Institute of Social Sciences
IRISS Repository of Institute of Social Sciences (Belgrade)Not a member yet
2648 research outputs found
Sort by
Pravo na digitalnu nedostupnost – definisanje pravnog okvira I odgovornost poslodavca
No full textУ околностима доминације културе сталне доступности на мести- ма рада, настале под утицајем
убрзаног развоја дигиталних технологија и све чешћег радног ангажовања на основу уговора о раду на
даљину, право на дигиталну недоступност, у радноправној теорији, законодав- ству и пракси,
све више добија на значају. Теоријска расправа о правној природи права на дигиталну
недоступност као додатног механизма за остваривање фундаменталног радно-социјалног права на
одмор и разоноду, односно права на ограничено радно време или као “новог права”,
односно права у настајању у ери дигиталног рада, према пре- овладавајућем становишту у
литератури, концептуализује се у оквиру традиционалне области безбедности и здравља на
раду, с једне, и са-временог института осигурања равнотеже између професионалног и приватног живота, с друге
стране.
Међутим, питања одговорности послодавца за повреду права на дигиталну недоступност остају
правно и практично недовољно ис- тражена. С тим у вези, у раду се анализира
одговорност послодавца за повреду права на дигиталну недоступност, са фокусом на то како
савремено радно право приступа дефинисању оквира одговорности послодавца.
У раду се примењује, примарно, правнотеоријски и упоредно- правни метод, потоњи са циљем
сагледавања недавних регулаторних иницијатива на нивоу Европске уније (ЕУ), као и у
одабраним др- жавама чланицама попут Француске и Шпаније које су, међу првим државама
ЕУ, нормативно дефинисале право на дигиталну недоступ- ност, уз анализу аутономних извора
права, првенствено, колективних уговора о раду у делу који се односи на одговорност послодавца.
Тако, посебно се наглашавају значај и улога социјалног дијалога, те интерне праксе послодаваца код
имплементације механизама тзв. дигиталне не- доступности, као и везано за утврђивање
одговорности послодавца у случајевима непоштовања права.
Заступа се становиште да одговорност послодавца не треба да буде ограничена искључиво и
једино на повреду стандарда о радном времену, већ исту ваља проширити на начин да
укључи и обавезу послодаваца да делују проактивно у смислу превенције од психосоци- јалних ризика
на раду, односно стреса на раду, синдрома сагоревања нараду, као и премора на раду насталих услед прекомерног коришћења дигиталних уређаја.
Наведено, подразумева редефинисање традици- оналног приступа моделу безбедности и здравља
на раду указивањем на важност превенције и заштите менталног здравља на раду поред за- штите
физичког здравља. На овај начин се, надаље, подстиче академска и јавнополитичка дебата о
повезаности дигитализације, безбедности и здравља на раду и фундаменталних радно-социјалних права.
Налази истраживања имају за циљ да допринесу концептуа- лизацији права на
дигиталну недоступност у делу који се односи на одговорност послодавца за остваривање и
заштиту права, али и да дају практичне препоруке креаторима јавних политика, послодавцима и син-
дикатима у контексту његовог нормирања, као и везано за осигурање одрживе и правно
утемељене рава на дигиталну
недоступност у области рада
Review of the book To see a moose. The history of Polish sex education
No full textTo See a Moose is the English edition of the book published in Poland in 2017. The book is
a comprehensive history of sex education in modern Poland. It encompasses the 20th
century, but also takes the reader to the 19th century and early 21st century to explain the
dynamics of historical change. The book tackles the neighboring fields of political anthropology
and sociology, peeling back the layers of complex relations between political
actors and ideological matrices—between faith and secularism, dogma and science, conservatism
and progressivism.
The book is divided into three parts (ten chapters). Part One is the largest part of the
book (eight chapters), covering a range of topics: manuals on sexual education, masturbation,
first sexual experience, pregnancy, pornography, queerness, and sexual violence.
Part Two explores the history of Catholic positions on sex education over the studied
historical period. Part Three focuses on stereotypes and biases on sexuality “in the countryside”,
pointing at some epistemological issues in the anthropology of sexuality
The lithium conundrum in Serbia’s sustainability governance: a diplomatic litmus test for becoming or not becoming reconciled with the planetary limits
No full textTechnological integration of the silicon chip, personal computer, mobile computing devices, the Internet, and
the first smartphone drastically reshaped economic, social, environmental, governance, and global relationships in the 20th
century. At its and the second millennium turn, a new type of international relations was agreed upon in the most inclusive United
Nations multilateral diplomatic setting, heralding the digital age emergence from the core contradictions of the computer era.
