Procter & Gamble (United Kingdom)
RAF - Repository of the Faculty of Architecture - University of BelgradeNot a member yet
3129 research outputs found
Sort by
Шулетић Иван - Цртеж /Drawing [17. међународни бијенале уметности минијатуре, 2024]
No full textГорњомилановачки Бијенале минијатуре основан је 1989. године, под окриљем Удружења ликовних и примењених уметника Горњег Милановца.
Идеју о организовању Бијенала покренуо је сликар Милан Милетић, који је учествовао на сличној изложби у Торонту у Канади. У сарадњи са тадашњим председником Удружења ликовних и примењених уметника Горњег Милановца, Небојшом Савовићем Несом, и члановима Удружења манифестација је покренута под називом Први бијенале југословенске минијатурне уметности. Изложба је представљена у Завичајном музеју у Горњем Милановцу од 9. децембра 1989. до 9. јануара 1990. године, а учешће је узело више од 300 југословенских уметника.
Од самог почетка је Бијенале обухватио све области ликовног и примењеног стваралаштва, што је манифестацију учинило јединственом у свету. У оквиру поставке је било могуће сагледати актуелно уметничко стваралаштво у области минијатуре, најпре југословенских, а потом и светских уметника, на најширем међународном нивоу. Бијенале су од почетка подржали СО Горњи Милановац, Културни центар и Дечје новине, као и бројна горњомилановачка предузећа
Wallpaper" i "Iz radne sobe" Годишња изложба [Галерија 1964-2024, Задужбина Илије М. Коларца] [2024]
No full textGodišnja izložba predstavlja osvrt na izlagački progran koji se prema izboru stručnog Saveta Galerije Zadužbine Ilije M. Kolarca realizuje tokom jednogodišnje izlagačke sezone. Izložba okuplja 15 umetnika koji su u Galeriji Kolarčeve zadužbine samostalno i kolektivno izlagali u periodu od septembra 2023. do juna 2024. godine
The Role of Architectural Education Models in Sustainable Transition of Cities
No full textAs one of the pillars for design professionals, design education in architecture and related fields contributes to the built environment's sustainable future. However, despite the dedication of educators, the evolving emphasis of design pedagogy is still not entirely accepted in the academic setting. Concerns regarding outmoded and static approaches in higher education have recently triggered some new insights causing the updating, upgrading and improvement of programs. Consequently, critical thinking and inquiry, creativity and innovation, research and investigation, collaboration and civic engagement, supported by technical competences, have become increasingly valued in the contemporary design pedagogy. In keeping with this patter
n, the Sustainable City master's program at the University of Belgrade's Faculty of Architecture is organized around a project-oriented methodology. The process is finalized through a Civil Initiative Project Proposal data set established on the Teams platform, that addresses requests for proposals and several ongoing competitions. A Civil Initiative Project Proposal data set created on the Teams platform completes the process and offers the opportunity for active participation in solving the different issues facing local communities
Crteži i skice u arhitekturi [Furundžić Danilo]
No full textAko je crtež deo procesa arhitektonskog stvaranja, kompjuteri ne smeju da odvoje arhitekturu od spontanog crtanja razumom, maštom i slobodnom rukom nekada na marginama velikog papira za plotere...
