1,721,029 research outputs found
Two letters from Slobodan Jovanovic to Milan Rakic
No full textThe paper features two letters from historian and lawyer Slobodan Jovanovic
addressed to writer and diplomat Milan Rakic. This correspondence provides
interesting information on their mutual ties and relations. The influence of
the journal ?The Serbian Literary Gazette? and the impact of Rakic?s poetry
is reflected in this correspondence and gives an insight into the time in
which they originated. Therefore the letters are considered a significant
contribution to the history of Serbian culture.</jats:p
Serbian political tradition in work of Slobodan Jovanovic
No full textОвај истраживачки напор нуди одговор на упитаност колико је Слободан Јовановић, као велико име српске друштвене науке, у своме научном делу био заокупљен сложеним корпусом српске политичке баштине.
Овом истраживачком задатку припада „право првенства“ јер према научној мисли Слободана Јовановића успоставља нову сазнајну димензију стављајући у први план предуго научно затурену и политички затирану тему српске политичке традиције. Истраживач је у научном, интелектуалном и политичком отиску Слободана Јовановића „препознао“ афирматора политичке социологије и у склопу тога политичку традицију и процесе везане за њу.
Користећи „традиционалне“ истраживачке методе и умеће прибирања поузданих научних сазнања аутор је доличну пажњу наменио теоријским аспектима српске политичке традиције. Као резултат истраживања научној јавности је понуђен разуђенији приступ категорији српске политичке традиције који у много чему премаша досадашња виђења ове тематике. Целину тог теоријског концепта српске политичке традиције творе: 1) извори (српска средњовековна држава и црква, косовски мит, епска поезија, историјске личности, византијски, османлијски и европски утицаји, значајни мислиоци, локални обичаји и светковине); 2) обележја (слободарство, правдољубље, родољубље, једнакост, неслога, ауторитарност, насиље и репресија, национализам, стереотипи); 3) садржина (устави, политичке институције, друга политичка и правна акта, парламентарни живот, страначке борбе, значајни политички догађаји и личности, политички ритуали, државни симболи и празновање), и 4) спољни и унутрашњи фактори који обликују политичку традицију (политичке елите, владари, народ, војска, савезници, светски тутори, интеграције, транзиције).
У истраживању је потенцирана универзалност традиције као планетарне творевине која се прелива преко генерацијских граница, државних и националних међа, простора и времена. Традиција је означена као целина колективног искуства, устаљених схватања, понашања и вредности чиме је осигураван опстанак, развој и идентитет појединца и друштва. Наглашена је њена улога “стандардног“ начина понашања у политичком животу Србије у дужем временском периоду. Традицији припада избор највреднијег из политичког живота. Свака разумна политика рачунала на политичку традицију као на везивно ткиво међу генерацијама политичких
делатника. Србија XIX века је именована за полазиште свих појавних облика српске политичке традиције јер све што се одиграло у том веку, у каснијем историјском ходу, уз неке нијансе, приказало се као „већ виђено“.
У овом истраживачком подухвату засигурно је потврђено да Слободан Јовановић није израдио самосталну теорију, систем или концепт српске политичке традиције. Он, такође, није ни њен аналитичар, апологета или критичар, већ понајвише њен тумач. У његовим радовима нађено је упориште за један, у основи, реалистички политиколошки приступ са наглашеним социопсихолошким тумачењем српске политичке традиције. По своме домету Јовановићево виђење истаживане теме није оригинално, али су изложена драгоцена запажања која остају незаобилазна тековина за политичку теорију, политичку историју, политичку социологију, политичку културу и политичке посленике у Србији. Ликови политичара и државника чине својеврсни колорит у Јовановићевим историјским и политичким анализама. То је последица његовог исправног уверења да су људи у политици важнији од институција.
