Procter & Gamble (United Kingdom)
Veterinar - Repository of the Faculty of Veterinary MedicineNot a member yet
5141 research outputs found
Sort by
Molekularna, parazitološka i klinička ispitivanja efekta terapije pasa prirodno inficiranih nematodom Dirofilaria immitis
No full textУ овој докторској дисертацији извршена су молекуларна, паразитолошка и клиничка
испитивања ефекта примењене терапије код паса природно инфицираних нематодом Dirofilaria
immitis. У терапији паса је коришћен „slow kill― протокол који подразумева пролонгирану
примену ивермектина и доксициклина. Утицај паразита на домаћина и процена ефикасности
примењене терапије, праћени су испитивањем присуства и броја микрофиларија у крви
применом класичних паразитолошких и молекуларних метода (PCR и qPCR); анализом
концентрација хематолошких и биохемијских параметара и биомаркера NT-proBNP и D-dimer; и
анализом параметара оскидативног стреса и степена оштећења ДНК.
У испитивање су укључена 34 пса, која су била позитивна на тестирању „брзим―
имунохроматографским тестом којим се детектује присуство антигена утеруса женке D. immitis.
На основу тежине клиничке слике пси су разврстани у три групе: (а) пси без испољених
симптома болести – Г1; (б) пси са испољеном средњом клиничком сликом – Г2 и (в) пси са
тешком клиничком сликом – Г3. Клинички преглед и прикупљање узорака вршени су у три
момента: пре почетка терапије – на презентацији (Д0); на средини терапије (90. дана – Д90) и на
крају терапије (180. дана – Д180).
Присуство и количина ларвених облика D. immitis (микрофиларија) у крви паса
доказивано је применом модификованог Нотовог теста, а ДНК применом PCR и qPCR и
умножавањем региона 16S rRNA и фрагмента cox1 гена специфичних за D. immitis, редом.
Основни хематолошки и биохемијски параметри анализирани су на аутоматским
анализаторима. Концентрације NT-proBNP и D-dimer анализиране су на флуоресцентном
имуноесеј анализатору коришћењем уређајa за тестирање. Одређивање активности
антиоксидативних ензима супероксид дисмутазе, каталазе и глутатион С-трансферазе, као и
концентрације малондиалдехида обављено је спектрофотометријски. Степен оштећења ДНК
домаћина, као и отпорност леукоцита на спољашње мутагене процењивани су применом базног
комет теста.
Старост јединки је статистички значајно утицала на тежину клиничке слике, док телесна
маса паса није имала утицај на тежину клиничке слике код паса. Резултати добијени применом
модификованог Нотовог теста и молекуларних метода показали су да је терапија смањила број
позитивних паса на циркулишуће микрофиларије, али и стваран број микрофиларија у крви
током времена. Број циркулишућих микрофиларија у све три гурпе био је статистички значајно
већи пре терапије (Д0) у односу на средину (Д90) и крај терапије (Д180) када микрофиларије нису
детектоване (p < 0,001), ни паразитолошким, нити молекуларним методама. Молекуларне
методе показале су вишу осетљивост од модификованог Нотовог теста имајући у виду да код
шест паса (17,65%) пре терапије нису установљене микрофиларије у циркулацији применом ове
метода, док су помоћу молекуларних метода и код ових јединки установљене микрофиларије у
циркулацији.
Код испитиваних паса установљене су промене основних хематолошких параметара који
су се вратили у опсеге референтних интервала на крају терапије (Д180). Најзначајније промене
су уочене у активностима ензима AST, ALT и LDH, које су биле су више од горње границе
референтног интервала пре почетка терапије паса. До смањења активности ензима AST и ALT
дошло је већ на средини терпије, док је активност LDH остала повишена, што се задржало и на
крају терапије (Д180). Код осталих биохемијских параметара установљене су или незнатне
промене активности или није било детектованих промена.
