1,720,962 research outputs found
La nourriture des entités surnaturelles dans les croyances populaires néohelléniques
Full text linkDans les récits populaires néo-helléniques, le peuple peut obtenir la faveur de certaines figures surnaturelles féminines, souvent appelées Kalés Kuríes, néraïdes et mires. Pour les accueillir, il lui fallait préparer la table d’une manière particulière, en disposant dessus un certain type de nourriture, différentes sortes de boissons, ainsi que des couverts. Si les dames étaient satisfaites des offrandes, elles donnaient à l’hôte des cadeaux – matériels ou non – pour le récompenser.L’objectif de cet article est d’étudier les différentes manières dont la nourriture est utilisée par l’homme pour établir un lien avec le surnaturel, dans les croyances populaires néo-helléniques concernant les êtres fantastiques.In Modern Greek folk tales, men can obtain favour of some female supernatural figures, often called Kales Kuries, neraides or mires. To accommodate them, people had to prepare the table in a particular way, by displaying a certain type of food, different kinds of drinks and cutlery. If the women were satisfied with the offerings, they were rewarding the person with material or immaterial gifts.The aim of this article is to cast light on the ways in which people use food in order to get in contact with the supernatural, in Modern Greek popular beliefs about imaginary beings.Σύμφωνα με τις νεοελληνικές δοξασίες, ο λαϊκός άνθρωπος μπορεί να επιστρατεύσει μια σειρά πρακτικών ώστε να εξασφαλίσει την εύνοια συγκεκριμένων υπερφυσικών οντοτήτων θηλυκού γένους ονόματι καλές κυρίες, νεράιδες και μοίρες. Για να τις υποδεχτεί στην κατοικία του ή σε κάποιο ιερό χώρο, αναγκαία ήταν η προσφορά τροφίμων ενίοτε συνοδευόμενων από ποτά και χρηστικά αντικείμενα (μαχαιροπίρουνα). Οι ευνοϊκές κατόπιν -υπό συνθήκες τελουμένων με τη μορφή εικονικών θυσιών- προσφορών υπερφυσικές οντότητες παρείχαν στον πιστό ένα σύνολο ανταμοιβών, υλικών και μη.Σκοπός του συγκεκριμένου άρθρου είναι να εκτεθεί και να εξεταστεί αναλυτικά η χρήση τροφίμων στις νεοελληνικές λαϊκές παραδόσεις με σκοπό την διαμόρφωση δεσμών τύπου δούναι και λαβείν με το υπερφυσικό
Baba Yaga, les sorcières et les démons ambigusde l’Europe orientale
Full text linkBaba Yaga est une figure du conte russe s’inscrivant dans le panthéon des êtres surnaturels du folklore slave, comme le prouvent les recherches des folkloristes et ethnologues. Elle peut apparaître en tant que figure démoniaque, liée aux motifs des femmes surnaturelles des croyances populaires de l’Europe – le filage, l’apparence monstrueuse, le contrôle des phénomènes naturels, le royaume des morts – ainsi qu’à un ensemble d’êtres apparentés : la slovaque jezibaba (jenzibaba, endzibaba, jazibaba), la carpato-ukrainienne izhuzhbaba, indzhibaba, la polonaise jedsi baba ou baba jaga, les sorabes wjerbava, wurlavu (ou worawy), pripolnica (prezpolnica ou poludnitsa), les serbes sumska maika, baba korizma et gvozdenzuba, et ainsi de suite.Baba Yaga, a character of Russian fairy tales, is an integral part of the pantheon of supernatural beings of Slavic folklore, as evidenced by folklorists and anthropologists. She can appear as a demonic figure, characterized by certain motifs shared with supernatural women of European folk beliefs – the spinning, the monstrous appearance, the control of natural phenomena, access to the Kingdom of the Dead – as well as to a set of related beings: the Slovak jezibaba (jenzibaba, endzibaba, jazibaba), the Carpatho-Ukrainian izhuzhbaba, indzhibaba, the Polish jedsi baba ou baba jaga, the Sorbian wjerbava, wurlavu (ou worawy), pripolnica (prezpolnica ou poludnitsa), the Serbian sumska maika, baba korizma et gvozdenzuba, and so on
Interprétation ethnolinguistique de termes mythologiques néohelléniques d’origine slave désignant des morts malfaisants