Although the principle of respect for nature was put forward, avaricious “carboniferous capitalism” added to its gluttonous menu
of critical minerals (silicon, cobalt, lithium, and manganese) the rare earth minerals for feeding its insatiable craving to envelop
the global physical space within its coordinates of the free digital flows. ‘Carboniferous capitalism’ counts on the exponential
yield of expandingly circulating matter, money, meaning, surplus value, and emotions to overcome its limit. This is the patent
disregard for the ginormous pillage of the planet’s wealth, adversely affecting the already most disadvantaged of peoples and
worst damaged spaces. Unsustainability is running high despite commitments to sustainable development. When lithium was
announced as the key critical material in the 21st century to cure economic, social, and environmental disorders of no-limit
capitalism, a new era of geopolitical struggle commenced. The recent lithium insertion into sustainability pursuit parallels its use
in 20th-century medical practice as a cure for mental disorders. Helpful at first, often bringing more harm than good. Later, the
Nobel Prize award promoted it as an allegedly scientifically proven remedy for disorders in “carboniferous capitalism”. Peddled
as material for sustainability, enabling a significant leap forward by contributing to the decarbonization of those human activities
negatively impacting climate and harming the people and planet caused both the ‘lithium rush’ and the inflamed grassroots
resistance where its mining and production are ongoing or are planned to be undertaken. Lithium extractivist’s ills abound
worldwide. The well-recorded and detailed experiences show how, from start to finish, grabbing for it led by major foreign
corporations left behind the irreparable destruction of the environment. Lithium believers purport that it advances the transition
to a green economy through formal pledges to sustainable mining as a way of human reconciliation with the planetary limits.
Instead of consenting to these unduly substantiated claims, societies’ defiance has spiked in the rapidly fragmenting international
system. Diplomacy enters the fray to foster negotiated regulations between those who produce lithium and those who hold
raw materials for its exploitation. Therefore, lithium is also a diplomatic litmus test, not just for making a genuinely modern
world with a sustainable future. A clear bill of its green soundness requires screening its overall processing, from exploration
to the final use in the circular economy’s terms. It must guarantee a clean, healthy, safe and secure environment, which is an
internationally recognized inalienable human right. Many solely regard the foregrounded issues through the “resource curse”
lens. Lithium rapidly becomes a novel global diplomatic actant spanning borders. Being part and parcel of overcoming some
limits while pressuring others even more, it is also a new global instigator of human actions from conforming to resisting the
redrawing of lines of inclusion and exclusion in the planetary web of networked relationships among humanity and humanity’s
relationships with nature. We attempted to disentangle Serbia’s lithium mining conundrum in its sustainability governance
framework by employing the briefly outlined intersectional conceptual approach and the diplomatic dissection method of relevant
textual materials and dat
Религија, репродукција и друштвени императиви: критичка анализа дискурса од антике до савременог доба
Full text linkОвај рад представља критичку анализу вјерског дискурса о репродуктивним обавезама жена кроз интердисциплинаран приступ који обједињује историјску и теолошку перспективу. Полазећи од конкретног случаја изјаве патријарха Иринеја (2017) која репродукцију приказује као национални и вјерски императив, истраживање открива како се овај савремени наратив ослања на дубоке историјске обрасце који потичу из античких друштвених механизама. Детаљна компаративна анализа показује структурне паралеле између Августових закона о браку (Lex Iulia de maritandis ordinibus и Lex Iulia et Papia), левиратског брака у јудаизму (Пост. 38, 6-10) и савремених вјерско-националних дискурса, демистификујући њихову тврдњу о божанском поријеклу. Кроз анализу ранохришћанских извора, посебно дјела Григорија Ниског и Јована Златоустог, у раду објашњавамо да је хришћанство у својим почецима нудило радикалну алтернативу овом функционалистичком схватању. Методолошки оквир рада интегрише три комплементарне перспективе: (1) анализу дискурса (критичко читање античких текстова), (2) феминистичку теолошку критику (Burke, Clark, Cooper) која идентификује стратегије отпора патријархалним нормама, и (3) феноменолошки приступ заснован на Мерло-Понтијевом (Merleau-Ponty) концепту „проживљеног тијела“ као алтернативи дуалистичким схватањима. Закључни допринос рада је двострук: развој теолошко-антрополошког оквира који превазилази редукционистичко схватање жене као оне која се посматра кроз улогу рађања, наглашавајући интегритет личности и тјелесну аутономију као темељне вриједности; и пружање теоријске основе за критички дијалог између вјерских традиција и савремених концепата репродуктивних права
ADDRESSING WORKPLACE CYBERBULLYING – KEY CHALLENGES AND THE EVOLVING ROLE OF LABOUR LAW
Full text linkThe Fourth Industrial Revolution has made the use of
internet technologies and digital tools standard components of modern
workplaces, particularly among white-collar employees. Alongside these
advancements, new forms of workplace misconduct have emerged,
