ID Design Press
Not a member yet
307 research outputs found
Sort by
Хомоцистеинот – ризик фактор и предиктор во појавата на васкуларните компликации кај пациентите со дијабетес мелитус тип 2
BACKGROUND: Homocysteine (HCY) is a sulphur containing amino acid. The entire amount of homocysteine in the body is formed through the cycle of methylation of the amino acid methionine, as the primary and only source of homocysteine. The plasma free HCY is only 1%, while 70% is bound to albumin. The metabolism of HCY involves three enzymes: methionine synthase (MS) methylenetetrahydrofolate reductase (MTHFR), cystathionine B synthase (CBS) and the vitamins B6, B12 and folic acid as cofactors of these enzymes. In case of metabolic disturbance of the metabolism of HCY due to enzymatic defect or because of lack of intracellular cofactor, HCY accumulates in the cells, after which it is excreted from the cells and its plasma levels rise.
AIM: The purpose of this study is to obtain data that would prove the correlation of plasma homocysteine regarding the etiology of the microvascular and macrovascular complications of diabetes and the possibility of its use as an early predictor in the diagnosis of vascular complications in patients with diabetes mellitus.
METHODS: This paper is a retrospective-prospective study conducted at the Clinic for Endocrinology, Diabetes and Metabolic Diseases in Skopje. The study have included 80 patients with diabetes mellitus 2. Patients who are recruited were divided into two groups: 50 patients diagnosed with vascular complications and a group of 30 patients without associated complications, which will be the control group. The test group of patients will be made up of patients with type 2 diabetes mellitus, with confirmed diagnosis and treated with insulin and oral treatment.
RESULTS: From the preliminary results of the microvascular complications the most frequent and statistically significant is the prevalence of the nephropathy with 32%. Retinopathy was represented with 29 % and microalbuminuria was detected in 27.5% of the patients. Among the macrovascular complications 31 % of the patients were diagnosed with arterial hypertension and 12.50% with peripheral arterial diseases. In the present study higher levels of homocysteine were detected in group of diabetic subjects with microvascular and macrovascular complications comparing to control group of patients where no complications were diagnosed and levels of homocysteine were among reference ranges.
CONCLUSION: Hiperhomocisteinemia represents a risk factor in etiology of chronic complications in patients with diabetes mellitus type 2. However, further research would provide clear evidence of the impact of increased levels of homocysteine and its role in damage to the endothelium of blood vessels and the emergence of long-term vascular complications.ОСНОВА: Хомоцистеинот (Нсу) е амино киселина која содржи сулфур. Целото количество на хомоцистеин во организмот се формира преку циклусот на метилција од аминокиселината метионин, како основен и единствен извор на хомоцистеин. Во плазмата Нсу се наоѓа слободен само 1%, додека 70% се наоѓа врзан за албумините. Во метаболизмот на Нсу се инволвирани три ензими: метионин синтаза (МС), метилентетрихидрафолат редуктаза (МТХФР), цистатионин Б сентитаза (ЦБС) како и витамините B6, B12 и фолната киселина, како кофактори на овие ензими. Во случај на нарушување на метаболизмот на хомоцистеинот поради ензимски дефект или поради недостиг на некој интрацелуларен кофактор, доаѓа до акумулирање на Нсу во клетката и потоа до негово екскретирање и зголемување на нивоата во циркулацијата.
ЦЕЛ: Целта на ова истражување е да се добијат податоци со кои би се докажала корелацијата на плазма хомоцистеинот во однос на етиологијата на микроваскуларните и макроваскуларните комликации како и можноста за негова употреба како ран предиктор во дијагностиката на васкуларните компликации кај пациентите со дијабетес мелитус.
МЕТОДИ: Трудот претставува ретроспективно-проспективно истражување кое се одвиваше на клиниката за ендокринологија и болести на метаболизмот во Скопје. Студијата вклучи 80 пациенти со дијабетес мелитус 2. Регрутираните пациенти беа поделени во две групи: 50 пациенти со дијагностицирани васкуларни компликации и група од 30 пациенти без придружни компликации, која воедно е и контролна група.
РЕЗУЛТАТИ: Од обработката на податоците, помеѓу микроваскуларните компликации сигнификантно најзастапена беше нефропатијата со 32%, потоа ретинопатијата со 29% и микроалбуминуријата со 27.5%. Од макроваскуларните комликации сигнификантно и значајно најзастапени беа хипертензивната болест со процентуална застапеност од 31%, и периферната артериска болест со 12.50%. Високи вредности на хомоцистеин беа нотирани кај двете групите на пациенти со микроваскуларни и макроваскуларни компликации во однос на контролната група на пациенти, каде вредностите на хомоцистеин беа помеѓу нормалните граници.
ЗАКЛУЧОК: Хиперхомоцистеинемијата претставува ризик фактор во етиологијата на хронични компликации кај пациентите со дијабетес мелитус тип 2. Сепак, потребни се понатамошни истражувања кои би дале јасни податоци за влијанието на зголемените нивоа на хомоцистеин и неговата улога во оштетувањето на ендотелот на крвните садови и појава на долготрајни васкуларни компликации
Програма ИнфоÑамит 96 -конференција Информатика во органите на државната управа, 11 декември 1996 год., Дом на ÐРМК, Скопје
ИзвадоÐ
ЕИС - Билтен, ноември - декември, 1995 година
извадоÐ