Истраживање је следило јасно постављену аналитичку шему и на основу теоријских индикатора идентификовано је присуство следећих елемената српске политичке традиције у Јовановићевом делу:
Прво, политичке институције Србије у XIX веку, као неизоставни део политичког наслеђа;
Друго, власт династије Обреновића, као пример ауторитарне традиције владања;
Треће, страначке борбе, као вид традиционалних сукоба унутар српске државе и друштва;
Четврто, државни и страначки лидери, као израз традиционалног односа политичке моћи појединца на лидерској позицији;
Пето, ширење политичких идеја и покрета по Србији, као део европске и српске политичке традиције;
Шесто, поратна Југославија као „чист тоталитарни режим“ харизматског вође и партије;
Седмо, српски национални карактер, као чинилац политичке традиције;
Осмо, екстремна политичка понашања или традиција политичког насиља и репресије, и
Девето, лично искуство научника у политици.
Истраживач на примеру личности и дела Слободана Јовановића примерава поруку актуелном тренутку српске државе и друштва. Јовановић је био европски мислилац забринут над судбином свога народа и своје државе. Да је било више таквих мисленика као што је он, вероватно би Србија, њена елита и народ реалније одмеравали своје понашање и умешније се уклапали у демократска мерила са којима су се други народи већ саживели.
Како је питање политичке традиције за Србе питање “укорењивања и искорењивања“ као народа, одговорност српских научних прегалаца у тумачењу политичке традиције је тим већа и значајнија.This research has "priority", as according to the scientific theory of Slobodan Jovanovic, a new knowledge dimension is established imposing the scientific theme that was pushed away for long time, concerning the Serbian political tradition. The researcher of recognized intellectual and political heritage.
Using "traditional" research methods and the knowledge of collecting reliable scientific knowledge, the author paid required attention to the theoretical aspects of the Serbian political tradition.
As a result of the research, it is offered to the science publicity a weaker approach to the matter of the Serbian political tradition that overcomes in a great deal the existing view of this theme.
The essence of this theoretical concept contains:
1. medieval Serbia and its church, the Kosovo myth, epic poetry, historical heroes, Byzantine Empire, Osmanli and European influence, eminent scientists, local costumes and events,
2. significations like freedom ship, justice, equality, conflict, the authorities, treasure and violence, nationalism, stereotypes,
3. the content ( regulations, political institutions, other political and legal acts, parliamental status, political fights, significant political affairs and persons, political procedures, governmental symbols and celebrations), and,
4. foreign and interior actors that construct the political tradition, political elites, rulers, people, army, allies, the world`s tutors, integration, transition.
In this research it is stressed the universal tradition as a planet gain that is beyond generation borders, state and national borders, time and space. Tradition is marked as an overall national experience behavior and values that secure the existence development and personal identity same as the identity of society. Its role of "standard" is stressed, as well as
the behavior in political life of Serbia in a longer time. Tradition gains the most valuable in political life. Each reasonable policy counts on political tradition as connecting body between generations of politicians. Serbia of 19th century is named as the initial place of all new appearances of Serbian political tradition, because everything that happened in that century looking through the latest happenings, more or less showed as "deja vu". In this research it is confirmed that Slobodan Jovanovic didn`t make personal theory, system or a concept of Serbian tradition. He is not analyst as well, nor its apologist or a critics, but above all its interpreter. In it's works a strong base for realistic political approach is found with clear socio-psychological explanations of Serbian political tradition. The research of the topics is not original concerning its target but its valuable remarks are given that represents respectful value for the political theory, political history, political sociology, political culture and political followers in Serbia. Personalities of politicians represent colorful variety of them in his historical and political analyses. Its result of Jovanovic`s right state that people in politics are more important than the institutions itself. The research followed clearly established analytical theme based on some theoretical indicators which identified presence of the following elements of Serbian political tradition in Jovanovic's work. First, political institution in Serbia in 19th century, as unavoidable art of political heritage.
Second, The rule of Obrenovic dynasty as an example of traditionally authoritative rule.
Third, conflict between parties as a traditional way of fighting among them, within Serbia and its society.
Fourth, state and party leaders as a result of traditional relationship of personal political power on a leading position.
Fifth, spreading of the political ideas and movements through Serbia as a part of the European and Serbian political traditions.
Sixth, postwar Jugoslavia as a pure "totalitarian regime" of the charismatic leader and his party.
