Institute of Social Sciences
IRISS Repository of Institute of Social Sciences (Belgrade)Not a member yet
2648 research outputs found
Sort by
Usklađivanje poljoprivredne politike Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije – zaštita životne sredine i uticaj na položaj poljoprivrednika
Get PDFPoljoprivredna politika je jedna od ključnih javnih politika sa značajnim
uticajem na ljude koji se profesionalno bave poljoprivredom, kao i na stanovništvo koje
živi u seoskim područjima. U njoj su sadržani različiti ciljevi i smernice razvoja što
predstavlja polazište za donošenje propisa koji imaju direktan uticaj na poljoprivredne
proizvođače i njihov život. U radu se najpre analizira važeći strateški okvir poljoprivredne
politike u Srbiji, zatim osnove Zajedničke poljoprivredne politike Evropske
unije, nakon čega sledi analiza nivoa njihove usklađenosti. Posebno se analiziraju mere
za zaštitu životne sredine i klimatske promene za koje se zaključuje da će značajno
uticati na život seoskog stanovništva. Konačno, ističe se i pitanje prihvatanja promena
od strane poljoprivrednika jer oni predstavljaju glavni faktor za njihovo sprovođenje i
ostvarenje ciljeva određenih u okviru strategija i propisa
Serbia in Light of the Global Recomposition
Get PDFThe article assesses the effects of the current global geopolitical recomposition on Serbia, especially in the light of the multidimensional consequences of the current war in Ukraine. The effects of the dominant policies of the main external factors—i.e., the United States, the European Union, Russia, and China—have been analysed from a geopolitical perspective, with the argument put forward being that, following the war in Ukraine, Serbia will find itself on the western side of a New Iron Curtain, which will fall across Europe from the Baltic to the Black Sea as the main geopolitical consequence of current conflict in Ukraine. The aim of the article is to contribute to the existing scholarship in the field by the exploring issues yet to come into the focus of geopolitical analysis in the Serbian context: ‘green’ initiatives, energy and climate change, and COVID-19 vaccines. All these have become extensions of the geopolitics and geo-economics of the key global powers in their efforts to position themselves as best they can in developing a multipolar world
Политика Републике Турске према територијалном интегритету и суверенитету и ефекти на регионалну сарадњу- Случај Републике Србије и Босне и Херцеговине
No full textМеђународни односи у савременом свету суочени су са све учесталијим различитостима у тумачењу територијалног интегритета и суверенитета држава, што доводи до релативизације правила међународног права, заоштравања политичких и других односа међу државама, а неретко и до отворених сукоба. Однос држава према територијалном интегритету и суверентитету суседа може утицати на свеукупни биланс њихове сарадње. У својој спољној политици Република Турска поклања незанемарљиву пажњу балканском региону – блиској копненој сфери, позивајући се на културне, географске и историјске споне повезаности. Фактори повезаности са државама и народима региона детерминишу однос Републике Турске према балканским државама – Републици Србији и Босни и Херцеговини, помажући турској спољној политици да пронађе упориште за продубљивање различитих облика сарадње са државама региона и јачање свог утицаја у регионалним оквирима. Спољна политика Републике Турске недвосмислено је подржала једнострано проглашену независност српске аутономне покрајине Косова и Метохије, док са друге стране, представници турске државе снажно подржавају територијални интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине. Истраживање показује да Република Турска, без обзира на различите ставове по питању територијалног интегритета и суверенитета ових држава, настоји да са њима одржава сарадњу, јачајући своје присуство и регионални утицај кроз економску сарадњу и инвестиције. Циљ аутора је да коришћењем методе анализе садржаја и дискурса одговори на дилему због чега постоји диспаритет у ставу турске државе према територијалном интегритету и суверенитету Републике Србије и Босне и Херцеговине, те да утврди да ли се и на који начин опречни став турске државе по питању територијалног интегритета и суверенитета двеју држава одражава на развој њихових политичких, економских и других облика сарадње