Creative pedagogies for placemaking training in territorial planning science: A transnational overview
No full textEducation in the 21st century is facing many challenges due to the rapid development
of technologies, data overflow and the call for interdisciplinarity to achieve more sustainable
results. Teaching staff dealing with placemaking have a critical role to play
in the formation and education of future generations of planners. They should apply
learning and research approaches based on a sensitive and comprehensive understanding
of academic, technical, social, environmental and artistic elements that require
bespoke techniques and an ever-changing curriculum. However, the formal education
of architects and urban planners should be reframed to deal with the real-world places
and needs of local communities, as well as community initiatives, local knowledge
and organizational and creative capacities towards transformative experiences. The
concept of placemaking emphasizes the need for strengthening connections between
people and the places they share, considering for this purpose the active involvement
of the local community. This chapter presents several cases of project-oriented and
place-based learning approaches from Brazil, Israel, Portugal and Serbia. It intends to
discuss how the use of placemaking pedagogies can enrich the learning process of
all involved. The analysis of cases allows us to highlight that some of the interesting
experiences in placemaking resulted from community initiatives, which are not always
anchored in formal/statutory planning procedures. This poses the challenge of how to
translate such locally rooted processes, methodologies, results and knowledge into a
creative and innovative pedagogical training approach. Bringing planning students to
local communities and exposing them to different proposals and needs calls for revisiting
seminars, studios and classes – both the design and programmes to fully integrate
the community and firmly anchor local resources in these training activities. In this
approach, the crucial benefits are strengthening and enlarging the context for learning
and enabling universities to serve as catalysts for urban revitalization and making
places more tailored to people
Opera through atmospheric narratives [abstract]
No full textBy analyzing the relationship between character portrayal in contemporary opera productions and the creation of architectural atmosphere, this study interprets how theatrical staging can serve as a clear
platform for critiquing societal norms, focusing on the position of women, particularly those depicted as sex workers, through a comparative analysis of various productions of Verdi’s “La Traviata.” The study examines directorial approaches to portraying diverse facets of Violetta Valéry, a prominent marginalized female character. Through a comparative analysis of three distinct stagings that underscore different dimensions of her complex personality, the research investigates the interplay between character portrayal and spatial representation of pivotal moments in the libretto. This interpretive analysis, framed by the architectural responses in realizing visionary opera staging concepts (Regieoper), sheds light on how architectural choices reflect societal attitudes. By emphasizing varied facets of Violetta’s character, these productions offer novel insights into familiar narratives, amplifying subtle messages that might otherwise be overlooked. Ultimately, this research emphasizes the potency of architectural atmospheres in visual storytelling and shaping perceptions of marginalized individuals, underscoring the potential for theatrical productions to serve as platforms for social critique and catalysts for change. The nuanced use of atmosphere enriches our interpretation of Violetta’s character, revealing layers of her personality and societal constraints that traditional staging might overlook. The spatial dynamics and scenic design not only frame her narrative but also evoke emotional and psychological responses that deepen our understanding of her plight and resilience
Савремени принципи очувања вернакуларне архитектуре у истраживачкој делатности Александра Дерока
No full textВернакуларна архитектура представља значајну типологију културног наслеђа у којој су интегрисани различити географски, климатски, друштвени, историјски и културолошки фактори који, заједно са местом на којем настаје, граде њену специфичност. Међутим, све до краја XX века и верификовања Повеље о вернакуларном наслеђу, вернакуларна архитектура није глобално препозната као интегрални део културног наслеђа које треба очувати. С друге стране, Александар Дероко један је од првих истраживача на простору
бивше Југославије који је већ средином XX века препознао значај вернакуларне архитектуре и важност њеног очувања. Истраживања која је спровео у области очувања вернакуларне архитектуре, а која обухватају мапирање, систематизацију и валоризацију објеката народног градитељства, чине пионирски подухват у унапређењу теорије очувања вернакуларне архитектуре. Такође, спроведена истраживања представљају и данас незаобилазно полазиште у бављењу питањима очувања вернакуларне архитектуре, што
указује на њихову савременост и актуелност. Стога, предмет овог рада јесте анализа истраживачке делатности Александра Дерока у области очувања вернакуларне архитектуре на простору бивше Југославије као полазишта за разумевање вернакуларног облика стваралаштва. Посебан фокус усмерен је на значај улоге Александра Дерока у савременим истраживањима вернакуларне архитектуре. С тим у вези, циљ овог рада јесте систематично приказивање теоријских ставова Александра Дерока у области очувања вернакуларне архитектуре на простору бивше Југославије и његове повезаности са
савременим принципима очувања вернакуларне архитектуре као значајног дела културног наслеђа. Кроз приказ очувања села Гостуша на Старој планини као примера добре праксе очувања просторне културно-историјске целине са израженим карактеристикама вернакуларне архитектуре, указује се на утицај теоријских ставова Александра Дерока на очување вернакуларне архитектуре у савременој конзерваторској пракси
