Procter & Gamble (United Kingdom)
RAF - Repository of the Faculty of Architecture - University of BelgradeNot a member yet
3129 research outputs found
Sort by
Дневник изазова у савременом позиционирању архитекте [ Електронски извор] : принцип "дигиталног ланца" и даље ...
No full textПоставка пројектовања и реализације архитектуре данас се не може посматрати одвојено од новонастајуће архитектуре (енгл. emerging architecture), првенствено заснованом на дигиталним приступима и развоју дигиталне технологије. Основна карактеристика дигиталне технологије је променљивост у смислу напредовања, али и функционисања алгоритма, који зависи од параметара – података и информација. Тако је и овај тип архитектуре описан у монографији као новина, која није завршена и не престаје, тј. у сталном је настајању, новонастајућа.
Дигитална технологија је првенствено утицала на презентацију архитектуре, док је временом почела да представља и алат за пројектовање са директном везом са реализацијом, која је преко различитих дигиталних техника успостављала континуитет дигиталног јаза између пројектовања и реализације архитектуре. Са карактеристикама континуалне везе, однос пројектовање – реализација се све више манифестовао као CAD/CAM технологија и најчешће истраживао као принцип „дигиталног ланца“, који је у овом истраживању кориштен као пример. Првенствено, термин „дигиталног ланца“ дефинисан је и истраживан (теоретски, експериментално и практично) на ЕТХ Цирих (нем. ЕТH Zürich), CAAD катедри Проф. Лудгера Ховештадта (нем. Ludger Hovestadt), у оквиру научних пројеката овог института, где је у оквиру почетних тематских истраживања већ прикупљена истраживачка грађа успостављањем Терминолошког речника и Каталога референтних полазишта, као и основним објашњењем појма „дигиталног ланца“ у пројектовању и реализацији архитектуре.
Термин „дигитални ланац“ односи се не само на процес у коме пројектовање и реализација чине непрекинути, повезани низ међусобно условљених дигиталних активности, као што су дигитално пројектовање (кодирање) и дигитално извођење (производња CNC машинама), већ и на целокупан начин размишљања дигиталног приступа у пројектовању. „Дигитални ланац“ као појам и метафора процеса је објашњен детаљније и у књизи Водич кроз процес „дигиталног ланца“ у архитектури (Марковић, 2013). Дигитално пројектовање већ дуже време представља трансформацију традиционалне пројектантске активности увођењем целе комбиноване групе конструктивних инжењерских технологија и новијих материјала. Производња и експериментални конструктивни процеси које рачунар открива, дозвољава, условљава и подржава са циљем економичније, квалитетније, ефикасније презентују ефикасније реализације уз употребу бољих материјала и са високом употребом машина, које аутоматизују и убрзавају процесе.
Данас је дигитални алат на различитим нивоима постао неопходан, неминован и активан, а архитекта наизглед пасиван и у нејасној позицији у целом процесу и понуђеном решењу простора архитектуре. Развој дигиталне технологије у оквиру архитектуре последњих тридесет година даје јаснију слику и могућност истраживања процеса позиционирања архитекте у архитектонском приступу по принципу „дигиталног ланца“, чиме се овај рад и бави. Услед тога је и позиционирање архитекте у процесу пројектовања и реализације архитектуре по принципу „дигиталног ланца“ непрекидан процес који се развија, напредује, мења и прати развој архитектуре прилагођавајући свој појавни облик.
Циљ монографије је да забележи, у виду дневника процеса, значајне детаље неопходности, улоге и особености - карактеристика, који су условили, обележили и усмерили појаве позиционирања архитекте кроз изазове дигиталног приступа и развоја процеса пројектовања и реализације архитектуре. Иницијално, тематски оквир монографије се састоји од процесних информација дигиталног приступа архитектонском пројектовању, закључених као 13 значајних догађаја-питања у току истраживачког дела докторске дисертације, који је подељен у три дела - поглавља:
УЛАЗ (енгл. Input), који презентује базу утицаја технологије на архитектонски процес и разлоге постављања закључних питања. Први део монографије се заснива на уводним истраживањима везаним за утицај технологије на новонастајућу архитектуру кроз контекст, услове и начин функционисања новијег процеса пројектовања и реализације архитектуре, као и појаву конфликта и потребу за размишљањем о позиционирању архитекте.