Коришћењем флуоресцентног имуноесеј анализатора праћена је концентрација
биомаркера NT-proBNP као један од параметара оштећења срчаног мишића. Вредности су биле више код паса са тежом клиничком сликом. На крају терапије сви пси су имали патолошке
концентрације NT-proBNP (> 900 pmol/l), док су пси са средњом и тешком клиничком сликом
имали концентрације које указују на постојање кардиоваскуларног обољења (> 1800 pmol/l).
Такође, коришћењем флуоресцентног имуноесеј анализатора праћена је и концентрација
биомаркера D-dimera као параметар промена у коагулацији. Код свих паса концентрација овог
биомаркера пре почетка терапије се кретала унутар утврђених референтних интервала. Пси са
средњом и тешком клиничком сликом имали су повишене концентрације овог биомаркера на
средини терапије, док су се на крају терапије (180. дана) код ових паса концентрације смањиле,
али су и даље биле изнад референтних интервала, што указује на присуство васкуларних
промена код ових група паса.
Присуство оксидативног стреса као последица примењене терапије праћено је анализом
промена у аткивности антиоксидативних ензима и код свих паса је примећен статистички
значајан пораст супероксид дисмутазе, каталазе и глутатион С-трансферазе на средини и на
крају терапије. Концентрација малондиалдехида значајно се смањивала током терапије, што
указује на смањење оксидативног стреса и повећање антиоксидативне заштите код испитиваних
паса.
Степен оштећења ДНК праћен је применом in vivo и ex vivo комет теста. Резултати
укупног комет скора (in vivo комет тест) добијени пре почетка терапије показали су највећи
степен оштећења ДНК код паса у групи Г3, док је временски зависно смањење оштећења ДНК
услед дејства примењене терапије уочено код свих испитиваних група. Применом ex vivo комет
теста детектовано је повећање отпорности леукоцита на спољашње мутагене на крају терапије,
односно након елиминисања микрофиларија из циркулације паса, што је последично довело до
смањења оксидативног стреса.
На основу добијених резултата може се закључити да се примењени „slow kill― протокол,
који подразумева продужену примену ивермектина и доксициклина показао ефикасним у
елиминацији микрофиларија D. immitis код природно инфицираних паса, што је последично
довело до смањења оксидативног стреса, степена оштећења ДНК и повећања отпорности
леукоцита код инфицираних паса
Leukogram of two bat species: Miniopterus schreibersii and Myotis capaccinii
No full textНеобичан имунски систем слепих мишева омогућава им дуговечност без испољавања знакова болести, иако је уобичајено да истовремено буду инфицирани различитим патогенима. Пећине су одувек представљале склоништа за различите врсте слепих мишева, који често формирају мешовите колоније. Циљ ове студије је био да упореди леукограме две врсте слепих мишева, који живе у истој пећини у Источној Србији (Боговинска пећина). У прву групу је било укључено 11 jединки европског дугокрилаша (Miniopterus schreibersii), који су узорковани током пролећа. Група од 15 јединки дугопрстог вечерњака (Myotis capaccinii) узоркована је током лета. Крвни размази, бојени Romanowsky типом бојења, анализирани су под увеличањем 40× за одређивање укупног броја леукоцита (просечан број у видном пољу×2000), и 100× за одређивање леукограма – неутрофили, лимфоцити (укупни, мали, велики, мали гранулирани и велики гранулирани), моноцити, еозинофили и базофили, као и присуство интрацелуларних паразитских инклузија, које одговарају хемоспоридијама. На основу анализе крвних размаза, хемоспоридије су идентификоване само у еритроцитима врсте европског дугокрилаша. Укупан број леукоцита се није разликовао међу групама (р=0.092). Неутрофили (p<0.001) и еозинофили (p<0.001) су били