Procter & Gamble (United Kingdom)
RAF - Repository of the Faculty of Architecture - University of BelgradeNot a member yet
3129 research outputs found
Sort by
Action placemaking in Belgrade, Serbia : Gardening as a game-changer of an adaptive urban system
No full textUrban gardens have an important role in reconnecting nature and urban environment since
their notion is related to culture and everyday life. Focusing on the Belgrade area of Donji
Dorcol, the paper examines the application of the urban gardening approach, based on the
synergy of dwelling culture and specific social and cultural needs of local inhabitants. Urban
gardens in Belgrade are developed spontaneously (often illegally) as self-organized citizens’ acts.
Nevertheless, they promote the values of an active relationship between users and immediate
residential surrounding, contributing to the overall comfort of residents and their attitude
toward the living environment. Also, urban gardens are not only the places for producing food
in financially challenging times, but, above all, the specific nodes associated with socialisation
and a “sense of home”. Recognising the benefits of urban gardens, while raising the awareness
of this concept in a city, influences the upgraded perception of urban green infrastructure.
Consequently, the effects of the action placemaking directed to the future creation of new
garden spots could benefit the city on several levels - from the improvement of landscape
quality, to the (co)creation and elaboration of an Adaptive Urban System for Belgrade
Architectural Concept : (Op)positional Infinity of the City
No full textThis paper analyzes the role of the architectural concept in the creation and life of the city. Aiming to identify the urban qualities in the concept, I introduce the distinction between the first and the second object of architecture, where the former represents the architectural concept, which then materializes its authenticity in the latter, that is, architecture’s real state. Within this temporal order of architectural creation, the paper focuses on the transition from the first object to the second, in which the (urban) reality is assumed to be altered by producing the architectural concept. In explaining such alteration, I employ the dialectics between concept and context. My main hypothesis is that to define the architectural concept necessarily implies the definition of its context, that is, the representation of its real exteriority. At the urban level, the inevitable particularity of architecture becomes an aesthetic quality, thanks to which the impossible task of de-fining the city is overcome and made irrelevant for reaching the state of (urban) conjunction. With every architectural concept being realized, the urban reality becomes altered, or multiplied. The urban contextualization, in this sense, implies not simple summation, but rather conjunction of at least two different concepts, whose difference, however, originates from the act of fundamental disjunction. To explain this paradox, I employ Hegel’s notion of aufheben, aiming to reconcile the radical architectural opposition between the conceptual and the contextual, in favor of the idea of the multiplicity of realized concepts – that is, second objects of architecture. What in architecture appears as an opposition of concept and context, serves on the urban level to overcome the problem of (contextual) finitude of the city, and then produce a new, positive difference within it
0.10 _ Making of a city: postindustrial development of the area between Dunavska street and the Danube‘s Belgrade waterfront [46th Salon of Architecture. 2024]
No full text10.10 _ ПРОИЗВОДЊА ГРАДА: ПОСТИНДУСТРИЈСКА ФАЗА ПОДРУЧЈА ИЗМЕЂУ ДУНАВСКЕ УЛИЦЕ И ДУНАВСКОГ ПРИОБАЉА У БЕОГРАДУ, категорија Публикације, 46. Салон Архитектуре у Београду, Музеј Примењене Уметност
Topological Interlocking Assembly: Introduction to Computational Architecture
Get PDFTopological interlocking assembly (TIA) and computational architecture treat form as an emergent property of a material system, where the final shape results from the interplay of geometries and geometric interdependencies influenced by contextual constraints (material, structure, and fabrication). This paper posits that TIA is an ideal pedagogical tool for introducing students to computational architecture, and its theoretical foundations and design principles. Specifically, defining TIA as a material system provides a robust educational approach for engaging students with computation; fostering design processes through bottom-up, hands-on investigations; expressing design intents as procedural logic; understanding generative geometric rules; and exploring the flexibility of parametric variations. The methodology is detailed and illustrated through a design workshop and study unit from the Bachelor’s and Master’s programs at the Faculty for the Built Environment, University of Malta. Four case studies of TIA—of tetrahedra, cones, octahedra, and osteomorphic blocks—demonstrate how these exercises introduce students to computational thinking, parametric design, and fabrication techniques. This paper discusses the advantages and limitations of this pedagogical methodology, concluding that integrating computational architecture in education shifts students’ design processes to investigation and innovation-based approaches, enabling them to address contemporary design challenges through context-driven solutions
REthinking Sustainability TOwards a Regenerative Economy – COST RESTORE Action
No full textFour years after the launch of COST Action RESTORE: REthinking Sustainability TOwards a Regenerative Economy, the city of Belgrade hosted the COST RESTORE READY Conference on April 9, 2021. This event brought together four years of research and collaboration on regenerative design, providing a platform to share insights and explore its application in Serbia and across Europe
Book of extended abstracts / [International conference] REthinking Sustainability TOwards a Regenerative Economy - RESTORE Ready Conference in Belgrade
No full textRESTORE READY (REstore Action Dissemination Yield) conferences are designed to share the outcomes of the COST Action RESTORE across Europe at a macro-regional level. These international events promote a regenerative approach to sustainability, fostering open dialogue on transitioning toward more sustainable and regenerative practices in architecture, urban development, and other sectors shaping the environment.