ПРОЦЕС (енгл. Processing), који даје изазове континуалног дигиталног приступа процесу пројектовања и стварања архитектуре посматране по принципу „дигиталног ланца“ посматране кроз дискурс технологије и архитекте. Овај део приказује смисао односа архитекте и дигиталних алата - техника и фабрикације (машина и материјала), као и архитекте и целокупног дигиталног процеса. Закључно даје и увод у тренутна питања вазана за унапређење дигиталног приступа на основу утицајa позиционирања архитекте.
ИЗЛАЗ (енгл. Output), кроз дискурс архитекте, даје везу са архитектонском праксом, базираном на мишљењу архитеката, који су едуковани у дуалном, а пројектују у дигиталном маниру. Постављају се питања и дају одговори произашли из пројектантских и образовних студија, као и публикованих разговора са еминентним архитектама (на пример, енгл. Matthias Kohler, Mark Burry, Mario Carpo, Robert Aish, Аnchim Menges, Fabio Gramazio...) савремене архитектуре дигиталног приступа.
Постављајући истовремено закључке и препоруке за будућност, монографија прати трендове и критеријуме за позиционирање архитекте у дигиталном приступу процесу архитектуре. Овај део имплементацијом или постојањем неопходних карактеристика архитекте у процес пројектовања и реализације архитектуре дигиталним приступом доказује неопходност сталне редефиниције архитектонског процеса. Увођењем нових активности архитеката (кодирање, креирање алата пројектовања и реализације, дигитална екпертиза) постиже се ефикасност целог процеса комплексних захтева у смислу дириговане везе континуитета aрхитектонског процеса. Позиције архитеката покрећу цео ланац као флуид или енергија што их означава као непоходне у процесу пројектовања и стварања архитектуре. Позиционирањe архитекте новонастајуће архитектуре захтева и спремност на екпериментални приступ пројектовању, са сталним истраживањем процеса, машина и материјала у смислу посматрања и испитивања субјеката, објеката и структуре процеса са циљем унапређења дигиталног приступа. Уз критички однос према информацији, учешће архитекте је неопходно и неминовно у новонасталим променама у технологији и друштву, а које увек имају утицај и на архитектуру.The setting of designing and realizing architecture today cannot be viewed separately from emerging architecture, primarely based on digital approaches and the development of digital technology. The basic characteristic of digital technology is variability in terms of progress, but also the functioning of the algorithm, which depends on parameters - data and information. Thus, this type of architecture is described in the monograph as a novelty, which is not finished and does not stop, i.e. it is constantly emerging.
Digital technology has primarily influenced the presentation of architecture, while over time it began to represent a design tool with a direct connection to realization, which through various digital techniques established the continuity of the digital gap between the design and realization of architecture. With the characteristics of a continuous connection, the relationship between design and realization is increasingly manifested as a CAD/CAM technology and the most commonly researched as a principle of the "digital chain" used here as an example. . Primarily, the term "digital chain" is defined and researched (theoretical, experimental and practical) at the ETH Zurich, (german: ETH Zürich), CAAD Chair of Prof. Ludger Hovestadt, within the scientific projects of this Institute, where the author, as part of her initial thematic research, has already dealt in the collecting of research material, establishing the Term glossary and the Catalog of referenced starting points (publications, institutes and architectural practice), as well as the basic explanation of the "digital chain" term in the design and realization of architecture.
It should be emphasized that the term „digital chain“ refers not only to the process in which the design and realization form a continuous, connected set of mutually conditioned digital activities, such as digital design (coding) and digital realization (fabrication - CNC manufacturing), but also to the entire way of thinking of the digital approach in designing. „Digital chain“ as the term and methaphor of the process is explained in more detail in the author's book The guide through the process of the "digital chain" in architecture (Markovic, 2013).
Digital design for a long time represents the transformation of tradition-al design activity by introducing a whole combined group of constructive engi-neering technologies and newer materials. The production and constructive experimental processes that the computer discovers, allows, conditions and sup-ports the aim of economically, quality, and efficiently better realization with the use of better materials and a high use of machines, which automate and speed up processes.
Today the digital tool has become, on different levels, an indispensable, inevitable and active, and the architect seemingly passive and in an unclear position in the whole process of offered solution of the space and architecture. The development of digital technology within the architecture during last thirty years gives a clearer picture and the opportunity to research the process of positioning of the architect in the architectural approach based on the „digital chain“ principle, which this work covers. As a result, the positioning of the architect in the architectural design and realization based on the „digital chain“ principle is an on going process that is developing, advancing, changing and follows the architectural development adjusting its inital form.
