus erithacus) was brought to the Veterinary Specialistic Institute of Jagodina for necropsy. The owner first has noticed difficulty in feedings and that the bird often keeps its beak open. Later, he has observed that the bird was having difficulty breathing and had changes in its voice. Necropsy revealed liver congestion, hemorrhagic duodenitis, thickened air-sacs and the presence of yellowish nodules of various shapes and sizes in the lungs.
After gross examination lung tissue was sampled. Part of tissue was sampled for microbiological examination and on standard media for fungal growth colonies of Aspergillus spp were identified. The other part of tissue sample was sent to the Faculty of Veterinary Medicine in Belgrade, Department of Pathology for histopathological diagnosis.
Histopathological examination of hematoxylin and eosin-stained lung tissue preparations revealed multifocal granulomas characterized by a central eosinophilic necrotic area surrounded by multinucleated giant cells and epithelioid cells. Branched fungal hyphae were observed in the necrotic area, which stained positive with the Grocott method. Hemorrhages, hemosiderophages, focal fibrin deposits, and edematous fluid were also observed in the lung tissue. This finding is characteristic of pulmonary aspergillosis.
Histopathology and microbiology, together with other diagnostic methods (immunohistochemistry and molecular methods), are the basic tools for diagnosis of aspergillosis postmortem.Zbornik kratkih sadržaj