READY conferences bring together local experts, stakeholders, RESTORE speakers, and participants from over 40 countries to exchange knowledge and experiences. By comparing regional best practices with the research and guidelines developed through RESTORE, these events facilitate collaboration and drive improvements in sustainability-related policies and practices within the built environment.
Belgrade joined cities such as Athens, Warsaw, Paris, Madrid, Malmö, and Sabden in hosting a RESTORE READY International Conference. Held on April 9, 2021, at the University of Belgrade's Faculty of Civil Engineering, the conference featured a comprehensive program aimed at advancing these critical discussions
Handbook for Children- and Family- Friendly Design of Open Urban Spaces
No full textДизајн отворених простора града по мери деце и породице је дизајн који децу и породицу ставља у средиште пажње, односно који отворене просторе града посматра, планира, обликује и уређује тако да буду угодни, доступни, инклузивни и безбедни за њих, али и за цело друштво. При томе, деца и породица нису само крајњи корисници овако дизајнираних отворених простора града, него и активни учесници у поступку њиховог обликовања и стварања.Владимир Ковач - дизајн уредник;
Данијела Миловановић Родић - стручни консултант;
Павле Питка - стручни консултан
Милутин Борисављевић као доносилац француског bon goût-а у српској архитектури између два светска рата: Уклети неимар бритке речи и несхваћене теоријске мисли о лепоти архитектуре
No full textНаграда за најлепшу фасаду у Београду покренута је 1924. године на личну иницијативу Душана С. Томића, професора технологије на Универзитету, добротвора, љубитеља лепоте, уметности и архитектуре, такође заслужног 1925. године за оснивање засебног одсека за инжењере технологе у оквиру Техничког факултета - што је претходило оснивању Технолошког факултета у Београду. Професор Томић обезбеђивао је новчана средства за награду, а стручни суд давала је комисија из Клуба архитеката - Удружење југословенских инжењера и архитеката - Секција Београд. Главни циљ установљења Награде за најлепшу фасаду у Београду било је мотивисање стручне јавности: архитеката пројектаната и државних институција задужених за бригу о градњи, да се поведе рачуна о естетским квалитетима стамбених зграда које су изграђиване у великом броју након Првог светског рата.
Главни фокус рада усмерен је на конкурс који је за ову награду расписан 1930. године и на конкурсне радове Милутина Борисављевића, архитекте који се на конкурс пријавио са највећим бројем грађевина, али нажалост те године награду није добио. Да ли је Борисављевићево добијање награде осујетио његов колега и супарник Бранислав Којић, најагилнији представник и члан управе Клуба београдских архитеката? Имајући у виду жучну полемику коју су у дневној штампи водили Којић и Борисављевић разоткрива се позадина сукоба ове двојице ”француских ђака”, што је могло утицати на коначну одлуку по којој је награда 1930. године додељена четворици архитеката, међу којима се нашао и Којић.