Seventh, the Serbia national identity as the essence of its political tradition.
Eight, the extreme political behavior or the tradition of political violence and repression
and
Ninth, a personal experience of the scientists in policy.
The researcher having example of personality of Slobodan Jovanovic and his work is giving the message in a current moment of Serbia. Jovanovic was an European thinker concerned about his people`s destiny and his country. If there were more thinkers like him, Serbia and its elite would probably create its action more realistically and would fit into democratic standards more skillful that other nations had already accepted.Since the political tradition for the Serbs is the question of the "rooting or eradication" it is greater responsibility of Serbian scientist for explaining the political tradition
Serbian political tradition in work of Slobodan Jovanovic
Get PDFОвај истраживачки напор нуди одговор на упитаност колико је Слободан Јовановић, као велико име српске друштвене науке, у своме научном делу био заокупљен сложеним корпусом српске политичке баштине.
Овом истраживачком задатку припада „право првенства“ јер према научној мисли Слободана Јовановића успоставља нову сазнајну димензију стављајући у први план предуго научно затурену и политички затирану тему српске политичке традиције. Истраживач је у научном, интелектуалном и политичком отиску Слободана Јовановића „препознао“ афирматора политичке социологије и у склопу тога политичку традицију и процесе везане за њу.
Користећи „традиционалне“ истраживачке методе и умеће прибирања поузданих научних сазнања аутор је доличну пажњу наменио теоријским аспектима српске политичке традиције. Као резултат истраживања научној јавности је понуђен разуђенији приступ категорији српске политичке традиције који у много чему премаша досадашња виђења ове тематике. Целину тог теоријског концепта српске политичке традиције творе: 1) извори (српска средњовековна држава и црква, косовски мит, епска поезија, историјске личности, византијски, османлијски и европски утицаји, значајни мислиоци, локални обичаји и светковине); 2) обележја (слободарство, правдољубље, родољубље, једнакост, неслога, ауторитарност, насиље и репресија, национализам, стереотипи); 3) садржина (устави, политичке институције, друга политичка и правна акта, парламентарни живот, страначке борбе, значајни политички догађаји и личности, политички ритуали, државни симболи и празновање), и 4) спољни и унутрашњи фактори који обликују политичку традицију (политичке елите, владари, народ, војска, савезници, светски тутори, интеграције, транзиције).
У истраживању је потенцирана универзалност традиције као планетарне творевине која се прелива преко генерацијских граница, државних и националних међа, простора и времена. Традиција је означена као целина колективног искуства, устаљених схватања, понашања и вредности чиме је осигураван опстанак, развој и идентитет појединца и друштва. Наглашена је њена улога “стандардног“ начина понашања у политичком животу Србије у дужем временском периоду. Традицији припада избор највреднијег из политичког живота. Свака разумна политика рачунала на политичку традицију као на везивно ткиво међу генерацијама политичких
делатника. Србија XIX века је именована за полазиште свих појавних облика српске политичке традиције јер све што се одиграло у том веку, у каснијем историјском ходу, уз неке нијансе, приказало се као „већ виђено“.
У овом истраживачком подухвату засигурно је потврђено да Слободан Јовановић није израдио самосталну теорију, систем или концепт српске политичке традиције. Он, такође, није ни њен аналитичар, апологета или критичар, већ понајвише њен тумач. У његовим радовима нађено је упориште за један, у основи, реалистички политиколошки приступ са наглашеним социопсихолошким тумачењем српске политичке традиције. По своме домету Јовановићево виђење истаживане теме није оригинално, али су изложена драгоцена запажања која остају незаобилазна тековина за политичку теорију, политичку историју, политичку социологију, политичку културу и политичке посленике у Србији. Ликови политичара и државника чине својеврсни колорит у Јовановићевим историјским и политичким анализама. То је последица његовог исправног уверења да су људи у политици важнији од институција.