Odnos građanki i građana prema vlasti i političkom sistemu u Srbiji
No full textU radu se uz pomoć empirijskih nalaza i politikološke analize utvrđuje u kojoj meri vlast i
politički sistem u Srbiji imaju podršku i u kakvoj su relaciji ti nalazi sa izbornim rezultatima i
odnosima u političkoj zajednici. Jedan od ključnih nalaza empirijskog istraživanja je da tek
8,6% građanki i građana smatra da politički sistem u Srbiji dozvoljava ljudima da imaju uticaja
na to šta radi vlast. Svega 19% smatra da naš politički sistem omogućava da se prema svim
grupama u društvu postupa pravedno. Nizak stepen poverenja u Skupštinu, Vladu i sudstvo
još jedan je indikator niskog stepena podrške političkom sistemu. Činjenica da građankama i
građanima ključni izvori informisanja nisu dostupni, odnosno da su pod uticajem i kontrolom
vlasti, svakako utiče na to da su uslovi za poštene i slobodne izbore limtirani, što potvrđuju i
nalazi istraživanja koji pokazuju da građanke i građani tročetvrtinski smatraju da ne postoje
podjednake mogućnosti za sve stranke da biračima prenesu svoje ideje i političke programe.
Drugi ključni nalaz ovog istraživanja je velika diskrepanca između rezultata izbora i odnosa
građana prema prema vlastima i njihovim rezultatima. Jedno od objašnjenja bi moglo biti
to što rezultati izbora ne odražavaju stvarno raspoloženje građanki i građana Srbije, jer se
izbori ne održavaju u demokratskim uslovima
Etičke dileme i stavovi prema primeni veštačke inteligencije
Get PDFPrvi deo rada sastoji se od teorijskog proučavanja etičkih izazova
koji nastaju usled razvoja i primene veštačke inteligencije. Drugi deo
rada čini empirijsko istraživanje stavova javnosti prema različitim
aspektima upotrebe veštačke inteligencije. Učesnici u istraživanju
bili su građani Republike Srbije (N=737) koji su dobrovoljno popunili
onlajn upitnik. Upitnik se sastojao od opštih sociodemografskih pitanja,
pitanja o upoznatosti sa veštačkom inteligencijom, kratkog uvoda
u pojam veštačke inteligencije, i pitanja o stavovima učesnika
prema primeni veštačke inteligencije. Rezultati su pokazali da na ove
stavove utiču faktori poput godine ispitanika. Takođe, rezultati govore
da javnost ispoljava zabrinutost u pogledu nestanka profesija usled
razvoja veštačke inteligencije, kao i diskriminacije od strane veštački
inteligentnih sistema. Kada je reč o poverenju građana da institucije
da koriste veštačku inteligenciju u najboljem interesu javnosti, pokazalo
se da javnost u Republici Srbiji najmanje poverenja ima u Vladu
RS, a potom u MUP RS i Ministarstvo pravde RS, dok najviše veruje
istraživačima sa Univerziteta i međunarodnim istraživačkim organizacijama.
Rezultati ukazuju da je potrebno fokusirati se na obrazovanje
javnosti o potencijalnim izazovima i načinima da se oni spreče.
Pored toga, ovi rezultati informišu kako akademsku i širu javnost, tako
i donosioce odluka, čime se može ostvariti dijalog između navedenih
strana. Tvrdim da razmatranje različitih aspekata stavova javnosti
prema veštačkoj inteligenciji unapređuje ovu debatu. Stavovi filozofa,
pravnika i naučnika koji se bave ovom temom prisutni su u debati
koja je u toku, ali ne i stav javnosti, u čemu se ogleda potreba za ovom
vrstom istraživanja
EKONOMIJA SRBIJE PRAĆENA OPTIKOM MAT-A U PERIODU 2020-2023
Get PDFOvo je treća knjiga iz serijala "Ekonomija Srbije praćena optikom MAT-a". Nastala je kao rezultat mog istraživačkog angažmana u domaćem stručnom časopisu iz oblasti makroekonomskih istraživanja "MAT - Makroekonomske analize i trendovi", čiji sam koautor od aprila 2002. i urednik od avgusta 2015. godine.