Рад се бави питањима естетике архитектуре и њеног сагледавања са становишта српске архитектуре између два светска рата, при чему се посебно издваја изванредно плодна градитељска активност Милутина Борисављевића. Окосницу рада чине Борисављевићеви теоријски ставови који се односе његов научни приступ естетици архитектуре, што је утицало његов пројектантски рад, али и на критику архитектуре која је постајала све присутнија у јавности. Имајући на уму веома сложену теоријску и критичку активност Милутина Борисављевића, разматрањем грађевина које је 1930. године поднео на конкурс за најлепшу фасаду Београда стиче се утисак о рафинираним погледима на архитектуру која баштини квалитете bon goût-а (доброг укуса), што нас нагони да се запитамо који су то били прави разлози за недобиње награде
Coasts of Vojvodina’s Cities as a Basis for Developing River Cultural Tourism
No full textВојводина спрам своје површине има велике могућности за развој културног туризма на три своје велике пловне реке: на Дунаву, Сави и Тиси. Овде се посебно истиче Дунав, који као друга по дужини европска река представља пловни пут и туристичку руту од великог значаја за цео континент. Како су туристичка пристаништа и марине као главна места активности речног културног туризма везани за већа насеља, онда су у средишту његовог
развоја војвођански градови на обалама трију великих река. Међутим, поред већ споменуте туристичке инфраструктуре, потребно је и правовремено препознавање и промоција локалних знаменитости које би биле ослонац у развоју овог вида туризма. Актуелна туристичка понуда и досадашње стручно искуство културног туризма на Дунаву показују да се углавном промовишу два елемента културно-туристичке понуде у приобаљу подунавских градова: стара језгра са знаменитим грађевинама и тврђаве. Са друге стране, положај и генеза војвођанских градова на три велике реке нису исти. Циљ овог истраживања јесте да се управо генеза и садашњи елементи њиховог приобаља научно размотре и повежу с могућим начинима њихове одрживе промоције кроз развој речног културног туризма
Form destabilization: between reality and projection
No full textНапуштање концепција целовитости пројекта, простора и облика проблематизује дематеријализацију света, омогућавајући производњу архитектонског простора као места нове реалности − између стварности и њене пројекције. Савремена отвореност архитектуре омогућава прихватање различитости као највећих квалитета, и то у зони у којој ништа није статично и унапред дефинисано. Померањем од симетрије ка комплексностима, отварају се поља променљивости света и ствари. То значи да двосмислености прерастају у видљивост промене. Њихово постављање у исту концепцијску раван, између стварне и потенцијалне реалности, отвара могућност за мултивалентност. За архитектуру то значи да је простор посматран као варијетет интензитета покрета у коме су механизми генерисања форме остварени кроз дигитални медиј. Раслојавање простора у отвореној фрагментарности скрива логику система, који као принцип организације користи њену супротност. У равни архитектонске продукције неутрални оквир универзалног простора за производњу различитости преведен је у дигитално. Нова дефиниција вредности и критеријума заснована на променљивостима и потенцијалностима служи за увођење метанаратива мноштвености у смислу многострукости начина декодирања света и стварности. Оно што се потврђује јесте капацитет за савременост архитектуре у којој се виртуелно појављује као ново постдигитално обликовно стање. Испитивање капацитета отворености и недовршености архитектуре нуди се кроз дефинисање новог стилског кључа − као просторно-временски и обликовни концепт. Оно што одликује ову временску дигиталну парадигму јесте фрагментација хомогеног линијског тока времена која се одвија измештањем механизама у корист његовог новог искуства. Модел се третира једнако као метод којим се отвара алтерација архитектонског обликаMoving from the concepts of project, space, and form wholeness
problematizes the dematerialization of the world, allowing the
production of architectural space as a place of new reality –
between reality and its projection. Contemporary architectural
openness enables the acceptance of diversity as the highest
quality, in a zone where nothing is static or predefined. Shifting
from symmetry towards complexity opens fields of world and
object variability. This means that ambiguities evolve into the
visibility of change. Their positioning on the same conceptual
plane, between actual and potential reality, opens the
possibility for multivalence. For architecture, this means that
space is observed as a variety of movement intensities, where
the mechanisms for form generation are established through
digital media. The stratification of space in open fragmentation
hides the logic of a system that, as an organizational principle,
uses its opposite. In the plane of architectural production, the
neutral framework of universal space for the production of
diversity is translated into a digital one. A new definition of
values and criteria, based on variability and potentiality, serves
to introduce a metanarrative of multiplicity in terms of manifold
ways of decoding the world and reality. What is confirmed
is the capacity for the contemporaneity of architecture, in
which the virtual appears as a post-digital formal state. The
exploration of the openness and incompleteness of architecture
is offered through the definition of a new stylistic key – as a
new spatiotemporal and formal concept. What characterizes
this temporal digital paradigm is the fragmentation of the
homogeneous linear flow of time, which occurs by shifting
mechanisms in favor of its new experience. The model is
treated equally as a method that opens the alteration of the
architectural form