заступљенији у крви европског дугокрилаша, док су укупни (p<0.001), мали (р=0.002) и велики лимфоцити (р=0.002) били бројнији код дугопрстог вечерњака. Међутим, гранулирани мали (p=0.004) и велики лимфоцити (p=0.007) су били виши у крви европског дугокрилаша. Обе групе су имале сличну дистрибуцију моноцита (p=0.896) и базофила (p=0.523). Већи проценат неутрофила, еозинофила и гранулираних лимфоцита у крви европског дугокрилаша потврђује очувани урођени имунски одговор на присуство интрацелуларних паразита. Разлог због којег је само ова врста била инфицирана хемоспоридијама може бити приписан сезонској активности њихових вектора, али не треба занемарити ни могућност да хемоспоридије не могу да инфицирају све врсте слепих мишева.The intriguing immune system of bats enables them to remain asymptomatic carriers of various pathogens, despite being multiply infected throughout their lifespan. Natural caves are known to be shelters of more than one bat species, often found in mixed-species colonies. The aim of this study was to compare the leukogram of two bat species, sharing the same cave roost in Eastern Serbia (Bogovinska cave). The first species, sampled in the spring, included 11 individuals of the Schreiber’s bent-wing bat (Miniopterus schreibersii). The second species was sampled in the summer with 15 individuals of the long-fingered bat (Myotis capaccinii). For each animal, Romanowsky-stained blood smears were assessed microscopically at 40×HPF for estimation of total leukocyte count (average number×2000), and at 100×HPF for percentage of leukocyte types – neutrophils, lymphocytes (total, small, large, small granulated, and large granulated), monocytes, eosinophils and basophils, as well as presence of intracellular parasitic inclusions. Based on the evaluation of blood smears, only Miniopterus schreibersii species was positive of intraerythrocytic hemosporidian parasites. There was no statistically significant difference in the total leukocyte count between the two groups (p=0.092). The Schreiber’s bent-wing bats had higher neutrophils (p<0.001) and eosinophils (p<0.001), while the total (p<0.001), small (p=0.002) and large lymphocytes (p=0.002) were more dominant in the long-fingered bats. However, even though total lymphocytes were distributed in favor of uninfected long-fingered bats, small granulated (p=0.004) and large granulated lymphocytes (p=0.007) were higher in the Schreiber’s bent-wing bats. Monocytes (p=0.896) and basophils (p=0.523) were equally present in both groups. Higher neutrophils, eosinophils and granulated lymphocytes in the blood of the Schreiber’s bent-wing bats contribute to the preserved innate immunity response against intraerythrocytic parasites. The reason that only this species was infected with hemosporidian parasites could be attributed to the seasonal vector activity, but also to the possible species-specific hemosporidian preference.Zbornik kratkih sadržaj
Validacija pasterizacije fino usitnjenih barenih kobasica užeg dijametra
No full textPasteurization is a physical food preservation technique that effectively destroys microorganisms
and inactivates tissue enzymes by applying moderate temperatures below
100°C. The safety and shelf‑life of finely ground sausages, which are packaged
in polyamide casings diameter 50 mm, weighing 220 grams, and produced by a food
business operator, are ensured through pasteurization which lasted a total of 47 minutes.
The standard pasteurization was performed in chamber at 80°C, in a saturated
steam environment. Following this, the sausages underwent a cooling phase lasting
25 minutes in the same chamber immediately after the termination of pasteurization.