The aim of the monograph is to record, in the form of a logbook signifi-cant details of necessity and characteristics, which conditioned, marked and direct the emergences of the architect's positioning of the architect through the challenges of digital approaches in architectural designing and realization devel-opment process. Initially, the topic framework of the monograph consists of the digital approach process information concluded as 13 significant events-questions during the research part of the Doctoral Thesis divided into three parts - chapters:
INPUT, represents the base of the influence of technology on the archi-tectural process and the reasons for asking concluded questions. The first part of the monograph is based on introductory researches related to the influence of technology on emerging architecture through the context, conditions and mode of functioning the new process of designing and realizing architecture, as well as the appearance of conflicts and the need to rethink about the positioning of the architect;
PROCESSING, gives the challenges of a continuous digital approach to the process of designing and creating architecture according to the principle of "digital chain" observed through the discourse technology and architect. This chapter is representing the sense of the relationship between the architect and digital tools - techniques and fabrication (machines and materials), but also the architect and the entire digital process. In conclusion, it also provides an intro-duction to current issues relevant to the improvement of digital approach based on the influence of positioning of the architect.
OUTPUT, through the architect's discourse, provides the connection with architectural practice through the attitudes of architects, who are educated in dual and designing in a digital manner. There are asked questions and given answers arising from design and educational studies, as well as published interviews with eminent architects of contemporary digital approach architec-tural scene (Matthias Kohler, Mark Burry, Mario Carpo, Robert Aish, Anchim Menges, Fabio Gramazio…).
Setting the conclusions and recommendation for the future, at the same time, the monograph follows the trends and criteria for positioning of the archi-tect in the digital process of architecture. This part, by the implementation or existence of the necessary characteristics of the architect in the process of de-signing and realizing architecture through digital approach, proves the necessity of redefining the architectural process. By introducing new activities of archi-tects (coding, creation of design and implementation tools, digital expertise) the efficiency of the entire process of complex requirements is achieved in terms of the directed connection of the continuity of the architectural process.
The positions of the architects move the entire chain as a fluid or energy, that marks them as necessary in designing and accomplishing architectural pro-cess. The positioning of the architect of emerging architecture also requires a willingness to take an experimental approach to the design, with the constant research into processes, machines and materials in the sense of observation and examination of subjects, objects and the structure of the process with the aim of improving the digital approach. With a critical attitude towards information, the architect's participation is necessary and inevitable in the emerging changes in technology and society, which always have an impact on architecture as well
33. Међународни салон урбанизма [жирирање]
No full text33. међународни салон урбанизма је свечано отворен 8. новембра 2024. године у Бијељини, у Републици Српској. Као и сваке године, и 33. салон је окупио стручњаке, представнике и љубитеље урбанизма и сродних струка да преставе своја стручна достигнућа на тему развоја града. На овогодишњем салону приказана су укупно 144 рада у 11 категорија, од којих је последња била за студентске радове. Најбољим стручним и студентским радовима су приликом отварања салона у Културном центру Града Бијељине уручене награде и признања. Др Бранислав Антонић учествовао у жирију овогодишњег салона као заменик председнице жирија
Creative Methods Toolkit For Imagining, Designing and Teaching Regenerative Futures
No full textThis toolkit introduces a broad variety of creative and arts-based methods for regeneration and transformation that can be used in various educational settings. It harnesses the power of creative and arts-based practices, which are increasingly seen as a means of expanding future imaginaries and supporting the development of new scenarios of transformative change. The toolkit was developed within Working Group 3. It comprises a selection of 68 creative methods brought together in a collaborative effort by 124 authors from 31 countries and 6 continents