including cyberbullying. This phenomenon may be understood as
inappropriate behavior – whether repeated or as a single act with enduring
consequences – conducted through emails, messaging applications, social
media, or other digital platforms, with the intent to harass, intimidate, or
demean colleagues, subordinates, or workers in general. Unlike traditional
„face-to-face” bullying, which requires direct interaction, cyberbullying
transcends physical boundaries, taking place in digital environments both
during and outside working hours. Its persistence makes it difficult to escape,
often following victims through their devices and networks, thereby posing
serious risks to health and overall well-being. The paper employs normative
and comparative legal methods to examine existing legal provisions on
workplace cyberbullying within selected jurisdictions, with the aim of
identifying models of good legislative practice for improving Serbia
Most između dva sveta: iskustva odrastanja čujuće dece gluvih roditelja
No full textВише од 90% глувих родитеља има децу која чују. Ова деца су често билингвална и бикултурна, те су неретко посредници у комуникацији у ситуацијама које
могу бити непримерене узрасту и стресне за децу. Нису довољно препозната као
мањинска група којој би значила специфична подршка, те услед мањка истраживања, циљ овог рада је да испита каква су искуства чујуће деце која су одрасла у породицама са глувим родитељима у Србији. Подаци су прикупљени помоћу фокус групе, у којој је учестовало шест младих одраслих особа, а анализирани помоћу интерпретативне феноменолошке анализе. Налази се да је преузимање вишег степена одговорности важно обележје одрастања учесника, где се
издваја рано преузимање улоге посредника у комуникацији, те преузимање улоге која наликује родитељској. Јавља се потреба деце да заштите своје родитеље
од непријатних ситуација, које су често последица стигме и дискриминације која се везује за глувоћу. У релацији са родитељима, учесници се изражавају став
о већој међусобној привржености и осврћу се на бенефите које стичу кроз таква
искуства ранијег сазревања, наводећи вештине које су корисне за сналажење у
одраслом добу. Наводи се значај социјалне подршке током одрастања, те да се
родитељска глувоћа не доживљава као узрок негативних аспеката одрастања.
Доследан налаз је да би најзначније промене укључиле подизање свести у заједници и нормализацију глувоћ
Mediatization and Neoliberalism: Critical Conceptualization of Media Populism
Full text linkThis paper reconstructs the critical deficit of media populism research. Mediatization
of politics is defined as the interplay between political and media logic, but researchers
rarely examine all three constituents of political logic (polity, policy, politics). The paper dissects
the media within the whole social system and introduces the interplay of polity/policy,
media and economic logic. It argues that the media populism research is based thoroughly
on the differentiation paradigm. Therefore, it introduces Hallin and Mancini’s “shift toward
neoliberalism” as a simultaneous process of differentiation and dedifferentiation and proposes
networked understanding of populism. Neoliberal polity/policies are considered as conditions
for the rise of populism. On the other hand, decrease in audience trust brought the rise of
partisan and social media. It networked the populism today, literally
Political Culture and the Attitude Toward “the Other”
Full text linkThe subject of this paper is the place and role of “the Other” in political culture, with a special focus on Serbia. The paper first briefly examines the meaning and significance of the concepts of political culture, national and political identity, as well as the phenomenon of “the Other,” and then explores their interrelations. The phenomenon of “the Other” is considered within the context of the historical period and the nature of the political order. A special section of the paper is dedicated to both internal and external Others, who change and transform over time in accordance with broader cultural and political shifts at both global and national levels. Finally, the last part of the text outlines some possible theoretical and practical-political responses to the challenges posed to rulers and citizens by encounters with “the Other” — and with themselves
From Medusa to #Metoo: Different Discourses About Sexual Violence and Their Impact on Women Who Have Experienced Sexual Violence Today
No full textThis work aims to explore diverse narratives about sexual victimization
and their influence on contemporary understandings of sexual
violence and its classification within criminal-legal systems. The paper
examines pre/anti-feminist narratives about rape alongside the feminist
perspective on sexual violence, which has significantly contributed
to the criminalization of various forms of sexual victimization. Despite
international legal frameworks and recommendations emphasizing the
importance of consent in defining sexual violence, much national legislation
continues to frame sexual violence through the lens of force and the
victim’s resistance. This approach conflicts with research findings on the
lived experiences of sexual violence survivors. The study employs content
analysis and comparative analysis of various sources on sexual violence, as
well as an evaluation of their influence on modern legal frameworks regulating
sexual violence. Findings reveal that, despite feminist contributions,
myths about sexual violence persist, shaping societal and criminal justice
responses to women survivors of violence