During the pasteurization at 80℃ and the cooling thereafter, pasteurization values (Pv)
were ascertained in the thermal center of the sausages (thermocouple channels 2, 4, 5,
7, 8, 10, and 11), and ranged from 61.45 min (channel 10) to 81.07 min (channel 8). By
achieving these Pv values, the temperature of 74°C in the thermal center of the cooked
sausages was validated as adequate for ensuring the safety of the sausage product under
the already‑defined conditions of the cold chain storage.Pasterizacija je fizički metod konzervacije proizvoda od mesa, koja efikasno unišata
vegetativne oblike mikroorganizama i inaktivira tkivne enzime, primenom temperature
ispod 100°C. Bezbednost i održivost fino usitnjenih kobasica, pakovanih u poliamidni
omotač dijametra 50 mm, težine 220 grama je osigurana postupkom pasterizaicje u
trajanju od 47 minuta. Pasterizacija je u komori sprovedena po definisanom programu
termičke obrade koja podrazumeva izlaganje proizvoda delovanju zasićene vodene
pare na temperaturi medijuma od 80°C. Nakon postupka toplotne obrade u istoj komori
proizvod je hlađen u vremenu od 25 minuta. U svim mestima provere postignuta
je temperatura od 74°C u termalnom centru (Kanali termokapla 2, 4, 5, 7, 8, 10 i 11),
uz postizanje pv vrednosti u opsegu od 61,45 min (Kanal 10) do 81,07 min (Kanal
8). Postizanjem navedenih pv vrednosti validovana je temperatura od 74°C u termalnom
centru fino usitnjenih barenih kobasica užeg dijametra, pakovanih u poliamidni
omotač, kao adekvatna za osiguranje bezbednosti pod definisanim uslovima čuvanja
hladnog lanca
Zdravlje i prirodna funkcija magarećih kopita
No full textМагарци (Equus asinus) су копитари познати по својој издржљивости и способности прилагођавања различитим условима живота. У срединама у којима се магарци држе као социјалне или млечне животиње најчешће се јављају проблеми везани за поремећаје метаболизма услед гојазности. Најчешћа последица поремећаја метаболизма је ламинитис. Ламинитис је инфламаторна болест ламине копита која представља танку осетљиву структура која повезује копитни зид и копитну кост. Ламинитис је праћен низом клиничких знакова изазваних стресом услед јаких болова. Хормони стреса имају директан и негативан утицај на добробит животиња и зато је здравље копита од изузетне важности. Магарци су подложнији ламинитису од осталих копитара управо због њихове метаболичке прилагођености суровим пустињским условима живота. Правилна исхрана магараца представља кључни фактор у превенцији ламинитиса. Основна грешка у исхрани је превелик унос скроба и шећера кроз зрнаста хранива и младу траву који у дигестивном тракту доводе до поремећаја микробиома, са настанком ендотоксина и амина који из црева прелазе у крвоток. Тако стижу до ламина копита где утичу на циркулацију и изазивају њихово оштећење и последично инфламацију.
Следећи, не мање важан фактор очувања здравља копита је њихова правилна нега. Наиме, копита магараца су ужа, тврђа и отпорнија од коњских, што им омогућава лако кретање по каменитом и сувом терену. У дивљини, стално кретање по неравним површинама природно троши копита и одржава њихову функционалност без потребе за поткивањем или људском интервенцијом. Међутим, прелазак магараца из природног станишта у уређене просторе, где су често ограничени на мекше подлоге, уз недовољно кретања доводе до прекомерног раста и деформације копита. Нега копита магараца подразумева често орезивање у складу са анатомском структуром која је другачија од коњских копита.
Разумевање биолошких и еколошких потреба магараца кључно је за њихову добробит у савременим условима држања. Правилна исхрана, редовно кретање и нега копита могу значајно побољшати квалитет живота магараца, посебно у фармском типу узгоја млечних магарица. Услови држања магараца морају одговарати њиховим природним потребама, јер се једино на тај начин могу очувати њихово здравље и добробит.Zbornik kratkih sadržaja radov
Izoforme alkalne fosfataze u uzorcima seruma gravidnih magarica metodom razdvajanja na gelu poliakrilamida
No full textAlkalna fosfataza (ALP) je enzim koji se rutinski mjeri u kliničkoj dijagnostici i predstavlja važan parametar u procjeni funkcije jetre i metabolizma kostiju. Kao membranski-vezan glikoprotein, spada u grupu holestatskih enzima, čija je aktivnost indukovana holestazom, lijekovima i/ili različitim hormonima. Izoforme ALP predstavljaju različite forme enzima kodiranih istim genom, ali podvrgnutih različitim post-translacionim modifikacijama, što dovodi do varijacija u sadržaju ugljenohidratnih komponenti. Klinički značaj imaju jetrena, kostna, crijevna, i kod pasa još i kortikosterioidima-indukovana forma, dok je značaj placentarne izoforme kod životinja nedovoljno ispitan. Varijacije u enzimskoj aktivnosti ALP nastaju sadejstvom različitih faktora, poput uzrasta, fiziološkog stanja, ishrane i stresa. Kod kopitara, aktivnost i izoforme ALP su najviše proučavane kod konja, dok su podaci o aktivnosti ALP u krvi magaraca (Equus asinus) oskudniji. Cilj ovog istraživanja je bio da se uporedi nivo: (1) ukupne ALP, i (2) pojedinačnih izoformi ALP razdvojenih na gelu poliakrilamida, u krvi gravidnih magarica različitog stadijuma graviditeta.