Urban Scenography [STRAND, 2024]
No full textThis research explores the architectural-scenic dual character of the building facade as a creator of ambiance on the theater stage and identity in the urban context. In theatrical performances, buildings and urban landscapes are often represented through montages of spatial elements deemed most recognizable, particularly the facades. This concept equates the building facade with a theater stage, where the audience consists of outside observers and the backstage is inhabited by the occupants. Facades are pivotal in creating a specific atmosphere „on stage“, offering a sufficient element of understanding
Embracing The Green Curricula? The New European Bauhaus as a Driver of Environmental Change in the University Education
No full textThe education of future urban planners and architect has been exposed to various global trends which influence
our environment. Nowadays, the imperatives embedded into the 2030 Agenda, the European Green Agenda and
the New European Bauhaus (NEB) represent a starting point for the preferred green transition which should
contribute to the sustainable urban future. The University of Belgrade - Faculty of Architecture has been
strengthening the environmental dimension on all levels of studies, and this paper will focus on the case of the
Master program in Architecture_ Module Urbanism. The thematic and structural modifications will be discussed
on the level of three courses - Sustainable City (obligatory), Ecopolis (elective) and the final/graduation work
(Thematic research, Master Thesis, Master Project studio), also considering their results and public outreach
Flexibility in contemporary housing: A comparative analysis of a residential building in Vračar and a housing complex in Velika Remeta
No full textThis paper presents two examples of recently completed residential buildings in Belgrade and Velika Remeta (Irig Municipality). These
buildings exemplify how flexibility is applied in contemporary housing designs in line with users' needs. The urban and architectural
composition reflects a design approach considering contextual constraints and form-functional requirements to achieve an optimal
housing standard. The implementation of the flexibility concept in the selected examples is considered in the design phase: (1) in the
first example, flexibility refers to the use of the entire structure, not just the apartment unit, and (2) in the second example, flexibility is
applied in the conceptual phase of the design process through the offer of seven variant types of the same design.Овај рад приказује два примера недавно реализованих стамбених објеката у Београду и Великој Ремети (Иригу). Ови објекти
представљају пример начина на који се концепт флексибилности остварује у савременој станоградњи у складу са потребама
корисника. Урбанистичко решење и архитектонски склоп указују на пројектантски концепт разматрања контекстуалних
условљености и обликовно-функционалних захтева у циљу постизања оптималног стандарда становања. Примена концепта
флексибилности на одабраним примерима разматра се у фази пројектовања објеката: (1) у првом примеру, флексибилност се
односи на коришћење целокупног стамбеног склопа, не само на простор стамбене јединице, (2) у другом примеру се
флексибилност односи на концептуалну фазу пројектантског процеса кроз понуду 7 варијантних типова исте стамбене
јединице
UB-FA students’ yearbook 2023-2024 [Studio Design 01b (2nd Year - BA/IA)]
No full textГодишњак студентских радова УБ-АФ је резултат вишегодишње активности развијане на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету и настао је са намером да буде један од канала дисеминације и промоције резултата наставног процеса на студијским програмима основног и мастер нивоа. Годишњак је публикација прегледног карактера која на систематизован начин пружа увид у теме, приступе и одговоре на семестралне задатке. Тежња је да се Годишњак приређује на годишњем нивоу архивирањем и презентацијом испитних елабората студената како на предметима типа студио пројекат, тако и осталим предметима чија се методологија заснива на пројектној настави.UB-FA Students’ Yearbook is the result of multi-year activities with a focus on archiving and presenting the students’ work in design studio courses, as well as other project-based courses at the University of Belgrade - Faculty of Architecture. The Yearbook is created to be one of the channels for dissemination and promotion of the results from the educational process in bachelor’s and master's programs. Published annually, the Yearbook gives an overview as a systematic insight into topics, approaches, and responses to semester tasks
Media [Godišnja izložba Dizajn sekcije ULUPUDS-a, 2024] [nagrada publike]