Full text linkL’article s’intéresse à la formation d’une partie des traditions populaires grecques concernant les êtres surnaturels de mort sur une base mythologique et linguistique slave. La première et la deuxième partie examinent l’origine slave des emprunts lexicaux néohelléniques vrikólakas et vámpiras, signifiant le revenant. La dernière partie analyse un troisième être surnaturel, la móra qui pèse sur la poitrine de ses victimes. Ce travail ré-ouvre un dossier important mais peu étudié, qui porte sur les relations des traditions populaires entre les pays slaves – non seulement des Balkans – et la Grèce.The following article focuses on the Slavic mythological and linguistic basis of a part of Greek folk traditions concerning supernatural beings of death. The first and second sections examine the Slavic origin of the borrowed neo-Hellenic words « vrikólakas » and « vámpiras », signifying the revenant (phantom or spirit). The last section analyses a third supernatural being, the « móra », which weighs on the chest of its victims. This work re-opens an important but little studied issue concerning the relationship of folk traditions between Slavic countries (not only the Balkans) and Greece
Сахаров, Киревски, Афанасјев и други: Стравински у контексту руске фолклористике
Full text linkThis article focuses on the studies and collections of folk songs and tales that formed the main source of inspiration for Igor Stravinsky during the Russian period of his work. To do this, I begin with a brief analysis of the evolution of folkloristics mainly during the 19th century and the construction of science with clearer, mainly national and patriotic goals and methods, as well as the use of folk literature and poetry by the artists of the time. It was in this field that Stravinsky was active, although in the case of his own modern approach, it is difficult to answer whether the motivations were clearly national or not.Овај чланак фокусира се на студије и збирке народних песама и прича које су биле главни извор инспирације за Игора Стравинског током руског периода његовог рада. У ту сврху биће анализирани еволуција фолклористике, углавном током 19. века, и конструкција науке с јаснијим, углавном националним и патриотским циљевима и методама, као и употреба народне литературе и поезије од стране уметника тога доба. Управо је у том пољу Стравински био активан, иако је у случају његовог модерног приступа тешко
одговорити на питање да ли је мотивација била јасно национална, или није.Овај чланак има за циљ контекстуализацију везе Стравинског с руском народном
традицијом. Рад пружа увид у истраживања популарне културе његовог доба и
испитује до које је мере Стравински користио изворе који су обликовали тај
контекст. Овај се чланак не фокусира на природу везе Стравинског с народном
културом, већ на шири контекст.
Проучавање руске народне културе започело је прилично рано, с европским
путницима који су сакупљали историјске народне песме. Интересовање за
народну културу расло је на крају 18. века, а наука о фолклору појавила се
као истраживачко поље широм Европе. Немачка фолклористика, под јаким
утицајем романтизма, играла је значајну улогу у обликовању студија народне
културе. У Русију су ове идеје стигле касније и биле су повезане с политичким и
друштвеним развојем, дајући студијама народне културе национално усмерење.
Чланак потом истражује националистичке мотиве иза студија народне
културе у Русији у овом периоду. Руска интелигенција настојала је да
успостави континуитет између садашњости и прошлости, тражећи моменат
јединства пре усвајања хришћанства. Национални покрети као што су
панславизам и славофилија играли су ту централну улогу, са заговорницима
који су идеализовали руски „обичан народ” и његову везу с народном културом.
Проучавање народне културе било је виђено као начин да се докаже руско
културно наслеђе и оживи словенски свет. Руска митолошка школа, која је била
под утицајем немачких митолошких теорија, надаље је обликовала студије
народне културе у Русији.