Uz saglasnost vlasnika tri farme sa poluekstenzivnim uzgojem, u studiju su uključene gravidne magarice različitog stadijuma graviditeta: Stara planina, prva trećina graviditeta (n=7), Zasavica, druga trećina graviditeta (n=5), i Sisevac, posljednja trećina graviditeta (n=5). Uzorci krvi su prikupljani u periodu od juna 2024. do aprila 2025. godine. Krv je uzorkovana iz V. jugularis, nakon čega je izdvojeni serum uskladišten na -20 °C, do analize. Nivo ALP u serumu je izmjeren služeći se biohemijskim analizatorom i odgovarajućim reagensom (Mindray BS-240, Mindray, China). Izoforme ALP u serumu magarica razdvojene su elektroforetski, na gelu poliakrilamida, pri čemu su vizuelizovane tri frakcije: (1) >130 kDa, (2) <130 kDa, i (3) =100 kDa. Značajnost razlika između vrijednosti ukupne ALP, odnosno pojedinačnih frakcija, utvrđena je primjenom Kruskal-Wallis testa sa post-hoc analizom po Conover-u. Kao statistički značajne, posmatrane su p vrijednosti manje od 0,05. Za analizu podataka korišćen je statistički program MedCalc® 14.8.1.
Dobijeni rezultati pokazali su da ne postoji razlika u nivou ukupne ALP u serumu magarica različitog stadijuma graviditeta (p=0,083). Međutim, kod većine magarica sa sve tri farme, aktivnost ALP je bila povišena u odnosu na referentni interval. Izdvojena frakcija ALP na gelu poliakrilamida i kilodaltonaži >130 kDa bila je znatno viša u serumu magarica sa Stare planine, u odnosu na druge dvije grupe (p=0,007). Nivo frakcija ALP na <130 kDa (p=0,446), i =100 kDa (p=0,436) nije se razlikovao među analiziranim grupama.
Prema rezultatima studija koje su sprovedene kod ljudi, frakcija ALP >130 kDa odgovara jetrenoj izoformi, dok frakcije na nižim kilodaltonažama odgovaraju kostnoj i placentarnoj. Viši nivo jetrene frakcije u početnom stadijumu graviditeta upućuje na njenu moguću ulogu u metaboličkoj adaptaciji magarica. Mijenjajući protok krvi kroz tkivo i aktivnost brojnih enzima uključenih u detoksikaciju, sintezu proteina i metabolizam lipida, jetra se funkcionalno adaptira kako bi podržala energetske potrebe fetusa i materice, uz istovremeno očuvanje homeostaze majke. S obzirom na to da tkivno-nespecifična ALP obuhvata izoforme jetre, kostiju i placente, postavlja se pitanje da li i kod magarica placenta sintetiše značajne količine ALP koje bi mogle uticati na ukupnu serumsku aktivnost tokom graviditeta, kao što je slučaj kod žena.