Prilozi u knjizi obrađuju ekonomske posledica pandemije COVID-19, rata u Ukrajini i globalnog geopolitičkog meteža koji tutnji od 2020. Ključne poluge napretka nisu više globalizacija i izvozna ekspanzija, već samopouzdanje i sopstvene snage. Fragmentacija i bifurkacije će zavladati u trgovinskoj razmeni, kao i divergentna fiskalna i monetarna politika. Prva će, zarad ublažavanja negativnih efekata pandemije i rata, biti ekspanzivna, potonja neminovno restriktivna. Niske kamatne stope više neće biti podrška posrnulim ekonomijama. Godinama unazad Evropa je trošila energiju na dostizanje nužnog konsenzusa oko strategije rasta koju definiše zelena agenda i digitalna modernizacija. Načas se sve izmenilo. Prevladaće nesigurno i neizvesno okruženje gde bezbednosni pritisci i ekonomski kompromisi signaliziraju totalni zaokret. Konflikt zaustavlja ionako slabašan oporavak i prevodi trend rasta u recesioni smer, ometa lance snabdevanja, raspiruje inflaciju i finansijsku nestabilnost. Srbija iznenađujuće spremno dočekuje ove izazove zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici, postignutoj i očuvanoj makroekonoskoj stabilnosti iz pre-COVID perioda. Ipak, negativni efekti nas neće zaobići. Knjiga donosi nova saznanja o snalaženju Srbije u ovom haosu
Attitudes and Actual Buying Behaviour of Sustainable Clothes from the Perspective of Female Generations in Slovakia
Get PDFMainstream economics sees the solution to the problem of exploitative use of limited natural resources in a properly functioning price system. The price mechanism thus works on the principle of scarcity: if a natural resource becomes scarce, it is used less (higher demand causes an increase in the price of the resource). This argumentation is subject to the fulfilment of one condition: the price mechanism must work properly. The criticism of mainstream economics lies in the fact that the global market still offers producers locations with attractive input prices. This is how we achieve global economic growth but also an enormous increase in environmental problems. The clothing industry makes a significant global contribution to increasing the environmental burden. Enormous production is seconded here by customer demand. Specifically, fast fashion represents a constant cycle of buying and disposing of clothes, leading to a significant amount of textile waste. Consumers, with their decision-making power and choices, can be a part of a solution, but it is necessary to know their behaviour. The aim of the paper was to examine whether there exist differences among four female generational cohorts in Slovakia regarding their attitudes towards sustainable clothes and their real purchase behaviour. The questionnaire survey on the sample of n = 428 respondents was used as a method of data collection. One-way ANOVA was used to determine differences between all age groups. A Tukey post hoc test revealed that (1) Gen Y and Gen Z had significantly higher attitudes towards sustainable clothing in comparison with Baby Boomers and (2) Gen X and Gen Y expressed higher levels of purchases of sustainable clothes in comparison with both Baby Boomers and Gen Z. There were no significant differences in actual purchases of sustainable clothing between Gen X and Gen Y or between Baby Boomers and Gen Z. The oldest and youngest generations (Baby Boomers and Gen Z) do not differ among themselves but buy significantly less sustainable clothes in comparison with Gen X and Gen Y. Overall, all generations showed positive attitudes towards sustainable clothes, especially younger generations, but this was not fully reflected in their real purchase behaviour. Gen Z and Baby Boomers tend not to buy sustainable clothes, and Gen X and Gen Y are indifferent in this issue. This knowledge helps companies within the fashion industry concentrate on specific segments, tailor their communication strategies accordingly, target educational statements and adopt appropriate practices that are in line with consumer behaviour. To effectively tackle this matter, understanding diverse consumer groups can be highly advantageous, offering valuable insights into their behavioural patterns. It helps to distinguish practices that motivate female consumers to purchase sustainable clothes
Možemo li verovati roditeljima? Bioetička analiza biomedicinske intervencije na zdravoj deci
Get PDFOvaj tekst se bavi bioetičkom analizom upotrebe bio-tehnologija i
bio-medicinskih intervencija na zdravoj deci u svrhe postizanja njihovog boljeg života.