Conceptual architectural design of the Museum of contemporary art, Natural history museum and Park of Arts & Culture with associated cultural facilities [STRAND 2024] [Recognition in Architecture and challenges in creating architecture for the future category]
No full textThe task of the competition indicated the search for a spatial solution representing a crucial project aimed at enhancing the development of culture and cultural content in Montenegro. The presented urban-architectural solution is deeply rooted in the site’s characteristics and in exploration of the aesthetics of nature as the main spatial resource. The proposed design methodology is based on exploration of the natural course of the Morača River, leaving a profound mark, and altering the immediate terrain surface, creating a distinctive visual identity for the landscape of Montenegro.Associates: Katarina Crljenica, Tamara Koneska
Consultant: Bojana Zekovi
Towards the integration of sustainable development goals in higher education for urban planning
No full textСа усвајањем УН Агенде 2030, Унеско је донео нове препоруке за интеграцију циљева одрживог
развоја (ЦОР) у наставни процес. Од посебног значаја за образовање у области урбанизма је ЦОР 11 – „Одрживи
градови и заједнице―. Паралелно са тим, две кровне европске организације Европски савет урбаниста2 и
Удружење европских школа за планирање3 нуде препоруке нових компетенција за професију урбанисте. Циљ
овог рада је да у односу на препоруке Унеска, Европског савета урбаниста и Удружења европских школа за
планирање систематизује кључне смернице за развој високог образовања у области урбанизма. На основу
квалитативне анализе садржаја наведених докумената биће издвојени кључни аспекти од значаја за формирање
структуре курикулума у складу са концептом одрживог развоја. Поред тога, наведени резултати се могу
користити и као методолошки алат за проверу компатибилности постојећих студијских програма урбанизма у
односу на очекиване компетенције и глобалне захтеве за образовање за одрживи развој.With the adoption of the UN Agenda 2030, UNESCO brought new recommendations for the integration of Sustainable
Development Goals (SDGs) into the teaching process. SDG 11 - "Sustainable cities and communities" is of particular importance
for urban planning education. In parallel, two European umbrella organizations, the European Council of Spatial Planners
(ECTP-CEU) and the Association of European Schools of Planning (AESOP), offer recommendations for new competencies for
the profession of urban planners. This work aims to systematize the key guidelines for the development of higher education in the
field of urban planning in relation to the recommendations of UNESCO, ECTP-CEU and AESOP. Based on the qualitative
analysis of the content of the mentioned documents, key aspects of importance for the formation of the curriculum structure in
accordance with the concept of sustainable development will be singled out. In addition, the stated results can be used as a
methodological tool for checking the compatibility of existing study programs in urban planning in relation to the expected
competencies and global requirements for education for sustainable development
How to Close the Loop: Plan Control and Planning Enhancement Through Monitoring and Evaluation
No full textPrema domaćoj legislativi, prostorno i urbanističko planiranje je delatnost od javnog značaja, koja ima za cilj upravljanje prostorom i prostornim razvojem tako da se usvojena načela sprovode od najvišeg, republičkog, do lokalnog nivoa, i da se pri tome područja posmatraju celovito, u kontekstu širih teritorija – horizontalna i vertikalna koordinacija planiranja. Sama reč planiranje upućuje da se radi o aktivnosti koja se (i) unapred, planski osmišljava, (ii) sistemski sprovodi, a (iii) efekti planiranja se posmatraju, prate i vrednuju, i (iv) postaju baza za sledeće faze iste aktivnosti, tako da se proces koriguje i usmerava u skladu sa promovisanim vrednostima i ciljevima, a na osnovu prethodno ostvarenih rezultata. U radu istražujemo ključne aspekte (iii) – monitoringa i evaluacije planova, sa idejom da se prepoznaju konkretni (a) proceduralni koraci / faze i (b) bazični kriterijumi za svaki od njih koje je potrebno pratiti, kako bi se utvrdili efekti plana u odnosu na postavljene ciljeve. Naravno, takav poduhvat prevazilazi obim i kapacitete ovog istraživanja, ali
ostaje pretenzija na postavljanje – makar i nepotpune, osnovne matrice procesa, i skretanje pažnje skupa na praktične aspekte ove važne teme.According to domestic legislation, spatial and urban planning is an activity of public interest, aimed at managing space and spatial development. It ensures that adopted principles are implemented from the highest, republican, to the local level, and that areas are viewed comprehensively, within the context of broader territories - horizontal and vertical coordination of planning. The term planning itself implies that it involves (i) strategic conceptualization in advance, (ii) systematic implementation, (iii) observation, monitoring, and evaluation of planning effects, and (iv) serves as a basis for subsequent phases of the same activity, enabling the process to be adjusted and directed in line with promoted values and objectives, based on previously achieved results. In this study, we explore key aspects of (iii) - monitoring and evaluation of plans, with the idea of identifying specific (a) procedural steps/phases and (b) basic criteria for each of them that need to be monitored to determine the effects of the plan in relation to the set goals. Of course, such an undertaking exceeds the scope and capacity of this research, but the ambition remains to establish, even if incomplete, a basic framework of the process, and to draw attention to the practical aspects of this important topic