U literaturi nije poznato da li je formiranje referentnog intervala za ALP uključilo i različite kategorije gravidnih magarica, kod kojih je, na osnovu relevantnih kliničkih i laboratorijskih analiza, isključeno prisustvo patoloških stanja. Rezultati ove studije ukazuju na neophodnost formiranja referentnog intervala ALP za različite kategorije gravidnih magarica.Zbornik radova i kratkih sadržaj
Strengthening the sustainability of Sjenica sheep
No full textThe Sjenica–Pešter Plateau (43.27306 N, 19.99944 E), due to its natural
characteristics, holds significant potential for sheep production. Breeding the Sjenica
sheep in this region represents a key mechanism for securing livelihood for the local
population, reducing unemployment, and preventing depopulation. However,
uncontrolled crossbreeding with highly productive breeds (such as Württemberg and
Île-de-France) has led to a loss of authenticity and reduced genetic diversity of this
autochthonous strain, thereby threatening biodiversity, agroecosystems, and the
cultural heritage of Serbia and the surrounding region. As a response to these
challenges, the most reliable conservation strategy involves promoting sustainable
low-input breeding systems within traditional habitats. This study focuses on the
characterization of lamb stelja - a cured meat product - as a value-added traditional
resource obtained through extensive production relying exclusively on local plantbased
forage. Fatty acid analysis of the stelja revealed a highly balanced nutritional
profile. The proportion of monounsaturated fatty acids (MUFA) was 48.82 ± 2.00,
saturated fatty acids (SFA) accounted for 46.05 ± 1.30, while polyunsaturated fatty
acids (PUFA) comprised 3.08 ± 0.52. The dominant fatty acid was oleic acid (C18:1
cis-9) at 46.90 ± 1.75, followed by palmitic acid (C16:0) at 23.12 ± 0.48 and stearic
acid (C18:0) at 19.30 ± 1.33. Omega-3 fatty acids contributed 0.95 ± 0.07 of the total
content, with an omega-3 to omega-6 ratio of 0.46 indicating a favourable lipid composition in terms of human nutrition. These findings confirm that stelja derived
from the Sjenica sheep represents a valuable regional product that offers not only
nutritional benefits but also ecological and cultural significance. As an authentic,
well-adapted, and traditionally bred animal, the Sjenica sheep deserves systematic
protection and affirmation through the integration of its genetic traits, local
production practices, and sustainability - serving the purpose of rural development
and preserving the cultural identity of the Pešter Plateau and the region
Infections and co-infections with vector-transmitted pathogens in dogs - challenges in diagnosis and therapy
No full textZbog velikih klimatskih promena i migracije stanovništva, vektorski
prenosive bolesti su u porastu poslednjih decenija u Evropi, a naročito
one koje prenose krpelji. Studije objavljene u Srbiji poslednjih
decenija potvrđuju širenje ovih infekcija kao i koinfekcija sa različitim
patogenima koje prenose krpelji. Srbija je endemska zemlja za velike
vrste babezija (B. canis), a male vrste babezija kao što je B. gibsoni su
pokazane samo kod asimptomatski inficiranih pasa kao i Micoplasma
haemocanis i Candidatus M. haematoparvum. Nedavno su opisani i
prvi klinički slučajevi B. gibsoni i Anaplasma platys u Srbiji kao i koinfekcija
Ehrichia canis i Hepatozoon canis. DNK Anaplasma phagocitophylum
do sada nije izolovana iz krvi pasa u Srbiji ali zato raste stepen
njene seroprevalencije. Dokazano je i prisustvo vektora Leishmania
infantum (peščanih mušica) pa rizik od autohtonih infekcija raste
što potvrđuju i studije seroprevalencije. Dijagnostika i terapija infekcija
uzrokovanih pomenutim patogenima su vrlo izazovne za kliničare jer
daju slične kliničke znake bolesti i kliničko patološke nalaze. Dostupne
terapije ne omogućavaju potpunu eliminaciju uzročnika. Psi inficirani
ovim patogenima moraju biti pod konstantnim nadzorom zdravstvenog
stanja zbog opasnosti od pojave relapsa.Due to significant climate changes and population movements, vector-borne diseases
have risen in recent decades in Europe, especially those transmitted by ticks. Studies
published in Serbia in recent decades confirm the spread of these pathogens and coinfection
with various pathogens transmitted by ticks. Serbia is an endemic country for large
Babesia species, such as B. canis, and small Babesia species, such as B. gibsoni have