Истраживање је следило јасно постављену аналитичку шему и на основу теоријских индикатора идентификовано је присуство следећих елемената српске политичке традиције у Јовановићевом делу:
Прво, политичке институције Србије у XIX веку, као неизоставни део политичког наслеђа;
Друго, власт династије Обреновића, као пример ауторитарне традиције владања;
Треће, страначке борбе, као вид традиционалних сукоба унутар српске државе и друштва;
Четврто, државни и страначки лидери, као израз традиционалног односа политичке моћи појединца на лидерској позицији;
Пето, ширење политичких идеја и покрета по Србији, као део европске и српске политичке традиције;
Шесто, поратна Југославија као „чист тоталитарни режим“ харизматског вође и партије;
Седмо, српски национални карактер, као чинилац политичке традиције;
Осмо, екстремна политичка понашања или традиција политичког насиља и репресије, и
Девето, лично искуство научника у политици.
Истраживач на примеру личности и дела Слободана Јовановића примерава поруку актуелном тренутку српске државе и друштва. Јовановић је био европски мислилац забринут над судбином свога народа и своје државе. Да је било више таквих мисленика као што је он, вероватно би Србија, њена елита и народ реалније одмеравали своје понашање и умешније се уклапали у демократска мерила са којима су се други народи већ саживели.
Како је питање политичке традиције за Србе питање “укорењивања и искорењивања“ као народа, одговорност српских научних прегалаца у тумачењу политичке традиције је тим већа и значајнија.This research has "priority", as according to the scientific theory of Slobodan Jovanovic, a new knowledge dimension is established imposing the scientific theme that was pushed away for long time, concerning the Serbian political tradition. The researcher of recognized intellectual and political heritage.
Using "traditional" research methods and the knowledge of collecting reliable scientific knowledge, the author paid required attention to the theoretical aspects of the Serbian political tradition.
As a result of the research, it is offered to the science publicity a weaker approach to the matter of the Serbian political tradition that overcomes in a great deal the existing view of this theme.
The essence of this theoretical concept contains:
1. medieval Serbia and its church, the Kosovo myth, epic poetry, historical heroes, Byzantine Empire, Osmanli and European influence, eminent scientists, local costumes and events,
2. significations like freedom ship, justice, equality, conflict, the authorities, treasure and violence, nationalism, stereotypes,
3. the content ( regulations, political institutions, other political and legal acts, parliamental status, political fights, significant political affairs and persons, political procedures, governmental symbols and celebrations), and,
4. foreign and interior actors that construct the political tradition, political elites, rulers, people, army, allies, the world`s tutors, integration, transition.
In this research it is stressed the universal tradition as a planet gain that is beyond generation borders, state and national borders, time and space. Tradition is marked as an overall national experience behavior and values that secure the existence development and personal identity same as the identity of society. Its role of "standard" is stressed, as well as
the behavior in political life of Serbia in a longer time. Tradition gains the most valuable in political life. Each reasonable policy counts on political tradition as connecting body between generations of politicians. Serbia of 19th century is named as the initial place of all new appearances of Serbian political tradition, because everything that happened in that century looking through the latest happenings, more or less showed as "deja vu". In this research it is confirmed that Slobodan Jovanovic didn`t make personal theory, system or a concept of Serbian tradition. He is not analyst as well, nor its apologist or a critics, but above all its interpreter. In it's works a strong base for realistic political approach is found with clear socio-psychological explanations of Serbian political tradition. The research of the topics is not original concerning its target but its valuable remarks are given that represents respectful value for the political theory, political history, political sociology, political culture and political followers in Serbia. Personalities of politicians represent colorful variety of them in his historical and political analyses. Its result of Jovanovic`s right state that people in politics are more important than the institutions itself. The research followed clearly established analytical theme based on some theoretical indicators which identified presence of the following elements of Serbian political tradition in Jovanovic's work. First, political institution in Serbia in 19th century, as unavoidable art of political heritage.
Second, The rule of Obrenovic dynasty as an example of traditionally authoritative rule.
Third, conflict between parties as a traditional way of fighting among them, within Serbia and its society.
Fourth, state and party leaders as a result of traditional relationship of personal political power on a leading position.
Fifth, spreading of the political ideas and movements through Serbia as a part of the European and Serbian political traditions.