Poštovanje autonomije i dobrobiti se analizira iz perspektive roditelja kao nosilaca
prava na donošenje odluka o lečenju i poboljšanju svoje maloletne dece. U tom slučaju
roditelji su vođeni principom dobročinstva, te paternalistički zahtevaju intervencije
novim bio-medicinskim tehnologijama kako bi živote svoje dece učinili boljim. Pored
toga, analizira se i pritisak dece na svoje roditelje da im obezbede bolji život preko
medicinskih intervencija koje se sve češće nameću kao društveni, rodni i estetski zahtev
i promovišu kao izlaz iz „društvenih patnji,” kojima su izloženi pojedinci koji ne zadovoljavaju
takve zahteve. Imajući u vidu oba aspekta analiziramo mogućnost rešavanja
nastalih društvenih problema putem potencijalnog prenošenja principa autonomije (koji
poseduju roditelji) na poverioce prava na odlučivanje u slučaju medicinskih intervencija
na zdravoj deci
ПАМЕТНИ УГОВОР - РЕВОЛУЦИЈА У УГОВОРНОМ ПРАВУ ИЛИ ЗАМЕНЉИВ КОНСТРУКТ
Get PDFРазвој информационих технологија нуди прегршт могућности за иновативне
појаве међу којима је и паметни уговор (енгл. smart contract). Концепт паметног
уговора као савремено решење инкорпорира више димензија технологије
стварајући (правне) односе између свог аутора и сагласне стране. У циљу
расветљавања стварног места паметног уговора у односу на (уговорно) право у
раду се анализирају карактеристике паметних уговора користећи компаративни
приступ у контексту класичних уговора. Уједно се указује на предности и
ограничења примене паметних уговора кроз објашњење његових замишљених
примена на стваран судски случај и кроз појашњење принципа упада у спровођење
паметног уговора на примеруДАОфонд
The effects of summer ambient temperature on total mortality in Serbia
No full textIn the context of recent climate change, temperature-attributable mortality has become an important public health threat worldwide. A large number of studies in Europe have identified a relationship between temperature and mortality, while only a limited number of scholars provided evidence for Serbia. In order to provide more evidence for better management of health resources at the regional and local level, this study aims to assess the impact of summer temperature on the population in Serbia, using daily average temperature (Ta) and mortality (CDR (crude death rate) per 100,000). The analysis was done for five areas (Belgrade, Novi Sad, Niš, Loznica, and Vranje), covering the summer (June–August) period of 2001–2015. In order to quantify the Ta-related CDR, a generalized additive model (GAM) assuming a quasi-Poisson distribution with log as the link function was used. Five regression models were constructed, for each area, revealing a statistically significant positive relationship between Ta and CDR in four areas. The effect of Ta on CDR was defined as the relative risk (RR), which was obtained as the exponential regression coefficient of the models. RR indicates that a 1 °C increase in Ta at lag0 was associated with an increase in CDR of 1.7% for Belgrade, Novi Sad, and Niš and 2% for Loznica. The model for Vranje did not quantify a statistically significant increase in CDR due to Ta (RR=1.006, 95% CI 0.991–1.020). Similar results were confirmed for gender, with a slightly higher risk for women. Analysis across lag structure showed different exposure, but the highest effect of Ta mainly occurs over the short term and persists for 3 days