been shown only in asymptomatically infected dogs as well as Micoplasma haemocanis and Candidatus M. haematoparvum. Recently, the first clinical cases of B. gibsoni and
Anaplasma platys in Serbia were described, as well as the co-infection of Ehrlichia canis
and Hepatozoon canis. Anaplasma phagocytophylum DNA has not been isolated from
dog blood, but its seroprevalence is increasing. The presence of the Leishmania infantum
vector (sand flies) has also been proven, and the risk of autochthonous infections is rising,
as confirmed by seroprevalence studies. Diagnosis and therapy of infections caused by
the mentioned pathogens are very challenging for clinicians because they produce similar
clinical signs and pathological findings. Available treatments can not completely eliminate
the causative agent. Dogs infected with these pathogens must be under constant health
monitoring due to the risk of relapse.Zbornik predavanj
Smoke inhalation injuries in a dog - case report
No full textSmoke inhalation injuries are relatively uncommon in veterinary pathology and the current literature on spontaneous carbon monoxide intoxication in companion animals is limited. The majority of available data are derived from isolated case reports or extrapolated from human forensic studies. Consequently, there is a need for systematic documentation and analysis of such cases to improve diagnostic accuracy and support legal investigations involving animal fatalities in fire-related incidents. In this case, five mixed-breed dogs (two males and three females), ranging in age from one to five years, were found deceased as a result of a residential structure fire. All animals were in good nutritional condition and did not have microchip identification. One dog, at the request of the public prosecutor, was submitted for necropsy to the Department of Forensic Veterinary Medicine and Legislation, Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade, Serbia, in order to determine the cause of death. Gross examination revealed discoloration of the coat due to soot deposition, cherry-red oral mucosa and the presence of soot particles on the oral mucosa, including the teeth and tongue, as well as in the external ear canal. No external thermal injuries, such as burns or signs of carbonization were found. Histopathological findings demonstrated pulmonary edema, soot particles in airways and generalized hyperemia. Toxicological examination of postmortem blood samples collected from the heart and major vessels demonstrated markedly elevated carboxyhemoglobin concentrations (68.67%), consistent with fatal carbon monoxide poisoning. This case emphasizes the importance of a comprehensive forensic methodology integrating anamnestic data, post-mortem macroscopic and microscopic findings, and toxicological analysis, as essential and reliable tools for investigating fire-related fatalities in companion animals
Muscarinic acetylcholine receptors as targets for drug development
No full textMuskarinski acetilholinski receptori (mAChR) pripadaju familiji receptora vezanih
za G-protein koji predstavljaju veoma važno ciljno mesto za razvoj lekova. Pet različitih
podtipova mAChR reguliše brojne vitalne funkcije. U centralnom nervnom sistemu
(CNS) igraju ključnu ulogu u regulisanju brojnih kognitivnih, bihevioralnih i autonomnih
funkcija. Van CNS-a uključeni su u posredovanje efekata acetilholina u parasimpatički
inervisanim organima i regulaciji različitih vegetativnih funkcija, kao što su srčana
frekvencija, kontrakcija glatkih mišića i lučenje žlezda. Poremećaj holinergičke transmisije
dovodi do različitih patofizioloških stanja i bolesti. Stoga, muskarinski agonisti i antagonisti
imaju širok terapijski potencijal u lečenju neuropsihijatrijskih poremećaja, kao što
su: Alchajmerova bolest, shizofrenija ili bol, kao i bolesti poput hronične opstruktivne bolesti
pluća i inkontinencije. Modulacija različitih mAChR sa selektivnim ligandima može
biti korisna za lečenje gore navedenih bolesti, uz izbegavanje neželjenih efekata. Klinička
ispitivanja usmerena na mAChR pokazala su obećavajuće rezultate sa nekoliko jedinjenja
visoke efikasnosti i dobre podnošljivosti. Međutim, razvoj lekova koji ciljaju mAChR i dalje
predstavlja izazov, pre svega zbog visoke homologije u strukturi ortosternog vezivnog
mesta. Nedavna saznanja iz fiziologije, farmakologije i strukture mAChR pružila su mogućnosti
za razvoj novih lekova koji ciljaju ove receptore, uključujući alosterne modulatore.