Након детаљног прегледа руске фолклористике у 19. веку, чланак испитује
изворе које је Игор Стравински користио током свог „руског периода”. Циљ је
да се одреди у којој се мери он ослањао на студије фолклористике свога времена,
или на оне изворе који су обликовали научни канон у 19. веку, који је такође
утицао на дела композитора који су претходили Стравинском
Baba Yaga, les sorcières et les démons ambigusde l’Europe orientale
Full text linkBaba Yaga est une figure du conte russe s’inscrivant dans le panthéon des êtres surnaturels du folklore slave, comme le prouvent les recherches des folkloristes et ethnologues. Elle peut apparaître en tant que figure démoniaque, liée aux motifs des femmes surnaturelles des croyances populaires de l’Europe – le filage, l’apparence monstrueuse, le contrôle des phénomènes naturels, le royaume des morts – ainsi qu’à un ensemble d’êtres apparentés : la slovaque jezibaba (jenzibaba, endzibaba, jazibaba), la carpato-ukrainienne izhuzhbaba, indzhibaba, la polonaise jedsi baba ou baba jaga, les sorabes wjerbava, wurlavu (ou worawy), pripolnica (prezpolnica ou poludnitsa), les serbes sumska maika, baba korizma et gvozdenzuba, et ainsi de suite.Baba Yaga, a character of Russian fairy tales, is an integral part of the pantheon of supernatural beings of Slavic folklore, as evidenced by folklorists and anthropologists. She can appear as a demonic figure, characterized by certain motifs shared with supernatural women of European folk beliefs – the spinning, the monstrous appearance, the control of natural phenomena, access to the Kingdom of the Dead – as well as to a set of related beings: the Slovak jezibaba (jenzibaba, endzibaba, jazibaba), the Carpatho-Ukrainian izhuzhbaba, indzhibaba, the Polish jedsi baba ou baba jaga, the Sorbian wjerbava, wurlavu (ou worawy), pripolnica (prezpolnica ou poludnitsa), the Serbian sumska maika, baba korizma et gvozdenzuba, and so on
Pour une ethnographie des pratiques ethnographiques pendant la pandémie du COVID-19 (mars 2020-à présent): notes de journal For an ethnography of ethnographic practices during the Covid-19 pandemic (March 2020-present): journal notes
No full textEthnographic practice in the form of fieldwork, its importance as well as changes in approach and method over time within the HFRC has been the subject of several analyses, particularly during the most recent period. The successive confinements and the various limitations to sociability during the pandemic period made it difficult to practice the ethnographic encounter, which was even suspended. Since the beginning of the COVID-19 pandemic, we have noticed the formulation of digital communities which refer to public activities by publishing material (photos, videos etc.). Interesting questions arise on the construction of collective identities, collective memory, the conception of time on the basis of lived experiences but also on narratives of the more distant past of communities
Going Beyond Counting First Authors in Author Co-citation Analysis
Full text linkThe present study examines one of the fundamental aspects of author co-citation analysis (ACA) - the way co-citation
counts are defined. Co-citation counting provides the data on which all subsequent statistical analyses and mappings
are based, and we compare ACA results based on two different types of co-citation counting - the traditional type that
only counts the first one among a cited work's authors on the one hand and a non-traditional type that takes into
account the first 5 authors of a cited work on the other hand. Results indicate that the picture produced through this non-traditional author co-citation counting contains more coherent author groups and is therefore considerably clearer. However, this picture represents fewer specialties in the research field being studied than that produced through the traditional first-author co-citation counting when the same number of top-ranked authors is selected and analyzed. Reasons for these effects are discussed
Variations on the Author
Full text link“Variations on the Author” discusses two of Eduardo Coutinho’s recent films (Um Dia na Vida, from 2010, and Últimas Conversas, posthumously released in 2015) and their contribution to the general question of documentary authorship. The director’s filmography is characterized by a consistent yet self-effacing form of authorial self-inscription: Coutinho often features as an interviewer that rather than express opinions propels discourses; an interviewer that is good at listening. This mode of self-inscription characterizes him as an author who is not expressive but who is nonetheless markedly present on the screen. In Um Dia na Vida, however, Coutinho is completely absent form the image, while Últimas Conversas, on the contrary, includes a confessional prologue that moves the director from the margins to the center of his films. This article examines the ways in which these works stand out in the filmography of a director who offers new insights into the notion of cinematic authorship
Appropriate Similarity Measures for Author Cocitation Analysis
Full text linkWe provide a number of new insights into the methodological discussion about author cocitation analysis. We first argue that the use of the Pearson correlation for measuring the similarity between authors’ cocitation profiles is not very satisfactory. We then discuss what kind of similarity measures may be used as an alternative to the Pearson correlation. We consider three similarity measures in particular. One is the well-known cosine. The other two similarity measures have not been used before in the bibliometric literature. Finally, we show by means of an example that our findings have a high practical relevance.information science;Pearson correlation;cosine;similarity measure;author cocitation analysis
- …