Sixth, postwar Jugoslavia as a pure "totalitarian regime" of the charismatic leader and his party.
Seventh, the Serbia national identity as the essence of its political tradition.
Eight, the extreme political behavior or the tradition of political violence and repression
and
Ninth, a personal experience of the scientists in policy.
The researcher having example of personality of Slobodan Jovanovic and his work is giving the message in a current moment of Serbia. Jovanovic was an European thinker concerned about his people`s destiny and his country. If there were more thinkers like him, Serbia and its elite would probably create its action more realistically and would fit into democratic standards more skillful that other nations had already accepted.Since the political tradition for the Serbs is the question of the "rooting or eradication" it is greater responsibility of Serbian scientist for explaining the political tradition
Going Beyond Counting First Authors in Author Co-citation Analysis
Get PDFThe present study examines one of the fundamental aspects of author co-citation analysis (ACA) - the way co-citation
counts are defined. Co-citation counting provides the data on which all subsequent statistical analyses and mappings
are based, and we compare ACA results based on two different types of co-citation counting - the traditional type that
only counts the first one among a cited work's authors on the one hand and a non-traditional type that takes into
account the first 5 authors of a cited work on the other hand. Results indicate that the picture produced through this non-traditional author co-citation counting contains more coherent author groups and is therefore considerably clearer. However, this picture represents fewer specialties in the research field being studied than that produced through the traditional first-author co-citation counting when the same number of top-ranked authors is selected and analyzed. Reasons for these effects are discussed
Variations on the Author
Get PDF“Variations on the Author” discusses two of Eduardo Coutinho’s recent films (Um Dia na Vida, from 2010, and Últimas Conversas, posthumously released in 2015) and their contribution to the general question of documentary authorship. The director’s filmography is characterized by a consistent yet self-effacing form of authorial self-inscription: Coutinho often features as an interviewer that rather than express opinions propels discourses; an interviewer that is good at listening. This mode of self-inscription characterizes him as an author who is not expressive but who is nonetheless markedly present on the screen. In Um Dia na Vida, however, Coutinho is completely absent form the image, while Últimas Conversas, on the contrary, includes a confessional prologue that moves the director from the margins to the center of his films. This article examines the ways in which these works stand out in the filmography of a director who offers new insights into the notion of cinematic authorship
Appropriate Similarity Measures for Author Cocitation Analysis
Get PDFWe provide a number of new insights into the methodological discussion about author cocitation analysis. We first argue that the use of the Pearson correlation for measuring the similarity between authors’ cocitation profiles is not very satisfactory. We then discuss what kind of similarity measures may be used as an alternative to the Pearson correlation. We consider three similarity measures in particular. One is the well-known cosine. The other two similarity measures have not been used before in the bibliometric literature. Finally, we show by means of an example that our findings have a high practical relevance.information science;Pearson correlation;cosine;similarity measure;author cocitation analysis
Dispelling the Myths Behind First-author Citation Counts
Get PDFWe conducted a full-scale evaluative citation analysis study of scholars in the XML research field to explore just how different from each other author rankings resulting from different citation counting methods actually are, and to demonstrate the capability of emerging data and tools on the Web in supporting more realistic citation counting methods. Our results contest some common arguments for the continued
use of first-author citation counts in the evaluation of scholars, such as high correlations between author rankings by first-author citation counts and other citation
counting methods, and high costs of using more realistic citation counting methods that are not well-supported by the ISI databases. It is argued that increasingly available digital full text research papers make it possible for citation analysis studies to go beyond what the ISI databases have directly supported and to employ more
sophisticated methods
koamabayili/VECTRON-author-checklist: VECTRON author checklist
No full textWe have done our best to complete the author checklist relating to the use of animals in the hut study. Note that the objective for the hut study was to evaluate the IRS treatment applications for residual efficacy against Anopheles mosquitoes, including the local An. coluzzii mosquito population. Cows were only used to attract mosquitoes into the huts and no tests were carried out directly on the cows. The author checklist is intended for use with studies where experiments are carried out on animals, which is why we have had such difficulty in completing this for the hut study, as many of the questions do not relate to how the cows were used
- …