Alosterni modulatori se selektivnije vezuju za određeni podtip mAChR i povećavaju
terapijsku efikasnost, uz minimalnu aktivaciju drugih podtipova receptora i izazivanje
neželjenih efekata.
U zaključku, mAChR predstavljaju obećavajuća ciljna mesta za razvoj lekova.
Potrebna su dalja istraživanja i klinička ispitivanja kako bi se razvile efikasne supstance
koje deluju preko mAChR za terapiju različitih bolesti.Muscarinic acetylcholine receptors (mAChRs) are a subfamily of G protein-coupled receptors that have been identified as promising targets for drug development. Five different mAChR subtypes regulate various fundamental functions. In the central nervous system (CNS), they play a crucial role in regulating numerous cognitive, behavioral, and autonomic functions. Outside the CNS, they facilitate the effects of acetylcholine in organs and tissues innervated by parasympathetic nerves, participating in various vegetative functions such as regulating heart rate, smooth muscle contraction, and glandular secretion. The disruption in cholinergic signalling contributes to several pathophysiological conditions and diseases. Thus, muscarinic agonists and antagonists have a wide therapeutic potential in the treatment of neuropsychiatric disorders, such as Alzheimer’s disease, schizophrenia or pain, and also in diseases like COPD and incontinence. Activation of different mAChR with selective ligands could be beneficial for treating the above-mentioned diseases while avoiding side effects. Clinical trials targeting mAChRs have shown promising results, with several compounds demonstrating efficacy and better tolerability profiles. However, developing drugs targeting mAChR still presents challenges, primarily due to the high homology in the structure of the orthosteric binding site. The recent insights into the physiology, pharmacology, and structure of mAChRs have provided opportunities for the development of novel drugs targeting these receptors, including allosteric modulators. Allosteric modulators offer the advantage of selective binding mAChR, potentially enhancing therapeutic efficacy while minimizing off-target effects. In conclusion, mAChRs represent promising targets for drug development. Further research and clinical trials are needed to develop effective therapies targeting muscarinic receptors for various diseases
Porcine reproductive respiratory syndrome as a health problem in swine production
No full textPorcine Reproductive Respiratory Syndrome (PRRS) is an acute viral disease that manifests as reproductive and respiratory lesions in sows and pigs. PRRS affects all categories of pigs, but pregnant sows and piglets are most at risk. The disease is manifested by abortions, increased numbers of stillborn piglets, poor vitality of newborn piglets, and the appearance of respiratory symptoms in pigs of all ages. The virus is shed from the infected organism in saliva, urine, feces, and semen. The virus persists in facilities with a continuous turnover of pigs as the pathogen is transmitted from older infected pigs to newly arrived, uninfected pigs. Infection occurs through dietary, airborne, and seminal routes. In this paper, we have provided an overview of PRRS research. We intended to present the production indicators in this article as a semi-decision of the presence of PRRS on an industrial-type pig farm. The greatest losses in fattening pigs occurred in the first 3 months after the disease outbreak, and in 3-12 months, the mortality rate gradually decreased. The costs of preventing and treating secondary bacterial infections during the 12 months after the outbreak were, on average, about 40 percent higher than in the period before the outbreakBook of Abstract