No full textRad problematizuje društvenu ulogu medija, čija beskrupulozna moć kreira našu stvarnost. Pre svega, ovakav ambijent generišu globalne politike i multinacionalne kompanije, zloupotreblјavajući medijski prostor u cilјu sticanja društvene moći i profita. Metaforičkom estetizacijom takve postavke, mediji su u radu prikazani kao bubašvabe koje nam neprestano oblikuju svest, ali istovremeno i grickaju naš mozak (BRAIN). Ilustracija je osmišlјena i realizovana kao slojeviti eksponat, gde su bubašvabe direktno štampane i raspoređene na tri sloja stakla, čime je dobijena prostornost i dodatna sugestivnost samog koncepta. Rad je osvojio Nagradu publike u okviru tradicionalne Godišnje izložbe Dizajn sekcije ULUPUDS-a, koja je održana 2024. godine u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu (SKC)
Дихотомије [Самостална изложба, 2024]
No full textКонципирана на естетици геометријске апстракције, изложба "Дихотомије" проблематизује нашу спремност да откривамо и истински промишљамо разнолике и вишеслојне аспекте света око нас, али и света у нама. Иако су све графике осмишљене као композиције идеално преклопљених црних и белих слојева, где су фрагменти белина савршено "прикривени" иза црних облика, изложбени експонати неће детерминисати такве слике. Наиме, због просторности слојевите структуре, ниједан рад није могуће сагледати као његову идеалну репродукцију. У зависности од позиције опажања експоната, могуће су рецепције различитих просторних слика, заснованих на динамичкој игри позитивне и негативне форме, кроз коју нам се беле површине поступно "откривају". Такође, неке белине, које на појединим репродукцијама доминирају у својој иконичности, у стварности постају релативизоване обликовним екстензијама. Дистанцирањем слојева дигиталних отисака на стаклу и папиру није добијен само домен просторности, него и семантичка вишеслојност и потенцијал за визуелну интеракцију. На овај начин, поставка афирмише посебност и значај сваког појединца, упућујући га на својеврсну перцептивну игру са изложеним графикама. Заснован на динамици кретања, овај процес доноси исходишта појмовног, али и емоционалног сазнања. Управо због тога, "Дихотомије" представљају и савремени графички омаж естетици супрематизма и његовом утицају на модерни покрет у архитектури, који су у првој половини прошлог века консеквентно изменили оквире креативног стваралаштва и мишљења, а тиме и саму уметност у целини, афирмишући снагу чисте и огољене форме. Успостављањем динамичког односа међу слојевима геометризованих површина, као визуелним отклоном од појавних одлика реалног света, ствара се полигон за иманентна сазнања о том свету. Истовремено, апстрахованим визуелним језиком и сведеном геометријом, радови упућују и на неопходност сталног преиспитивања и рафинисања личних ставова и уверења, те указују на важност критичког мишљења у савременом тренутку.Самостална изложба "Дихотомије" , Културни Центар Требиње, 09. децембар 2024 – 26. јануар 202
DALL·Е 2023-02-12 23.00.45 - поглед на срушене зграде из ваздуха.пнг, 2023, уље на платну, 200 цм x 200 цм [37. Чукарички ликовни салон, 2024]
No full text37. Čukarički likovni salon, tradicionalna likovna smotra Galerije `73, biće svečano otvoren u utorak, 24. decembra 2024. g, sa početkom u 19 časova. I ove godine Galerija `73, uz podršku Gradske opštine Čukarica, dodeljuje autoru najboljeg izloženog rada na Salonu nagradu “Poleksija Todorović“. Nagrada se sastoji od plakete i novčanog dela.
Stručni žiri u sastavu: prof. Dr Jerko Denegri, Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti i likovni kritičar, i Irena Paunović (prošlogodišnja dobitnica priznanja), jednoglasno je odlučio da je ovogodišnji laureat nagrade Aleksandar Đurić, autor rada „Karta severnog neba“. Dve specijalne nagrade Salona poneli su Vladimir Perić, za rad „Cirkularno pismo“ i Nikola Pavković, autor instalacije „Nesuđena imovina“. Nagrada „Poleksija Todorović“ nosi ime naše najstarije slikarke Poleksije Ban Todorović, koja je završila bečku akademiju u 19. veku, ćerke Matije Bana, rodonačelnika Banovog brda.
Čukarički likovni salon je tradicionalna umetnička manifestacija ove beogradske galerije, koja se održava već duže od tri decenije. Namera organizatora ove izložbe jeste da jedanput godišnje okupi odabrane likovne umetnike. Kao i prethodnih godina, umetnici izlažu po pozivu članova Umetničkog saveta galerije, ove godine njih 26. Poziv da izlažu na ovogodišnjem Salonu dobili su: Nenad Avramović, Milena Bošković Badnjar, Selena Vicković, Nikola Vukosavljević, Ljubomir Vučinić, Gabriel Glid, Selma Đulizarević, Aleksandar Đurić, Luka Klikovac, Vladimir Komad Aleksandar Kostić, Marko Marković, Jelena Mirković, Aleksa Pavković, Nikola Pavković, Miodrag Pantović, Savo Peković, Vladimir Perić Talent, Milena Putnik, Slavoljub Caja Radojčić, Slobodan Dane Stojanović, Đorđe Skolovski, Zoran Todović, Tomislav Todorović, Pavle Ćurčić i Ivan Šuletić